Научная статья на тему 'Давлат хусусий тадбиркорлик шериклигини ривожлантириш орқали туристик объектлардан фойдаланиш самарадорлигини ошириш'

Давлат хусусий тадбиркорлик шериклигини ривожлантириш орқали туристик объектлардан фойдаланиш самарадорлигини ошириш Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
26
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and Education
Область наук
Ключевые слова
тарихий-маданий туризм / туристик салоҳият / аҳолини иш билан таъминлаш / ахоли даромадлари / меҳмонхона бизнеси

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Собир Худойбердиевич Махмудов, Дилшодбек Эгамбердиев

Мақолада Cамарқанд вилоятини туристик салоҳиятини оширишда давлат хусусий тадбиркорлик шериклигини ривожлантириш, аҳолини иш билан таъминлашда катта имкониятлар яратилаётганли, меҳмонхона индустиясини ривожлантиришга йўналтирилган инвестицион ресурслар кўламини кенгайтириш каби бир қанча таклиф ва мулоҳазаларўрин олган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Давлат хусусий тадбиркорлик шериклигини ривожлантириш орқали туристик объектлардан фойдаланиш самарадорлигини ошириш»

Давлат хусусий тадбиркорлик шериклигини ривожлантириш оркали туристик объектлардан фойдаланиш самарадорлигини ошириш

Собир Худойбердиевич Махмудов maxmudovsobir48@mail .com Дилшодбек Эгамбердиев egamberdiyevdilshodbek9@gmail.com

СамДТУ

Аннотация: Маколада Самарканд вилоятини туристик салохиятини оширишда давлат хусусий тадбиркорлик шериклигини ривожлантириш, ахолини иш билан таъминлашда катта имкониятлар яратилаётганли, мехмонхона индустиясини ривожлантиришга йуналтирилган инвестицион ресурслар куламини кенгайтириш каби бир канча таклиф ва мулохазаларурин олган.

Калит сузлар: тарихий-маданий туризм, туристик салохият, ахолини иш билан таъминлаш, ахоли даромадлари, мехмонхона бизнеси

Increasing the efficiency of the use of tourist facilities through the development of public-private partnership

Sabir Khudoyberdievich Makhmudov makhmudovsobir48@mail.com Dilshodbek Egamberdiev egamberdiyevdilshodbek9@gmail.com

SamDTU

Abstract: In the article, several proposals and comments were made, such as the development of public-private partnership in the tourism potential of the Camarqand region, the creation of great opportunities in providing employment to the population, and the expansion of the scope of investment resources aimed at the development of the hotel industry.

Keywords: historical-cultural tourism, tourism potential, population employment, population income, hotel business

Самарканд вилоятига туристларни интенсив жалб этиш, туристлар окимини купайтириш, туризмни худудий ялпи махсулотни шакллантиришнинг

асосий манбаига айлантириш вилоятда туризмни ривожлантириш буйича бир катор мухим чора-тадбирларни амалга оширишни такозо этади.

Демак, шунга мосравишда туризм инфратузилмасини кенгайтириш, туризмни ривожлантириш концепцияси доирасида амалга оширилган кенг камровли чора-тадбирлар Самарканд вилоятига ташриф буюрувчи хорижлик туристлар сонининг кескин купайишига олиб келади. Агар вилоятда 2020 йилда бошка мамлакатлардан вилоятга саёхатга келувчилар сони 720,0 минг кишини ташкил этиши прогноз килинган булса, 2022 йилга бориб, уларнинг сони яна 480,0 минг кишига ёки 60,7 фоизга ошиб, 1200 минг кишини ташкил этиши прогноз килинмокда. Ташриф буюрувчиларнинг тунаш мудатлари узайиши, айникса уларга хизмат курсатиш сифатининг ошиши хисобидан саёхатга келган хорижлик туристларнинг сарф-харажатлари купаяди ва бунинг эвазига туризм экспорт микдори шу йилларда туристлар сонига нисбатан тезрок суръатлар билан усади (149,1 фоизга). Агар 2020 йилда Самаркандга ташриф буюрувчи хар бир турист уртача 378,9 АКШ доллари сарфлаши кутилган булса. 2022 йилда ушбу курсаткич 465,0 А^Ш долларига етиши кутилмокда.

Самаркандга ташриф буюрувчи хорижлик ва махаллий туристларнинг тез суръатлар билан усиш суръатларига мос равишда уларни кабул килиш ва жойлаштириш воситалари, яъни мехмонхоналар ва мехмон уйларининг сони улардаги хоналар ва хоналардаги уринлари сони хам тез суръатлар билан купайиб боради. Масалан, 2020-2022 йиллар давомида Самарканддаги мехмонхоналар сони 180 тадан 250 ёки 38,9 фоизга, улардаги уринлари сони эса 5060 тадан 6150 тагача, яъни 21,5 фоизга ошиши прогноз килинган. Шу давр мобайнида мехмонлар уйи сони хам кескин купаяди. Туристларни кабул килиш ва жойлаштириш билан шугулланувчи туроператорлар сони хам тез купайиб, 2022 йилда 270 тага етиши башорат килинган. Уларнинг ривожланиш суръати 38,5 фоизни ташкил этиши лозим.Самарканд вилояти шахар ва туманларида туризм сохасини ривожлантириш максадида асосий эътибор мехмонхоналар сонини купайтириш, уларни кувватини ошириш, янги мехмонхоналарни куриб ишга тушириш, уларни замон талабларига мос тарзда жихозлаш, инновацион технологияларни ривожлантиришга каратилади.

Самарканд вилоятида хозирги кунда туризм сохасида вужудга келган вазиятда мехмонхона бизнесини жадал ривожлантиришга йуналтирилган сиёсатни тугри ва окилона сиёсат деб хисоблаймиз. Чунки биринчидан, мехмонхона хизматлари туризм хизматлари таркибида асосий ахамиятга эга булиб, улар туристларда саёхат тугрисида ижобий таассурот колдиришда катта рол уйнайди. Иккинчидан, мухим тадбирлар (Навруз байрами, фестиваль) чогида, мавсумнинг кизгин паллаларида мехмонхонага эркин жойлашиш муаммоси юзага келади. Учинчидан, жойлар танкислиги ракобат мухитига

салбий таъсир курсатади ва бунинг натижасида Самаркандда умуман Узбекистонда мехмонхона хизматларининг нархи жуда баланд. Купинча туристлар хакли равишда бошка давлатлардаги, масалан, Прага, Амстердам, Римдагига солиштирганда анча баландлигини таъкидлашади. Вахоланки, мехмонхоналарнинг факат айримларида хизмат сифати даражаси бугунги кун талабларига жавоб беради. Мехмонхона тугрисидаги намунавий низом коидаларига мувофик мехмонхона хизматларининг хажми ва сифатига доир талаблар назарда тутилмаган холларда хизматни бажарувчи яъни мехмонхона хизматларини такдим этувчи тадбиркорлик субъекти ва ташриф буюрувчи мехмон, яъни буюртмачининг узаро келишувига биноан белгиланади. Демак, мехмонхона хизматининг нархи бажарувчи томон ташаббуси билан мустакил белгиланади. Бундай вазиятда мехмонхона нархларини назорат килиш ва юкори булиб кетишига йул куймасликнинг яккаю-ягона воситаси ракобатни кучайтиришдир. Лекин, мехмонхона индустриясини жадал ривожлантириш сиёсатининг узи Самаркандда туризмни худуд иктисодиётининг етакчи тармогига айлантириш муаммосини факат кисман хал килади. Тадкикот натижаларидан келиб чиккан холда Самаркандда мехмонхона индустриясини ривожлантиришга йуналтирилган инвестицион ресурслар куламини кенгайтириш сиёсатининг тугрилигини эътироф этган холда, келажакда мехмонхоналар фаолиятида мавжуд айрим муаммоларни хал килиш ва мехмонхона хизматлари сифатини оширишга оид узимизнинг таклифларимизни бермокчимиз.Бу борада бизнинг таклифларимиз куйидагилардан иборат:

- мехмонхона бизнесининг иктисодий асослари ва бошкарув тизимига, мехмонхона хизматларининг нозик сир-асрорларини тадкик этишга багишланган илмий ишлар куламини кескин купайтириш, университет даражасида мехмонхона хизматлари ва менежментини укитиш тизимини такомиллаштириш;

- мехмонхона хизматларини диверсификациялаш, уларнинг турларини купайтириш ва сифатини тубдан яхшилаш соха ходимларида мехмонлар маданий муомалада булиш санъатини ривожлантириш;

- мехмонхона сайтларини узлуксиз модернизация килиш ва оптималлаштириш, юкори технологияли инновацион сайтларни ишлаб чикиш, уринларни онлайн бронлаштириш режимини йулга куйиш;

- мехмонхоналарни туризм иктисодиётининг мухим таркибий кисми сифатида турмахсулотларни сотишдаги ролини ошириш, уларда ташриф буюрганлар учун нафакат турар жой ва овкатланиш хизматларидан ташкари мехмонлар учун транспорт, алока, кунгил очар экскурция хизматлари, тиббиёт,

спорт, гузаллик салонлари, санъат каби кенг камровли хар хил хизматларни жадал ривожлантириш;

- мехмонхоналар тармогини тарихий ва бадиий кийматга эга бинолар, меъморий ёдгорликлар, саройларни кайта тиклаш, мехмонхонага айлантириш мумкин булган тарихий объектларни жалб этиш оркали кенгайтириш. Чунки сайёхларга тарихий биноларда яшаб куриш имкониятини тугдириш оркали уларда кушимча завкланиш ва рагбатланиш имкониятини яратади.

Самарканд вилояти тарихий-маданий салохиятини руёбга чикариш тарихий обидалар, санъат асарлари, кулёзма ва музей коллекцияларини, мусика, ракс ва тил каби анъанавий ифода усулларини саклаб колиш ишларига катта маблагни жалб этишни такозо этади. Айникса, кадимги ёдгорликларни асраб-авайлаш, уларни келажак авлодлар учун саклаб колиш тарихий иншоотларда бузилаётган фрагментларни кисман саклаб колиш усули билан кейинги пайтларда етказилиши мумкин булган зарарларнинг олдини олиш хамда мухофаза килиш молиявий жихатдан жуда катта сарф-харажатлар эвазига амалга оширилиши мумкин.

Бизнингча, Самарканд вилояти тарихий-маданий туристик салохиятини саклаб колиш ва уни янада юксалтиришнинг мухим йуналиши сифатида давлат-хусусий шериклиги тамойилларини куллаш асосида катта микдордаги ишлар амалга оширилиши лозим. Бу йуналишдаги асосий ишлар биринчидан тарихий ёдгорлик объектларини тиклаш консервациялаш хамда уларни мухофаза килишга, икинчидан эса объект худуди ва теварак атрофини ободонлаштириш, дилкаш ва жозибали килишга каратилган булмоги лозим.

Кенг маънода ушбу шерикликни давлат ва хусусий секторнинг манфаатларини мувофиклаштиришнинг ва узаро боглик холда харакат килишни таъминлашнинг хукукий механизм сифатида талкин килиш мумкин. У ижтимоий тараккиёт нуктаи назаридан мухим булган вазифаларни бажаришда давлат органлари хамда бизнес уртасида узаро хамкорлик урнатиш асосида уларнинг имкониятларини бирлаштиришнинг самарали воситаси хисобланади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича харакатлар стратегияси тугрисида»ги ПФ-4947-сонли Фармони.

2. Мирзиёев Ш.М. Узбекистон Республикаси туризм салохиятини ривожлантириш учун кулай шароитлар яратиш буйича кушимча ташкилий чора тадбирлар тугрисида Фармони. Халк сузи. 2018 йил 6 феврал.

3. Давлат хусусий шериклиги нима? https: //zamin.uz

4. Махмудова А. Н. и др. Медицина Узбекистана-достижения и перспективы развития сферы //Достижения науки и образования. - 2020. - №. 3 (57). 5.Махмудова А. Н. IX-XII асрларда мовароуннахрда илм-фан, маданият ривожи тарихидан //Yangi O'zbekistonda milliy taraqqiyot va innovasiyalar. - 2022. - С. 272-275.

6. Махмудова А. Н. и др. Роль молодого поколения в формировании современного гражданского общества //Достижения науки и образования. -2020. - №. 3 (57).

7. Махмудова А. Н. ПРАВОВАЯ СООИАЛИЗАОИЯ МОЛОДОГО ПОКОЛЕНИЯ В ПРАВОВОМ ГОСУДАРСТВЕ //дистаноионные возможности и достижения науки. - 2020. - С. 97.

8. Махмудова А. Н. Шахс хукукий ижтимоийлашувида ижтимоий назорат тушунчаси ва тизими //международный журнал Консенсус. - 2020. - Т. 1. - №. 1.

9. Nugmanovna M. A. et al. EDUCATION OF TOLERANCE IN YOUNGER GENERATION //Conferencea. - 2022. - С. 52-55.

10. Nugmanovna M. A., Kamariddinovna K. A. Modern biotechnical problems of medicine and their solutions //Archive of Conferences. - 2021. - Т. 13. - №. 1. -С. 169-173.

11. Nugmanovna M. A. et al. EDUCATION OF TOLERANCE IN YOUNGER GENERATION //Conferencea. - 2022. - С. 52-55.

12. Nugmanovna M. A. The place and significance of social and legal control in the legal socialization of the individual in civil society //Asian Journal of Research in Social Sciences and Humanities. - 2022. - Т. 12. - №. 2. - С. 21-33.

13. MUKHAMEDZHANOVNA M. Z., AKMALOVNA U. N., NUGMANOVNA M. A. The Uzbek Model of Bioethics: History and Modernity //MALIM: JURNAL PENGAJIAN UMUM ASIA TENGGARA (SEA Journal of General Studies). - 2020. - Т. 21.

14. Nugmanovna M. A. et al. LEGAL PROTECTION OF DOCTORS IN THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN //Conferencea. - 2022. - С. 56-61.

15. Nugmanovna M. A. Action strategy-the basis of a new stage of national development of Uzbekistan //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL. - 2021. - Т. 11. - №. 1. - С. 774-785.

16. Nugmanovna M. A. Legal socialization and individual deviant rights: relationships //falsafa va hayot xalqaro jurnal. - С. 4

17. Nugmanovna M. A., Akbaralievna U. G. FAMILY IS THE BASIS OF SOCIETY AND STATE //Archive of Conferences. - 2021. - Т. 22. - №. 1. - С. 2831.

18. Mahmudova A. Ensuring the competitiveness of the scientific approaches of eco-tourism. A case of Uzbekistan //American Journal of Economics and Business Management. - 2018. - Т. 1. - №. 4. - С. 1-8.

19. Махмудова А. Н. Шахс хукукий ижтимоийлашувида ижтимоий назорат тушунчаси ва тизими //международный журнал Консенсус. - 2020. - Т. 1. - №. 1.

20. Usmonova L. IMAGE PHILOSOPHY OF CENTRAL ASIAN MINIATURE ART //Theoretical & Applied Science. - 2020. - №. 3. - С. 222-226.

21. Rakhmatullaevna U. L. THE MANIFESTATION OF THE EASTERN ROMANTIC SPIRIT IN MINIATURE ART //European science review. - 2021. -№. 5-6. - С. 65-68.

22. Усмонова Л. САМАРКАНД МИНИАТЮРА САНЪАТИ МАКТАБИНИНГ ЭСТЕТИК ВА РОМАНТИК ХУСУСИЯТЛАРИ //Academic research in educational sciences. - 2020. - №. 3. - С. 708-717.

23. Rakhmatullaevna U. L. AESTHETIC ROLE OF FOLK TRADITIONS IN THE DEVELOPMENT OF MINIATURE PAINTING OF THE EAST //Archive of Conferences. - 2020. - Т. 8. - №. 1. - С. 34-35.

24. Махмудов С. Х. ТУРИСТИК ОБЪЕКТЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШДА ДАВЛАТ ХУСУСИЙ ТАДБИРКОРЛИК ШЕРИКЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ //Интернаука. - 2020. - №. 42-2. - С. 68-69.

25. Махмудов С. Х. и др. ТАРИХИЙ-МАДАНИЙ ТУРИСТИК САЛОДИЯТИДАН ФОЙДАЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИНИ БАДОЛАШ УСУЛЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ //Интернаука. - 2020. - №. 25-2. - С. 31-32.

26. Makhmudov S. K. UNCONVENTIONAL ASSESSMENT METHODS TO EVALUATE THE POTENTIAL OF HISTORICAL-CULTURAL TOURIST SITES //GWALIOR MANAGEMENT ACADEMY. Jan-March. 21 Vol 11 No.01- С. 62.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.