Научная статья на тему 'ДАҒАЛ ОЗУҚАЛАРНИНГ ИШҚАЛАНИШ ХОССАЛАРИНИ ЎРГАНИШ НАТИЖАЛАРИ'

ДАҒАЛ ОЗУҚАЛАРНИНГ ИШҚАЛАНИШ ХОССАЛАРИНИ ЎРГАНИШ НАТИЖАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Технологии материалов»

CC BY
57
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
животноводство / грубые корма / дробилка / измельчитель / физико-механические свойства / люцерна / солома / кукуруза / animal husbandry / researches / coarse feed / crusher-shredder / physical and mechanical properties / alfalfa / straw / corn / grinding

Аннотация научной статьи по технологиям материалов, автор научной работы — Каршиев Ф.У., Гаппаров Ш.Х., Қурбанов А.Ж.

В статье приведены результаты определения свойств трения грубых кормов. По результатам исследования угол трения стебля люцерны по покрашенной и непокрашенной стали состтавил 25,7о и 34,4о, стебля пщеницы 24о и 27о, стебля кукурузы 20,9о и 30,6о.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article are presented results of determining the friction properties of coarse feed. According to the results of the study, the friction angle of the alfalfa stalk on painted and unpainted steel is 25.7º and 34.4º, the stalk of the pschenitsa is 24º and 27º, the stalk of corn is 20.9º and 30.6º.

Текст научной работы на тему «ДАҒАЛ ОЗУҚАЛАРНИНГ ИШҚАЛАНИШ ХОССАЛАРИНИ ЎРГАНИШ НАТИЖАЛАРИ»

УУК 631.363.2 Каршиев Ф.У., Гаппаров Ш.Х., Чурбанов А.Ж.

ДАГАЛ ОЗУЦАЛАРНИНГ ИШКАЛАНИШ ХОССАЛАРИНИ УРГАНИШ

НАТИЖАЛАРИ

Каршиев Ф.У. - т.ф.н., доцент, докторант (КдрМИИ); Гаппаров Ш.Х. - докторант (ТИКХММИ); Чурбанов А.Ж. - катта укитувчи (ТерДУ)

В статье приведены результаты определения свойств трения грубых кормов. По результатам исследования угол трения стебля люцерны по покрашенной и непокрашенной стали состтавил 25,7о и 34,4о, стебля пщеницы 24о и 27о, стебля кукурузы 20,9о и 30,6°.

Ключевые слова: животноводство, грубые корма, дробилка, измельчитель, физико-механические свойства, люцерна, солома, кукуруза.

The article are presented results of determining the friction properties of coarse feed. According to the results of the study, the friction angle of the alfalfa stalk on painted and unpainted steel is 25.7° and 34.4°, the stalk of the pschenitsa is 24° and 27°, the stalk of corn is 20.9° and 30.6°.

Key words: animal husbandry,researches,coarse feed,crusher-shredder, physical and mechanical properties, alfalfa, straw, corn, grinding.

Чорвачилик - кишлок хужалигининг асосий тармокларидан бири булиб, мах,сулот ишлаб чикаришни жадал ривожлантириш, халкимизни арзон ва сифатли гушт хдмда бошка озик-ов;ат мах,сулотлари билан таъминлаш, айникса, кишлок жойларида истикомат килаётган фукароларнинг бандлигини ошириш ва даромадларини купайтиришда мух,им урин тутади. Шу боис сохдга замонавий ва инновацион услубларни жорий этиш, мах,сулотлар ишлаб чикариш хджмини ошириш ва турларини кенгайтириш хдмда чорвачиликка ихтисослашган корхоналарни давлат томонидан куллаб-кувватлаш йулида тизимли ишлар амалга оширилмокда.

Бугунги кунда озука тайёрлаш ва таркатиш учун йирик чорвачилик хужаликларида хорижий техника воситаларидан фойдаланилмокда, аммо кичик чорвачилик хужаликлари учун нархи кимматлилиги хдмда тайёрланган озука сифати хар доим хам талабга жавоб бермаганлиги сабабли, мамлакатимиз шароитига мос техника воситаларини республикада ишлаб чикариш долзарб вазифалардан биридир.

Шунга кура ^арши мухандислик-иктисодиёт институти ва ^ишлок хужалигини механизациялаш илмий-тадкикот институтида кичик фермер хужаликлари учун мулжалланган озука тайёрлаш ва таркатиш машиналар мажмуасини ишлаб чикиш буйича илмий изланишлар олиб борилмокда [1-3].

Ушбу машиналарни ишлаб чикиш ва параметрларини асослаш учун ишлов бериладиган материални физик-механик хоссаларини урганишни такозо этади. Дастлаб дагал озука поялари яъни беда, сомон ва маккажухори пояларининг ишкаланиш хоссаларини урганиш буйича тадкикотлар утказилди.

Дагал озука пояларнинг физик-механик хусусиятларини урганиш билан хорижда С.В. Мельников, В.Г. Малков, И.Т. Осмак, В.С. Кравченколар, Узбекистонда эса Ю.А. Мансуров, К.Д. Астанакулов, У.Ч. Эшкараев ва бошкалар шугулланишган [4-8], аммо ушбу тадкикотларда пояларнинг статик ишкаланиш коэффициентлари урганилмаган.

Дагал озукаларнинг физик-механик хусусиятлари буйича тажриба тадкикотлар умумий маълум усул [9-10] буйича лаборатория шароитида утказилди.

Олинган материал математик статистика усуллари билан ишлов берилди [11] ва уртача арифметик киймат Х, уртача квадратик четлашиш ±о, вариация коэффициенти V аникланди.

Бунинг учун материалларнинг ишкаланиш бурчагини аниклайдиган мосламадан фойдаландик (1-расм). Мослама кия текисликдан иборат булиб, текисликнинг бир томони материал ишкаланиб сирпанмагунча кутарилади ва бурчаги аникланади. Тажрибалар 10 та кайтариликда утказилди.

1-расм. ^ия текиелик курилмаеи

Моеламадан фойдаланиб, турли xил озука экинларининг намyналаpини бyялган ва бyялмаган пyлат плиталар юзаеи билан кия текиеликда Узаpо таъеири натижаеида аникланди (1-жадвал).

Тажрибада поя бyлаклаpи кyндаланг ва бyйлама йyналиш х,олатларда Уpганилди. Намуналарнинг хдракатга келиш вактига мое келадиган еиртнинг горизонтал текиеликка ниебатан х,оеил килган киялик бурчаги курилманинг бурчак кypсаткич шкалаеи бyйича аникланди ва ушбу ифода ёрдамида уларнинг тинч х,олатдаги ишкаланиш коэффициенти топилди.

fuшц= tgp.

Тажриба yтказиш вактида намуналарнинг яъни беда, бугдой ва маккаж^ори пояларининг намлиги 12-16% ташкил этган. Буялган ва буялмаган пулат учун ишкаланиш бурчаги Уpтача кypсаткичга эга бyлса, беда пояеининг бyйлама ва кyндаланг толалари учун бyялмаган пyлатлаpда бyялган пyлатлаpдагига ниебатан мое равишда 25,2% ва 25,5% га купрок.

Бугдой поялари учун бу куреаткич мое равишда 11,2% ва 16,0%, маккаж^ори поялари учун 31,6% ва 34,7% ни ташкил этади (1-жадвал).

Беда пояеининг ишкаланиш бурчаги буялган ва буялмаган пулат учун уртача 25,7° ва 31,4°, бугдой поялари мое равишда 24° ва 27°, маккаж^ори учун - 20,9 ва 36° ни ташкил этди. Тадкикотлар шуни куреатдики, урганилаётган уеимликлардан катъий назар, толаларнинг буйлама хдракатланиш йуналишида ишкаланиш бурчаги х,ар доим кундаланг хдракатланиш йуналишидагига ниебатан каттарокдир.

1 - жадвал

ДаFал озукалар пояларининг ишкаланиш бурчаги

Намуналар Х,аракат йуналиши Ишчи юзалари

Буялган пулат еиртда Буялмаган пулат еиртда

Х, градДтр) ±о V,% Х, град,(йр) ±о V,%

Беда буйлама 25,7(0,48) 2,2 8,5 34,4(0,68) 4,0 11,8

кундаланг 25,3(0,47) 1,8 7,2 34,0(0,67) 3,8 11,1

Бугдой еомони буйлама 24,0(0,44) 1,6 6,6 27,0(0,50) 2,5 9,4

кундаланг 21,0(0,38) 1,3 6,2 25,0(0,46) 1,7 6,9

Маккаж^ори пояеи буйлама 20,9(0,38) 3,5 16,9 30,6(0,59) 3,3 11,8

кундаланг 23,5(0,43) 2,8 12,0 36,0(0,72) 4,1 11,8

Беда пояларидаги бу фарк 0,4°, бугдой ва маккаж^ори пояларида эеа, мое равишда 3° ва 6° ни ташкил этади.

0.65

0.6

0.5:

0.5

3 <

ч

0.57 0 82 кПа 1 42

2-расм. Босимга караб пулат сиртида пояларнинг ишкаланиш коэффициенти: 1 - беда; 2 - бугдой сомони; 3 - маккажухори пояси

Урганилган намуналар орасида беда энг кичик ишкаланиш бурчагига эга, у бугдой ва маккажухори ишкаланиш бурчагидан мос равишда 16,9 ва 10,6% га кам. Аксарият х,олларда пояларнинг ишчи юзалар билан узаро таъсир жараёни маълум бир нисбий тезликда содир булади ва статик ишкаланиш урнига динамик ишкаланиш содир булади. Беда, бугдой ва маккажухори курук поясининг ишкаланиш динамик коэффициентлари П.М.Мансуров, К.Д.Астанакулов ва Т.И.Осмаклар томонидан урганилган. ^уйида П.М.Мансуров, К.Д.Астанакулов ва Т.И.Осмак маълумотлари буйича курилган дагал озука пояларининг пулат сиртида ишкаланиш динамик коэффициентларидаги узгаришлар графиги келтирилган. (2 ва 3-расм).

Урганилган намуналар орасида беда энг кичик ишкаланиш бурчагига эга, у бугдой ва маккажухори ишкаланиш бурчагидан мос равишда 16,9 ва 10,6% га кам. Аксарият х,олларда пояларнинг ишчи юзалар билан узаро таъсир жараёни маълум бир нисбий тезликда содир булади ва статик ишкаланиш урнига динамик ишкаланиш содир булади. Беда, бугдой ва маккажухори курук поясининг ишкаланиш динамик коеффициентлари П.М.Мансуров, К.Д.Астанакулов ва Т.И.Осмаклар томонидан урганилган. ^уйида П.М.Мансуров, К.Д.Астанакулов ва Т.И.Осмак маълумотлари буйича курилган дагал озука пояларининг пулат сиртида ишкаланиш динамик коэффициентларидаги узгаришлар графиги келтирилган. (2 ва 3-расм).

3-расм. Тезликка боглик х,олда пулат сиртида пояларнинг ишкаланиш коэффициенти: 1 - беда; 2 - бугдой сомони; 3 - маккажухори пояси

Графиклар шуни курсатадики, босимнинг 0,6 дан 1,5 кПа гача ошиши билан ишкаланиш коэффициенти текис чизикли богликликда купаяди ва тезликни 0,8 дан 3,6 м / с гача оширганда деярли шундай богликликда пасаяди.

Хулоса. Беда поясининг буялган ва буялмаган пулатда ишкаланиш бурчаги уртача 25,7о (/тр=0,48) ва 34,4о (/тр=0,68), бугдой пояси 24о (/тр=0,44) ва 27о (/тр=0,50), маккажухори пояси мос равишда 20,90 (^р=0,38) ва 30,6о (/тр=0,59) ни ташкил этади.

Ишкаланишнинг динамик коэффициенти тезлик ва солиштирма босимга богли;. Х,аракатланиш тезлиги 0,8 м/с булганда, солиштирма босимнинг 0,57 дан 1,42 кПа га ошиши билан пулат сиртда ишкаланиш динамик коэффициенти беданинг пояси учун 0,51 дан 0,54 гача, бугдой пояси учун 0,52 дан 0,57 гача 0,57 ва маккажухори пояси учун 0,54 дан 0,63 гача ошади.

АДАБИЁТЛАР

1. Astanakulov K., Gapparov Sh., Karshiev F., Makhsumkhonova A and Khudaynazarov D. Study on preparation and distribution of forage by chopping coarse fodder // ICECAE 2020. IOP Conf. Series: Earth and Environmental Science 614(2020) 012158. IOP Publishing. doi:10.1088/1755-1315/614/1/012158.

2. Gapparov Sh, Karshiev F. Development chopper device that chops baled rough fodders // CONMECHYDRO - 2020. IOP Conf. Series: Materials Science and Engineering 883(2020) 012158. IOP Publishing. doi:10.1088/1757-899X/883/1/012158.

3. Astanakulov K.D., Mamatov F.M., Karshiev F.U. Scientific and Technical Solutions for the Provision of Technologies and Equipment for Grinding of Round and Grain Food in Livestock // International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology. 2020. No. 7(5), Pp. 13895-13897.

4. Осьмак Т.И. Физико-механические свойства кукурузы. // Сельхозмашина. №4, 1954. -с.10-15.

5. Мансуров П.М. Исследование и обоснование технологии параметров машины для уборки сена с измельчением из валков в условиях поливного земледелия. Дисс. на соиск. канд. техн. наук. Янгиюль. - 9 с.

6. Мельников С.В. Экспериментальные основы теории процесса измельчения кормов на фермах молотковыми дробилками. Автореф. дисс. ... доктора техн. наук. Л., 1969. - 60 с.

7. Астанакулов К.Д. Обоснование параметров и режимов работы молотильного аппарата мини молотилки для обмолота пшеницы. Дисс. на соиск. канд. техн. наук. Янгиюль, 2002.

- 148 с.

8. Эшкараев У.Ч. Обоснование параметров и режимов работы барабанного подборщика с разработкой приспособления для уборки соломы в условиях поливного земледелия. Дисс. на соиск. канд. техн. наук. Янгиюль, 2003. - 120 с.

9. Кравченко В.С., Труфляк Е.В. Упругопластические свойства кукурузного стебля.// Техника в сельском хозяйстве. №4. 2004. - с.23-26.

10. Методика изучения физико-механических свойств сельскохозяйственных растений. М.: ВИСХОМ., 1960. - 277 с.

11. Закин Я.Х., Рашидов Н.Р. Основы научного исследования. Ташкент: Укитувчи. 1979.

- 182 с.

12. Мюллер П. и др. Таблицы по математической статистике. М.: Финансы и статистика. 1982. - 272 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.