Научная статья на тему 'ДЕМОКРАТИК ДАВЛАТЛАР ВА ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ФУҚАРОЛИК ВА СИЁСИЙ ҲУҚУҚЛАР'

ДЕМОКРАТИК ДАВЛАТЛАР ВА ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ФУҚАРОЛИК ВА СИЁСИЙ ҲУҚУҚЛАР Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
235
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
декларация / модда / фуқаролик / сайловлар / сайловчи / цензура / қонун / давлат бошқарув органлари / ҳокимият / кодекс. / declaration / article / citizenship / elections / voter / censorship / law / public authorities / administration / code.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Нишанбаева, Надира, Болиқулова, Ҳилола

Давлат ишларини бошқаришда иштирок этиш ҳуқуқи – қатор конституциялар масалан, Испания, РФ, Монголия, Словакия, Ўзбекистонда фуқароларнинг давлат ҳокимияти органларига сайлаш ва сайланиш ҳуқуқи, референдумда қатнашиш ҳуқуқи, давлат хизматида ишлаш ҳуқуқи каби сиёсий ҳуқуқлар мажмуининг умумлашган номи. Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг 32-моддасида фуқароларнинг давлат ишларини бошқариш ҳуқуқи мустахкамланган. Халқаро пактнинг 25-моддасида кўрсатилишича: “Ҳар бир фуқаро қандай бўлмасин, бирор бир турдаги камситишларсиз ва асоссиз чеклашларсиз, ялпи ва тенг сайлов ҳуқуқига кўра, яширин овоз бериш орқали вақти-вақти билан ўтказиб туриладиган ҳамда сайловчиларнинг ўз хоҳиш-истакларини эркин ифодалаш имконини берувчи ҳақиқий сайловларда овоз бериш ҳамда сайланиш ҳуқуқи ва имкониятига эга бўлиши лозим”.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CIVIL AND POLITICAL RIGHTS IN DEMOCRATIC STATES AND NEW UZBEKISTAN

The right to participate in the management of public affairs is a common name for a set of political rights in a number of constitutions such as Spain, Russia, Mongolia, Slovakia and Uzbekistan. Article 32 of the Constitution of the Republic of Uzbekistan enshrines the right of citizens to manage state affairs. Article 25 of the International Covenant on Civil and Political Rights states: All citizens have the right and opportunity to vote and stand for real elections, which are held from time to time by secret ballot without restriction, on the basis of universal and equal suffrage, and allow voters to freely express their will.

Текст научной работы на тему «ДЕМОКРАТИК ДАВЛАТЛАР ВА ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ФУҚАРОЛИК ВА СИЁСИЙ ҲУҚУҚЛАР»

ДЕМОКРАТИК ДАВЛАТЛАР ВА ЯНГИ УЗБЕКИСТОНДА ФУ^АРОЛИК

ВА СИЁСИЙ ХУКУЦЛАР

6 https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-489-496

Надира Нишанбаева

Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси ижтимоий-гуманитар фанлар кафедраси укдтувчиси

Боликулова Х,илола Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси курсанти

АННОТАЦИЯ

Давлат ишларини бошцаришда иштирок этиш ууцуци - цатор конституциялар масалан, Испания, РФ, Монголия, Словакия, Узбекистонда фуцароларнинг давлат уокимияти органларига сайлаш ва сайланиш ууцуци, референдумда цатнашиш ууцуци, давлат хизматида ишлаш ууцуци каби сиёсий ууцуцлар мажмуининг умумлашган номи. Узбекистон Республикаси Конституциясининг 32-моддасида фуцароларнинг давлат ишларини бошцариш ууцуци мустахкамланган. Халцаро пактнинг 25-моддасида курсатилишича: "Хар бир фуцаро цандай булмасин, бирор бир турдаги камситишларсиз ва асоссиз чеклашларсиз, ялпи ва тенг сайлов ууцуцига кура, яширин овоз бериш орцали вацти-вацти билан утказиб туриладиган уамда сайловчиларнинг уз хоуиш-истакларини эркин ифодалаш имконини берувчи уациций сайловларда овоз бериш уамда сайланиш ууцуци ва имкониятига эга булиши лозим ".

Калит сузлар: декларация, модда, фуцаролик, сайловлар, сайловчи, цензура, цонун, давлат бошцарув органлари, уокимият, кодекс.

АННОТАЦИЯ

Право на участие в управлении государственными делами — это общее название набора политических прав в ряде конституций, таких как Испания, Россия, Монголия, Словакия и Узбекистан. Статья 32 Конституции Республики Узбекистан закрепляет право граждан управлять государственными делами.

Статья 25 Международного пакта о гражданских и политических правах гласит: Все гражданы имеют право и возможность голосовать и баллотироваться на реальных выборах, которые проводятся время от времени тайным голосованием без ограничения, на основе всеобщего и равного избирательного права, и позволяют избирателям свободно волеизъявлять.

Ключевые слова: декларация, статья, гражданство, выборы, избиратель, цензура, закон, органы государственной власти, администрация, кодекс.

ABSTRACT

The right to participate in the management of public affairs is a common name for a set of political rights in a number of constitutions such as Spain, Russia, Mongolia, Slovakia and Uzbekistan. Article 32 of the Constitution of the Republic of Uzbekistan enshrines the right of citizens to manage state affairs.

Article 25 of the International Covenant on Civil and Political Rights states: All citizens have the right and opportunity to vote and stand for real elections, which are held from time to time by secret ballot without restriction, on the basis of universal and equal suffrage, and allow voters to freely express their will.

Keywords: declaration, article, citizenship, elections, voter, censorship, law, public authorities, administration, code.

КИРИШ

Маълумки, халкаро конунчиликда курсатилган хукукларнинг амалга оширилиши билан бирга мазкур хукукларнинг амалга оширилиши билан бирга мазкур хукукларни химоялаш билан боглик кафолатларнинг кенг доираси хам кузда тутилади. Масалан, Инсон хукуклари умумжахон Декларациясининг 21-моддаси 3-бандида шундай дейилади. "Халк иродаси хукумат хокимиятининг негизи булмоги лозим, бу ирода вакти-ваккти билан буладиган ва сохталаштирилмаган сайловларда уз аксини топиши, ушбу сайлов ялпи ва тенг сайлов хукукига кура, яширин овоз бериш эркинлигини таъминлайдиган бошка тенгма-тенг шакллар воситасида утказилиши керак"

МУ^ОКАМА

Фукаролик ва сиёсий хукуклар тугрисида Халкаро пактнинг 25-моддасида курсатилишича: "Х,ар бир фукаро кандай булмасин, бирор бир турдаги камситишларсиз ва асоссиз чеклашларсиз, ялпи ва тенг сайлов хукукига кура, яширин овоз бериш оркали вакти-вакти билан утказиб туриладиган хамда сайловчиларнинг уз хохиш-истакларини эркин ифодалаш имконини берувчи хакикий сайловларда овоз бериш хамда сайланиш хукуки ва имкониятига эга булиши лозим".[1;6]

Катор ривожланган демократик мамлакатларда ана шундай халкаро стандартлар кабул килинган ва бу давлатларнинг уз миллий конунларида

490

фyкaролaрнинг сaйлов хукуктари xaмдa сaйловлaрни тaшкил килиш Ba yткaзиш тyFрисидaги конyнлaрни бyзгaнлик учун жиноий жaвобгaрлик белгилaнгaн.

Мaсaдaн, Швейцaрия Жиноят кодексидa сaйлов хукуктари Ba сaйлов конунчилигини химоя килиш мaсaдaдaригa бaFишлaнгaн "Хaдк иродaсигa ^рши ноурин xaтти-xaрaкaтлaр" деб номлaнгaн мaxсyс 6улим aжрaтилгaн. Ундa жyмлaдaн, зурлик ишлaтиш ёки куркитиш йули билaн сaйловгa ёки овоз беришга тускинлик килиш ёxyд бузиш (279-моддa); шaxснинг овоз бериш Ba сaйлов хукукини aмaдгa оширишигa зУрaвонлик ёки куркитув йули билaн aрaлaшиш (280-моддa); сaйловлaрдa сaйловчини уз тaрaфигa OFдириб олиш (281-моддa); овоз бериш реестрини, сaйловлaр, овоз бериш ёки референдум yткaзиш учун имзолaр й^иш нaтижaдaрини соxтaдaштириш ёки yлaрни йукотиб юбориш (282-моддa); "сaйловчилaр овозлaрини й^иш" ёки овоз бериш учун режaли рaвишдa бюллетенлaрни йиFишдaн, шунингдек бу бюллетенлaрни тулдириш, yзгaртириш ёки тaксимлaш вa овоз бериш, сaйловлaр сирини бузиш сингари жиноят тaркиблaри урин олган.

Голлaндия Жиноят кодексидa сaйлов хукукининг aмaдгa оширилишигa куч ишлaтиш йули билaн кaршилик кyрсaтиш (125-пaрaгрaф), сaйловчилaрни OFдириб олиш ( 126-пaрaгрaф ), сaйловлaр ёки овоз бериш нaтижaлaрини соxтaдaштириш ( 127-, 129-пaрaгрaфлaр ), рaсмий белгилaнгaн сaйловлaрдa ноконуний рaвишдa кaтнaшиш ( 128-пaрaгрaф ) учун жиноий жaвобгaрлик кyздa тутилган. [2;10]

Шyндaй xилдaги xaтти-хaрaкaтлaр Дaния Жиноят кодексидa хaм жиноят сифaтидa эътироф этилaди ( 116 вa 117-пaрaгрaфлaр ). Бу мaмлaкaт жиноий конунчилигининг диккдтга лойик жихaти шyндaки, 'мълум тaртибдa овоз бермaслик ёки овоз беришдaн буйин товлaмaслик учун" пул мaблaFи олувчи ёки тaлaб килувчи шaxслaр xaitf жaвобгaрликкa тортилиши мумкин ( 117-пaрaгрaфнинг 5^нди ).

Мyстaкил Дaвлaтлaр Хдмдустлиги дaвлaтлaри орaсидaн Россия Федерaциясини мисол килиб келтириш мумкин. Фyкaролaрнинг сaйлов хукувдрини химоя килиш aсносидa сaйлов xyкyклaрини aмaдгa ошириш ёки сaйлов комиссиялaрининг ишигa тускинлик килиш ( 141-моддa ), номзоднинг сaйлов кaмпaниясини, сaйлов бирлaшмaдaрини, сaйлов блокини, референдум yткaзиш бyйичa тaшaббyскор гyрyx фaолиятини, референдум кaтнaшчилaринининг бошкa гyрyxлaрини молиявий тaъминлaш тaртибини бузиш ( 141-моддa ), сaйлов xyжжaтлaрини, референдум xyжжaтлaрини вa овоз

491

бериш натижаларини сохталаштириш ( 142-модда ) сингари моддалар хам Россия Федерациясининг Жиноят кодексидан урин олган.

Х,ар кандай давлат фукароларининг сайлов хукукларини жиноий-хукукий химоя килиш асосларини факат шу давлатгагина хос булган жихатлари билан ажралиб турса-да, ижобий жихатларга хам эга эканлигини юкорида келтирилган мисоллар воситасида яккол куриш мумкин. Хусусан, юкорида санаб утилган давлатларнинг жиноят конунларида сайлов хукукларининг амалга оширилишига алдов, зуравонлик, куркитув йули билан тускинлик килишда ёки овоз бериш сирини ошкор килишда ва сайлов хужжатларини, шунингдек, сайлов ёки овоз бериш натижаларини сохталаштиришда айбланувчи шахслар учун хам жавобгарлик кузда тутилади.

Хорижий мамлакатларнинг бу хилдаги ибратли тажрибалари, шунингдек, халкаро стандарт талаблари Узбекистон конунчилигида хам тулик эътиборга олинган. Масалан, Узбекистон Республикаси Конституциясида, Узбекистон Республикаси фукароларининг сайлов хукуклари давлат химоясига олинганлиги белгилаб куйилган. Сайлов конунчилигида белгиланган талаблардан ташкари, фукароларнинг сайлов хукукини бевосита ёки билвосита чеклашга мутлако йул куйилмайди.

Узбекистон Республикасининг хар бир фукароси узининг сайлов хукуклари бузилганлиги юзасидан судга арз килиш хукукига эга. Мазкур хукук, шунингдек судга сайлов комиссиялари, давлат органлари, мансабдор шахслар хамда жамоат бирлашмаларининг ноконуний хатти-харакатлари юзасидан шикоят аризаси билан мурожаат килиш имконияти Узбекистон Республикасининг Конституцияси ва конунлари билан кафолатланади.

Фукароларнинг сайлаш ва сайланиш хукукларини амалга оширишга, референдумда катнашишга, сайловолди ташвикотини юргизишда куч ишлатиш, алдов, куркитиш ёки бошка йуллар билан тускинлик килиш, шунингдек, хужжатларни калбакилаштириш, атайлаб овозларни нотугри хисоблаш, референдум тугрисидаги, Президент сайловлари тугрисидаги, вакиллик органларига утказиладиган сайловлар тугрисидаги конунларнинг бузилишларига йул куйганлик учун Узбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 146 ва 147 моддалари буйича жиноий жавобгарликка тортиш кузда тутилган.

Давлат ишларини бошкаришда иштирок этиш хукуки - катор конституциялар масалан, Испания, РФ, Монголия, Словакия, Узбекистонда фукароларнинг давлат хокимияти органларига сайлаш ва сайланиш хукуки,

референдумда катнашиш хукуки, давлат хизматида ишлаш хукуки каби сиёсий хукуклар мажмуининг умумлашган номи. Узбекистан Республикаси Конституциясининг 32-моддасида фукароларнинг давлат ишларини бошкариш хукуки мустахкамланган. Сайловларга уз номзодини куйиш ва овоз беришда катнашиш жинс цензи - жинсига кура сайлов хукукини ( актив ёки пассив ) конун йули билан чеклаш, яъни аёлларга сайлов хукукининг чекланганлиги. Бу XIX асрда ва ХХ аср бошларида бутун дунёда амалда булган. Бу чеклаш Янги Зеландияда 1893 йилда, Финляндияда 1906 йилда, Буюк Британияда ва Россияда 1918 йилда, АКШда 1920 йилда, Лихтенштейнда 1976 йилда бекор килинган. Хрзирги кунда ушбу ценз айрим давлатларда, масалан Кувайтда сакланиб колган.

Актив сайлов хукуки - сайланадиган давлат органлари ва махаллий узини узи бошкариш органларига сайлаш хукуки. Хрзирги кунда мазкур хукук дунёнинг аксарият купчилик мамлакатларида жинси, машгулот тури, мулкий холати, маълумоти ва шу кабилардан катъи назар, балогат ёшига етган барча фукароларга тегишлидир[3;4]. Актив сайлов хукукини ёш цензи ( Куба, Эронда 16 ёш, Малайзия, Марокаш, Боливияда 21 ёш ва бошкалар), саводлилик (Таиланд, Кувайт) ва утроклик (Эстония, Ботсвана) цензлари оркали чеклашнинг айрим холатлари учрайди. Узбекистонда фаол сайлов хукуки 18 ёшга етган барча фукароларга тегишлидир. Суд томонидан муомалага лаёкатсиз деб топилган фукаролар хамда суднинг конуний кучга кирган хукмига кура озодликдан махрум этиш жойларида сакланаётган фукаролар бундан мустаснодир. Сайлов тизимини шакллантиришнинг энг мухим хукукий тартиботларидан бири сайлов мавзеларини белгилашдир. Бунинг мураккаблиги шундаки, худудий сайлов мавзелари икки белгига караб, яъни сайловчилар сони буйича ёки маъмурий - худудий булиниш буйича ёки маъмурий - худудий булиниш шаклланиши мумкин. Купчилик хорижий давлатларда конун сайлов мавзелари сонини олдиндан белгилаб куяди.

Сайлов тизимини давлат томонидан таъминлаш. Узбекистонда парламент куппартиявийлилигига ва сайловларни куппартиявийлик асосида утказишга утилганлиги, сайлов кампанияларини ташкил этиш ва утказишдаги жамоатчилик асосидаги ишларни энди факат давлат томонидан утказишни уртага куймокда[4;25]. Сайловчиларнинг сайлов кампанияларида иштирок этишига ташкилий жихатлардан таъсир килишни кучайтириш масаласи хам кутарилмокда. Бундан келиб чикиб, куйидаги ташкилий ахамиятга эга ечимларга эътибор бериш зарур. Биринчидан, республика сайлов тадкикотлари

жaмиятини тузиш, шyнингдек, сaйлов кaмпaниялaри вaктидa сиёсий пaртиялaрнинг фaолиятини нaзорaт килувчи Ky3aTyB кУмитaдaрини тузиш, иккинчидaн, одaтдaги жaмоaтчилик aсосидa ишлaйдигaн caräoB комиссиялaрини респyбликa Олий Мaжлиси тизимидa сaйлов кaмпaниялaри Ba yлaрни yткaзиш бyйичa aдохидa кУмитaдaр тузиш йули билaн хaд килиш керaклиги тaсдикдaнгaн. Kyппaртиявийлик - хозирги демокрaтик дaвлaтлaрдa сиёсий тизимни тaшкил этишнинг aсосий конституциявий принциплaридaн бири 6ули6, сиёсий Ba мaфкyрaвий плюрaдизм (хилмa-хиллик)ни тaъминлaшгa хизмaт килaди. Kyппaртиявийлик принципи юридик жихaтдaн дaвлaт фyкaролaрнинг Уз дyнёкaрaшлaригa мувофик тaрздa сиёсий пaртиялaргa бирлaшиш хукукини, бaрчa сиёсий пaртиялaрнинг конун олдидa тенглигини, yлaр фaолиятининг эркинлигини тaн олиши Ba кaфолaтлaшини aнглaтaди. Kyппaртиявийлик принципи вaколaтли дaвлaт оргaнлaрининг миллий, иркий, диний ёки ижтимоий мyросaсизликни, конуний дaвлaт хокимият оргaнлaрини куч ишлaтиш йули билaн aFдaришни тaрFиб килaдигaн ёки бошкa йyсиндa aмaддa булиб тyргaн конунчиликни бyзaдигaн сиёсий пaртиялaрни конyндa белгилaнгaн тaртибдa тaъкикдaшни Ba тaркaтиб юборишни тaкозо этaди. Шу Уриндa мaжоритaр сaйлов тизимигa кyрa сaйлов округи бyйичa сaйловчилaрнинг энг куп овозини олган номзод сaйлaнгaн хисоблaнaди.

Мaжоритaр сaйлов тизимининг мyтлaк купчилик учун мaжоритaр сaйлов тизими, нисбий купчилик учун мaжоритaр сaйлов тизими, мaдaкaди купчилик учун мaжоритaр сaйлов тизими (там кУллaнилaди) фaркдaнaди. Мyтлaк купчилик мaжоритaр сaйлов тизимидa округ бyйичa сaйловчилaр ярмидaн купининг овозини олгaн номзод сaйлaнгaн хисоблaнaди. Нисбий купчилик мaжоритaр сaйлов тизимидa номзодгa сaйлaнгaн булиши учун округ бyйичa бошкa номзодлaргa нисбaтaн купрок овоз олиши кифоя килaди. Мaдaкaди купчилик мaжоритaр сaйлов тизимидa FOлиб олдиндaн белгилaнгaн овозлaрнинг aнчa куп бyлгaн, яъни 2/3, 3/4 купчилик овозни олиши керaк. Мaжоритaр сaйлов тизими бир кaнчa кaмчиликлaригa кaрaмaй купчилик зaмонaвий дaвлaтлaрдa кУллaнилaди. Бyндa кyпинчa мyтaносиб (пропорционaл) сaйлов тизимидaн хaм фойдaдaнилaди (мaсaлaн, пaрлaментнинг куйи пaдaтaси мyтaносиб тизим бyйичa, юкори пaдaтa эсa мaжоритaр сaйлов тизими бyйичa сaйлaнaди. Х,озирги кyндa нисбaтaн купчилик учун мaжоритaр сaйлов тизими А^Ш, Буюк Бритaниядa, мyтлaк купчилик мaжоритaр сaйлов тизими Фрaнциядa кУллaнилaди.

494

Шу билан бир каторда Узбекистон Республикаси сайлов тизими мажоритар сайлов тизимига асосланган. Давлат бошкаруви тизимида хам узок йиллар давомида "давлат - жамият - инсон" тамойилига амал килиб келинди [5;118].

Давлат курилиши ва бошкаруви, барча сиёсий тузилмалар, уларнинг иш услуби ва фаолияти хам ана шу тамойил асосида шаклланди. Аввало, инсон, унинг хак-хукуклари ва бахт-саодати давлат сиёсати, барча давлат органлари фаолиятининг энг устувор максади булиши лозим. Жамият курилиши ва давлат сиёсати ана шу гояга таяниши хамда "Давлат - инсон учун" тамойили асосида ташкил этилиши даркор.

Тарих шундан далолат берадики, дунёдаги барча цивилизациялар, сайлов тизимлари, маданият ва динлар инсон хукуклари тугрисидаги таянч тушунчаларнинг шаклланишига асос булган эзгу гоялар таъсирида вужудга келган. Узбекистон халкаро хукук субъекти сифатида уз тараккиётининг янги боскичига кутарилмокда ва халкаро норма ижодкорлигининг фаол иштирокчиси ва янги халкаро шартномаларнинг ташаббускори сифатида майлонга чикмокда. Амалга оширилаётган кенг куламли ислохотлар инсонлар хаётини, дунёкарашини хамда турмуш тарзини тубдан узгартирмокда. Жамиятда "Янги Узбекистонни биргаликда барпо этамиз" деган улугвор максад умумхалк харакатига айланмокда.

Шунингдек, 2030 йилгача булган даврда Узбекистон БМТнинг Баркарор ривожланиш максадларига эришишда парламент ва фукаролик жамияти институтларининг ролини янада ошириш, конун устуворлигини мустахкамлаш, миллий конунчилик ва хукукни куллаш амалиётини инсон хукуклари буйича халкаро мажбуриятларга мувофиклаштириш энг долзарб вазифаларимиз сирасига киради. [6;361].

Юртимизнинг инсон хукук ва эркинликлари сохасидаги халкаро рейтинг ва индекслар (конун устуворлиги, норма ижодкорлиги сифати, хукумат фаолияти самарадорлиги, суз ва ахборот эркинлиги, жиноятчилик ва коррупция карши кураш, бизнесни олиб бориш учун шарт-шароитлар, глобал ракобатбардошлик, инновацион ривожланиш ва бошкалар) буйича дунёдаги 50 та етакчи мамлакат каторига кириши - бизнинг стратегик максадимиздир. Инсон хукуулари бузилишига бархам бериш максадида суд хокимияти мустакиллигини таъминлаш, прокуратура органлари фаолиятини такомиллаштириш ва одил судлов, сайлов тизими ваколатларини мустахкамлаш, шунингдек. инсон хукукларини химоя килиш буйича миллий

институтлар фаолияти учун кенг шароитларни яратиш, инсон хукуклари сохасидаги давлат сиёсатини мониторинг килиш ва бахолашнинг миллий тизимини янада ривожлантириш, ахолининг хукукий онги ва хукукий маданиятини ошириш, жамиятда инсон хукуклари маданиятини юксалтириш устувор вазифаларимиздан бири булиб колади. Зеро, Янги Узбекистон -демократик конунлар, конунлар, юксак хукукий маданиятга эга фукаролар мамлакатидир[7;119].

ХУЛОСА

Хулоса урнида айтишимиз мумкин, Биз кадимги юнон Ренессанси бир неча юз йиллар давом этгани, унда "Афина демократиясининг олтин асри" деган давр булганини яхши биламиз. Донишманд файласуф Солон бошлаб берган ва аллома Сукрот замонигача давом этган ушбу даврда жамоатчилик назорати кучли булган демократия шахарчалари ташкил килинган, кишлоклар демократик бошкарув асосида идора этилган. Фукароларнинг бирор-бир партияга аъзо булиши мажбурийлиги ва сиёсий жараёнларда фаол иштирок этиши зарурлиги конституцияда белгилаб куйилган. Арастунинг "Сиёсат" асарида Афина иттифокига аъзо булган 150 дан ортик шахар-давлатларнинг конституциялари киёсланган ва бу уша замондаёк демократия тамойиллари кандай ахамият касб этганидан далолат беради. Шу билан бирга, хаётнинг узи биздан ушбу йуналишда хам профессионал, тезкор ва самарали давлат хизмати тизимини шакллантириш, янгича фикрлайдиган, ташаббускор, эл-юртга садокатли кадрларга кенг йул очиб беришни талаб килмокда. REFERENCES

1. Саидов А.Х. "Сайлов хукуки" Тошкент 2013. 6-б.

2. Жумаев О. "Сиёсий партияларнинг сайлов жараёнидаги этикаси" Т.:ТДЮИ, 2014. 10-б.

3. Ахмедов Д. "Сайлов хукукига оид изохли лугат". Тошкент-2017. 4-б.

4. Б.М.Мустафоев."Узбекистон Республикаси сайлов тизими ва сайлов конунчилиги".Тошкент-2019. 25-б.

5. Мирзиёев Ш.М. Янги Узбекистон-тараккиёт стратегияси. Тошкент.2022. 118-б.

6. Мирзиёев Ш.М. Янги Узбекистон-тараккиёт стратегияси. Тошкент.2022. 361-б.

7. Мирзиёев Ш.М. Янги Узбекистон-тараккиёт стратегияси. Тошкент.2022. 119-б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.