Научная статья на тему 'Деҳқон хўжаликларида грек ёнғоғи етиштиришнинг иқтисодий самарадорлиги'

Деҳқон хўжаликларида грек ёнғоғи етиштиришнинг иқтисодий самарадорлиги Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
8
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
грек ёнғоғи / экспорт / бизнес / рацион / ихтисослаштириш / таваккалчилик / интенсив технологиялар / пайвандлаш / селекция / рақобатбоп навлар / плантация / вегетатив / йиллик самарали ҳарорат миқдори / тоғли ва тоғ олди ҳудудлари. / land resources / level of utility / redistribution / land market / organizational and economic mechanism / raising efficiency / economics / nut processing / walnut / specialization / risk / selection / mountainous and foothill areas / biological opportunity.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Инобатов Аброр Бошларович

Республика қишлоқ хўжалигида амалга оширилаётган аграр ислоҳотлар маҳсулот ишлаб чиқариш тармоқларини ривожлантириш билан биргаликда, маҳсулотлар таркибини диверсификациялаш, янги йўналишларни ривожлантириш, аввал эътибордан четда қолган, аммо ҳозирда дунё бозорида талаб ортиб бораётган соҳаларни кенгайтиришни ҳам кўзда тутмоқда. Бунда деҳқон хўжаликлари ва оила томорқа имкониятларидан унумли фойдаланиш катта аҳaмиятга эга. Дунё бозорида талаб юқори бўлган грек ёнғоғининг аҳамиятини ҳисобга олган ҳолда, республикамизнинг лалми ерларидан фойдаланишни рағбатлантириш ва самарадорлигини янада ошириш, ички ва ташқи бозорларда рақобатбардош бўлган грек ёнғоғи ишлаб чиқариш ҳажмини кўпайтиришда замонавий ёнғоқ плантацияларини барпо қилиш ҳамда ёнғоқ етиштириш бўйича илмий асосланган усуллар ва интенсив технологияларни кенг жорий этиш замон талабларидан бири бўлиб қолмоқда. Тадқиқотларимиз давомида, асосан, Паркент туманидаги деҳқон хўжалиги ва оилавий томорқалар ўрганилганда, хонадонлардаги грек ёнғоғи сони 3 минг 612 туп эканлиги аниқланди. Тумандаги деҳқон хўжалиги ва хонадонларда янги грек ёнғоғи навларини жойлаштириш орқали яхши даромад келиши, сарфланган маблағ узоқ вақтгача қайтиб туриши, кам харажат эканлиги сўровнома ўтказилганда айтиб ўтилди. Мақолада деҳқон хўжаликларида грек ёнғоғи етиштиришни ривожлантиришнинг бугунги босқичи хусусиятларидан келиб чиқиб, муҳим йўналишлари бўйича тадқиқотлар натижалари баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Economic efficiency of the walnut production on the farms

Agrarian reforms carried out in the agriculture of the republic, along with the development of production sectors, provide diversification of products, development of new areas, as well as expansion of previously unclaimed areas on the world market, but today the demand for which is growing. At the same time, the effective use of opportunities of dehqan farms and family household plots is of great importance. Given the importance of the walnut, which is in high demand on the world market, one of the modern requirements is to further stimulate and increase the efficiency of the use of rain-fed lands in the republic, the widespread introduction of scientifically based methods and intensive technologies for growing walnuts and the creation of modern walnut plantations with an increase in production competitive in the domestic and foreign markets for walnuts. In our monographic study, when studying dehqan farms and family household plots in the Parkent district, it was found that the number of walnuts available in the farmsteads is 3 612 pieces. In the course of a survey of dehqan farms and household plots of the district, it was noted that by placing new varieties of walnut, it is possible to obtain a good income, long-term return on investment, low cost. The article describes the results of research in important areas, based on the characteristics of the current stage of development of walnut cultivation in dehqan farms.

Текст научной работы на тему «Деҳқон хўжаликларида грек ёнғоғи етиштиришнинг иқтисодий самарадорлиги»

d ) https://dx.doi.org/10.36522/2181-9637-2022-3-16 UDC: 634.338

ДЕХКОН ХУЖАЛИКЛАРИДА ГРЕК ЁНРОРИ ЕТИШТИРИШНИНГ ИКТИСОДИЙ САМАРАДОРЛИГИ

Инобатов Аброр Бошларович,

Тошкент давлат аграр университети мустакил тадкикотчиси, "Агроиктисодиёт ва туризм" кафедраси катта укитувчиси, ORCID: 0000-0003-0288-8798, e-mail: inobatov83@bk.ru

Кириш

Жах,он мицёсида ах,олининг озиц-овцат хавфсизлигини таъминлашда аграр сох,а-нинг урни ва ах,амияти кундан-кунга ошиб бормоцда. Жумладан, мамлакатимизда х,ам мавжуд ресурс ва имкониятлардан оцило-на фойдаланиб, ах,олини цишлоц хужалиги мах,сулотлари билан кафолатли таъмин-лаш, х,осилдорлик ва манфаатдорликни янада ошириш, сох,ага илм-фан ютуцла-ри х,амда замонавий ёндашувларни жо-рий этиш долзарб масаладир. Президент Шавкат Мирзиёев 2020 йил 29 декабрь куни Олий Мажлисга йуллаган Мурожаат-номасида "камбагалликни цисцартириш ва цишлоц ах,олиси даромадларини купай-тиришда энг тез натижа берадиган омил бу - цишлоц хужалигида х,осилдорлик ва самарадорликни кескин ошириш эканли-гини"[1] алох,ида таъкидлаб утдилар.

Бу жараёнда х,ар гектар ердан олинади-ган даромадни х,озирги уртача 2 минг дол-лардан камида 5 минг долларгача етказиш устувор вазифа цилиб цуйилди ва цишлоц хужалигига энг илгор технологиялар, сув-ни тежайдиган биотехнологиялар, уругчи-лик, илм-фан ва инновациялар сох,асидаги ютуцларни кенг жорий этиш лозимлиги белгилаб берилди.

Узбекистон Республикаси Президенти-нинг 2020 йил 28 январдаги ПК-4575-сон «Узбекистон Республикаси цишлоц хужа-

Аннотация. Республика кишлок хужалигида амалга оширилаётган аграр ислохотлар мах-сулот ишлаб чикариш тармокларини ривожлан-тириш билан биргаликда, махсулотлар тарки-бини диверсификациялаш, янги йуналишларни ривожлантириш, аввал эътибордан четда кол-ган, аммо хозирда дунё бозорида талаб ортиб бораётган сохаларни кенгайтиришни хам кузда тутмокда. Бунда дехкон хужаликлари ва оила томорка имкониятларидан унумли фойдала-ниш катта ахамиятга эга. Дунё бозорида талаб юкори булган грек ёнгогининг ахамиятини хисобга олган холда, республикамизнинг лалми ерларидан фойдаланишни рагбатлантириш ва самарадорлигини янада ошириш, ички ва ташки бозорларда ракобатбардош булган грек ёнгоги ишлаб чикариш хажмини купайтиришда замона-вий ёнгок плантацияларини барпо килиш хамда ёнгок етиштириш буйича илмий асосланган усуллар ва интенсив технологияларни кенг жорий этиш замон талабларидан бири булиб кол-мокда. Тадкикотларимиз давомида, асосан, Пар-кент туманидаги дехкон хужалиги ва оилавий томоркалар урганилганда, хонадонлардаги грек ёнгоги сони 3 минг 612 туп эканлиги аникланди. Тумандаги дехкон хужалиги ва хонадонларда янги грек ёнгоги навларини жойлаштириш оркали яхши даромад келиши, сарфланган маблаг узок вактгача кайтиб туриши, кам харажат эканлиги суровнома утказилганда айтиб утилди. Макола-да дехкон хужаликларида грек ёнгоги етишти-ришни ривожлантиришнинг бугунги боскичи ху-сусиятларидан келиб чикиб, мухим йуналишлари буйича тадкикотлар натижалари баён этилган.

Калит сузлар: грек ёнгоги, экспорт, бизнес, рацион, ихтисослаштириш, таваккалчилик, интенсив технологиялар, пайвандлаш, селекция,

рацобатбоп навлар, плантация, вегетатив, йиллик самарали харорат мицдори, тогли ва тог олди худудлари.

ЭКОНОМИЧЕСКАЯ ЭФФЕКТИВНОСТЬ ПРОИЗВОДСТВА ГРЕЦКОГО ОРЕХА В ДЕХКАНСКИХ ХОЗЯЙСТВАХ

Инобатов Аброр Бошларович,

самостоятельный соискатель, старший преподаватель кафедры «Агроэкономика и туризм»

Ташкентского государственного аграрного университета

Аннотация. Аграрные реформы, осуществляемые в сельском хозяйстве республики, наряду с развитием отраслей производства продукции, предусматривают диверсификацию продукции, развитие новых направлений, а также расширение ранее не востребованных на мировом рынке сфер, но спрос на которые сегодня растет. При этом большое значение имеет эффективное использование возможностей дехканских хозяйств и семейных приусадебных участков. Учитывая значение грецкого ореха, пользующегося высоким спросом на мировом рынке, одним из современных требований становится дальнейшее стимулирование и повышение эффективности использования богарных земель в республике, широкое внедрение научно обоснованных методов и интенсивных технологий выращивания грецкого ореха и создание современных ореховых плантаций при увеличении производства конкурентоспособного на внутреннем и внешнем рынках грецкого ореха. В данном монографическом исследовании при изучении дехканских хозяйств и семейных приусадебных участков Паркентского района было установлено, что количество деревьев грецкого ореха, имеющихся в подворьях, составляет 3 612 ед. В ходе проведенного опроса владельцев дехканских хозяйств и приусадебных участков района выявлено, что посредством размещения новых сортов грецкого ореха возможно получение хорошего дохода, долгосрочная отдача затраченных средств, малозатратность. В статье описаны результаты исследований по важным направлениям, исходя из особенностей современного этапа развития выращивания грецких орехов в дехканских хозяйствах.

Ключевые слова: земельные ресурсы, уровень полезности, перераспределение, рынок земли, организационно-экономический механизм, повышение эффективности, экономика, переработка ореха, специализация, риск, отбор, гор-

лигини ривожлантиришнинг 2020-2030 йилларга мулжалланган стратегиясида белгиланган вазифаларни амалга ошириш чора-тадбирлари тугрисида» ва 2017 йил 1 июндаги ПК-3025-сон «Ёнгок; ишлаб чи;арувчилар ва экспорт килувчилар уюшмасини тузиш ва унинг фаолиятини ташкил этиш тугрисида»ги карорлари-да лалми ерлардан фойдаланишни раг-батлантириш ва самарадорлигини янада ошириш, ички ва таш;и бозорларда ра;о-батбардош ёнгок; ишлаб чи;ариш хажми-ни купайтириш, тармо;;а хорижий инвес-тицияларни кенг жалб ;илиш хисобига замонавий ёнго; богларини барпо ;илиш хамда ёнго; етиштириш буйича илмий асосланган усуллар ва интенсив техно-логияларни кенг жорий этиш лозимлиги алохида таъкидланган. Бунда грек ёнгоги-ни етиштиришда ;имматли нав ва шакл-ларини танлаш, боглар барпо этиш, замонавий агротехнологияларни куллаш мак;-садга мувофикдир.

Грек ёнгоги етиштиришни ривож-лантириш, махсулот ишлаб чи;ариш и;тисодий самарадорлигини ошириш, унинг бозорбоблик хусусиятларини ях-шилаш, ёнго; ишлаб чи;ариш жараё-нига инвестициялар жалб этиш, дунёда грек ёнгоги етиштириш хусусиятлари ва улардан фойдаланиш масалалари юзаси-дан илмий хамда амалий ахамиятга эга тад;и;отлар олиб бориш, тегишли тав-сиялар ишлаб чи;иш Б.Л. Иомдин каби хорижлик олимлар илмий ишларида акс этган.

Австралиялик H. Adem ва P.H. Jerie муаллифлигидаги «Walnut Industry. Research & Best Practice Implementation» хисоботида ёнго; етиштирувчилар ассоциация шаклида ишлаб чи;аришни ташкил этиш оркали и;тисодий самарадор-ликни ошириш исти;боллари куриб чи-килган. Бунда ташкилий масалаларга купрок; тухталиб, ёнго; кучатлари тайёр-лаш, экиш, ишлов бериш жараёнлари са-марадорликка эришишда мухим омиллар эканига ургу берилган. Шунингдек, ёнго;-

зорнинг ривожланиш даврида йилма-йил даромад ва харажатлар та;;ослаб чи;ил-ган хамда махсус инвестицион дастурлар, соли; имтиёзлари оркали бунга эришиш мумкинлиги таклиф этилган.

АКШ тад;и;отчиларидан Larry Harper, Dr. William Kurtz нинг "Economics of Eastern Black Walnut Agroforestry Systems" ма;ола-сида Миссури асосий агроурмон тизимида ёнго; дарахтлари рентабеллиги тахлил этилган.

И.В. Мичурин уз асарларида ёнго;ни "келажак нони" деб атаган. Улар туйим-лилиги билан инсон ози;ланадиган асосий махсулотлар: нон, гушт, сут, баликдан ю;ори ва сариё;;а я;ин туриши таъкид-ланган.

Материал ва методлар

Тад;и;отнинг услубий ва назарий асосини бозор шароитида ;ишло; хужа-лиги корхоналари ва дехкон хужалик-ларининг фаолият юритиш муаммола-рига багишланган махаллий ва хорижий олим-и;тисодчиларнинг ишлари таш-кил этади. Хукукий база Узбекистон Рес-публикаси конунлари, хукукий хужжат-лар хамда урганилаётган муаммога му-вофик бошка материаллар билан шакл-лантирилди. Тадкикотнинг эмпирик асосини бевосита тадкикот жараёнида муаллиф томонидан тупланган ва умум-лаштирилган давлат статистика орган-ларининг расмий материаллари ташкил этади.

Тадкикотлар 2017-2020 йилларда Тошкент вилоятининг Паркент тумани-даги дехкон хужалиги ва оилавий томор-каларида олиб борилди.

Тадкикот натижалари

Ёнгокчилик якин-якингача эътибор-дан четда колиб келаётган эди. Бирок республикамизда узок йиллар давомида грек ёнгоги етиштириш факатгина ахоли томоркаларида кушимча имконият сифа-тида ташкил килингани учун махаллий ва жахон бозори талабларига жавоб беради-ган махсулот етиштириш, ракобатбардош махсулот берувчи грек ёнгоги навларини

ные и предгорные районы, биологическая возможность.

ECONOMIC EFFICIENCY OF THE WALNUT PRODUCTION ON THE FARMS

Inobatov Abror Boshlarovich,

Independent Applicant, Senior Lecturer of the Department "Agrieconomics and tourism", Tashkent State Agrarian University

Abstract. Agrarian reforms carried out in the agriculture of the republic, along with the development of production sectors, provide diversification of products, development of new areas, as well as expansion of previously unclaimed areas on the world market, but today the demand for which is growing. At the same time, the effective use of opportunities of dehqan farms and family household plots is of great importance. Given the importance of the walnut, which is in high demand on the world market, one of the modern requirements is to further stimulate and increase the efficiency of the use of rain fed lands in the republic, the widespread introduction of scientifically based methods and intensive technologies for growing walnuts and the creation of modern walnut plantations with an increase in production competitive in the domestic and foreign markets for walnuts. In our monographic study, when studying dehqan farms and family household plots in the Parkent district, it was found that the number of walnuts available in the farmsteads is 3 612 pieces. In the course of a survey of dehqan farms and household plots of the district, it was noted that by placing new varieties of walnut, it is possible to obtain a good income, long-term return on investment, low cost. The article describes the results of research in important areas, based on the characteristics of the current stage of development of walnut cultivation in dehqan farms.

Keywords: land resources, level of utility, redistribution, land market, organizational and economic mechanism, raising efficiency, economics, nut processing, walnut, specialization, risk, selection, mountainous and foothill areas, biological opportunity.

яратиш, махсулот экспорти хажмини оши-риш билан боглик масалалар хал этилма-ган, бозорда ракобатбардош ёнгок ишлаб чикариш билан боглик самарали инфра-тузилма шаклланмаган эди. Шу боисдан хам санаб утилган муаммоларнинг илмий асосларини шакллантириш ва ривожлан-тириш юзасидан зарур тавсиялар ишлаб чикиш долзарб ахамиятга эга (1-расм).

08.00.00 - ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

1-расм. Грек ёнFOFи етиштиришнинг манфаатдорлик нук;таи назаридан ицтисодий жозибадорлик хусусиятлари*

* Муаллифнинг тадцицотлари асосида ишлаб чицилган.

Республикамиз худудларида хам замо-навий ёнгоцзорлар бунёд этилаётганини инобатга оладиган булсак, Узбекистон яцин 3-4 йил ичида ёнгоц етиштириш ва уни экспорт цилишда етакчи давлатлар руйхатига кириши мумкин.

Тахлилларнинг курсатишича, грек ёнгогини етиштириш ицтисодий жих,ат-дан юцори фойда келтирувчи хамда сарф-харажатларни оцлайдиган ишлаб чицариш йуналишидир. Жумладан:

1) грек ёнгоги ишлаб чицариш фао-лияти тадбиркорлик билан шугулланувчи дехцон хужаликларидан катта мицдорда-ги дастлабки инвестиция маблагларини талаб цилмайди;

2) грек ёнгоги дарахти кучатлари экил-гандан кейин ёнгоц плантацияларида ни-холнинг об-хавонинг стресс холатларига чи-дамли эканлиги сабабли нихолларни парва-ришлаш, хашаротлардан химоялаш билан боглиц сарф-харажатларни талаб этмайди;

3) грек ёнгоги ишлаб чицаришни таш-кил этиш натижасида дехцон хужаликла-ри юцори даромадли бизнесга эга булиши билан бирга, келажакда бир неча авлодла-ри хамда ёнгоц ишлаб чицаришга йунал-

тирилган капитали учун кафолатланган цайтим берувчи даромадли ицтисодий фаолият пойдевори яратган хисобланади;

4) плантацияларда грек ёнгоги дарахт-лари орасига ишлов бериш, дарахтларни парваришлаш мураккаб мехнатни талаб цилмайди хамда грек ёнгогининг узоц умр куриши (150-250 йил) плантацияларни ташкил цилишга сарф цилинган инвести-цияларнинг узоц йиллар давомида бир неча ун марта тулиц цайтим бериши каби хусусиятини намоён цилади;

5) богдорчилик махсулотлари, айницса, сабзавот махсулотлари учун хос булган -йигиштириб олингандан кейин махсулот-нинг тез бузилиб, сифати хамда товарли-лик хусусиятларини йуцотиши, хосилни йигиштириб олишда куп мехнат талаб цилиши, хосилни йигиб олгандан кейин ва уни транспортда ташиш жараёнидаги нобудгарчиликлар, ушбу муаммоларни хал цилиш билан боглиц технологик жара-ёнлар ва ускуналарнинг цимматлиги ёнгоц ишлаб чицаришда деярли сезилмайди.

Сунгги йилларда ички ва ташци бозорда грек ёнгогига талаб доимий булиб, унинг мицдори муттасил ортиб бормоцда. Аммо

дишлод хужалиги ерлари етишмаслиги ша-роитида тадбиркорлик йуналиши сифати-да ёнгод етиштиришнинг камчиликлари-дан бири - бу дишлод хужалигининг бошда сохалари каби сарфланган маблаглар тез муддатда дайтим бермаслигидир. Чунки ёнгод кучатлари экилгандан сунг биринчи хосилни 5 йилдан кейин бера бошласа-да, 8-10 йилдан кейингина тижорат асосида ёнгод етиштириш мумкин булади. Кутил-ган юдори фойдани 20 йилдан кейингина биологик имкониятларини тулид намоён дилган холда келтира бошлайди.

Бугунги кунда грек ёнгогининг тез хосилга кирадиган навларини яратиш борасида илмий таддидотлар олиб бори-лаётган, хорижий давлатлардан ёнгод ку-чатларини интродукция дилиш имкони-

ятлари ортаётган булса-да, ёнгоднинг се-кин хосилга кириши, ёнгод навларининг узод умр куриши билан боглид булиб, ме-вали дарахтларга хос булган салкашлик (бир йил хосил бериб, иккинчи йил хосил бермаслиги) хам дехдон хужаликлари их-тиёридаги ерлардан фойдаланиш сама-радорлигини пасайтиради. Шу боисдан хам ёнгод плантацияларини тоголди ён багирлари, лалми дехдончилик худуд-лари, тогли худудлардаги тошлод хамда урмон хужалиги ерларида ташкил дилиш лозим.

Айни пайтда таъкидлаш жоизки, жахон бозоридаги грек ёнгогининг товарлилик хусусиятлари (истеъмол диймати) дуйи-даги курсаткичлар билан бахоланади (2-расм).

2-расм. Грек ёнFOFининг махаллий ва жахон бозоридаги товарлилик даражасини белгиловчи ицтисодий-технологик хусусиятлари*

* Муаллифнинг таддидотлари асосида ишлаб чидилган.

Юдорида санаб утилган курсаткичлар дунё ёнгод бозоридаги талабни акс этти-риши билан ишлаб чидарувчи (тадбиркор) нинг фойда олишини таъминлайди. Шу-нинг учун хам юдори даромад келтиради-ган ёнгодзорлар ташкил дилишда (дехдон хужаликлари томордаларида ёнгод экишда) ёнгод навларини танлаш ута дол-зарб масала хисобланади. Чунки нотугри танланган грек ёнгоги нави ишлаб чида-рувчига уз ихтиёридаги ердан фойда олиш имкониятини яна бир неча йилга ордага суриши, узод йилга мулжаллаб дилинган

мехнат ва сарф-харажатларнинг бесамар кетишига олиб келиши мумкин. Шунинг учун хам ишончли сотувчилардан кафолат-ланган ёнгод кучатлари харид дилишга эъ-тибор даратиш лозим. Бу борада ихтисос-лашган илмий-таддидот муассасаларидан кучатлар харид дилиш тавсия дилинади.

Хозирда янги ёнгод боглари ташкил дилишда дехдон, томорда ва фермер хужа-ликлари учун сердаромад булган навлар-ни экиш ва кучатчиликда интенсив тех-нологияларни дуллаш, тез ва харидоргир мева берадиган навлар танлаш мухим аха-

миятга эга. Бундай навларга мисол дилиб "Chandler" ва "Cisco" навларини келтириш мумкин (1-жадвал).

1-жадвал

Chandler ё^ок; меваси хусусиятлари*

Келиб чикиши Калифорния, А^Ш

^обикли ^олидаги улчови 40-42 мм

^обикли ^олидаги массаси 13,5 г

Магзининг массаси 6,5 г

Магзининг ранги Ок

Чанглатувчи нави Франкюэтте, Фернетте

^иш тиним даври 700 соат (йиллик)

* Узбекистан Ёнро; ишлаб чи;арувчилар ва экспорт ;илувчилар уюшмаси маълумотлари асосида тайёрланган.

Ёнгод дарахти совудда чидамсиз х,исоб-ланади. Chandler нави ёнгод дарахтлари орасида сову; ва касалликларга чидамли-лиги билан ажралиб туради. Магзида ёг миддори 50%, протеин миддори 20 %ни ташкил этади. Кобигидан осон ажратиш мумкин булиб, тижоратда жуда дулай нав саналади. Таъми жуда мазали, куру; ва янги узилган х,олида х,ам истеъмол дилса булади.

2-жадвал Chandler ё№ок навининг иктисодий самарадорлиги*

№ Дарахт ёши 1 туп косили, кг 1 га даги туп сони 1кг ёнгок нархи, евро Жами олинади- ган фойда, евро

1 4 5 246 5 6 150

2 6 20 246 5 24 600

3 10 40 246 5 49 200

4 15 70 246 5 86 100

Экиш схемаси. Chandler кучати девор усулида экиш мумкин булган нав булиб, 4 х 8, 4,5 х 9 ёки 6 х 7 м схемада экиш мад-садга мувофид:

- 4 х 8 м, яъни 4 м га 8 м орали; усулида экилса, 1 га да 312 туп кучат жойлашади;

- 4,5 х 9 м экиш усулида эса 1 га майдон-га 246 туп кучат жойлашади;

6 х 7 м экилган таддирда 1 га да 238 туп булган кучатли бог яратилади.

Тадкикот натижалари таххлили Таддидотларимиз, асосан, Тошкент ви-лоятининг Паркент туманидаги дехдон хужалиги ва оилавий томордаларида олиб борилди. Туман буйича 2017-2020 йиллар-да дехдон хужаликлари томонидан грек ёнгоги етиштиришнинг идтисодий сама-радорлиги курсаткичлари тахлили шуни курсатдики, грек ёнгогини ривожланти-ришга даратилган бир датор ислохотлар-нинг амалга оширилиши натижасида ёнгод дарахтлари учун ажратилаётган майдон кенгайиб бориши билан бирга улар хосил-дорлиги хам ортиб борган. Агар хосилга кирган мевали боглар майдони 2017 йил-да 4653 гектарни ташкил этган булса, 2020 йилга келиб 5916 гектарни ташкил этган. Хосилдорлик хам ушбу йилларда 72,2 ц/га дан 79,8 ц/га га ошган. Мева етиштириш-дан олинган фойда 2016 йилда 13 млрд 810 млн сумни ташкил этган булса, 2020 йилга келиб бу 27 млрд 609 млн сум ёки икки ба-робарга ошган. Рентабеллик даражаси эса ушбу даврда мос равишда 28 фоиздан 36 фоизга ортган (3-жадвал).

3-жадвал

Паркент тумани буйича 2017-2020 йилларда дехкон хужаликлари ва оилавий

томоркалар томонидан грек ёнFOFи етиштиришнинг иктисодий самарадор-

лиги курсаткичлари тахлили*

Курсат-кичлар Ииллар

2017 2018 2019 2020 2021

Дехкон хужалиги ва а^оли хонадонла-ридаги ёнгок кучатлар сони (туп) 602 1 806 2 167 2 408 3 612

Уртача *осил-дорлик, ц/туп 0,6 0,7 0,8 0,8 0,9

Ялпи ма^су-лот киймати, млн сум 1 806 7585 13 870 23 116 48 762

* Муаллифнинг тaдкикотлaри асосида хисоб-китоб ;илинди.

08.00.00 - ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

Грек ёнгоги экиладиган ер майдонла-ри хам кенгайиб борган, шунингдек, х,о-силдорлик хам ортган. Агар 2017 йилда дехдон хужалиги ва ахоли хонадонлари-даги ёнгод кучатлари сони 602 туп бул-ган булса, 2021 йилга келиб бу курсаткич 3612 тупни ташкил этган. Хосилдорлик

хам ушбу йилларда 0,6 ц/1 тупдан 0,9 ц/1 тупга ошган. Дехдон хужалиги ва ахоли хо-надонларидаги ёнгод кучатларидан олин-ган фойда 2017 йилда 1 млрд 806 млн сум-ни ташкил этган булса, 2021 йилга келиб бу 48 млрд 762 млн сумни ташкил этган ёки 27 баробарга ошган.

• Дехдон хужалиги ва ах;оли хонадонларидаги ёнго^ кучатлар сони (туп)

• Уртача хосилдорлик, ц/1 туп

• Ялпи мах;сулот ^иймати, млн сум

60000

50000

40000

30000

> 48762

1 23117

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

( 13870

1 1806 602 1 7585 ~m- 2167 ►-втв- 2408 -Отв- 3612 -ад-

0,6

3-расм. Паркент тумани буйича 2017-2020 йилларда дехдон хужаликлари ва оилавий томордалар томонидан етиштирилган грек ёнFOFи

Юдоридагилардан куриниб туриб-дики, тахлил этилган йилларда грек ёнгогини етиштиришга алохида эътибор даратилгани туфайли махсулот етишти-риш хажми камайишига йул дуйилмади. Айнидса, хосилдорлик дехдон хужалик-ларида бошда турдаги дишлод хужалик корхоналарига нисбатан юдори эканлиги кузатилди.

Президентимизнинг 2017 йил 1 июн-да "Ёнгод ишлаб чидарувчилар ва экспорт дилувчилар уюшмасини тузиш ва унинг фаолиятини ташкил этиш тугрисида"ги дарорининг дабул дилиниши мазкур соха ривожига катта туртки булди. Ушбу хуж-жатда Андижон, Кашдадарё, Жиззах, Наманган, Самарданд, Сурхондарё, Тошкент ва Фаргона вилоятларида умумий май-дони 10 минг гектарга тенг ёнгодзорлар барпо этиш, бунинг учун халдаро молия институтларидан 50 миллион АКШ долла-ри миддорида имтиёзли кредитлар жалб дилиш вазифаси белгилаб берилди. Грек ёнгоги сохасига дизидиши бор дехдон ва

фермер хужаликлари учун бу жуда катта имкониятдир.

4-жадвал Ёгоод ишлаб чидарувчилар ва экспорт дилувчилар уюшмаси аъзолари томонидан барпо дилинган ё№од ва бодом план-тациялари майдони турисида маълумот*

Умумий барпо

№ Вилоят номи Килинган енгок плантациялари майдони (га)

1 Андижон вилояти 545

2 Наманган вилояти 496

3 Фаргона вилояти 420

4 Тошкент вилояти 576

5 Жиззах вилоят 2500

6 Самарканд вилояти 2521

7 ^аш^адарё вилояти 1466

8 Сурхондарё вилояти 2172

9 Навоий вилояти 200

10 Сирдарё вилояти 10

Жами: 10 906

* Узбекистон Ёнгод ишлаб чидарувчилар ва экспорт дилувчилар уюшмаси маълумотлари асосида тайёрланган.

Хозирги кунда республикамизнинг бар-ча вилоятларида ташкил ;илинган грек ёнгоги плантацияларини ю;орида кел-тирилган жадвал ва гистограмма ор;али куришимиз мумкин. Самар;анд вилоятида 2521 гектар, Жиззах вилоятида 2500 гектар, Сурхондарё вилоятида 2172 гектар, Каш;адарё вилоятида 1466 гектар, Тошкент вилоятида 576 гектар майдонда ёнго; плантациялари ташкил ;илинган. Бош;а вилоятларда хам майдонлар хажми йилдан-йилга ошиб бораётганини кури-шимиз мумкин.

Хулосалар

Ёнго; дунёдаги барча мамлакатлар, жумладан, Марказий Осиё давлатларида, асосан, Киргизистон ва Тожикистоннинг жанубий худудларида кенг тар;алган бу-либ, катта майдонларни эгаллайди.

Узбекистоннинг Тошкент вилояти Бустонли;, Паркент туманларидаги таби-ий ёнго;зорлар, айни;са, ;имматлидир. Республикамиздаги дех;он хужаликлари ва ахоли хонадонларига 2-3 тупдан грек ёнгоги экишни ташкил ;илишда серхосил кучат навлари етказиб берилса, тез йил-ларда сохада туб узгаришларни куриши-миз мумкин.

Грек ёнгоги етиштиришга сармоя ки-ритишнинг 10 та мухим жихатини келти-риб утамиз:

1. Марказий Осиё тарихий жихатдан ёнго;нинг ватани хисобланади ва бу ер-даги и;лим ёнго; етиштириш учун жуда ;улай.

2. Ёнго; ;оби; билан ;оплангани боис турли зараркунанда ва касалликлардан купро; химояланган.

3. Купгина бош;а меваларга нисбатан гектаридан ю;ори даромад олиш имко-нияти мавжуд.

4. АКШ ва Испания каби йирик етишти-рувчилар билан та;;ослаганда, ишчи кучи ва ер ресурсларининг арзонлиги сабабли минта;ада ишлаб чи;ариш харажатлари нисбатан паст.

5. И;лим шароити мева пишиб булган-дан кейин сотувгача тайёргарликнинг ай-

рим бос;ичлари учун ;улай. Масалан, мин-та;ада ;уритиш табиий равишда содир булиши мумкин.

6. Ёнго;ни узо; муддатга яхши холат-да са;лаш бош;а мева ва сабзавотларга нисбатан куп харажат талаб ;илмайди. Шунингдек, махсулотнинг бузилиб кети-ши ва жуда арзон нархларда сотилиш хав-фи паст.

7. Талаб катта булган потенциал савдо бозорлари, яъни Хиндистон, Хитой ва бош-;а Осиё мамлакатларининг я;инлиги.

8. Минта;а мамлакатларида сифатни яхшилаш, брендлаш, сертификатлаш, ;а-до;лаш ва ози;-ов;ат хавфсизлигини таъ-минлаш ор;али ;ушимча ;ийматли махсу-лот яратиш имкониятига эга. Ушбу техно-логияларнинг барчаси алла;ачон мавжуд ва бош;а мамлакатларда муваффа;иятли кУллaнилмокдa. Уларни урганиш хамда махаллий шароитга мослаштириш керак, холос.

9. Ёнго; дарахтлари 25 йилдан 100 йил-гача мева беришини хисобга олиб, кела-жак авлодларга инвестиция сифатида ;ол-дириш мумкин.

10. Оилавий бизнес ;илиш имконият-лари. Масалан, дех;ончилик учун 1 гектар-гача ер ижарага берилади.

Утказилган тад;и;отлар давомида ;у-йидагилар ани;ланди:

1. Грек ёнгоги етиштиришни экспорт-га йуналтириш имконияти ю;орилигини хисобга олиб, жахон стандартларига мос меъёрий талабларни ишлаб чи;иш, меъ-ёрий хужжатларни мослаштириш, малака-ли мутахассислар тайёрлаш керак.

2. Грек ёнгоги республикада, асосан, тогли худудларда, ахоли томор;алари-да етиштирилиши, шунингдек, вегетация даврида бош;а мевали дарахтларга нисбатан доимий парваришга талабчан эмаслиги боис содда технологиялардан фойдаланилади. Аммо сугориш, ози;лан-тириш, касаллик ва хашаротларга ;арши кураш тадбирларига ута сезувчан булиб, уни етиштиришда буни инобатга олиш лозим.

3. Республикамизда ёнгод бизнеси ри-вожланиб бораётган булса-да, ушбу соха-нинг тадбиркорлик фаолиятини рагбат-лантирувчи ва чекловчи датор омиллари мавжуд булиб, улар даторига: ёнгод бизнеси мавсумийлиги, ёнгодзорлардан ду-

шимча дишлод хужалиги экинлари экиш мадсадларида фойдаланиш имкони йуд-лиги, инвестиция дайтими узодлигини ки-ритиш мумкин. Бу эса сохага инвестиция киришини секинлаштирадиган асосий омиллардир.

REFERENCES

1. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining Oliy Majlisga Murojaatnomasi [Address of the President of the Republic of Uzbekistan to the Oliy Majlis]. 2020, January 24.

2. Butkov Ye.A. O'zbekistonda yong'oqning bog' tipida plantatsiyalarini barpo qilish bo'yicha tavsiyalar [Recommendations for the establishment of garden plantations of walnut in Uzbekistan]. Tashkent, 2009, pp. 32-50.

3. Mirzayev M.M. Mevali daraxtlardan yuqori hosil yetishtirish [Growing high yields from fruit trees]. Tashkent, R.R. Shreder ITI, 2006, p. 100.

4. Xushmatov N.S., Inobatov A.B. Dehqon xo'jaliklarida grek yong'og'i yetishtirishning iqtisodiy samaradorligini oshirish yo'nalishlari [Directions for increasing the economic efficiency of walnut cultivation on farms]. Innovatsion rivozhlanish Publ. house, 2021, 130 p.

5. Inobatov A.B. Grek yong'og'i yetishtirishda istiqbolli navlardan foydalanish samaradorligi [The effectiveness of the use of promising varieties in the cultivation of walnuts]. Agroiqtisodiyot - Agroeconomics, 2021, no. 1, pp. 77-80.

6. Inobatov A.B. O'zbekiston yetishtirayotgan grek yong'og'ini dunyo bozorlariga eksport qilishda raqobatbop navlardan foydalanish [Use of competitive varieties of walnuts grown in Uzbekistan for export to world markets]. Ilm-fan va innovatsion rivojlanish - Science and innovative development, 2021, no. 3, pp. 73-83.

7. Inobatov A.B. Mamlakat aholisini oziq-ovqat bilan ta'minlashda dehqon xo'jaliklarining o'rni va ahamiyati [The role and importance of farms in providing the population of the country with food]. The role of youth in agricultural science. Proceedings of the Republican Scientific-Practical Conference. 2020, August 14-15, vol. 2, pp. 447-452.

8. Inobatov A.B. Dehqon xo'jaliklarida grek yong'og'ini yetishtirishda yer resurslaridan oqilona va samarali foydalanishni tashkil etish yo'llari [Ways to organize the rational and efficient use of land resources in the cultivation of walnuts on farms]. Current problems in the theory and practice of agricultural science and their solutions. Proceedings of the International Conference. 2020, December 14-15, pp. 427-433.

9. Inobatov A. Organizational and economic mechanism of increasing efficiency of industrial processing of nuts in Uzbekistan. 2019, pp. 124-128. Available at: https://ijrcs.org/wpcontent/uploads/IJRCS201911023.pdf/.

10. Inobatov A.B., Khushmatov N.S. Pricing formation and market variability characteristics in walnut cultivation and its delivery to consumers. Turkish Journal of Computer and Mathematics Education, 2021, April 16, vol. 12, no. 7, pp. 294-301. Available at: https://www.turcomat.org/index.php/turkbilmat/article/ view/2582/.

11. Inobatov A.B. Evaluation of opportunities for the cultivation of greek nuts in peasant and dekhkan farms of Uzbekistan. International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding, 2021 July 22, no. BHS2014984225487, pp. 550-558. Available at: https://ijmmu.com/index.php/ijmmu/article/view/2923/. DOI: 10.18415/ijmmu.v8i7.2923/.

12. Achilov M.U. The stateand trends in the development of fruit and vegetable growing in Uzbekistan. International Journal for Innovative Research Multidisciplinary Field Monthly, 2019, Jan., vol. 5, iss. 1, pp. 9-12. ISSN: 2455-0620.

13. Association of Walnut Producers and Exporters of Uzbekistan. Available at: https://www.uznuts.uz/.

14. Sadullaevich K.N., Boshlarovich A.I. Resource-saving technologies in the cultivation of walnuts in terms of conomic evaluation methodological approaches. Journal of Contemporary Issues in Business & Government, 2021, vol. 27, no. 1. Available at: https://scholar.google.com/scholar?hl=ru&as_sdt=0,5&clust er=2761761011152792925/.

15. Rodina T.Ye., Shepelev S.I. Mirovoy opyt obespecheniya ustoychivogo razvitiya rynka prodovol'stviya [World experience in ensuring sustainable development of the food market]. Nikon Readings, no. 19, 2014, pp. 329-330. Available at: https://cyberleninka.ru/article/n/mirovoy-opyt-obespecheniya-ustoychivogo-razvitiya-rynka-prodovolstviya/.

16. Which EU countries have grown the most fruits and vegetables. 31.07.2017. Available at: https:// lt.sputniknews.ru/world/20170731/3573886/strany-lidery-po-proizvodstvu-ovoshchej-i-fruktov-v-es.html/.

17. World and Russian trends in the processing of fruits and vegetables. Available at: https://www.agroxxi.ru/ analiz-rynka-selskohozjaistvennyh-tovarov/mirovye-i-rossiiskie-trendy-v-pererabotke-plodov-i-ovoschei.html/.

Ta^pH3HH: Eo3opoB P., H.^.^.g. (PhD), Y36eKHCTOH Pecny6.nHKacH npe3HgeHTH xy3ypHgarH ^,aB^aT 6om;apyBH aKageMHacH g^eHTH.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.