Научная статья на тему 'CONSIDERATION OF THE PARTICULAR GENRE STORY'

CONSIDERATION OF THE PARTICULAR GENRE STORY Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
73
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОВЕСТЬ / НОВЕЛЛА / РОМАН / СЮЖЕТ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Каюмова Дилбар

Статья посвящена раскрытию жанровых особенностей повести. Автор использовал основные особенности жанра повести из истории русской литературы. В современной таджикской литературе его считают новым литературным типом. Для всестороннего освещения данного вопроса, он приводит взгляды таджикских, русских и иранских литературоведов, а также отмечает, что социальная среда является основными причинами зарождения повести. В тоже время в этой статье приводятся мнения о различении повести от других похожих жанров, таких как рассказ, новелла, роман. Автор подчеркивает, что именно на почве имеющихся мнений и разногласий в литературоведении последних десятилетий, рассказ условно приравнивается к повести. Повесть дает писателю больше возможности в описании смыслов, содержаний, сюжета и композиции художественной литературы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ИЗУЧЕНИЕ ОСОБЕННОСТЕЙ ЖАНРА ПОВЕСТИ

The article is dedicated to describe and disclose the specific genre of narrative. The author searched the main root of such type of narrative from the history of Russian literature and it is to be considered as new literature type in modern Tajik literature. For comprehensive consideration of given target he brings an examples the scientific views of Tajik, Russian and Iranian literature specialists and notes that social environment is the main reasons of narrative origin. At the same time the differences of narrative from other similar genre as tale, novella and roman are explained as interesting opinions in this article. The author pointed out that conditionally tale is equaled to narrative mainly due to ability of opinions and many conflicts in literature of past ten years. The narrative gives more opportunities for author to describe the meanings, contents, plot and compositions of belles-lettres.

Текст научной работы на тему «CONSIDERATION OF THE PARTICULAR GENRE STORY»

5. Бертелс Е.Э. Праздник джашни сада в таджикской поэзии // Сборник статей по филологии народов Средней Азии посвященный 80-летию со дня рождения А.А. Семёнова. / Е.Э. Бертелс Сталинабад.: Издательство Академия наук РСС Таджикис-тан. 1953. - С. 33 - 43.

6. Берунй Абурайхон, «Ат -тафхим» / Абурайхон Берунй. Техрон.: Интишороти анчумани осори миллй. 1351шамсй-456с. (бо хуруфоти форсй).

7. Берунй Абурайхон. Осор-ул-бокия. / Абурайхон Берунй Техрон.: Интишороти Амири Кабир. 1363 шамсй- 462с..

8. Рахимов Д. Сада чашни аз ёд рафтаи эрониён // Чинори пургул./ Д. Рахимов. Душанбе.: 2008.- 236с.

9. Х,азрат;улов М. Наврузи оламафруз ва дигар идхои суннатии сол./ М.Х,азрат;улов. Душанбе.: Эр-граф. 2012. - 342с.

10. Якубов Ю. Праздник Сада или древней масленицы // Мероси ниёгон, № 6, 2003.- С. 144149.

НАСЛЕДИЕ ПРЕДКОВ - САДА И ЕЁ ДУХОВНЫЙ СТАТУС

Статья посвящена одной из старинных традиции арийцев - празднику Сада и его роль в гармонии общественной жизни. Автор статьи особое внимание уделяет традициям, проводимым в дни чествования Сада и их воспитательному значению. Отмечается, что наши предки - арийцы пышно исправляли праздник огня в холодные зимние дни. Зороастрийские жрицы одевались в белое и зажигали огонь. Они прыгали над огнём и верили в то, что озаряющее и жаркое пламя огня очистит душу человека, вселит в него добро и добропорядочность.

Автор отмечает, что сохранение традиций праздника Сада в современных условиях имеет огромный нравственный потенциал для подрастающего поколения.

Ключевые слова: праздник, место празднества, обряды и обычаи, Сада, солома, огонь, поджигание, теплота, сияние.

HERITAGE OF ANCESTORS - THE GARDEN AND ITS SPIRITUAL STATUS

Article is devoted one of ancient to tradition of Aryans - a holiday of the Garden and its role in harmony of public life. The author of article special attention gives the traditions spent in days of celebration of the Garden and its educational value. It is noticed that our ancestors - Aryans grandiosely celebrated a holiday of fire and light in cold winter days. Zoroastrijsky priestesses put on in white and lighted fire. They jumped over fire and believed that lighting up and hot fire flame to clear soul of the person, instal in it kindly and respectableness.

The author notices that some traditions of the Garden in places will play till now an important role prompting an order of carrying out customs.

Keywords: a holiday, a festival place, get up also customs, the Garden, straw, fire, firing, warmth, light.

Сведения об авторе: Кучибоев Шухратджон Икромбоевич, старший преподаватель кафедры педагогики и психологии профессиональной деятельности Худжандского государственного университета имени академика Б. Г. Гафурова, e-mail: kuchiboev 1975@mail.ru About the author: Kuchiboev Shuhratdzhon Ikromboevich, the senior teacher of chair of pedagogics and psychology of professional work Hudzhand State University of the academician B. G. Gafurov, e-mail: kuchiboev1975@mail.ru

БАРРАСЩО ДОИР БА ВИЖАГЩОИ ЖАНРИ ПОВЕСТ

Цаюмова Д.

Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Гафуров

Истилохи повест асосан ба адабиёти рус робита дорад, зеро ин лафз аз забони русй гирифта шуда, маънои «хабар додан аз чизе ё ходисае»-ро ифода мекард. Дар заминаи чунин маънии лугавй он боз мафхумхои «маълумот», «гуфтор», «кисса», «ривоят», «накл» ва гайраро ифода менамояд. Аввалин маротиба ин истилох дар солномахо ба кор мерафт ва дар Руси кадим махз дар заминаи чунин фахмиш асархои «Повест дар бораи тохтутози Батия ба Рязан», «Повест дар бораи мухорибаи Калк», «Повест дар бораи Пётр ва Феврония» ба ёдгор мондаанд. Повест истилохест, ки асосан дар адабиёти рус шухрат дорад ва бо ин ном асаре дар

адабиёти Fарб дида намешавад. Жанри мазкур баробари ба табъ расидани повести Н.Карамзин «Лизаи бечора» аз соли 1820 сар карда хамчун навъи адабии пешрав маъруфият пайдо кард. Сипас повестхои романтикии Н.Бестужев-Марлинский ва В.Одоевский боиси равнаки ин услуб дар адабиёти рус гардиданд. Повестхои А.Пушкин «Мурокиби истгох», Н.Гогол «^иссахои Петербург», Н.Тургенев «Ошёни ашрофй», «Арафа», Л.Толстой «Марги Иван Илич», Ф.Достоевский «Шабхои равшан», «Неточка Незванова», А.Чехов «Дашт» ин навъи адабиро маъруфтар сохтанд.

Илова бар ин, повест хамчун жанри мансури адабй дар адабиёти рус барои навиштани асархои шархихолй ё ёддоштй истифода мешуд. Инро сужети повестхои Л.Н.Толстой «Кудакй», «Наврасй» ва «Чдвонй» ва осори дар ин колаби бадей навиштаи М.Горкий «Бачагй», «Дар миёни одамон» ва «Университетхои ман» собит менамояд.

Адабиётшиноси рус Л.И.Тимофеев бар ин назар аст, ки повест хдмчун жанри миёнаи эпикй аз хикоя ё новелла аз он тафовут дорад, ки нависанда тавассути ин навъи адабй метавонад тамоми унсурхои сужетро гунчоиш дихад ва вокеахои зиёдро дар пайванди устувори дарунй тасвир намояд [10, с. 350].

Мухдккик Ф.М.Головенченко таъкид месозад, ки повест мисли хикоя фарогири лахзахои чудогонаи хаёти кахрамон набуда, балки лахзахои пурвусъати рузгори уро дар бар мегирад. Нависанда ба василаи повест тамоми пахлухои характери персонажхои марказиро боз мекунад ва раванди ташаккули онро тавзех медихад. Адабиётшиноси мазкур меафзояд, ки гохо повест аз назари хачм на он кадар калон буда метавонад, мисли «Хиёбони Нева», «Биннй» ва «Шинел»-и Гогол. Гохо ин навъ асар аз роман хам мухташамтар офарида мешавад, монанди повести А.С.Пушкин «Духтари капитан», ки аз романи М.Лермонтов «^ахрамони замони мо» калонтар аст [3, с. 255].

Ба андешаи адабиётшинос Шепилова, давраи гулгулшукуфии повести реалистона аз солхои 30-юми асри XIX шуруъ гардида, бо асархои Пушкин ва Гогол вобастагй дорад. Гуё таваччухи суханварон ба ин жанр боис гардид, ки рузгори кишрхои гуногуни чамъияти рус хамачониба мавриди тадкики бадей карор гирифта шавад. Нависандагон тавонистанд, ки дар маркази повестхои худ тасвири одамони оддиро кори асосии эчодй ба шумор оваранд [13, с. 196-197].

Суханшиноси номбурда бо зикри персонажхои асосии повестхои Гогол «Шинел»-у «Хотироти девона» Акакий Акакиевич ва Попришин, ки онхоро шартан «одамони хурд» меномад, таъкид месозад, ки ин навъи адабй барои бозгуии мушкилоти ичтимоии хамзамонони адибон корсоз афтодааст. Пушкин ва Гогол бештар дар заминаи мазмуни повестхои худ низоми крепостной, сохти буржуазй, хиёнату разолати судяхо, пастфитратии заминдорон ва дигар хислатхои бади мансабдорони даври хешро мазаммат кардаанд [13, с. 197].

Адабиётшиносон фаркияти хикояро аз повест аз руи хачм ва соддагию мураккабии сужет дарёфта бошанд, тафовути онро бо роман дар заминаи сабки нигориш низ ёдовар шудаанд. Ба назари бархе аз онхо повест бо чанбаи лирикии худ аз роман имтиёз мекунад [13, с. 198].

Аз баррасихои олимони рус ба ин карор расидан мумкин аст, ки муайян кардани нишонахои сохтории повест душвор набошад хам, вале онро аз хикояи нисбатан калон ё романи хурд фарк кардан осон нест. Мушаххас намудани мукаррароти композитсионии повест танхо дар ташрехи хамачонибаи вижагихои жанри аз он мухташамтар - роман даст медихад.

Суханшиноси точик Ю.Бобоев перомуни хусусиятхои жанрии повест дар китобхои «Мукаддимаи адабиётшиносй» [1, с. 158] ва «Назарияи адабиёт»-и хеш [2, с. 222-223] хам аз назари хачм ва хам аз назари мухтаво маводи хамгунро меоварад: «Повест, ки хачман аз хикоя калонтар аст, аз чихати сохт хам мураккабтар мебошад. Агар дар хикоя ду-се эпизод тасвир ёфта, такдири 3-4 нафар нишон дода шавад, дар повест якчанд вокеа мухокима шуда, як давраи хурди таърихй инъикос мегардад» [2, с. 222].

Олими номбурда барои тасдики андешахои хеш аз адабиёти халкхои шуравй унвони асархо ва номи нависандагони онхоро ёдрас мешавад.

Муаллифи «Лугати мухтасари истилохоти адабиётшиносй» дар ду-се чумла повестро шарх додааст, ки мазмунан бо баррасихои донишмандони ёдшуда мувофикат мекунад [4, с. 103].

Бояд таъкид дошт, ки истилохи повест дар адабиёти хамзабонони мо роич нест. Донишманди назарияпардози эронй Сируси Шамисо менависад, ки «достонхои баланду кутох ба сабки гарбй дар Эрон собикаи чандоне надорад ва баъд аз машрутият по гирифтааст. Чунонки каблан ишора шуд, нахустин бор ба таври чиддй Чдмолзода бо нигориши «Яке буд, яке набуд» (соли 1300 шамсй) ва баъд аз у Содик Х,идоят достони кутохи ба сабки фарангиро дар Эрон ривоч доданд ва баъд худи эшон ва ба табъи эшон дигарон достони баланд хам навиштанд. Баъд аз эшон нависандагоне чун Содики Чубак, Бузург Алавй, Иброхими

гулистон, Ч,алол Оли Ахмад, Хушанги Гулшерй, Махмуди Давлатободй ва дигарон дар ин навъи адабй намунахои дyрахшоне ба вучуд оварданд» [11, c. 207].

Истилохи повест дар адабдати шyравии точик маъмул гардид ва, ба кавли академик М.Шукуров, дар солхои шаст ва то нимаи солхои хафтодум дар баробари роман ин навъи адабй мавриди истифодаи нависандагон карор гирифт. Махз дар ин даврон асархои жанрхои калони насри точик руйи кор омаданд [12, c. 150].

Дар адабдетшиносии точикии солхои 90-уми асри гузашта ва баъд корбурди кисса хамчун муодили повест маъмул гардид. Ин тарзи интихоб бесабаб набуд, зеро дар адабдети пешинаи мо кисса гуфта асари насриеро меномиданд, ки дар он саргузашту мочарохои гуногун тасвир ëфтаанд.

Мунаккиди маъруфи точик Pахими Myсyлмониëн тавзех медихад, ки дар адабпажухии гузаштаи мо «асархои сервокеаю сермочароро кисса мегуфтанд, ки холо он ба жанри мустакил - повест ва роман мансуб мебошад» [5, c. 140]. Дар идомаи ин матлаб вай меафзояд, ки «дар адабдатшиносии муосири точик гохе ба чои повест киссаро истифода мекунанд, ки он дар хадди истилохи худ пурра содик нест» [5, c. 140].

Аз гуфтори мазкур бармеояд, ки мафхуми кисса вижагихои сохтории повесту романи даврони моро ифода менамояд. Х,амзамон P.Myсyлмониëн мисли дигар назарияпардозони адабдет перомуни тафовути повест аз хикоя ва роман изхори назар менамояд. Pавшан мешавад, ки тавассути колаби повест имкони васеътари тасвири унсурхои мазмуни асари бадей, амсоли мавзуву гоя, характер, зиддият ва чузъдети аслии композитсия, монанди кдефа, манзара, интерер, муколама, монологи ботинй, тасвири шаш зинаи сужети асар даст медихад [5, c. 1040-142].

Адабдатшинос Н.Салимй дар заминаи афкори мухаккикони ватаниву хоричй решахои аслии киссахоро аз се манбаъ чустучу кардааст:

«1. ^исмате аз киссахои форсй, ки нишонахои рyшани хиндй доранд ва то асри X ë дар хамин карн ба забони арабй тарчума гардидаанд. Баробари ин бахше аз киссахои дигар, ки мустакиман ба забони арабй нигошта шудаанд, вале сарчашмахои форсй доштанд.

2. Бештари киссахои гуногунхачми «Х,азору як шаб», ки решаи баромадашон аз Багдод ва атрофи он об мехyрад, дар асрхои X-XII китобат гардидаанд.

3. К^исмати дигари кисса ва достонхои «разору як шаб», ки аслан дар Миср иншо гардида буданд, дар худуди куруни XI то XIV матни хикоëт ва достонхои китобро пурра намуданд» [8, c. 330].

Дар киссахои «Х,азору як шаб» мухимтарин унсурхои мавзyъ ва мундаричаи киссахо ба тарзхои гуногун дида мешавад. Бахши асосии киссахои асари мазкурро афсонахои сехрангез фарохам овардаанд. Намунахои барчастаи ин хусусияти мавзyъ ва мундаричаи «Х,азору як шаб» дар сафархои сехрангези кахрамонон, киссахо дар бораи сехру чоду ва тилисмот, табдили инсон ба хайвонот, нопадид гардидани одам, талошхо барои аз байн бурдани тилисмот ва амсоли инхо равшан хувайдо мегардад.

^исса дар адабиëти гузаштаи мо мавзyоти ичтимоиро низ дар бар мегирифт. Масалан, дар китобхои «Калила ва Димна», «Самаки айëр», «^иссаи Амир Арслон», «Тyтинома» муносиботи ичтимой ва бугёди оила, инчунин мочарохои вобаста ба рузгордорй мавкеи намоëн доранд.

Дар «^иссаи Амир Арслон» ва баъзе аз киссахои «Самаки айëр» мавзyи оиладорй ва мухаббату чустучуи чуфти мувофики хаëтй, тачрибахои доир намудани маросими акди никох, гузаштани зинахою монеахои душвор барои ба даст овардани хамсафари хаëтй максади марказй ë сужети асар ба шумор меравад.

Дар китобхои тасаввуфй киссахо дар бораи каромоти суфдан ва лахзахои чолиби зиндагии онхо, сафархо дар биëбонхои сузон, хоб диданхо зиëд дида мешаванд.

Мардумй будани киссахои омиëнаи «Саргузашти Х,отам» ë «Х,отамнома», «Самаки айëр», «Киссаи Амир Арслон» ва гайраро бахши огозшавии онхо, монанди «овардаанд ки..», «накл кунанд, ки» ба исбот мерасонад. Xаëлпардозй, истифодаи санъатхои мачозу муболига барои ифодаи тасвири зиндагии кахрамон ва пайкори y аз вижагихои асосии ин навъ киссахо дониста мешавад.

Х,амин гуна, бо назардошти асолати жанрй ва мавзуи киссаи адабиëти классикиро академик Н.Салимй чунин гурухбандй намудааст:

«1. ^иссахои куръонй ва марбут ба рузгори паëмбарон ë, ба ибораи дигар, кисса хамчун кисмати мухими илми тафсир. Дар ин гуна киссахо бештар накли рузгори ибратангези паëмбарон дар заминаи ахбори куръонй ба калам омадааст.

2. ^иссахои омдана. Ин навъи киссахо матолиберо фаро мегиранд, ки зимни китобати киссаву достонхои мардумй сурат пазируфтаанд.

3. ^иссахои мазхабй ва суфдана. Дар ин навъ киссахо бештар матолиби ирфонй ва мазхабй, ки бо каромот ва муъчизот пайванд хастанд, ифода мегардад ва кахрамонхои киссаи мазкур аксаран суфдан ва ашхоси мазхабй мебошанд.

4. ^иссахои ишкй - романтикй. ^иссахои мазкур фарогири мочарохои ишкй ва матолибе чун сайру сулуки ошик барои расидан ба висоли маъшук ва аз мдан бардоштани хама гуна

мавонеъ дар рохи ба каф овардани ганчи максуд махсуб мегарданд. Масоили издивоч, оиладорй ва нукоти марбут ба он дар ин навъ киссахо бунёди бандубаст ва устухонбандии сужаро фарохам овардааст.

5. ^иссахои кахрамонй ва чавонмардй. Ин гуна киссахо бештар шомили накли кахрамониву диловарии симои марказй ва фарогири аносири чавонмардй мебошанд, ки «Самаки айёр» намунаи барчастаи чунин навъи киссахост» [8, с. 333-334].

Адабиётшинос Ю.Салимов менависад, ки «шакли жанрии кисса аз чихати мавзуъ, асосан, ба киссахои ишкии мочарочуёна, киссахои ишкии саргузаштй, киссахои динии саргузаштй таксим мегардад. Тамоми ин шаклхои кисса аз чихати хусусиятхои жанрй, яъне тарзи муносибат ба халли мавзуи асар умумияти куллй доранд» [9, с. 82].

Шояд ин бо назардошти андешахои адабиётшиносон аст, ки хангоми тахлили анвои насри даврони истиклолият профессор А.Сайфуллоев ба чои истилохи повест киссаро ба кор бурда менависад: «Х,ар як жанри адабй бо анвои гуногун ба зухур омад (дар замони сохибистиклолй - ^.Д.). Масалан, киссаи хозирамавзуъ, киссаи таърихй, киссаи мустанад, киссахои фантастикй, афсонавй, киссаи хачвй киссаи мочарой ва монанди инхо» [7, с. 9].

Аз баррасихои зикршуда маълум мегардад, ки бо вучуди навистифода будани жанри повест дар адабиёти точик дар он вижагихои сохтории осори ривоятй ва муаллифии суханварони гузашта ба назар мерасад. Х,амчунин тарху мундаричаи дар адабиёти рус шаклгирифтаи он боис шуд, ки нависандагони точик низ ба тасвири хаматарафаи хаёти ичтимой ва сарнавишти одамон муваффак гарданд. Адибон бо корбасти ин навъи адабй тавонистанд, ки вокеахою шахсиятхои зиёдро ба хотири бозтоби амики зиддият, характер, муаммохои сиёсию чамъиятй ва маънавй, хадафхои гуруххои ичтимой дар заминаи як хатти устувори сужет тасвир намоянд. Ин меёър ва конунмандии жанрй барои тасвири характеру симои на танхо кахрамони марказй, балки персонажхои дуюмдарача ва тавзехи аслу заминахои муаммохои мехварии асар созгор мебошад. Повест, вусъати нигориши чузъиёти зиндагии кахрамонон ва мухити зиндагии онхо мучиби огохии бештари хонанда аз замону макони вукуи ходисахо, такдири одамон, накши чехрахои барчаста дар дигаргун сохтани шууру чахоншиносии хамзамонон,инчунин пайванду ихтилофи мардум бо зухуроти ичтимоию маънавй ва сиёсй мегардад. Бо анчоми сужети повест як мархалаи хаёти чамъияти чудогона низ поён меёбад ва нависанда онро хулоса мекунад, ё фахми нихоиро ба хонандаи хушманд хавола месозад.

Адабиёт:

1. Бобоев Ю. Мукаддимаи адабиётшиносй. -Душанбе: Ирфон, 1974. - 240 с.

2. Бобоев Ю. Назарияи адабиёт. - Душанбе: Маориф, 1986. - 320 с.

3. Головенченко Ф.М. Введение в литеротуроведение. -М.: Высшая школа, 1964. - 318 с.

4. Мирзозода X. Лугати мухтасари истилохоти адабиётшиносй.-Душанбе: Маориф, 1992.240 с.

5. Мусулмониён, Рахим. Назарияи адабиёт. Китоби дарсй барои солхои охири факултахои филологияи мактабхои олй. - Душанбе: Маориф, 1990. - 336 с.

6. Поспелов Г.Н. Теория литературы: Учебник для ун-тов. -М.: Высш.школа, 1978.-351 с.

7. Сайфуллоев А. Уфукхои тозаи наср. -Душанбе: Адиб, 2006. - 768 с.

8. Салимов Н. Мархалахои услубй ва тахаввули анвои наср дар адабиёти форсу точик. -Хучанд: Нури маърифат, 2002. - 400 с.

9. Салимов Ю. Ёдгори умр. Ч,.1.-Хучанд: Нури маърифат, 2003.-564 с.

10.Тимофеев Л. И. Основы теории литературы. -М.: 1959. -447 с.

11.Шамисо Сирус. Анвои адабй. -Техрон: Ромин, 1373.-344 с.

12.Шукуров М. Таърихи адабиёти советии точик. Инкишофи жанрхо. Насри солхои 19451974. Иборат аз шаш чилд. Ч,.4. - Душанбе: Дониш, 1980. - 382 с.

13.Щепилова Л.В.Введение в литературоведение. -М.: Государственное учебно-педагогическое издательство Министерства просвещения РСФСР, 1956. -320 с.

ИЗУЧЕНИЕ ОСОБЕННОСТЕЙ ЖАНРА ПОВЕСТИ

Статья посвящена раскрытию жанровых особенностей повести. Автор использовал основные особенности жанра повести из истории русской литературы. В современной таджикской литературе его считают новым литературным типом. Для всестороннего освещения данного вопроса, он приводит взгляды таджикских, русских и иранских литературоведов, а также отмечает, что социальная среда является основными причинами зарождения повести.

В тоже время в этой статье приводятся мнения о различении повести от других похожих жанров, таких как рассказ, новелла, роман. Автор подчеркивает, что именно на почве

имеющихся мнений и разногласий в литературоведении последних десятилетий, рассказ условно приравнивается к повести. Повесть дает писателю больше возможности в описании смыслов, содержаний, сюжета и композиции художественной литературы.

Ключевые слова: повесть, рассказ, новелла, роман, персонаж, сюжет, композиция.

CONSIDERATION OF THE PARTICULAR GENRE STORY

The article is dedicated to describe and disclose the specific genre of narrative. The author searched the main root of such type of narrative from the history of Russian literature and it is to be considered as new literature type in modern Tajik literature. For comprehensive consideration of given target he brings an examples the scientific views of Tajik, Russian and Iranian literature specialists and notes that social environment is the main reasons of narrative origin.

At the same time the differences of narrative from other similar genre as tale, novella and roman are explained as interesting opinions in this article. The author pointed out that conditionally tale is equaled to narrative mainly due to ability of opinions and many conflicts in literature of past ten years. The narrative gives more opportunities for author to describe the meanings, contents, plot and compositions of belles-lettres.

Keywords: narrative, tale, novella, roman, plot, сomposition.

Сведения об авторе: Каюмова Дилбар, соискатель кафедры современной таджикской литературы Худжандского государственного университета имени ак. Б. Гафурова

About author: Kayumova Dilbar, researcher of the chair of modern Tajik literature, Khujand State University named after academician B. Ghafurov

УКД: 891.55.092

ЖИЗНЬ И ЛИТЕРАТУРНОЕ НАСЛЕДИЕ МАКНУНЫ

Абдулазизова З. С.

Таджикский государственный университет коммерции

Макнуна одна из знаменитых поэтесс Мавераннахра первой половины XIX века. Она стала знаменита в истории нашей литературы своим таджикским диваном, где писала под псевдонимом Макнуна, а узбекские стихи писала под псевдонимом Надира и Камила.

Настоящее имя Макнуны - Мохлар. Она родилась в городе Андижане, в семье наместника Рахмонкулиби [2, 204б - 206б] в 1791 году.

Макнуна получила хорошее образование и с детства проявляла большой интерес к поэзии. Она с матерью часто посещала ханский гарем, где виделась с Умарханом - братом правителя Кокандского ханства. Молодой Умархан был влюблен в красивую и умную девушку. В 1806 году они поженились [2, 418а - 420 а]. Они были связаны не только семейными узами, но и любовью к поэзии. Умархан сам был великолепным поэтом, писал стихи под псевдонимом Амири. Он был Макнуне не только любимым мужем, но и учителем стихосложения. В 1808 году у Макнуны родился первенец-сын [2, 418б-419а]. Ему дали имя Мухаммадалихан.

В 1809 году в междоусобных феодальных боях погибает брат Умархана - Алимхан. Умархан становится правителем Коканда и с семьей переезжает в столицу ханства - город Коканд. С 1810 по 1819 годы у Макнуны рождаются еще двое сыновей: Абдулласултан и Махмудсултан [2, 445б]. Но семейное счастье Макнуны длилось недолго. В 1809 году Умархан женился во второй раз [2, 540а], вскоре в третий и четвертый. Неверность мужа угнетала сердце Макнуны. Несмотря на это, она оставалась верной супругу и всю боль ревности, душевные страдания высказывала в своих газелях. Вот отрывок из одной газели данной тематики:

Рост гуям, руз то шаб бе ту месузад зи хачр,

Х,осили бедориям дог асту хобам оташ аст [1,41а].

Сказать правду — с утра до ночи разлука с тобой жжет меня,

Результат бессонницы —печаль, а сна — пламя.

Частые военные походы и привязанность к вину, расшатали здоровье Умархана, и после семнадцатидневной сильной болезни он в 1822 году безвременно скончался. Горю Макнуны не

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.