Научная статья на тему 'ҲУҚУҚИЙ ДАВЛАТ ВА УНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ'

ҲУҚУҚИЙ ДАВЛАТ ВА УНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
1268
99
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ҳуқуқ / ҳуқуқий ислоҳотлар / давлат / ҳуқуқий давлат / дунёвий давлат / қонун устуворлиги / миллий менталитет / умуминсоний қадрият / фуқаро / жамият / эркинлик / фуқаролик жамияти. / law / legal reform / state / rule of law / secular state / rule of law / national mentality / universal value / citizen / society / freedom / civil society.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Мамадалиев, Улуғбек

Мазкур мақолада ҳуқуқий давлатнинг фалсафий мазмун-моҳияти, унинг вужудга келиши ва ривожланишидаги шарт-шароитлар, шунингдек, қонун устуворлиги давлат ва фуқаролик жамиятининг мавжудлиги тамойиллари эканлиги илмий жиҳатдан асосланган. Ҳуқуқий давлат қонун устуворлиги билан чамбарчас боғлиқ бўлган, фаолияти ва тузилиши халқ иродасига мос келадиган, инсон ва фуқаронинг ҳуқуқ ва эркинликларини таъминлайдиган давлат шаклидир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LEGAL STATE AND ITS FEATURES

In this article, the philosophical essence of the rule of law is scientifically substantiated, as well as the conditions for its emergence and development, the principles of the rule of law, the existence of the state and civil society. The rule of law is a form of state government, the rule of law is associated with the rule of law, with the activities and structure of which are in accordance with the will of the people, ensuring the rights and freedoms of man and citizen.

Текст научной работы на тему «ҲУҚУҚИЙ ДАВЛАТ ВА УНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ»

R 0#

ХУКУКИЙ ДАВЛАТ ВА УНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-515-519

УлуFбек Мамадалиев

Узбекистан Республикаси Олий аттестация комиссияси Ахборот хизмати рахбари

Мазкур мацолада ууцуций давлатнинг фалсафий мазмун-моуияти, унинг вужудга келиши ва ривожланишидаги шарт-шароитлар, шунингдек, цонун устуворлиги давлат ва фуцаролик жамиятининг мавжудлиги тамойиллари эканлиги илмий жщатдан асосланган.

Хуцуций давлат - цонун устуворлиги билан чамбарчас боглиц булган, фаолияти ва тузилиши халц иродасига мос келадиган, инсон ва фуцаронинг ууцуц ва эркинликларини таъминлайдиган давлат шаклидир.

Калит сузлар: ууцуц, хуцуций ислоуотлар, давлат, хуцуций давлат, дунёвий давлат, цонун устуворлиги, миллий менталитет, умуминсоний цадрият, фуцаро, жамият, эркинлик, фуцаролик жамияти.

В данной статье научно обоснована философская сущность правового государства, а также раскрыты условия его возникновения и развития, принципы правового государства, существования государства и гражданского общества.

Правовое государство - это форма государственного правительства, правовое государство связанно с правопорядком, с деятельностью и устройством которого находятся в соответствии с волей народа, обеспечивая права и свободы человека и гражданина.

Ключевые слова: право, правовая реформа, государство, правовое государство, светское государство, национальный менталитет, общечеловеческая ценность, гражданин, общество, свобода, гражданское общество.

Тел.-94.921-20-20

АННОТАЦИЯ

ПРАВОВОЕ ГОСУДАРСТВО И ЕГО ОСОБЕННОСТИ

АННОТАЦИЯ

LEGAL STATE AND ITS FEATURES

ABSTRACT

In this article, the philosophical essence of the rule of law is scientifically substantiated, as well as the conditions for its emergence and development, the principles of the rule of law, the existence of the state and civil society.

The rule of law is a form of state government, the rule of law is associated with the rule of law, with the activities and structure of which are in accordance with the will of the people, ensuring the rights and freedoms of man and citizen.

Keywords: law, legal reform, state, rule of law, secular state, rule of law, national mentality, universal value, citizen, society, freedom, civil society.

Замонавий даврда демократик давлат курилишининг ривожланиши жахон хукукий маконига интеграциялашув, илгор ва мослашувчан хукукий механизмларни яратиш ва куллашга богликк. Мустаккиллик йилларида мамлакатимиз хукук тизими демократик тамойиллар асосида тулик кайта курилиб, изчил суд-хукук ислохотларига асос солинди. Президентимиз Ш.Мирзиёев таъкидлаганидек, "Мустаккил тараккиёт йилларида Конституциямиз юртимизда хукукий демократик давлат, кучли фукаролик жамияти, эркин бозор муносабатлари ва хусусий мулк устуворлигига асосланган иктисодиётни куриш, халккимиз учун тинч, обод ва фаровон хаёт барпо этиш, Узбекистоннинг халкаро майдонда муносиб урин эгаллашида мустахкам пойдевор булиб хизмат килмокда" [1;1].

Узбекистон хукукий демократик давлат сифатида узига хос хусусиятларга эга. Конституциямизга кура, Узбекистон давлати демократик, хукукий, дунёвий, унитар республикадир. Бу турт тушунча мамлакат хукукий тизими, бошкарув шакли, инсон ва фукаролар эркинликлари хакида дастлабки хулосани пайдо килади. "2022-2026 йилларга мулжалланган Янги Узбекистоннинг Тараккиёт стратегияси" ва уни "Инсон кадрини улуглаш ва фаол махалла йили"да амалга оширишга оид давлат дастури"да инсон кадрини юксалтириш ва эркин фукаролик жамиятини янада ривожлантириш оркали халкпарвар давлат барпо этиш хамда мамлакатда адолат ва конун устуворлиги тамойилларини тараккиётнинг энг асосий ва зарур шартига айлантириш ва бошкалар устувор вазифа сифатида белгиланган[2;1].

Узбекистонда сиёсий хокимият халкка тегишли. Бу тизим демократик тизим деб аталади. Демократия халк хокимияти ва сиёсий ирода халкка

КИРИШ

тегишли булган сиёсий тизимни англатади. Бу узгармас хусусиятлар Узбекистон Республикасининг дунёвий ва хукукий давлат эканлигини англатади. Булар жуда мухим хусусиятлар ва унинг миллат манфаатларини энг яхши химоя киладиган тузилмага эга эканлигидан далолат беради.

Хукук фалсафасига кура, хар кандай давлат конунчилигидаги такиклар, чеклашлар ва масъулиятни белгиловчи нормалар давлатнинг тоталитар, авторитар ёки демократик давлат эканлигини белгиловчи асосий мезон саналади. ^онунчиликнинг замонавийлиги унинг ёши билан улчанмайди. Масалан, Англияда Конституция йук, унинг айрим конунлари хатто урта асрларга тегишли, аммо мамлакатда инсон хукук ва эркинликлари баъзи конституциявий давлатларга караганда аникрок ва самаралирок химояланган.

Хукукий давлат мамлакат фукароларининг эркин ва фаравон хаёт тарзи таъмин этилган адолатли жамиятдир. Унда махсус мувозанат тизими хокимият тармоклари томонидан конун билан белгиланган нормаларнинг бузилишига йул куймайди, уларнинг ваколатларини чеклайди. Хукукий давлатда хокимият тузилмалари ва шахс уртасида узаро жавобгарлик мавжуд. Барча даражадаги рахбарлар ва мамлакат фукаролари уртасидаги хар кандай муносабатлар конун устуворлигини тан олишга асосланади. ^онун талаблари билан белгиланмаган тартибда шахсга нисбатан хар кандай таъсир утказиш фукаро эркинликларини бузиш хисобланади. Уз навбатида, фукаро хам давлат идораларининг конуний талабларини хисобга олиши шарт. Крнун устуворлиги фукаролардан факат аник хукукий асосда харакат килишни талаб килиши мумкин. Мисол учун, конституциявий бурч хисобланган солик туловларини олиш мумкин. Давлатнинг конуний талабларини бузганлик учун жазо чоралари кулланилади.

Хукукий демократик давлатда конституциявий конунлар хукукий асос сифатида жамият хаётининг барча сохаларини тартибга солади. Бундай давлатда хеч бир мансабдор шахс, жамоат ташкилоти, хеч бир инсон конунни буза олмайди. Шахснинг хукук ва эркинликлари тенглиги, давлат-хукукий муносабатлари узаро боглик булган ушбу турдаги демократик давлатнинг асосий максади барча сохаларда хукук ва эркинликларни химоя килиш, барча учун ягона ва мажбурий коидани таъминлаш, суверен ва ягона давлат яратиш, конуний сайланган хукуматни шакллантиришдан иборатдир.

Хукукий давлатнинг ижтимоий асосини уз-узини тартибга солувчи фукаролик жамияти ташкил этади. Бундай турдаги давлатнинг негизида инсон омили ётади. Ижтимоий институтлар оркали фукароларнинг ижодий имкониятлари, плюрализм, шахсий хукук ва эркинликлар таъминланади.

BapKapopnuK xyKyKufi gaBnarauHr h^thmohh acocnapuHu aHaga MycTaxKaMnangu. ^OHyH ycTyBopnuruHHHr axnoKHH acocHHH TeHrauK, эpкннпнк, agonar Ba HHCOHnapBapnHK KaSu yMyMHHCOHHH KagpuaTHap TamKun Kunagu. By KagpuaTHap gaBnar SomKapyBu, ogun cygnoB Ba cyg xpKHMHATHHHHr gaBnar Ba maxc ypTacugaru MyHocaSaraapga, Typnu guHufi Kapamnapra eHgamyBHapga y3 H^ogacHHH Tonagu. XyKyKuH gaBnar W3ara Kenumu MyMKHH SynraH xap KaHgafi Macana Ba KapaMa-KapmunuKnap xyKyKufi HopManap acocuga xan этнпнmннн Ha3apga TyTagu. KpHyH-Kouganap MaMnaKarga hcthcho Ba neKnoBnapcro KaTtun aMan Kunagu. MaxannuH gapa^aga KaSyn KunuHraH Kouganap кoнcтнтyцнaвнн HopManapra 3ug Synumu MyMKuH эмac. Hhcoh xyKyK Ba эpкннпнкпapннннг Ka^onaraaHumu ohuh KagpuaTra annaHagu. XyKyKuH gaBnar ycTyBopnuruHuHr MypaKKa6 TrouMuga $yKapo MaH^aaraapu, эpкннпнк Ba MycTaKunnuK xyKyKu eTaKHu ypuHHu эгaппaнgн. ffly SunaH Supra, KuMHuHrgup эpкннпнгн 6omKa ^yKaponapHuHr MaH^aaraapura gaxn KunMacnuru Ba ^aMuaT MaH^aaraapura 3ug SynMacnuru mapT.

XyKyKuH gaBnaTHuHr acocufi xycycuaTHapugaH Supu ^yKapo Ba gaBnarnuHr y3apo ^aBoSrapnuru TaMoHunuHu Senrunam Ba TatMuHHamgup. Ha3apuara Kypa, 6y TaMonunra ^yKaponap xaM, gaBnar xaM puoa Kunumu KepaK. XyKyKuH gaBnarnuHr Kapop Tonumu Ba aMan KunumuHuHr MyxuM mapTu cu^arnga ^yKaponuK ^aMuaTuHu xaM Kafig этнm ho3um. y^uHuHr acocufi Basu^acuHu (uhcoh Ba ^yKapoHuHr xyKyK Ba эpкннпнкпapннн TaH onum Ba xuMoa Kunum) aManra omupum ynyH KoHyH ycTyBopnuru uhcohhuot cySteKTuB xyKyKHapuHu xuMoa KunumHu TatMuHHafiguraH TapraSnap, MexaHu3MHap Ba uHcTmyraap tu3umu SunaH y3apo anoKagop Synumu KepaK.

XY.HOCA

XyKyKuH geMoKpaTuK gaBnarauHr maKHHaHumu ^yKaponuK ^aMuaraHuHr

puBo^naHumu SunaH sofhuk. OyKaponapHuHr эpкннпнкпapнгa gaBnarnuHr apanamyBu HoMaKSyn Ba HoKoHyHufi geS TaH onuHagu. ^oHyH ycTyBopnuruHu maKnnaHTupum uhcoh xyKyK Ba эpкннпнкпapннннг MaKcuMan gapa^aga Ka^onaraaHumu, gaBnarauHr ^yKapo ongugaru Ba ^yKapoHuHr gaBnar ongugaru MactynuaTu, xyKyKHu Myxo$a3a KunyBnu opraHHapHuHr caMapanu ^aonuaTu SunaH Sofhuk. OyKaponuK ^aMuaTu MaMnaKar KoHyHHapura puoa Kunagu. OyKaponuK ^aMuaTu gaBHaTra Sofhuk эмac, SaHKu y SunaH y3 MaKcagu capu ^'y3apo xaM^uxaTHuKga" ^aonuaT wpuTagu. OyKaponuK ^aMuaTuHuHr puBo^naHumu gaBHaTHuHr puBo^naHumu geMaK Ba SyHgan yHFyHHuK cuecuH Tu3uMHuHr puBo^naHumugup. AfiHaH puBo^naHraH cuecuH tu3um gaBHaTHuHr

фукаролик жамиятига аралашувининг олдини олади. Давлат ва жамият хаётининг турли жабхаларида амалга оширилаётган иктисодий, ижтимоий ва маданий ислохотлар билан бир каторда хукукий ислохотлар хам демократик давлат куришнинг устувор тамойилларидан бири хисобланади. Зотан, конун устуворлиги хукукий демократик давлатнинг энг мухим шартдир.

"Тарихга назар солсак, асрлар давомида шаклланган маънавий-ахлокий кадриятлар ва инсоннинг табиий хукуклари цивилизация жараёнлари натижасида Конституция шаклига келганини курамиз. Конституция башарият хаётида илк бор инсоннинг озод ва эркин яшаш, мулкка эга булиш, таълим олиш, мехнат килиш, сайлаш ва сайланиш каби хукукларини, суз хамда эътикод эркинликларини олий кадрият даражасига кутарди" [3;221].

Бир суз билан айтганда, хукукий демократик давлат - конун устувор булган, фаолияти ва тузилиши халк иродасини ифодалайдиган, инсон хукук ва эркинликлари кафолатланган давлат шаклидир.

REFERENCES

1. Мирзиёев Ш.М. ^онун устуворлиги ва инсон манфаатларини таъминлаш -юрт тараккиёти ва халк фаровонлигининг гарови. Узбекистон Республикасининг сайланган Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Узбекистон Республикаси Конституцияси кабул килинганининг 24 йиллигига багишланган тантанали маросимдаги маърузаси. Халк сузи. 6.12.2016.

2. ^онунчилик маълумотлари миллий базаси, 29.01.2022 й., 06/22/60/0082-сон, 18.03.2022 й., 06/22/89/0227-сон.

3. Конституция ва конун устуворлиги - хукукий демократик давлат ва фукаролик жамиятининг энг мухим мезони. Укув-услубий мажмуа / Муаллифлар жамоаси: КД.Куронбоев, Х.Т.Азизов, М.Б.Бекмуродов ва бошк. -Тошкент, 2020 й. - 221 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.