Научная статья на тему 'Didactics and Technology of the usage of electronic resources in the system of Distance tuition'

Didactics and Technology of the usage of electronic resources in the system of Distance tuition Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
694
62
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДИСТАНЦИОННОЕ ОБУЧЕНИЕ / ЭЛЕКТРОННАЯ ПОЧТА / ФОРУМ / ЧАТ / СЕРВЕР / ИНТЕРНЕТ / DISTANCE TUITION / E-MAIL / FORUM / CHAT / SERVER / INTERNET

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Абдуллаев Абдужабор, Абдуллаева Шахноза Абдужабаровна

В статье рассматриваются вопросы формирования и совершенствования системы дистанционного образования. Основное внимание в работе авторы акцентируют на дидактике и технологии использования интернет ресурсов в системе дистанционного обучения. В качестве исследовательской задачи авторами была определена попытка оценить роль электронной почты, телеконференции, чатов, форумов, FTP и wwwсерверов.Описывается методика организации учебного процесса в режиме on-line и off-line. Выявлена и обоснована необходимость использования интернет-ресурсов в системе дистанционного обучения.На основе проведенного исследования авторами разработан интернет -портал под названием www.fosila.ksu.tj. В заключении отмечается, что образование в XXI веке должно развиваться по сетевой модели, которой свойственны синергетические, диалогические и коммуникативные аспекты. Главное достоинство новой модели-открытость для диалога и коммуникации и возможность самоорганизации.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Дидактика и технология использования электронных ресурсов в системе дистанционного обучения

The article under consideration dwells on the issues associated with the formation and improvement of the system of distance education. The authors pay special attention to the usage of didactics and technology beset with Internet resources in the system of distance tuition. They make an endeavor to determine the role of electronic mail, teleconference, chat, forum, FTP and wwwservers. The method of organizations of educational process in the regime of online and offline is described. The authors of the article elicited and substantiated a necessity of the resorting to Internet resources in the relevant system. Proceeding from the conducted exploration the authors elaborated on Internet portal under the title of www. Fosila.ksu.tj. In a nutshell, the authors underscore that education referring to the period of the XXI-st century should develop on a network model which is characterized by synergistic, dialogical and communicative aspects. The specific achievements of the new model are openness for dialogue and communication; self-organization being a potential factor.

Текст научной работы на тему «Didactics and Technology of the usage of electronic resources in the system of Distance tuition»

УДК 378 ББК 74.58

А.А.АБДУЛЛАЕВ

М.А.АБДУЛЛАЕВА

Ш.А.АБДУЛЛАЕВА

ТАХДЯ ВА ТЕХНОЛОГИЯИ ИСТИФОДАИ МАВОДИ ЭЛЕКТРОНЙ ДАР НИЗОМИ ТАХСИЛОТИ ФОСИЛАВЙ

Дар мархилаи хозира таълими фосилавй кисми чудонашавандаи низоми таълимот гардидаасг. Президента Чумхурии Точикисгон Эмомалй Рахмон дар робига ба ин масъала гаъкид намудаасг, ки "Вацти цорй намудани низоми тацсилоти фосилавй кайцо расидааст. Ин тарзи тацсил имкон медщад, ки бо нигоц доштани сифати таълим хароцоти зиёдатй барои як донишцу то 2-3 баробар кам карда шавад ва шахс аз истецсолот цудо нагардида, аз тарищ интернет социби дониш ва ихтисоси зарурй гардад".

Ба вучуд омадани мафхуми «тахсилоти фосилавй» бо рушди интернет алокаманд асг. Аз ин ру тахсилоти фосилавй бешгар бо исгифодаи телекоммуникатсияи компютерй (почтаи элекгронй, номгуи макгубхои ирсолй гелеконференсия, чат, форум, серверхо-WWW) робига дошга, барои ташкил ва гузаронидани таълим мусоидаг менамояд. Агар гуем, ки интернет восигаи мусоид ва созгори тахсилоти фосилавй махруб меёбад, мухобог намешавад. Дар хакикат, гавассуги интернет хонандагон мегавонанд маводи гаълимро дасграс намоянд, байни муаллиму хонанда робигаи мухобиравй сураг гирад, ташкили якчояи сохгани лоихдхо амалй гардад, бахо, дониш ва малакаи донишчу мавриди санчиш карор гирад.

Вакте дар бораи исгифодаи Интернет андеша меравад, бояд донем, ки ин ч,о сухан дар бораи исгифодаи як ё якчанд хизмаграсонии он меравад. Ин хизмаграсонй чуфти барнома асг, ки мувофики коида бо якдигар мувофик мебошад. Яке аз чуфти барномахо мизоч (исгифодабаранда) ва дигаре сервер номгузорй гардидаасг. Барои он ки аз ин ё он хизмаграсонии интернет исгифода барем дар компютер бояд барномаи мизочро чойгир намоем, ки кобилияги кор кардан бо прогоколи хизмаграсонии мазкурро дошга бошад. Вобасга аз максадхои муайян ва вазифахои фосилавй истифодабарандагон хамон хизмаграсониро ингихоб менамоянд, ки барои онх,о зарур мебошад. Аз нуктаи назари ташкили тахсилоти фосилавй хизмаграсониро ба ду гурух гасниф кардан мумкин асг: хизматрасонихои мутакобила (донишчу бо устод ва дигарон бо донишчу) ва хизмаграсонии дасграскунй (маводи таълимй, нагичаи вазифахои ичрогардида ва монанди инхо). Ба хизматрасонихои муганосиб исгифодашаванда ва муайян инхо дохил мешаванд:

• почтаи элекгронй: мубодилаи мухобироти элекгронй байни ду шарик; номгуи мактуботи ирсолй; телехамойиш;

Чатхо: IRC; ICQ; WebChat;

• Форумхо.

• Дар ин замина яке аз хизматрасонихои машхур ва дасграс FTP ва WWW

ба хисоб мераванд. Ин чо шарху тавсифи мафхумхои болой ба максад мувофик асг.

Почтаи электронй - восигаи мубодилаи ахбор оид ба муошираги элекгронй дар низоми offline асг. Мубодилаи мухобираи элекгронй корреспондентсиявй яке аз воситахои хизмаграсонии сода ва тез махсуб меёбад. Бо исгифодаи почтаи элекгронй интиколи ахбори магнй ва чойгир намудани файлхо амалй мегардад. Файлхо мегавонанд (графика, чадвал, матнхои барнома) дар шаклхои гуногун замима шаванд.

Замони расонидани ахбор аз вакте ибораг асг, ки барои ирсоли хабар аз компютери мунтакил ба компютери кабулкунандаро галаб менамояд ва ба восигаи кабулкунанда ба «сандуки почгавй»-и худ мурочиат менамояд ва ахбори мавриди назарро мехонад ё нусхабардорй менамояд. Ин барои истифодабарандагон синхронй амал намудан, яъне ба вакти муносиб дар ёфган мусоидаг менамояд. Байни исгифодабаранда масофа накш намебозад ва он мегавонад аз якчанд метр го 1000 километр фаро гирад, ки он гавассуги исгифодаи хатти алокахо: спугникй, кабелй ва монанди инхо сураг бигирад. Дар почтаи элекгронй мубодилаи шарикй ба назар мерасад. Барои ташкили гуруххои гаълимии восигаи почтаи элекгронй «номгуи мактуби ба хар гараф фиристодашаванда»-ро мегавонем исгифода намуд.

Серверхри махсуси мавриди назар ч,амъ кардани ахбор ва интиколи онро (иштирокчиёни гуруххои таълимй, ки яке аз ширкаткунандагон муаллимон махруб меёбанд) дар намуди ахбори почтаи электрон й мусоидат менамояд. Телеконференсия

Гурухи таълимй метавонад бо чунин намуди истифодаи хизматрасонй ба мисли «телеконференсия» («гурухи ахбор») сурат гирад. Тафовути коференсия аз номгуи мактуби ба хар тараф фиристодашаванда дар он аст,ки ахбор дар он ба истифодабаранда ба таври мушаххас сурат намегирад, балки бештар дар сервере, ки махсус барои химояи телекоференсия пешбинй гардидааст мусоидат менамояд. Дар серверхои мавриди назар маълумот дар муддати муайян бокй мемонад ва баъдтар гайб мезанад. Дар як вакт байни серверхои маълумоти нав мубодила ба вуч,уд меояд. Ё метавонем мактуби электрониро дар конференсияхо бевосита аз серверхои «ахбор» (дар вакти тартиби кории on-line) хонд ё навиштахоро пайдо намуд ва мактубхои дар сандуки почта (тартиби off-line) гирифт.

Барои аз почтаи электронй истифода намудан бояд мухаррири матнии сода якчанд фармони воридоту содирот ва харакати бо ахборро ба таври кофй мавриди корбурд карор дихад. Аз ин ру, дар вакти мубодилаи мухобираи электронй бештар масъалаи равонию-педагогй назар ба техникй ба миён меояд. Масалан, гохо донишчуёни бо тахсилоти фосилавй нав ошногардида барои халли масъалаи телеконференсия мушкилй мекашанд.

Истифодаи хар кадоме аз ин воситахо дар раванди таълим барои бахисобгирй ва самарабахшии он бештар шароит фарохам меорад. Баъзе аз мухаккикон (2, 5) таъкид бар он доранд, ки почтаи электронй наметавонад хамчун асос барои корхои инфиродй ё гурухии хонандагон истифода гардад. Бо вучуди ин, ба назари мо, почтаи электронй дар давраи робитаи аввал (хамчун хизматрасонии номй ва истифодашаванда) беназир аст ва метавонад хамчун воситаи шиносоии устоду, донишч,у бо донишч,у, хамчунин чун воситаи дастрас намудани маводи таълимии на чандон калон ва натич,аи ич,рои вазифахо мусоидат намояд. Почтаи электрониро чун хизматрасонй бе нишон додани талаботи зиёд ба дастгох дар чунин лоихдхои таълимй кабул намудан мумкин аст, ки иштирокчиён дар заминаи истифодаи васоили электронй тач,рибаи бузург надоранд. Дар низоми таълими фосилавй барои лоихахо асос ин мухокима, дуруст истифода карда тавонистани хизматрасонй бо максади коркард аст, ки дар ин замина чатхо (барои сухбат дар низоми синхронй) ва форумхо (барои мухокимаи низоми асинхронй) ба максад мувофикат мебошад.

Чашхр-Чат (аз забони англисй «chat» — гапхои бехуда сафсата аст ин гуфтугу дар низоми on-line аст. Вакти кор бо чат истифодабаранда барои худ ном ё худ ранг интихоб мекунад, ки дар натич,а мубодилаи фикр байни ду тараф ба миён меояд. Яке аз воситахои пахншудаи чат инхо мебошанд: IRC, ICQ, WebChat, IRC (Internet Relay Chat.)

Хизматрасонии IRC барои муносибати бевоситаи якчанд нафар дар низоми вакти муайян пешбинй гардидааст. Дар тафовут аз низомхои телекоференсия, ки дар он мухокимаи мавзуъ барои хама боз аст, дар низоми IRC муносибат байни иштирокчиён танхо дар доираи як канал сурат мегирад, дар кор одатан якчанд нафар одамон барои иштирок кабул мегарданд. Хар як истифодабаранда метавонад канали хусусии худро дошта бошад ва ба он иштирокчиёни сухбатро даъват намояд ё ба яке аз каналхои кушодаи хамонлахзаина муттахид намояд.

ICß-робитаро дар режими тахлилии хизматрасонии IRC хадамоти ICQ таъмин менамояд. Зарурияти истифодабарии хизматрасонихои мавриди назар бо он робита дорад, ки агар бештари истифодабарандагон сурогаи доимии IP-ро сохиб набуда, танхо адреси динамикии IP-доро мебошанд. Он хам бошад дар муддати пайваст гардидан ба интернет таъсири сеансии худро дорад.Номгуи хизматрасонй бо ифодахои акронимии «I seek you»-«ман туро мекобам» сурат мегирад.Барои истифодаи хизматрасонихои мазкур бояд ба сервери он номнавис гардид ва раками идентификатсионнии персоналиро бояд ба даст овард, ки тавассути алока ба шарикон хабар расонд.Бо донистани раками идентификатсионнии инфиродй, вале надонистани адреси IP-и ч,орй тавассути хизматрасонихои сервери марказй, маълумотро ба рох мондан мумкин аст. Хизматрасонии ICQ барои мубодилаи маълумоти матнй ва файлхо дар режими on-line шароит фарохам меоварад.

WebChat- яке аз воситахои коммуникатсионй дар режими хакикии замонй ба монанди IRC аст.Ин восита барои браузерхои WWW шароит фарохам меоварад ва таъмини барномахои изофагиро талаб наменамояд. Ба андешаи мо, истифода намудани WebChat дар вакти омузиши маълумоти базавй басо мухим мебошад, чунки дар ин холат ташкили ч,араёни таълим дар доираи

HKe a3 TexHOAorHH-TexHOAoruaH Web MyMKHH acr.HcTH^oga HaMygaH xaM gap oMyxraHH MaBogu HaB Ba xaM TatcuppacoHH 6a MyaAAHMOH Ba goHumnyeHH gurap TaBaccyTH hk 6apHOMa-6pay3epu web xaTTo 6a HcTH$oga6apaHgau coxH6TaH,pH6a Ha oh Kagap gacr Meguxag.OopyM hh BocuTau Myxo6upaBH 6yga, gap pe^HMH acuHxpoHH Kapop gopag, kh MaBogu KyAaH 6apou TamKHAH Kopu rypyxH Maxpy6 Mee6ag. EemTap ByctaTe6uH ^opyMxou Web-po 6o gapHa3apgomTH TaAa6 HaKapgaHH naHBacT 6a HcTH$oga6apaHgaroHH HAOBaruu TatMHHoth 6apHOMaB h 6a gacT oBapgaaHg.Eapou Kop KapgaH gap qyHHH ^opyMxo 6a TaBpu ko^h 6pay3ep 3apyp acT.OopyMxo 6apou ry3apoHugaHH MyxoKHMa gap ma6aKa TamKHj rapgugaacT. ^ap ohxo 6a mapoHTH MyxoKHMau HaB Tama66yc HaMygaH, 6a AyKMa Ba rannapoHHH umTHpoKHueHH gurapu MyxoKHMa nocyx gogaH, H,aBo6xopo a3 Ha3ap ry3apoHugaH MaBH,yg acT. XaMau AyKMa Ba rannapoHH gap hk oHHa H,oMrap rapgugaacT, Ma^Myu coxTopu aeHHH ohxo 6a gapaxT MOHaHgH gopag, 6o moxaxou MyxoKHMau Kymogy nymuga HcrH^oga6apaHga xaMOH HH3e kh gap экpaн MaB^yg acT MaBpugu 6appacH Kapop Meguxag.^ap 6at3e a3 ^opyMxo (MacaAaH, gap http://www.citforiim.ru) mapoHTH naHBacr rapgugaH 6a $aHAH AyKMa Ba rannapoHH, kh TacBHppo gopo acT, mapxu MyxoKHMau MaB3yt 6a xuco6 MepaBag, xaM^yHHH mapoHTH ^apMygaH 6o no^Tau эAeктpоннpо nuxaTH a3 HaB naHgo rapgugaHH hh e oh MyxoKHMau AyKMa Ba rannapoHH MycougaT MeHaMoag.

A3 HyKTau Ha3apu TaxcHAOTH ^ocuAaBri $opyM Bocurau KyAaH 6apou ry3apoHugaHH ceMHHapxou эAeктpонн Maxpy6 Mee6ag, kh TamKHAH oh gap BaKTH MyaHaH gap MyBo^HKaT 6o H,agBaA MyMKHH acT. CeHapuHH ry3apoHugaHH ceMHHapxou эAeктpонн 6a mhcah aHtaHaBH cypaT Merupag, BaAe ceMHHapu эAeктpонн gap ®aHpu <onHcTOAHpri (HHmori)», atHe KOMMyHHKaTcua TapHKH MatAyMoth эAeктpонн, BaAe Ha xaM^yH Bep6aAH (mu^oxti) gap ceMHHapu ogH H,apaeH Merupag. ^ap pa^TH ceMHHap goHum^yeH 6oag 6a maKM xaTTH 6a xap hk caBOAH ceMHHap (H,aBo6xou Ma3Kyp gap экpaнн KOMnroTep 6a xap hk goHumny gacTpac acT) H,aBo6 guxaHg. MyaAAHM H,aBo6u goHumnyeHpo gap maKnu xaTTH mapx Meguxag, FaHp a3 hh $HKpy 6aeHH goHumnyeHpo TaKMHA Meguxag. TaBaccyTH 6emTapu ^opyMxo 6a MyaAAHM 6a TaBpu nepcoHaAH gap maKAH xaTTH 6a xap hk goHumny pa^Top HaMygaH mapouT ^apoxaM MeoBapag. ^ap oxupu ceMHHap MyaAAHM HaTH^au ceMHHappo H,aMt6acT MeKyHag Ba 6axo Mery3opag. HaTH^axou MyxoKHMa gap BaKTH ry3apoHugaHH ceMHHap gap ^opyM 6okh MeMOHag Ba 6o goHHm^yeHH 6oKHMOHga (xaMOH Ha^apoHe, kh 6a ceMHHap 6a ca6a6u KyTOHHgaHH ^agBa^ 6a gurap BaKT umTupoK Kapga HaTaB0HHcTaaHg),aMM0 HaTH^axou 6o6apopu My6oxucaxoH acocH gap BaKTH gapc gap gurap rypyxxo MeTaBOHag ucru^oga rapgag.HyHHH MyTo6uKaTH xu3MaTpacoHHxoH ryHoryH 6apou TamKH^u Ta6ogy^H Mat^yMOT gap paBaHgu Tat^HM 6apoH HmTHpoKgopoH mapoHTH Mycoug ^apoxaM MeoBapag. HaMygxou ryHoryHH KOMMyHHKaTcuaH Tat^HM xaHroMH Taxcu^oTH ^ocu^aBHpo gap goupau MyTo6uKaTH xH3MaTpacoHHxoH ryHoryH 6a TaBpu MyHocu6 TamKHj HaMygaH MyMKHH acr.

Ka6y^ Ba hhthko^h ^an^xo gap xyg Mat^yMoth Tat^HMHH 3apypH, TamKHAH Tapa^xou 6aco MyxuMH TaxcHAOTH ^ocu^aBHpo gopo Me6omaHg.

FTP (File Transfer Protocol).^ap ma6aKau HHTepHeT 6apou HBa3 HaMygaHH ^aHAxo xH3MaTpacoHHH FTP ucTH^oga Merapgag. ^ap hhthkoah ^aHAxo gap BaKTH ^upucTogaHH xy^^aTxou a3 ^uxaTH aHgo3a KaAOH, ^aHAxo 6o 6apHOMaxo, ^aHAxou 6oHroHH,KH gap ohxo matAyMotxoh a3 ^uxaTH aHgo3a KaAOH 6acTa6aHgH rapgugaacT 3apypHarpo 6a MueH MeoBapag. OMy3rop MeTaBOHag gap cepBepu FTP 6apou H^pou cynopumxo HumoHgogxou MeTogH,MatAyMOTH cap^amMaBri 6apou AOuxaxoH KypcH,goHHm^y-HaTH^au u^pou cynopumxopo 6a xuco6 rupag. ^acTpacH 6a cepBepu FTP TaHxo gap pe^HMH off-line Ba on-line HMKOHna3up Me6omag. ^ap pe^HMH off-line gapxocT 6a cepBepu FTP ^upucroga MemaBag, cepBep ^aBo6 6a gapxocTpo 6a maKA Megapopag Ba hhth koa Meguxag. ^ap pe^HMH on-line MyoHHau HHTepaKTHBHH KaTaAorxoH cepBepu FTP, hhthxo6 Ba hhthkoah ^aHAxou 3apypH 6a Ha3ap Mepacag.

WWW (World Wide Web). ^ap BaKTxou oxup xH3MaTpacoHHH WWW (Web) 6aco oMMaBh ramTacT. WWW—hh3omh ax6opu a6ap ma6aKH HHTepHeTh acT. EaprapHH TexHOAoruau Web gap ucTH^oga 6o a6apMaTH (runepTeKc) aAOKaMaHgH gopag. A6apMaTH gap xyg coxtopxoh MaTHHH aAOMaTxou naHgTapa^aepo gopoacT, kh po6uTaxou Ma^xyMHH khcmh MaTHxopo HHtHKoc MeHaMoag. AAOMaTxo 6o paHr e KaHgxou Maxcyc TacHH^ Merapgag. Hhthxo6h aAOMaTxo gap po6uTa 6o caxu^axou aAOMaTxou caxu^a 6o MaTH TapHKH rpa^HKH e MyATHMegH cypaT Merupag. A6apMaTHH, Maxcyc 6apou HHTepHeT KopKapg HarapgugaacT, hh BocHTa xaM^yH poxu TamKHAH MatAyMOT 6apou TatMHHH 6apHOMaBH KOMnroTep 6a TaBpu Bacet MatMyA acT.

MatAyMOTe,KH 6a TexHOAoruau Web gacTpacH gopag gap Kopco3 (cepBep)-H Web Max$y3 Merapgag. eo epuu aAOMaTxou a6apMaTHH a3 hk Kopco3 Web 6a gurapam 6o caHpe gap $a3OH Web 6a

миллион сайте, ки дар ин фазо доман пахн кардааст гузаштан мумкин аст. Бештар аз хама, корсози Web дар интернет маълумоти матнй ва графикиро пешниход менамояд, ки одатан дар сахифаи хуччати когазй ба таври киёс ороиш дода шудааст, ки дар интернет имконияти сахифаи ахбор буданро гуфтан кабул гардидааст.

Барномахо барои назорати сахифаи мурургори веб (Web-ро браузер) меноманд. Дар браузерхо гуруххои листания, гузаштан ба хуччатхои пешина ё минбаъда, нашри сахифахои ахбор гузаштан ба абар аломати ва монанди инхо мавчуд мебошад.Тафсири охирони мурургорхо на танхо кор бо WWW-ро таъмин менамояд, балки мукоисаи корхои маводиро бо дигар хадамоти интернет нишон медихад. Масалан,мурургар шароити хдматарафа, амалиёти одии FTP ба монанди муоинаи руйхати каталогхо ва файлхо, загрузкаи файлхо аз мурургар доро мебошад. Бо ёрии мурургар хондани паём ё ахбор дар телекоференсия новобаста аз ахбори компютерй, кор кардан бо почтаи электронй кулай сурат мегирад.

Яке аз намунахои истифодаи технологияи Web дар таълим вебквест webguest ба хисоб меравад.Вебквестхои барои хамчоякунии хадди акалли интернет дар низомхои гуногун дар дарачахои мухталифи таълим мавриди коркард карор мегирад. Хусусиятхои квестхо дар он аст, ки мавод барои корхои таълимй дар сайтхои гуногун мавчуд аст. Накши асосиро дар ташаккули неруи дидактикии интернет веб квестхо мебозанд, ки мухассилинро омода менамоянд. Дар вакти истифодаи технологияи вебквест назди омузгор чунин вазифахо карор доранд: супориши муфидро мухтасар ифода кардан, номгуи манбаи маълумотихои мухимро маслихат додан, накшаи корхоро дар мавзуи омузишй ва барои ба мавзуи нав гузаштан бояд чй корхоро ба анчом расонд руйхат кардан. Мухассилин накшаи омузиши маслихатдодашуда ва чустучуи манбаъхои навро тасниф мекунад,сарчашмахои маълумоту ахборро тадкик менамояд,ва сахифаи Web-ро барои хисобот тайёр менамояд. Хдмин гуна сохтани манбаи нави ахбор барои омухтани низомхои дигар заминахои мусоидеро фарохам хохад овард. Дар назди тахсилоти фосилавй яке аз вазифахои мухим имконият додан ба истифодабарандагони интерфейси дар масофа буда махсуб меёбад. Тахсилоти фосилавй ба дарачаи кофй ба тамоми иштирокчиёни раванди таълими мазкур шароитхои мусоидро фарохам меорад. Хдлли масъалаи мазкур бидуни истифодаи технологияи Web ва ташкили махсусгардонидаи портал гайриимкон аст. Порталро бо номхои замима, интерфейсхои таъмин намудани персонифитсировй ва ба тартиб даровардашудаи ба истифодабарандагон шароит фарохамоваранда унвон мекунанд:

• ба хдмдигар таъсир мерасонанд (дар режими on-line ва off-line);

• дар шабакаи ахбор чо ба чо карда мешавад;

• замима ва ахборро дар мувофикат бо хавасмандии худ, вазифаи ахборй-таълимии мухити атроф дарёфт ва истифода мекунад.

Дар хулоса бояд кайд кард, ки интернет хамчун воситаи ташаккул манфиати зиёдеро доро мебошад:

• кушода будани стандартхо ва мавчудияти мачмуи комили воситахои техникй барои ташкил намудани хизматрасонй;

• нисбатан арзон будани робитаи каналхо;

• имкони якчоя намудани барномахои мухталиф тавассути пешниход намудани маълумот;

• имкони дастрасии донишчу ба ахбори таълимй аз чойи дилхох бемузди иловагй ва махдудият. Натичахои аввалини тахия ва инкишофи тахсилоти фосилавй,ки дар Донишгохи давлатии

Хучанд ба номи академик Бобочон F афуров ноил гардидааст,дар сомонаи www.fosila.ksu.tj акси худро ёфтааст.

ПАЙНАВИШТ:

1. Абдуллаев, А.Таъмини донишчуён бо маводи таълимй-методй бо истифодаи технологияи компутерй/А.Абдуллаев//- Номаи донишгох,. Силсилаи илмх,ои гуманитарй ва чомеашиносй.-2006.- № 2

2. Бочков, В.Е.Состояние,тенденции,проблемы и роль дистанционного обучения в трансграничном образовании/В.Е.Бочков,Г.А.Краснова,В.М.Филиппов//Учебное пособие Москва-2008

3. Fуломнабиев, С.Г.Тахсилоти фосилавй ва усулхои гуногуни тахияи маводхои таълимй Маводи семинари илмй-амалии Ч,умхуриявй"Тахсилоти фосилавй"бахшида ба 25-солагии истиклолияти Чумхурии Точикистон/C.F.F уломнабиев.-Хучанд-2016.-С.8-10

4. Зайцева, Л.В.Технология разработки адаптивных электронных учебных курсов для компьютерных систем обучения /Л.В.Зайцева//Образовательные технологии и общество (Educational Technology & Society).-2008.-№11(1).

5. Ибрагимов, И.М.Информационные технологии и средства дистанционного обучения: учебное пособие для студентов высших учебных заведений/И.М.Ибрагимов.-М.:Издательский центр «Академия»,2005.-336 с.

6. Лебедева, М.Б.Дистанционные образовательные технологии: проектирование и реализация учебных курсов.Учебное пособие/М.Б.Лебедева-Санк-Петербург-2010.

7. Максудов, А.Т.Омузиши технологияи информатисонй дар асоси назарияи таксаномияи Булум. Маводи конфронси илмй-амалии Чумхуриявй "Сифати таълим дар мактабхои олии Чумхурии Точ,иикистон"/А.Т.Максудов,А.Абдуллаев,С.Ёкубов.-Хуч,анд, 2016.

8. Максудов, А.Т.Ташаккул ва идоракунии низомхои таълимии фосилавй. Маводи семинари илмй-амалии Чумхуриявй "Тахсилоти фосилавй"бахшида ба 25-солагии истиклолияти Чумхурии Точ,икистон/А.Т.Максудов,А.Абдуллаев,С.Ёкубов.-Хуч,анд-2016.СЛ1-14

9. Преподавание в сети Интернет: Учебное пособие/Отв.редактор В.И.Солдаткин.-М.:Высшая школа,2003.-792 с.

10.Рахмонов, З.А.Махсусиятхои тахсилоти фосилавй дар замони муосир.Маводи семинари илмй-амалии Ч,умхуриявй"Тахрилоти фосилавй"бахшида ба 25-солагии истиклолияти Чумхурии Точ,икистон/З. А.Рахм онов. -Хуч,анд-2016.С.91-93

REFERENCES:

1. Abdullaev. A.Provision of Students with Educational Materials by Using of Computer Technology/ A.Abdullaev// Scientific Notes .Series of humanities and social sciences.- 2006.- №2.

2. Bochkov. B.Ye.Status, Trends, Challenges and Role of Distance Education in Cross - Border Education. Textbook/B.E.Bochkov, G.A. Krasnova, B.M. Filippov.- Moscow- 2008

3. Gulomnabiev, S. G. Distance Education and Various Methods of Preparation of Teaching Materials. Republican Scientific-Practical Seminar Materials "Distance Education" Dedicated to the 25 th anniversary of Tajikistan Independence/S.G. Gulomnabiev.- Khujand -2016. Р.8-10.

4. Zaitseva,L.V. Technology Development of Adaptive E-Learning Courses for Training of Computer Systems/L.V.Zaitsev//Educational Technology and Society (Educational Technology & Society). -2008. -№11 (1).

5. Ibragimov. I. M. Information Technologies and Distance Learning Methods: Textbook for students of higher shcools/I.M. Ibragimov. - M.: Publishing Center Academy, 2005. -336 p.

6. Lebedeva, M.B. Distance Learning Technologies: Design and Implementation of Training Courses. Textbook, /M.B. Lebedeva.- Saint Petersburg, - 2010.

7. Maqsudov, A.T.Information Technology Study Based on Bloom's Taxonomy System, The materials of the republican scientific-practical conference "The Quality of Education in Tajikistan's Higher Schools"/A.T. Maqsudov, A. S. Abdullaev, S.Yakubov.-Khujand, 2016.

8. Maqsudov A. T.Formation and Management of Distance Learning Systems. Republican Scientific-Practical Seminar "Distance Education" Dedicated to the 25th Anniversary of Tajikistan Independence/ A.T. Maqsudov, A. S. Abdullaev, S.Yakubov. - Khujand, 2016. - Р. 11-14.

9. Teaching Internet: Textbook / editor-in-charge V. I. Soldatkin. - M.: Higher School, 2003. - 792 p.

10.Rakhmonov,Z.A. Distance Learning Education in Modern Era. Republican Scientific-Practical Seminar "Distance Education" Dedicated to the 25 th Anniversary of Tajikistan Independence/Z.A.Rakhmonov.- Khujand, 2016. - Р.91-93.

Усул ва рохрри истифодаи манобеи электронй дар низоми тафили фосилавй Вожацои калидй: тацсили фосилавй, почтаи электронй, форум, чат, корсоз, интернет

Дар мацола масъалаи ташаккул ва такомули низоми тахсилоти фосилавй мавриди баррасй царор мегирад. Муаллифон таваццуци бештари худро ба усулцо ва роццои истифодаи манобеи интернет дар низоми тацсили фосилавй равона мекунанд. Ба унвони вазифаи тацциц муаллифон кушиш намудаанд, ки нацши почтаи электронй, телецамойиш, чат, форум, FTP ва www-корсозцоро дар раванди таълими фосилавй арзёбй намоянд. Ташкили раванди таълим дар хати онлайн ва берун аз онлайн муайян карда мешавад.Зарурати истифода аз манобеи интернет дар низоми тацсилоти фосилавй ошкор ва асоснок карда мешавад. Дар асоси тадцицоти анцомёфта муаллифон сомонаи интернетии www.fosila.ksu.tj тация кардаанд. Хулоса мешавад, ки раванди таусилот дар асри XXI бояд дар модели шабака, ки дорои имконоти цамафзой, гуфтугуй ва цанбацои иртиботй инкишоф ёбад. Бартарии аслии модели нав ин боз будан дар гуфтугуву муошират ва имкони худсозй аст.

Дидактика и технология использования электронных ресурсов в системе дистанционного обучения Ключевые слова: дистанционное обучение, электронная почта, форум, чат, сервер, интернет В статье рассматриваются вопросы формирования и совершенствования системы дистанционного образования. Основное внимание в работе авторы акцентируют на дидактике и технологии использования интернет ресурсов в системе дистанционного обучения. В качестве исследовательской задачи авторами была определена попытка оценить роль электронной почты, телеконференции, чатов, форумов, FTP и www- серверов.Описывается методика организации учебного процесса в режиме on-line и off-line. Выявлена и обоснована необходимость использования интернет-ресурсов в системе дистанционного обучения.На основе проведенного исследования авторами разработан интернет -портал под названием www.fosila.ksu.tj. В заключении отмечается, что образование в XXI веке должно развиваться по сетевой модели, которой свойственны синергетические, диалогические и коммуникативные аспекты. Главное достоинство новой модели-открытость для диалога и коммуникации и возможность самоорганизации.

Didactics and Technology of the Usage of Electronic Resources in the System of Distance Tuition Keywords: distance tuition, e-mail, forum, chat, server, Internet

The article under consideration dwells on the issues associated with the formation and improvement of the system of distance education. The authors pay special attention to the usage of didactics and technology beset with Internet resources in the system of distance tuition. They make an endeavor to determine the role of electronic mail, teleconference, chat, forum, FTP and www- servers. The method of organizations of educational process in the regime of on- line and off- line is described. The authors of the article elicited and substantiated a necessity of the resorting to Internet resources in the relevant system. Proceeding from the conducted exploration the authors elaborated on Internet portal under the title of www. Fosila.ksu.tj. In a nutshell, the authors underscore that education referring to the period of the XXI-st century should develop on a network model which is characterized by synergistic, dialogical and communicative aspects. The specific achievements of the new model are openness for dialogue and communication; self-organization being a potential factor.

Маълумот дар бораи муаллифон:

Абдуллоев Абдуцаббор,номзади илм^ои ицтисодй, дотсенти кафедраи умумидонишгоции информатикаи Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Гафуров (Чумцурии Тоцикистон, ш. Хуцанд ),E-mail:jabar55@mail. ru

Абдуллоева Махфуза Абдуцабборовна, номзади илмцои ицтисодй, дотсенти кафедраи умумидонишгоции информатикаи Донишгоци давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Гафуров (Чумцурии Тоцикистон, ш.Хуцанд),Е-тай: maxfuza8@mail.ru

Абдуллоева Шацноза Абдуцабборовна, унвонцуи кафедраи умумидонишгоции педагогикаи Донишгоци давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Гафуров (Цущурии Тоцикистон, ш.Хуцанд),Е-mail: shaxnoza201986@mail.ru Сведения об авторах:

Абдуллаев Абдужабор,кандидат экономических наук, дотцент общеуниверситетской кафедры информатики Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова (Республика Таджикистан,г.Худжанд),E-mail:jabar55@mail.ru

Абдуллаева Махфуза Абдужаборовна, кандидат экономических наук, доцент общеуниверситетской кафедры информатики Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова (Республика Таджикистан, г.Худжанд),Е-mail:maxfuza8@mail. ru

Абдуллаева Шахноза Абдужабаровна, соискатель общеуниверситетской кафедры информатики (Республика Таджикистан, г.Худжанд), E-mail: shaxnoza201986@mail.ru Information about the author:

Abdulaev Abdughabor, PhD, associate professor of all university Department of Informatics of Khujand State University named after academican B. Gafurov (Tajikistan, Khujand),E-mail: jabar55@mail.ru Abdullaeva Makhfuza Abdughaborovna, PhD, associate professor of all university Department of Informatics of Khujand State University named after academican B. Gafurov (Tajikistan, Khujand ), E-mail: maxfuza8@mail.ru

Abdullaeva Shakhnoza Abdughabborovna, a teacher of all University Informatics of Khujand State University named after academican B.Gafurov (Tajikistan, Khujand),E-mail:shaxnoza201986@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.