Научная статья на тему 'ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ МАЛАЯ И СРЕДНАЯ ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСТВА В РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН'

ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ МАЛАЯ И СРЕДНАЯ ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСТВА В РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
26
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТОРГОВЛЯ / ГОСУДАРСТВЕННАЯ СОБСТВЕННОСТЬ / РЫНОЧНАЯ ЭКОНОМИКА / ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСТВО / БАНКОВСКОЕ ДЕЛО / КРЕДИТ / ЭФФЕКТИВНОСТЬ / ФИНАНСИРОВАНИЯ

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Ахмедов Давлатали Хайталиевич, Кудратзода Парвиз Кудрат, Бобоазиззода Шамшод Абдугафур

В данной статье представлена деятельность малого и среднего бизнеса в условиях рыночной экономики с привлечением банковских кредитов для развития национальной экономики. А также, финансирование предоставляется для важных секторов страны, в зависимости от их условий.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SMALL AND MEDIUM ENTREPRENEURSHIP ACTIVITIES IN THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

This article presents the activities of small and medium businesses in a market economy with the involvement of bank loans for the development of the national economy. Also, funding is provided for vital sectors of the country, depending on their conditions.

Текст научной работы на тему «ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ МАЛАЯ И СРЕДНАЯ ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСТВА В РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН»

стремлении к минимизации дисконтированного дохода - стоимости капитала или к максимизации прибыли. Эти доводы иногда приносят к противоречию.

Авторы предлагают реализовать в управленческом учете не только системного подхода, но и ситуационного подхода. Наглядно показана конкретная специфика условий, в которой работает компания, накладывающая опечаток на выбор альтернативных целей в сложившейся ситуации.

Ключевые слова: капитал, информация, производитель, потребитель, основатель, менеджер, релевантность, дифференциальный, синергетик, со скидкой.

METHODOLOGICAL APPROACHES TO THE FORMATION OF ACCOUNTING IN THE MANAGEMENT OF AUTHORIZED CAPITAL IN COMMERCIAL ORGANIZATIONS

The article is devoted to methodological approaches to the formation of accounting management accounting of authorized capital in commercial organizations. The article considers the problems and priority directions of using new technologies for processing economic information necessary for making managerial decisions.

It should be noted that the competition of the effective functioning of the organization is the most complete satisfaction of consumer needs is achieved with the desire to minimize discounted income - the cost of capital or to maximize profits. These arguments sometimes lead to a contradiction. The authors propose to implement in management accounting not only a systematic approach, but also a situational approach. The specific specifics of the conditions in which the company operates, which imposes typos on the choice of alternative goals in the current situation, are clearly shown.

Key words: capital, information, manufacturer, consumer, founder, manager, relevance, differential, Synergetic, discount.

Сведения об авторах:

Дадоматов Далержон Нишонбоевич, д.э.н., доцент, заведующий кафедрой бухгалтерского учета Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики Тел: (+992) 928566665

Кузибаева Бароат Муротбоевна, к.э.н., дотсент кафедры бухгалтерского учета Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики Тел: (+992) 927653558 e-mail: baroatbony@mail.ru.

Собирова Мавзунахон Даврончоновна, ассистент кафедры бухгалтерского учёта, Таджикский государственный университет права, бизнеса и политики 'Тел: (+992) 928909050

About the authors:

Dadomatov Dalerjon Nishonboevich, Dr. of Economics, Associate Professor, Head of the Department of accounting Tajik State University of Law, business and politics. Tel: +992 92 856 66 65, E-mail: dalerdn@,mail.ru

Kuzibaeva Baroat Murotboevna, Candidate of Economic Sciences, Associate Professor department of accounting, Tajik State University of Law, business and politics (Tajikistan, Khujand). Tel: +992 92 765 35 58, e-mail: baroatbony@mail.ru. Sobirova Mavzunakhon Davronjonovna, assistant department of accounting, Tajik State University business law and politics Tel: +992 92 8909050

УДК: 334.021+338.242 ФАЪОЛИЯТИ СОХИБКОРИИ ХУРДУ МИЁНА ДАР ЧУМХУРИИ ТОЧИКИСТОН

Ахмедов ДХ, Бобоазиззода Ш.А.

Донишгоуи аграрии Тоцикистон ба номи Ш. Шо^темур Кудратзода П.К-Донишгощ давлатии Дангара

Сох,ибкорй - фаъолияти мустакилонаи аз руи таваккал амалишавандаи шахсони бо тартиби мукаррарнамудаи конунгузории Ч,умх,урии Точикистон бакайдгирифташудае, ки барои ба даст овардани фоида аз истифодаи молу мулк, истех,сол, фуруши мол (ичрои кор ё хизматрасонй) равона шудааст. Фаъолияти сох,ибкории хурду миёна дар Ч,умх,урии Точикистон вобаста ба хусусигардонии моликияти давлатй ва дигаргунсозих,ои давраи гузариш ба иктисодиёти бозоргонй мансуб буда, барои расидан ва баланд бардоштани самаранокии фаъолияти иктисодии корхонах,о ва хдмдастии онх,о дар муътадилсозии

молиявй ва ба кор таъмин намудани ахолй, таъмин кардани бозори истеъмоли бо маводхои озукаворию хочагидорй равона шудааст.

Сохибкории хурду миёна захираи азими рушди нохияхои чумхуриро ташкил дода, чун савдою махсулоттайёркунй, хизматрасонии маиши ахолй, нуктахои фуруши сузишворй, хуроки умум ва махсулоти кишоварзй накши мухим мебозад. Микдори сохибкороне, ки ба тичорати хурду миёна машгуланд, сол то сол меафзояд. Дар соли 2019 шумораи сохибкорони тарики патент ва дорои шаходанома фаъолияткунанда дар киёс ба соли 2015 мутаносибан 15,2 баробар зиёд гардидааст, вале барои рушди марказу дехотхои нохияхои чумхурй дастгирии сохибкорони дорои истехсолот мухим мебошад. Дар худуди чамоатхои шахраку дехоти нохияхои кухии чумхурй рушди сохибкори сол то сол вусъати тоза гирифта истода, ва айни хол дар хама нохияхои чумхурй ташкилоту муассиахо кори худро чоннок намуда, барои баланд бардоштани иктидори истехсолоти худи харакат мекунад. Тахлилхо нишон медихад, ки кисми бештари точирон ба кайд гирифташуда ба фаъолияти тичорат ва хизматрасони наклиётй машгул хастанд. Хизматрасонии пулакии сохибкороне, ки барои рушду нумуи чумхури ва пешбурди зиндагии мардум фаъолият мекунанд дар чадвали 1. оварда шудааст.

Чадвали 1.

Хизматрасонии пулакии сохибкорон дар хама сохахои хочагии халки Чумхурии

Точикистон барои солхои 2018-2019 хаз.сомони

Солхо Соли 2019 нисбат ба

Сохахо 2018 2019 соли 2018 %

1 Кишоварзй 8679,5 12209,2 140,6

2 Истихрочи конхо 47927,4 33279,9 69,4

3 Саноати коркард 17603,3 23137,3 131,4

4 Сохтмон 56617,0 91753,0 162,0

5 Савдои яклухт ва чакана 92082,3 118850,6 129,0

6 Фаъолияти наклётй 1451773,4 1046935,6 72,1

7 Мехмонхонахо ва тарабхонахо 19269,8 15904,8 82,9

8 Алока 1560322,9 1573832,7 100,8

9 Молия ва сугурта 567201,9 1145486,2 2,1 маротиба

10 Маориф 979817,3 988097,5 100,8

11 Тандурусти 42541,7 341409,0 80,7

12 Фарханг 96235,9 104613,3 108,7

13 Дигар хизматрасонихо 33829,0 37973,1 112,2

*Хисоби муаллиф дар асоси: Омори солонаи Чумхурии Точикистон 2014-2019 // АОПЧТ Душанбе, 2019.- с. 20, 196, 253, 280;

Аз маълумотхои чадвали 1, хулоса баровардан мумкин аст, ки хизматрасонии пулаки ба сохахои хочагии халки мамлакат соли 2019 нисбат ба соли 2018 ба сохаи молия ва сугурта 2,1 маротиба, сохтмон 62%, кишоварзй 40,6%, саноати коркард 31,4%, савдои яклухт ва чакана 29%, дигар хизматрасонихо 12,2 ва фарханг 8,7% зиёд гардидааст. Бояд ёдовар шуд, ки дигар сохаои дар чадвал нишон додашуда соли 2019 нисбати соли 2018 камтар хизматрасонии пулакиро ба анчом расонидааст.

Бо вучуди ин раванди васеъгардони микдори корхонахои хурд гайриканоатбахш мебошад. Дар нохиящои чумхурй шароитхои муътадил ва захирахое, мавчуданд, ки ба афзоиши зиёди шумораи корхонахои хурду миёна имконият медихад ва барои ба молхои ватанй таъмин намудани бозори дохилй, мухайё намудани чойхои нави корй ва ба ин восита паст кардани сатхи камбизоатии ахоли мусоидат менамояд.Омузиш нишон дод, ки сабаби инкишоф наёфтани сохибкории хурду миёна дар баъзе нохияхои чумхурй ба мавкеи чойгиршавии чугрофии ин нохия вобастагии зич дорад. Якум, дур будани рох ба пойтахти чумхурй, маркази вилоят ва ба ин васила нарасидани ашёи хом, махдуд будани бозори дохили. Дуюм, хамкори накардани сохибкорон, химоя нашудани манфиатхои хукукй ва модди онхо, андозбандии номуназзам ва барои аксари сохибкорони хурд нофахмо, баланд будани фоизхои карзхои бонкй.

Аз чониби дигар рушд наёфтани бисёр намудхои фаъолияти сохибкории хурду миёна, нокифоя будани имкониятхои молиявии сохибкорон, баланд будани фоизи карзхои бонкй, арзиши гарони содироти махсулот ба бозори беруна вобаста аст. Бо вучуди ин накши сохибкории хурду миёна дар таъмини бозори дохила бо махсулоти хурока ва саноати хеле

калон буда, зиёда аз 70,0 фоизи таъмини бозори дохилй ба души онхо мебошад. Рушди хунархои мардумй метавонад дар бехтар намудани вазъи ичтимоию иктисодии нохияхои чумхурй сахми бузург дошта бошад.

Дар шароити хозира самаранок истифодабарии иктидори мавчудаи иктисодии нохияхои чумхурй ин аст, фаъолсозии рушди сохибкории хурду миёна дар сохаи кишоварзй, саноат, сайёхи ва гайра ва ба ин васила таъмин намудани ахоли бо маводи худи ва чои кори доимй мебошад. Самти афзалиятнок дар чумхурй ин корхонахои саноати дар заминаи инкишофи сохибкории хурду миёна ба хисоб меравад. Яке аз механизмхои фаъол гардонии барои рушди саноати нохияхои чумхурй, ин ташкил намудани намудхои нави истехсолот ва эхё намудани хунархои мардумй ва касбхои анъанавй ба ахолй омузонидани ихтисосхои саноатй мебошад. Хамохангсозии тадбирхоро оид ба рушди саноат дар нохияхои чумхурй бояд маъмурияти макомоти махаллй ва макомоти худидоракунии махал ва дехот дар хамкорй бо бахши хусуси таъмин созанд. Баланд бардоштани иктисодиёти нохияхои чумхурй бо халли масъалахои таъмини нуктахои ахолинишин бо неруи барк, инфрасохтори зарурй, баркарорсозии системаи боэътимоди наклиёт ва коммуникатсионй мебошад.

Дар баробари хамаи ин, барои рушди фаъолияти сохибкории хурду миёна накши бонкхо ва ташкилотхои карзи мавкъеи хосаро ишгол менамояд. Айни хол дар нохияхои чумхурй филиалхои Ч,СК «Спитаменбонк», Ч,СК «Ориёнбонк», Бонки давлатии амонатгузории "Амонатбонк", Ч,СК "Бонки эсхата", Ч,СК "Бонки арванд" ва гайрахо фаъолият доранд.

Хамзамон ташкилотхои карздихии хурд ба монанди ташкилоти хурди карздихи аввалин Финка, Хумо, Оксус, Имон Интернешнал, ва гайрахо фаъолият доранд, ки ба амалиётхои бонки машгуланд. Фаъолияти бонкхои нохияхои чумхурй ба талаботи дурнамои самтхои асосии сиёсати пулию карзй ва асъории Чумхурии Точикистон мутобик гардонида шуда, бахри амалй намудани Стратегияи миёнамухлати рушди низоми бонкии Точикистон равона карда шудааст. Бо максади баланд бардоштани сатхи иктисодиёти нохия бонкхо ба сохибкорон ва ахолй карзхои кутохмуддат ва дарозмуддат чудо менамоянд.

Барои фаъолияти сохибкории хурду миёна аз чониби бахшу шуъбахои бонкхои дар давоми соли 2019 ба маблаги 9348,9 млн сомонй ва дар давоми соли 2018 ба маблаги 8778,4 млн сомонй карзхои имтиёзнок чудо гардидааст. Аз он чумла дар соли 2019 ба сохаи кишоварзй ба маблаги 419,5 млн. сомонй, корхонахои давлатй ба маблаги 2224,3 млн. сомонй, корхонахои хусусй ба маблаги 2360,6 млн. сомонй, тичорати шахсони алохида ба маблаги 2242,0 млн. сомонй, лизинг ба маблаги 1,4 млн. сомонй, сохибкорй ба маблаги 1819,3 млн. сомонй ва дигар сохахо ба маблаги 281,8 млн. сомони маблаггузори гардидааст, ки дар мачмуъ нисбат ба соли 2018 106,4 фоизро ташкил медихад. Маблаггузории ба сохахои мухими иктисодиёти кишвар аз хисоби карзхои чудошуда дар чадвали 2 овардашудааст.

Ч,адвали 2.

МаблаFгузории карзй ба сох,ах,ои иктисодиёти Ч,умх,урии Точикистон дар солх,ои

2018-2019 млн. сомонй

№ Намуди фаъолият Солхо 2019 / 2018, %

2018 2019

1 Корхонахо кишоварзй 400,7 419,5 104,6

2 Корхонахои давлатй 2159,8 2224,3 102,9

3 Корхонахои хусуси тичоратй 2249,6 2360,6 104,9

4 Шахсони алохида 1797,1 2242,0 124,7

5 Лизинг 2,9 1,4 48,2

6 Сохибкорй 1814,5 1819,3 100,2

7 Дигар сохахо 353,8 281,8 79,6

8 Хамаги 8778,4 9348,9 106,4

*Хцсоби муаллиф дар асоси: Омори солонаи Чумхурии Точикистон 2014-2019 // АОПЧ.Т Душанбе, 2019.- с. 20, 196, 253, 280;

Маблагхои чудо гардида барои истехсоли махсулоти хочагии кишлок, овардани махсулоти ниёзи мардум, нурихои минералй, кисмхои эхтиётй, сузишворй, доруворй, маводхои конселярй, махсулоти сохтмонй ва рохкирои мухочирони мехнатй дода шудааст. Харчанд хачми умумии карзхои бонкй ба мизочон солхои охир афзуда бошад хам, лекин

фоизи онхо хеле баланд буда, ва инчунин мухлати баргардонидани онхо кутох мебошад. Ин боиси он мегардад, ки барои таъмини рушди сохахои истехсолй гайриимкон мебошад.

Хусусигардонии моликияти давлатй элементи аввалин дарачаи дигаргунсозихои давраи гузориши иктисодиёти бозоргонй буда, барои баланд бардоштани самаранокии фаъолияти корхонахо, муътадилсозии молиявй бо чойхои нави кори таъмин намудани ахолй ва афзун кардани бозори истеъмолй равона шудааст.

Яке аз хадафхои асосии Хукумати Чумхурии Точикистон ин, таъмини рушди устувори иктисодиёти кишвар ва ба чои кори доими таъмин будани ахолй, ба хисоб меравад. Аз ин лихоз, маблаггузории сохаи сохибкории хурду миёнаро дар доираи имкониятхо бо маблаггузории карзхои бонкй ба сохахои мухими иктисодиёти кишвар равона менамояд.

Дар баробари пешрафти хамаи сохахои хочагии халки мамлакат бояд ёдовар шуд, ки баъзе мушкилотхои сохахо хам чой дорад, аз чумла:

- сатхи пасти малакахои дониши сохибкорон;

- ба таври каноатманд рушд наёфтани тичорат ва хизматрасонй;

- рушди ноустувори сохибкории истехсолй;

- нокифоя будани имкониятхои молиявии сохибкорон ва баланд будани фоизи карзхои бонкй;

- арзиши гаронии содироти махсулот ба бозори беруна.

Барои халли ин масъалахо ба акидаи мо, барои рушди сохибкории хурду миёна чунин корхоро ба итмом расонидан мумкин аст:

- ташкили Ассотсиатсияи сохибкорони хурду миёна, ки то тавонанд манфиати хукукй ва моддии онхоро дар назди макомоти гуногун (хокимият, нозироти андоз, гумрук ва гайра) химоя намоянд;

- бо чалби созмонхои байналмиллалй ба бозомузй фаро гирифтани точирони хурду миёна;

- мукаррар намудани имтиёзхо ба намудхои сохибкоре, ки мардум ба он ниёз доранд (дар чудо намудани замин, бино, андозбандй ва гайра);

- фарохам овардани имконияти гирифтани карзи бонкии бо фоиз паст ва дарозмухлат;

- мукаррар намудани имтиёз ба сохибкороне, ки аз хоричи кишвар техникаю технологияи истехсолй, тиббй, илмй ворид менамоянд;

АДАБИЁТ

1. Ахмедов Д.Х,. Асосохои фаъолияти тичоратй. / Д.Х,. Ахмедов, П.К. Кудратзода, Ш.Б.Бобоазиззода-Душанбе: Эр-граф, 2020.-245 с.

2. Бирюкова И.Ю. Предпринимательская инновационная деятельность: понятие, особенности, виды // Современные проблемы науки и образования. / И.Ю. Бирюкова, 2012.-№ 2.

3. Крнуни Ч,Т «Дар бораи химоя ва дастгирии давлатии сохибкорй"-с.2014.

4. Ахмедов Д.Х,. Сармоягузори омили рушди устувори иктисодиёти Ч,умхурии Точикистон. Кишовварз -1. 2016 (90). С - 221.

ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ МАЛАЯ И СРЕДНАЯ ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСТВА В РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН

В данной статье представлена деятельность малого и среднего бизнеса в условиях рыночной экономики с привлечением банковских кредитов для развития национальной экономики. А также, финансирование предоставляется для важных секторов страны, в зависимости от их условий.

Ключевые слова: торговля, государственная собственность, рыночная экономика, предпринимательство, банковское дело, кредит, эффективность, финансирования.

SMALL AND MEDIUM ENTREPRENEURSHIP ACTIVITIES IN THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

This article presents the activities of small and medium businesses in a market economy with the involvement of bank loans for the development of the national economy. Also, funding is provided for vital sectors of the country, depending on their conditions.

Keywords: trade, state property, market economy, entrepreneurship, banking, credit, efficiency, financing.

Сведения об авторах:

Ахмедов Давлатали Хайталиевич - кандидат эканамических наук, дотцент, кафедры маркетинг и агробизнеса Таджикского аграрского университета им. Ш.Шотемур, E-mail: davlat 1118@mail.ruM тел: (+992) 918684905 Кудратзода Парвиз Кудрат - кандидат эканамических наук, дотцент декан международного экономического одношения и менеджмент Дангараского государственного университета, тел: (+992) 905070863

Бобоазиззода Шамшод Абдугафур - кандидат эканамических наук, дотцент зав. кафедрой менеджмент и предпринимательства Таджикского аграрского университета им. Ш.Шотемур, Тел: (+992) 939800202

About the authors:

Akhmedov Davlatali Haytalievich - Candidate of Sciences in Economics, Associate Professor, Department of Marketing and Agribusiness, Tajik Agrarian University named after Sh.Shotemur, E-mail: davlat 1118@mail.ru, tel: (+992) 918684905 Kudratzoda Parviz Kudrat - Candidate of Sciences in Economics, Associate Professor, Dean of International Economic Identity and Management, Dangara State University, tel: (+992) 905070863

Boboazizzoda Shamshod Abdugafur - Candidate of Sciences in Economics, Assistant Professor Head. Department of Management and Entrepreneurship of the Tajik Agrarian University named after Sh.Shotemur, Tel: (+992) 939800202

УДК 33Т. П.88

СОВРЕМЕННЫЕ АСПЕКТЫ ОБЕСПЕЧЕНИЯ СПРОСА И ПРЕДЛОЖЕНИЯ НА РЫНКЕ ЭКОНОМИЧЕСКИХ РЕСУРСОВ РЕГИОНОВ

РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН

Пулодова Х.Ш., Ахророва Г. М.

Худжандский Государственный Университет имени Б. Гафуров Гадоев Давронджон Рамазонович

Таджикского государственного университета коммерции

Обсуждение вопросов, связанных с анализом рыночного механизма, и основных категорий, его составляющих, требует теоретического рассмотрения ряда терминологических проблем. Необходимость эта вызвана тем, что в экономической литературе используется широкий круг понятий, отражающий различные аспекты функционирования механизма рынка.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

К их числу относятся понятия спроса, предложения, их взаимодействия при помощи цены. При этом нередко для обозначения одного и того же явления используются разные термины или в одно и то же понятие, вкладывается различный смысл. Отсутствие однозначной определенности понятий, используемых при описании действия рыночного механизма, затрудняет восприятие научного изложения, приводит к путанице и в конечном счете снижает эффективность исследований.

Первым понятием является рыночный механизм, включающий спрос, предложение и цены, взаимодействие которых происходит автоматически. Понятие «рынок товаров», под которым мы в своем исследовании будем понимать систему экономических отношений между производителями, выступающими на рынке в качестве продавцов и потребителей (покупателей) по поводу купли и продажи товаров. Одной из наиболее важных категорий рынка потребительских благ является понятие «спрос» ГШ.

Последнее, в нашем понимании, определяется как денежное выражение потребности, представленной на рынке, или способность покупателя оплатить цену товара. Для характеристики спроса употребляются термины «покупательский», «потребительский», «платежеспособный спрос» и другие.

Сравнительный теоретический анализ показывает, что все эти термины являются эквивалентными понятию «спрос».

Но вместе с тем, более существенным, чем различие терминов, для обозначения спроса является, на наш взгляд, различное понимание самого термина «спрос», существующего в

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.