Научная статья на тему 'Concept of "work“ in proverbs and sayings in German'

Concept of "work“ in proverbs and sayings in German Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
333
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КОНЦЕПТ / CONCEPT / ПОСЛОВИЦА / PROVERB / ПОГОВОРКА / SAYINGS / ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ / PHRASEOLOGICAL UNITS / УСТОЙЧИВЫЕ ВЫРАЖЕНИЯ / РАБОТА / WORK / ТРУД / LABOUR / SET-EXPRESSIONS

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Саидов Мусо Махмудович

Целью данной статьи является изучение и анализ концепта «труд» широко на сонове пословиц и поговорок немецкого языка. Проведенное исследование показала, что концепт «труд» используется в паремиях немецкого языка и количество пословиц и поговорок по данной тематике много. Исследование показало, что отношение немецкого народа к работе, труду и своей профессии выражены в пословицах и поговорках. Также с помощью пословиц и поговорок показано трудолюбие немецкого народа.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Концепт "труд" в пословицах и поговорках немецкого языка

The objective of the article under consideration is to study and analyze the concept of “work’ ” on the basis of proverbs and sayings of the German language. The conducted research has shown that the concept of’’work” is used through paremias of the German language widely and there is a great number of proverbs and sayings in it. The study demonstrates the attitude of the German people to work and their profession which are expressed in proverbs and sayings. Also with the help of proverbs and sayings the diligence of the German people is manifested visually.

Текст научной работы на тему «Concept of "work“ in proverbs and sayings in German»

ТИПОЛОГЙ ВА ТАТБИКЙ 10.02.20.СРАВНИТЕЛЬНО-ИСТОРИЧЕСКОЕ, ТИПОЛОГИЧЕСКОЕ И

СОПОСТАВИТЕЛЬНОЕ ЯЗЫКОЗНАНИЕ 10.02.20.mMHPARATrVE HISTORICAL, TYPOLOGICAL AND CORRELATIVE LINGUISTICS

УДК 4И (Нем) М.М.САИДОВ

ББК 81.2 Нем

КОНСЕПТИ "МЕ^НАТ"ДАР ЗАРБУЛМАСАЛ ВА МАКРЛ^ОИ ЗАБОНИ НЕМИСЙ

Зарбулмасал гуфторест, ки шакли чумлаи баохиррасидаро дорад, аз чихати сохтор устувор (рехта) буда, аз чихати маъно хусусияти ;исман ё пурра идиоматикй ва умумиятдихй дорад; ин гуна вохидхои забон махсули эчодиёти хал; буда, дар нут; дар шакли тайёр ва одатан бо маънои мачозй истифода мешаванд. Ма;ол гуфторест, ки хусусияти фразеологй дорад, яъне аз чихати сохтор пурра устувор аст ва мазмуни чузъии аслй дорад (3, 178).

Хдмин тавр, дар зарбулмасал ва маколхо шароити ичтимой ва муносибатхои равшан нисбат ба ходисахои табиат доштаи халк ва тарзи зисту зиндагонии ахолй акс ёфтааст, ки онхо чун воситаи муошират байни одамон ва маълумот дар бораи хдёти ичтимоию маишии мардум мухим мебошанд.

Ма;олаи мазкур ба тахлили роху воситахои ифодаи "мехнат" дар зарбулмасал ва маколхои забони олмонй бахшида шудааст. Бинобар ин, мо дар ма;олаи мазкур сараввал семантикаи консепти "мехнат"-ро муайян сохта, сониян воситахои ифодаи ин консептро мавриди омузиш ;арор медихем.

Мехнат яке аз мафхумхои асосии инсоният ба хисоб меравад. Фаъолияти мехнатй ин полати табии инсон мебошад, ки ба у каноатмандй ва то хатто конеъкунонии хастиашро меоварад. Бинобар хамин "мехнат" ба арзишхои асосии лингвокултурологии забони немисй дохил мегардад. Тадкикоти консепти "мехнат" дар забони немисй имкон медихад, ки хусусияти факторхои этникиро муайян намояд. Консепти "мехнат" то ин дам аз тарафи олимон-забоншиносони зиёде ба монанди Л.В.Басова, Т.В.Гоннова, К.А.Жукова, Р.Х.Каримова, Е.В.Кормакова дар асоси маводи забони русй тадкик карда шудааст.

Омузиши консепт бо омузиши матнхо пайвастагии зич дорад, ки дар онхо фарханги миллии хар як халк инъикос ёфтааст. То ин дам ин консепт дар асоси маводи гуногун тадкик шудааст. Инсон олам ва худашро танхо ба воситаи забон, ки дар он тачрибаи чамъиятию таърихй баён гардидааст, фахмида метавонад. Шавк ба таъриху фарханги гузаштагони худ инсони муосирро водор месозад, ки ба забони худ назар андозад. Осори хар як халк дар зарбулмасалу маколи акс ёфтааст. Бинобар хамин, тахлили консепуталии зарбулмасалу маколхои ин ё он забон имкон медихад, ки хусусиятхои муносибатхои байниинсониро, худи халк ва фарханг, урфу одатхоро муайян созад.

Вохиди асосии лугавии консепти "мехнат" дар забони немисй бо мафхуми "Arbeit" ифода меёбад, ки ба таври зайл муайян карда мешавад: Arbeit (мехнат) die; -, -en. -

1. Das Produkt aus der an einem Körper angreifenden Kraft (махсулоти, натичаи мехнати чисмонй); 2. Das bearbeitete Ergebnis der Tätigkeit (натичаи коркардшудаи фаъолият) (8, 75) Дигар чанбаи лексикографй консепти "Arbeit''-ро чунин шарх медихад: Arbeit die; -, -en. -zweckgerichtete körperliche und geistige Tätigkeit des Menschen, produkt dieser Tätigkeit, Werk (фаъолияти чисмонй ва маънавии максаднок) [EWD, 1997; 55]

Дар лугати Duden мафхуми "Arbeit" чунин шарх дода шудааст: Arbeit die; -, -en. 1. körperliches oder geistiges Tätigsein mit einzelnen Verrichtungen; Ausführung eines Auftrags (фаъолияти чисмонй ва маънавй бо амалиёти муайян, ичрои супоришхо).;

2. (ohne Pl.) a) das Beschäftigtsein mit etwas (машгули ягон кор будан); b) anstrengendes, beschwerliches, mühevolles Tätigsein (фаъолияти бомаша;;ат, пурташвиш, мехнатталаб); c) berufliche Tätigkeit, Ausübung des Berufs (фаъолияти касбй, амалсозии касб);

3. a) als Ergebnis einer Betätigung entstandenes Erzeugnis, Produkt (натичаи фаъолият, махсулот); b) Gestaltung, Art der Ausführung (намуди ичроиши ягон кор); c) Klassenarbeit (кор дар синф);

4. (ohne Pl.) (Sport) körperliche Vorbereitung auf bestimmte Leistungen (варзиш: тайёрии чисмонй барои дастовардхои муайян).

5. (Physik) Produkt aus der an einem Körper angreifenden Kraft und dem unter ihrer Einwirkung von dem Körper zurückgelegten Weg (wenn Kraft und Weg in ihrer Richtung) (чисмонй: хачми харакати кувват, ки аз чусса ва тарафи кувва вобастагй дорад) (5, 112-113)

Чуноне ки аз мисолх,ои дар боло овардашуда бармеояд, "мехнат" дар забони немисй чун фаъолияти чисмонй ё маънавии максадноки инсон, махсулот ва натичаи ин фаъолият фахмида мешавад.

Агар ба лугатхои муосири забони немисй назар андозем, консепти "мехнат" ба таври гуногун шарх дода мешавад. Гуфтан лозим аст, ки дар ин лугатхо дигаргунихо дар маънои ин вожа низ ба амал омадаанд. Айни хол дар мадди аввал консепти мазкур чун ичрои чисмонй ва бошууронаи вазифахои муайян дар асоси шартнома фахмида мешавад. "Мехнат" дар моддаи аввал забони немисй ин фаъолияти сахт ва, бори гарон мебошад. Консепти "мехнат" дар забони немисй инчунин ин дар амал татбик намудани фаъолияти касбй, тачрибаомузй, тарзи ичроиши кор, кор дар гурух, тайёрии чисмонй ба мусобикахои варзишй ва ченаки харакати кувва мебошад.

Дар лугати тафсирии "Deutsches Universalwörterbuch" (6, 138) ин мафхум чун натичаи фаъолияти чисмонии инсон дар охир (дар нашрияхои пешакй дар чои аввал меистад) оварда шудааст. Ба фикрони олимон, ба чои охир гузоштани мехнат, ин аз дигаргуншавии чамъияти хозираи халки немис вобастагй дорад. зеро ки онхо мехнатро чун бори гарон ва бошиддат кабул менамоянд.

Бояд кайд кард, ки дар лугати синонимхои забони немисй мафхуми "мехнат" бо якчанд калимахои дигар маънидод карда мешаванд.

Х,амин тавр, дар лугати синонимхо калимаи "die Arbeit" чунин калимахои хаммаъноро дорост: die Tätigkeit (фаъолият), das Werk (мехнат), die Beschäftigung (машгулият), der Beruf (касб), der Job (кор) (5, 55).

Мавчуд будани калимахои хаммаъно аз як тараф ба воситаи аломатхои забонй ва аз тарафи дигар бо аломатхои забонии кухнашуда сохта мешаванд. Ба фикри Г.В.Токарев "дохил кардани аломатхои забонии кухнашуда ба катори калимахои хаммаъно асоси омузиши онхо чун тахаввулот мегардад" (4, 30).

Хдмин тавр, калимаи "der Beruf" (касб) аз аввал мазмуни "майл", "рагбат"-ро дошт. Ин гуна мазмуни калима дар лугатхо чойгир шуда мондаанд, дар забони муосири немисй калимаи мазкур танхо чун "касб" фахмида мешавад: Beruf (профессия), der, -(e)s, -e. -

1. (erlernte) Arbeit, Tätigkeit, mit der jmd. sein Geld verdient; Erwerbstätigkeit (кор, фаъолияти омухташуда, ки ба воситаи он пули худро кор карда метавонад; фаъолияти касбй).

2. (geh. veraltend) Berufung, innere Bestimmung (архаизм. максади дохилй) (6, 280).

Х,амин тавр, яке аз мазмунхои консепти "мехнат" ин кор, фаъолият мебошад, ки инсон дар натичаи омузиш аз худ намудааст ва ба воситаи он пули худро кор мекунад. Мазмуни дуюми он кухна шудааст ва калима ранги услубии баландро дорост, ки мазмуни "максади дохилй, майл, рагбат"-ро дорад.

Вожа das Werk (мехнат) дар забони немисй дорои шаш мазмун аст:

1. (o.Pl.) einer bestimmten (größeren) Aufgabe dienende Arbeit, Tätigkeit; angestrengtes Schaffen, Werken (коре, ки барои ичрои вазифаи муайян равона шудааст, кори бошиддат)

2. Handlung, Tat (амал, кор)

3. a) Produkt (schöpferischer) Arbeit (махсулоти кори (эчодй)); b) Gesamtheit dessen, was jmd. In schöpferischer Arbeit hervorgebracht hat (Мачмуи махсулоте, ки инсон дар давоми кори эчодй сохтааст)

4. (früher) mit Wall und Graben befestigter, in sich geschlossener (äußerer) Teil einer größeren Festung (^исми берунии калъаи баланд, ки бо девор мустахкам карда шудааст.)

5. a) technische Anlage, Fabrik, (größeres) industrielles Unternehmen (асбоби техникй, фабрика, корхонаи истехсолии калон); b) Belegschaft eines Werkes (чамъият, коргарони корхона)

6. Mechanismus, durch den etw. angetrieben wird; Antrieb, Uhrwerk (механизме, ки ба воситаи он ягон чиз ба мал меояд; механизми ба короваранда, механизми соат) (6, 1919).

Чуноне ки мебинем, калимаи мазкур мазмуни кор, фаъолиятро дорад, ки барои вазифаи муайяни кор, фаъолият, мехнат, амал ва махсулоти кор хизмат мерасонад.

Tätigkeit (фаъолият) die, -en.

1. a) das Tätigsein, das Sichbeschäftigen mit etw. (бо ягон кор машгул будан/ худро бо ягон кор машгул намуданн); b) Gesamtheit derjenigen Verrichtungen mit denen jmd. In Ausübung seines Berufs zu tun hat; Arbeit (мачмуи чунин амалхое, ки инсон барои ба даст овардани касби худ машгул мебошад).

2. das In-Betrieb-Sein, In-Funktion-Sein (хизматрасонй кардан, кор кардан) (5, 1517). der Job (кор)

1. (ugs.) a) vorübergehende (einträgliche) Beschäftigung (zum Zweck des Geldverdienens) (машгулияти муваккатии даромаднок (бо максади ба даст овардани маблаг)); b) Arbeitsplatz, Stellung (чои кор, вазифа); c) berufliche Tätigkeit, Beruf (фаъолияти касбй, касб)

2. Bestimmte Aufgabenstellung für den Computer (вазифагузории муайян барои компутер) (6, 790).

Ин калима, ки аз забони англисй иктибос карда шудааст, дар забони муоширатй васеъ истифода бурда мешавад, ки он мазмуни фаъолияти муваккатии даромаднокро ифода менамояд ва мавчудияти чои корро нишон медихдд. Мазмуни дигари ин калима ба сохди технологияи компутерй алока дорад: вазифагузории муайян барои компутер.

Бояд кайд кард, ки калимаи der Job аввал дар нутк;и чавонон истифода шуда, бо мурури вакт дар забони расмии немисй чои калимаи die Arbeit-ро мегирад.

Мо ^ам ба фикри А.Вежбитский розй шуда, ба консепти "мехнат" калимахои die Arbeit, der Beruf, der Job, das Werk, die Tätigkeit-ро дохил менамоем.

Консепти немисии "мехнат" дар лугат бо чунин калимахо шарх дода мешавад: eine leichte, anstrengende, mühsame, zeitraubende, langweilige, interessante Arbeit; körperliche, geistige Arbeit; das war ein hartes Stück Arbeit; jede Arbeit ist ihres Lohnes wert; eine Arbeit veröffentlichen; ein kaufmännischer Beruf;

Мисолхои дар боло овардашуда нишон медиханд, ки мазмуни зохдрии консепти "мехнат" дар забони немисй назар ба маънои дохилиматнй мазмуни рангоранг доранд: мехнат осон, вазнин, серташвиш, дилгиркунанда, шавковар мешавад, вакти зиёдро мегирад; мехнат чисмонй ё маънавй, нав ё кухна мешавад; мехнат маблаггузорй карда мешавад; натичаи он хам чисмонй ва хам маънавй мегардад; чойи кор, худи идораест, ки дар он чо инсон кор мекунад.

Тадкикот нишон медихад, ки дар зарбулмасал ва маколхои забони немисй консепти "мехнат" мазмуни чойи корро надорад. Дар лугатхои муосири забони немисй зарбулмасалу маколхоеро бо мазмуни "мехнат" вохурдан мумкин аст, ки дар он чо душвории мехнат, беэътиной нисбати мехнат нишон дода мешавад, ки мисолхои зерин боиси ин гуфтахо шуда метавонанд:

Saure Arbeit, süßer Schlaf. Кори талх- хоби ширин. Gewohnte Arbeit, geschickter Meister. Кори одатшуда- устои моуир.

Schmutzige Arbeit, blanker Lohn. Кори ифлос- моуонаи хуб.

Gute Arbeit, guter Lohn. Кори нагз- моуонаи нагз.

Saure Arbeit, süßer Frucht. Кори талх- меваи ширин.

Калимаи das Werk дар зарбулмасалу маколхо танхо дар мазмуни аввалааш вомехурад:

Das Werk lobt seinen Meister. Меунат устои худро таъриф мекунад.

Das Werk lobt sich selber. Меунат худро таъриф мекунад.

Gewohntes Werk geschickter Meister. Меунати одатшуда устои моуир.

Gute Werke haben keinen Namen. Меунати хуб ном надорад.

Wie das Werk, so der Lohn. Меунат кунй- роуат мебинй.

Wie der Mann, so das Werk. Мард чй хел бошад меунат уам уамон хе

мешавад.

Мисолхои дар боло овардашуда нишон медиханд, ки мехнат аз руи фахмиши халки немис ифлос, вазнин, бешавк, одатй, шавковар ва осон мешавад. Ба хама хусусиятхои манфии фаъолияти мехнатй нигох накарда, дар зарбулмасалхо чунин акида нишон дода мешавад, ки охири кор рохатбахш мегардад: хоби ширин, мохонаи хуб, меваи ширин. Мехнат чун воситаи бахои инсон мегардад ва хакгузории он аз руи натичаи мехнат ба рох гузошта мешавад.

Калидвожахои консепти "мехнат" дар забони немисй дар иборахои зерин вомехуранд: die Arbeit nicht erfunden haben танбали кардан

ganze, gründliche Arbeit leisten Корро аз та^ти дил ицро кардан

nur halbe Arbeit machen Кцсми корро ицро кардан

etwas in Arbeit geben Ягон чизро омода намудан

etwas in Arbeit nehmen Корро аз нав огоз намудан

in Arbeit sein Кор кардан

etw. in Arbeit haben Айни %ол кор кардан

bei jmdm. in Arbeit sein/stehen Дар дасти ягон кас кор кардан

von seiner Hände Arbeit leben Бо дасти худ кор кардан

Arbeit und Brot Кор ва мехнат

sich ans Werk machen Корро огоз намудан

am Werk sein Машгул будан

Bete und Arbeite Дуо ва кор кун

Иборахои устувори болой нишон медиханд, ки мехнат ин воситаи ба даст овардани маблаг ва хурок хурдан мебошад; мехнат ба монанди ибодат чои асосиро дар хаёти инсон мегирад; инсон метавонад мехнатро бошавк ё бешавк ичро кунад; мехнатро бояд аз тахти дил кард ва онро бояд ба охир расонд; барои мехнат инсон метавонад маблаг ба даст орад.

Дар лугати этимологии забони немисй консепти "кор" мазмуни таърихии зеринро дорад: mhd. Arbeit, arebeit, F., N., M., „Arbeit, Mühe, Not, Strafe", ahd. Arbeit arabeit, F., „Mühe, Mühsal, Last, Werk, Arbeit", daneben arbeita, arbeiti, as. arvDd. F., "Mühe, Not", germ. Arbaidi, arbaidiz, F., arbaidja, arbajdjam, N., „Mühe Beschwernis, Arbeit", vgl. idg. Orbho-, Adj., Sb., „verwaist, Waise", oder zu aslaw. Rabu, M., „Knecht", vgl. Geschichtliche Grundbegriffe .

Дар дигар сарчашмахои лексикографй чунин таъриф оварда мешавад: «Das gemeingerm. Wort mhd. ar(e)beit, ahd. ar(a)beit, got. Arbaibs, aengl. Aerfode. Aisl. Erfidi ist wahrscheinlich eine Bildung zu einem im germ. Sprachbereich untergegangenen Verb mit der Bed. „verwaist sein, ein zu schwerer körperlicher Tätigkeit verdingtes Kind sein", das von idg. Ordho-s „verwaist; Waise" abgeleitet sit. Eng verwandt ist die slaw. Wortgruppe von poln. robota» (7, 37)

Аз мисолхо бармеояд, ки калимаи «Arbeit» барои хамаи забонхои германй ягона аст. Калимаи мазкур дар забони кадими боло маънои мехнати душвор, харакат, кор ва бори вазнинро дошт. Дар забони кадими миёна бошад ин мазмунхоро дар худ нигох дошта, маънои чазо, талафро дошт. Дар лугатхо ракобати наздики он бо калимаи славянии «работа» нишон дода мешавад, ки инчунин мазмуни мехнати душворро дорад. Ин калима то давраи забони нави баланд мазмуни худро нигох доштааст ва бори аввал аз тарафи Мартин Лютер аз чихати хуб маънидод карда шудааст. Аз хамон давра боз мехнат мазмуни манфии худро гум кардааст ва чун фаъолияти касбии инсон, махсулоти мехнат хисобида мешавад.

Аммо дар лугатхои муосири забони немисй ба мазмуни аввала баргаштан дар назар аст: бори вазнин, мехнати сахт.

Х,амин тавр, «мехнат» дар забони немисй пеш аз хама ин фаъолияти чисмонй ва маънавист, ки барои ба даст овардани натичаи муайян равона карда шудааст. Чун натича махсулоти фаъолияти эчодй ва маънавй мебошад.

Тадкикоти солхои охир нишон медиханд, ки мазмуни умумии консепти «мехнат» барои забони немисй ин касб, вазифа мебошад, ки мазмуни он дар сарчашмхои илмй васеъ ва пурра нишон дода мешавад. Х,амин тарз якчанд намуди фаъолияти касбй пайдо мешаванд, ба монанди посбон, муаллим, рохбар, тарчумон, фурушанда ва дигар, ки хар яке аз он мавкеи худро дорад ва барои чамъият мухим мебошад. Халки немис мехнатро чун фаъолияти вазнин кабул менамояд, ки он бояд назар ба чамъият ба худи инсон бештар фоида оварад.

Боз як мазмуни умумии консепти мазкур хунар мебошад, ки мавчудияти он аз тарафи халки немис хуб кабул карда мешавад.

Дар зери мафхуми мехнат халки немис инчунин хизматрасониро мефахмад, ки инсон барои он бояд бо пул кадрдонй карда шавад.

Fайр аз мазмунхои консепти «мехнат», ки дар боло оварда шуданд, ки он ба сохаи физика, варзиш, математика дахлдор аст ва он инчунин бо калимаи "das Werk" баён мегардад. Бо ин гуфтан мумкин аст, ки мехнат на танхо мафхуми илми забоншиносй ё лингвокултурология, балки истилохи дигари илмхо низ мебошад.

Дар зарбулмасал ва маколхо аз хурдтарин масъалахои зиндагй сар карда, то масъалахои ичтимоию-сиёсй акс ёфтаанд. Норизоихои гуногун, фикрхои дар бораи нобаробарии чамъияти гузашта, панду ансихат, зиндагиро донистан, дуруст рафтор кардан, дустию хамкорй - ин хама тематикаи зарбулмасалу маколхо мебошанд.

Яке аз хусусиятхои бехтарини халк мехнатдустй аст, ки дар зарбулмасал ва маколхо низ инъикос ёфтааст. Аз ин чост, ки дар бораи мехнат зарбулмасалхои пурмагз ва хулосахои олимаксад ба вучуд омадаанд.

Зарбулмасалхое, ки нисбат ба мехнат гуфта шудаанд, на танхо мехнатдустии мардум ва аз он натича баровардани онхоро нишон медиханд, балки дар баробари ин вазифаи хидоятро хам доранд; хонанда ва шунавандагонро ба кор, мехнат даъват менамоянд. Мехру мухаббат ва шав; у хаваси касро ба зиндагй зиёд мекунанд.

Дар забони немисй мафхуми "мехнат" бо калимахои зерин ифода меёбад: „die Arbeit", „die Tätigkeit", „die Beschäftigung", die Betätigung", „das Werk", „der Job".

Бояд кард, ки калимаи "der Job" аз забони англисй иктибос шудааст ва дар забони муосири немисй чун калимаи оддй кабул шудааст.

Тадкикоти гузаронидашуда нишон дод, ки мард ё зани немис пеш аз огози кор аввал фикр мекунад, ки он дар зарбулмасали зерин инъикос ёфтааст: Erst bedacht, dann gemacht (Аввал андеша, баъд гуфтор). Корро бе хохиш ё бемаксад огоз намудан гайриимкон аст. Кори бомаксад огозёфта бомуваффакият анчом меёбад, одами корро бо кинаи бад саркарда, дар охири кори худ натичаи хуб намегирад, ки инро хам дар зарбулмасали забони немисй мушохида карда мумкин аст: Wer Böses denkt, hat's halb getan;.

Ба кавли халки немис мехнат бояд фаъолияти пайдархам бошад, структураи муайян барои дастоварди натичаи бехтарин дошта бошад. Тадкикот муайян кард, ки мехнат мархалахои зеринро дорад:

1. ният: Absicht ist die Seele der Tat.

2. тайёрй: Gute Vorbereitung ist das halbe Werk.

3. огоз: Guter Anfang ist halbe Arbeit. Frisch angefangen ist halb getan. Wohl begonnen ist halb gewonnen.

3. кисм: Halbe Arbeit ist gar keine.

5. анчом: Der Ausgang krönt das Werk. Das Ende krönt das Werk. Wer nicht vollendet, hat nichts getan. Gut angefangen und schlecht geendet, heißt das ganze Werk geschändet.

Чй кадаре ки мехнат душвор набошад, агар онро бо хохиш ичро намой, он душвор метобад, ки инро зарбулмасалхои немисй тасдик менамоянд: Was man gern tut, ist keine Arbeit. Gern tut macht leichte Arbeit. Lust und Liebe zum Ding macht alle Arbeit gering. Ungern getan ist gar nicht getan.

Агар хохиши мехнат кардан набошад, доимо бахона хозир аст, ки тасдики ин зарбулмасали зерин мебошад: Wer nicht gern arbeitet, findet immerzu Ausrede.

Умуман дар катори зарбулмасалхои немисй, ки ба консепти "мехнат" дахл доранд, дар бораи мавкеи мехнат дар хаёти инсон сухан меравад, мисол: Arbeit ist des Lebens Würze. Arbeit macht das Leben süß. Tätigkeit ist das Salz des Lebens. Arbeit vermag alles.

Дар зарбулмасалхои халкии немисй сухан инчунин дар бораи душвории мехнат меравад, аммо каноатмандии хаёт, хурок ва некуахволй танхо ба воситаи мехнат ба даст меояд: Arbeit hat bittere Wurzel, süße Früchte. Der beste Gewinn kommt aus Arbeitsschweiß.

Ягон боигарй чои шахси коркардаистодаро гирифта наметавонад.: Arbeitsschweiß an Händen hat mehr Ehre, als ein goldener Ring am Finger.

Немисхо чунин мешуморанд, ки мехнат ба холати рухонии инсон таъсир мерасонад. Амо ба фикри халки немис таъсири мехнат ба инсон бо ин тамом намешавад. Х,олати чисмонии инсон - саломатй ин аз хама боигарии калон мебошад, ки ин хам бо мехнат пайваст аст: Gesundheit ist eine Tochter der Arbeit. Arbeit erhält die Gesundheit. Arbeit, Müßigkeit und Ruh schließen dem Arzt die Türe zu.

Дар зарбулмасалхо бисёр вакт мехнат ва танбалй мукобил гузошта мешавад. Дар чунин зарбулмасал ва маколхо мехнат чун манбаи боигарй ва ризку рузй, аммо танбалй рохи рост ба мухточй мебошад: Arbeit gibt Brot, Faulheit gibt Not. Arbeit hat Gulden, Müßiggang macht Schulden. Der Mühe geben Schaf und Kühe. Geduld und Fleiß erringt der Preis. Not macht aus Steinen Brot. Mit Mühe schlägt man Feuer aus dem Stein.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Дар зарбулмасалу маколхо омадааст, ки руз дар сари кор номаълум мегузарад ва тангии руз маълум намешавад. Х,амин тавр дар баъзе корхо, мехнат чун воситаи халосшавй аз дилтангй мебошад: Wer arbeitet, hat keine Langweile. Wer etwas tut, dem wird die Zeit nicht lang.

Дар хаёт хам ба мехнат ва истирохат вакти худро дорад. аммо истирохати бехтарин ин рохат пас аз кор мебошад, ки дар забони халки немис чунин омадааст: Erst die Arbeit, dann

das Vergnügen. Arbeiten hat seine Zeit und Feiern hat seine Zeit. Nach getaner Arbeit ist gut ruhn. Erst tun, dann ruhn. Saure Arbeit, süßer Schlaf.

Ягон халки руи замин ба окиб партофтани кори огознамударо маслихат намедихад, инчунин немисхо хам бо зарбулмасали худ мегуянд: Was du heute kannst besorgen, das verschiebe nicht auf morgen. (Кори имрузаро ба фардо магузор.)

Кори баохирнарасида аз тарафи немисхо кори пурра хисобида намешавад. Мисол: Halbe Arbeit ist gar keine. Wer nicht vollendet, hat nichts getan.

Дар боло кайд карда будем, ки мехнат барои халки немис ин мазмуни хаёт, сарчашмаи ризку рузй, боигарй аст. Аммо, чунин одамоне хдстанд, ки мохияти мехнатро дар хаёти худ намефахманд, зарбулмасали зерин мисоли ин шуда метавонад: Arbeit ist kein Hase, läuft nicht in den Wald.

Дар зарбулмасалхои немисй нишон дода мешавад, ки аз руи мехнат ба инсон бахо гузошта мешавад: Wie der Mensch, so die Arbeit, wie die Arbeit, so der Mensch.

Як катор зарбулмасали немисй тасдик менамояд, ки барои муайян кардани тарзи мехнат кардани инсон танхо ба у нигох кардан кифоя аст: Wie zum Essen, so zur Arbeit. Wie einer isst, so arbeitet er auch.

Аммо чуноне ки мо медонем, барои хурдан бояд кор кард: Wer nicht arbeitet, soll auch nicht essen.

Мехнат душвор аст, лекин якчоя ичро кардани он ба муваффакият оварда мерасонад, мегуяд зарбулмасали зерини немисй: Viele Hände machen der Arbeit bald ein Ende. Gemeinsame Arbeit tut den Nagel nicht weh. Viele Hände machen schnell ein Ende.

Х,ар як коре, ки хох душвор, асту хох осон, хох бад, асту хох хуб бояд кадрдонй карда шавад. Агар кадрдонй хуб бошад, кор хам дар дарачаи баланд ичро карда мешавад, лекин бепул ягон ка скор кардан намехохад, ки зарбулмасалхои зерин тасдики ин гуфтахо мебошанд: Jede Arbeit ist ihres Lohnes wert. Jede Arbeit verdient ihren Lohn. Wie der Lohn, so der Dienst. Schlechter Lohn macht schlechtes Tuch. Wie die Arbeit, so der Lohn. Dienst ohne Lohn macht Diebe. Schlechter Lohn macht schlechtes Tuch. Wie die Arbeit, so der Lohn; wie der Lohn, so die Arbeit. Guter Lohn macht Arbeit leicht. Niemand arbeitet gern umsonst.

Як катор зарбулмасали забони немисй имкони маблаггузории беадолатонаи мехнатро нишон медиханд: Der eine hat die Arbeit, der andere den Lohn. Der eine hat den Meiss, der andere den Preis. Der eine sät, der andere erntet. Der eine pflanzt den Baum. Der andere isst die Pflaume. Der eine hat die Brühe, der andere die Mühe.

Дар зарбулмасалхои забони немисй хунар таъриф карда мешавад. Устои хунар сохиби боигарй мебошад: Handwerk hat goldenen Boden.

Г.Д.Гачев кайд менамояд, ки «халки немис дар байни дигар халкхо бо хунармандии худ машхур гаштааст: халки немис аслан бад кор карда наметавонад» (2, 121) ва ин фикри хешро сохиби щтибоси болой бо чунин зарбулмасалхо шарх медихад.: Gewohnte Arbeit, geschickter Meister. Wer s am besten kann, der ist Meister. Das Werk lobt seinen Meister. Jedes Handwerk will seinen Meister. Wer das Werk schilt, schilt den Meister.

Хдракат ва танбалй бо консепти «мехнат» бечунучаро пайвастанд. Тасаввуроти халки немис дар бораи мехнат, ки дар зарбулмасалу маколхо ифода ёфтааст, танбалй ва харакат, одамони мугамбир ва мехнатдуст мукобил гузошта шудаанд. Масалан, танбалй ба марг баробар карда мешавад, чунки у одамро бекувват мегардонад ва мехнат бошад баръакс онро нобуд карда, кувват мебахшад: Trägheit ist halber Tod. Trägheit schwächt, Arbeit stärkt.

Халки немис дар зарбулмасал ва маколхои худ кайд менамояд, ки танбалй рохи рост ба камбагалй аст ва агар аз овони чавони инсон кор накунад, сипас дар пиронсолй он ба кашшокй бурда мерасонад ё одам дузд мешавад: Faulheit lohnt mit Armut. Junge Faulenzer, alte Bettler.

Аммо инсони аз хурдй мехнаткарда дар пириаш умри серию пуриро мебинад.: Der jugend Fleiss, der Allters Preis.

Гайрат дар зарбулмасалу маколхо чун воситаи серию пурй, боигарй ва хушбахтй ифода мегардад: Fleiss ust des Glückes rechte Hand, Müssiggang die Linke. Die Fleißige Hand macht reich. Keine Brühe ohne Mühe.

Дар паремияхои забони немисй коргари бепарво ба катори одамони танбал дохил карда мешавад, ки онхо бисёр гап мезананд, бисёр мехуранд, лекин кам кор мекунанд. Мисол: Wenig Werk, viel Geschwätz. Je weniger die Hände tun, desto mehr tut die Zunge. Großmaul ist bei der Arbeit faul. Sagen ist leichter als tun. Große Sprecher sind nicht immer große Täter. Groß

mit Worten, wenig in der Tat. Zur Arbeit ist am letzten und zum Essen ist am ersten. Beim Essen wie der Ochsen, bei der Arbeit wie die Mücke.

В.В.Воробев дар тадкикотхои худ ба чунин хулоса меояд, ки халки немис шахси коргар мебошад (1 202). Дар зарбулмасалхои немисй коргари серхаракат ва богайрат таъриф карда мешавад. Der Fleißige macht aus Eisen Wachs. Des Fleißigen Hand macht reich. Fleißige Jugend macht behagliches Alter.

Дар фонди паремиологии забони немисй зарбулмасалу маколхое, ки вазифаи тарбиявй доранд, чихатхои манфии зиндагии инсонро нишон медиханд: Nichtstun ist anstrengend. Der nichts tut, tut Böses.

Зарбулмасал ва маколхои забони немисй одамони танбалро танкид мекунанд ва аз болои онхое, ки корро ба окиб мепартоянд, механданд: Morgen, morgen, nicht nur heute, sagen alle faulen Leute. (Кори имрузаро ба фардо магузор). Für den Fleißigen haben die Woche sieben Heute, für die Faulen sieben Morgen. Morgen ist auch noch ein Tag.

Халки немис дар зарбулмасалхои худ кайд менамояд, ки кори ботезй ичрошуда, натичаи хуб намедихад: Geschwind getan, geschwind bereut. Eilen tut selten gut. Was man tut in Eile, bereut man in Weile.

Дар паремияхои забони немисй инчунин сухан дар бораи мехнати занона меравад, ки хеч окибати худро надорад: Frauen Arbeit ist behende, nimmt aber nie ein Ende. Eine Frauenhand findet immer zu tun. Frauen machen aus Pfennigen Taler, Männer aus Talern Pfennige.

Паремияхои тадкикоткардашудаи забони немисй нишон медиханд, ки олоти асосии мехнат ин даст мебошад, ки сохиби худро мехуронад: Des Fleißigen Hand macht reich. Fleißige Hand baut Leut und Land.

Х,амин тавр, консепти «мехнат» дар зарбулмасал ва маколхои забони немисй хар хел фахмида мешавад. Мехнат асосии хаёти немисхо ба хисоб меравад: инсонро аз руи мехнати у бахо медиханд, усторо аз руи кораш, одамони мехнатдуст дар чамъият мавкеи баланд доранд. Дар паремияхо инчунин гуфта мешавад, ки мехнат натичаи хуб меорад ва у сарчашмаи дорой мебошад.

ПАЙНАВИШТ:

1. Воробьев, B.B. Лингвокультурология. Теория и методы / В.В. Воробьев. - М.: 1997. - 331 с.

2. Гачев, Г.Д. Национальные образы мира. Евразия: Космос кочевника, земледельца и лорца / Г.Д. Гачев. — М.: Изд-во ДИ-ДИК, 1999. - 367 с.

3. Саидов, М.М. Рочеъ ба масъалаи таъриф ва таъини худуди зарбулмасалу маколхо дар забони олмонй. /М.М.Саидов // Силсилаи илмхои гуманитарй ва чомеашиносй. - 2017. -№2(51). С.175-179

4. Токарев, Г.В. К вопросу о типологии культурных коннотаций. /Г.В.Токарев //Филологические науки. - 2003. - №2. - С.79-86

5. Das Bedeutungswörterbuch. 3., neu bearb. und erweiterte Aufl. - Mannheim: Duden, 2002. - DBW

6. Deutsches Universalwörterbuch. 6., überarb. und erweiterte Aufl. - Mannheim, Duden, 2007. DUW

7. Das Herkunftswörterbuch. Etymologie der deutschen Sprache. 4., neu bearb. Auflage. -Mannheim: Duden, 2007

8. Wahrig, G. Deutsches Wörterbuch /G.Wahrig. - Mosaik Verlag, 1975. - 419 s.

REFERENCES:

1. Vorobyov, V.B. Linguoculture. Theory and Methods/ V.V. Vorobyev. - M.: 1997. - 331 p.

2. Gachev, G.D. National Images of the World. Eurasia: The Cosmos of Nomad, Agrarian and Creation // G.D. Gachev. — M.: DI-DIK, 1999. - 367 p.

3. Saidov, M.M. On the Issue of Expressions Referred to Proverbs and Sayings in the German Language /M.M.Saidov // Scientific Notes on Humanitarian and Social Sciences of Khujand State University named after acad. B.Gafurov. . - 2017. - №2(51). - P. 175-179.

4. Tokarev, G.V. On the Issue of Typology in Regard to Cultural Connotations //G.V.Tokarev // Philological Sciences - 2003. - №2. - P. 79 - 86.

5. The Dictionary of Meanings. The 3-d edition, revised and enlarged - Mannheim: Duden, 2002. - DBW.

6. Universal German Dictionary. The 6-th edition, revised and enlarged. - Mannheim, Duden, 2007. DUW.

7. Etymological Dictionary. Etymology of the German Language. The 4th edition, revised. -Mannheim: Duden, 2007

8. Wahrig, G. The German Dictionary/G.Wahrig. Mosaic publishing-house, 1975. - 419 pp.

Консепти "мехнат" дар зарбулмасал ва мацол^ои забони немисй

Вожа^ои калидй: консепт, зарбулмасал, мацол, иборауои фразеологи, иборауои устувор, кор, мехнат

Мацсади асосии мацолаи мазкур омузиш ва таулили мафхуми "меунат " дар зарбулмасал ва мацолуои забони олмони аст. Тадцицот муайян кард, ки консепти"меунат "дар паремияуои забони олмони васеъ истифода бурда шуда, мицдори зарбулмасалу мацолуо бисер мебошад. Маълум гашт, ки муносибати халци олмон ба кор, меунат ва касби худ дар зарбулмасалу мацолуое, ки ифодакунандаи "меунат"-анд, инъикос ёфтаанд. Инчунин ба воситаи зарбулмасалу мацолуо меунатдустии халци олмон низ нишон дода шудааст.

Концепт «труд» в пословицах и поговорках немецкого языка

Ключевые слова: концепт, пословица, поговорка, фразеологические единицы, устойчивые

выражения, работа, труд Целью данной статьи является изучение и анализ концепта «труд» широко на сонове пословиц и поговорок немецкого языка. Проведенное исследование показала, что концепт «труд» используется в паремиях немецкого языка и количество пословиц и поговорок по данной тематике много. Исследование показало, что отношение немецкого народа к работе, труду и своей профессии выражены в пословицах и поговорках. Также с помощью пословиц и поговорок показано трудолюбие немецкого народа.

Concept of „Work" in Proverbs and Sayings in German

Keywords: concept, proverb, sayings, phraseological units, set-expressions, work, labour. The objective of the article under consideration is to study and analyze the concept of "work" on the basis of proverbs and sayings of the German language. The conducted research has shown that the concept of "work" is used through paremias of the German language widely and there is a great number of proverbs and sayings in it. The study demonstrates the attitude of the German people to work and their profession which are expressed in proverbs and sayings. Also with the help of proverbs and sayings the diligence of the German people is manifested visually. Маълумот дар бораи муаллиф:

Саидов Мусо Махмудович, сармуаллим, магистри илмуо, мудири кафедраи забони олмонии факултети забощои хориции Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Гафуров (Цумуурии Тоцикистон, шаури Хуцанд), E-Mail: saidovmuso@mail.ru Сведения об авторе:

Саидов Мусо Махмудович, старший преподаватель, магистр наук, заведующий кафедрой немецкого языка факультета иностранных языков Худжанджого государственного университета имени академика Б.Гафурова (Республика Таджикистан, г.Худжанд) E-Mail: saidovmuso@mail.ru Information about the autor:

Saidov Muso Makhmudovich, senior lecturer, Master of Sciences, Head of the German Department of the Faculty of foreign languages under Khujand State University named after academician B.Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujand), E-Mail: saidovmuso@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.