Научная статья на тему 'РОҷЕЪ БА МАСЪАЛАИ ТАЪРИФ ВА ТАЪИНИ ҳУДУДИ ЗАРБУЛМАСАЛУ МАқОЛҳО ДАР ЗАБОНИ ОЛМОНӣ'

РОҷЕЪ БА МАСЪАЛАИ ТАЪРИФ ВА ТАЪИНИ ҳУДУДИ ЗАРБУЛМАСАЛУ МАқОЛҳО ДАР ЗАБОНИ ОЛМОНӣ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
3602
77
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТЕРМИН / ДЕФИНИЦИЯ / РАЗГРАНИЧЕНИЕ ПОСЛОВИЦ И ПОГОВОРОК / ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКЕ ЕДИНИЦЫ / ПРЯМОЕ И ОБРАЗНОЕ ЗНАЧЕНИЕ / ИСТИЛОҳ / ТАЪРИФ / ТАФРИқАСОЗӣ / ЗАРБУЛМАСАЛ ВА МАқОЛҳО / ИБОРАҳОИ ФРАЗЕОЛОГӣ / МАЪНОИ АСЛӣ ВА МАҷОЗӣ / TERMIN / DEFINITION / DISTINCTION OF PROVERBS AND SAYINGS OF PHRASEOLOGICAL UNITS / DIRECT AND FIGURATIVE MEANING

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Саидов М.М.

Целью данной статьи является анализ опеределений пословиц и поговорок и их разграничение в немецком языке. На основе анализа научных источников по данной проблеме в немецком языке предпринимается попытка внести ясность в их лингвистические определения и предлагается механизм разграничения данных явлений друг от друга. С учётом, лингвистической сущности подобных явлений в фразеологии немецкого языка предлагается обозначать термином “sprichwortiche Redensart” единицы типа „Aller Anfang ist schwer.“, „Irren ist menschlich“, „Ende gut allés gut“. Отмечается, что при таком подходе будет внесена ясность и упорядоченность в их языковое назначение, онтологическая сущность данных языковых единиц обозначится соответствующим термином,разрешится терминологический “конфликт”, терминологический “разнобой”, существующий до настоящего времени в фразеологии немецкого языка.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

К вопросу дефиниции и разграничения пословиц и поговорок в немецком языке

The objective of the article is an analysis dealing with the definition of proverbs and sayings and their differentiation in German. Proceeding from the assumption of the analysis of scientific sources on the relevant problem in the German language the author makes an endeavor to clarify their linguistic determination and proposes a mechanism of the given phenomena distinction from each other. Taking into consideration the linguistic essence of similar phenomena in the phraseology of German the author offers to designate the term „sprichwortiche Redensartthe» (Proverbial art of expressions) the units like „Aller Anfang ist schwer.“(Every beginning is hard), „Irren ist menschlich“, (To err is natural), „Ende gut alles gut““(All is good that ends well) upon the whole. In conformity with this approach their language functions will be clarified and systematized. Ontological essence of the given language units will be expressed by appropriate terminology. In a nutshell, the terminology of both „conflict“ and „ inconsistency “ existing up to nowadays in the phraseology of the language in question will be settled. Маълумот дар бораи муаллиф:

Текст научной работы на тему «РОҷЕЪ БА МАСЪАЛАИ ТАЪРИФ ВА ТАЪИНИ ҳУДУДИ ЗАРБУЛМАСАЛУ МАқОЛҳО ДАР ЗАБОНИ ОЛМОНӣ»

УДК 4И (Нем) М.М.САИДОВ

ББК 81.2 Нем

РОЧ,ЕЪ БА масъалаи таъриф ва таъини

^УДУДИ ЗАРБУЛМАСАЛУ МАЦОЛ^О ДАР ЗАБОНИ ОЛМОНЙ

Зарбулмасалу макол аз чониби забоншиносони чй ватаниву чй хоричй мавриди тадкики гусастарда ;арор гирифтаанд. Масъалаи таърифи ягонаи ин истилох дар хама давру замон бахсталаб буд ва то ин дам дар сарчашмахо дарёфти як таърифи муайян дар бобати ин вохидхои забон душвор аст.

Дар адабиёти илмй таърифи истилохии зарбулмасал ва макол маъмул аст. Масъалаи таъриф ва таъини марзи зарбулмасалу ма;олхои забони олмонй асосан дар корхои забоншиносони олмон ба монанди Ф.Зайлер, В.Мидер, Л.Рёрих, АД.Райхштейн, Х^.Бургер, П.Гржибек, Б.Вотяк мавриди тахлилу тад;и; гашта, умумият ва фарки мафхумхои мазкур дар забонхои гуногун то андозае муайян карда шудаанд. Аз тад;и;оти дар ин замина анчом шуда бармеояд, ки дар байни зарбулмасал ва макол худуди катъй гузоштан душвор аст, зеро суханхои мачозй хам гохо ба маънои аслии худ меоянд ва иборахои рехтаи бемачоз бошанд, дар мавридхои муайян маънои мачозй пайдо карда метавонанд. Бесабаб нест, ки мутахассисон зарбулмасалу ма;олхоро аксар вакт якчоя кор мефармоянд ва онхоро чун синоним ;аламдод менамоянд.

Зарбулмасалу маколхо аз руи аломатхои муайян бо фразеологизмхо ракобат доранд. Х,ам зарбулмасал ва хам иборахои фразеологй аз чихати сохтор рехтаву устувор буда, ба худ маънои мачозй касб карда, вирди забон гашта, дар колабхои рехтаи худ истеъмол мешаванд. Вале ибораи фразеологй вохиди лугавй буда, мафхумро мефахмонад ва аз чихати сохт ибора мебошад. Зарбулмасал бошад, жанри бадеист, фикри томро ифода мекунад ва аз чихати сохт чумла аст. Зарбулмасал чумлаи рехтаю суфтаи мучазест, ки маънихои амики хакимона дорад, тобишхои гуногуни мачозй мегирад ва дар нутк ба таври тайёр истеъмол мешавад.

Дар забоншиносии олмонй истилох ва мафхумхои "Sprichwort" (= зарбулмасал) ва "sprichwörtliche Redensart" (= ма;ол) дар истифодаи илмй ;арор доранд. Гурухбандй ва шархи ин мафхумхоро дар забони немисй забоншинос Фридрих Зайлер асос гузошта, дар паремиологияи1 забони немисй асоси тадкикоти лингвистии зарбулмасалу маколхоро гузоштааст (12, 10; 13, 14; 11,12).

Ф.Зайлер дар таърифи зарбулмасал менависад: "Зарбулмасал ин гуфтори муста;или хикматонаву пандомез буда, шакли воло дорад ва вирди забони хал; аст (... im Volksmund umlaufende, in sich geschlossenen Sprüche von lehrhafter Tendenz und gehobener Form)" (13, 14). Макол, мегуяд Ф.Зайлер, ин иборахои устувор, ки дар адабиёти шифохй ва забони адабй истифода бурда мешаванд, ки онхо ба сухан як тароват, хакикат ва баъзан каме дуруштиро низ мебахшанд. Азбаски онхо ба зарбулмасалхо шабохат доранд ва вирди забони мардум мебошанд, унвони "sprichwörtliche Redensart"-ро гирифтаанд. (Man nennt sie, weil sie mit den Sprichwörtern verwandt und wie diese volksläufig sind, sprichwörtliche Redensarten) (13, 22). Дертар ин таърифот барои дигар паремиологхо мисли В.Мидер, Л.Рёрих, Х^.Бургер барои тад;и;от чун асос хизмат намудааст.

Волфганг Мидер дар таърифи зарбулмасал (Sprichwort) гуфтааст: Зарбулмасалхо ин чумлахои устувори хамагонй мебошанд, ки ягон коида ё хикмати хаётиро ифода менамоянд (10, 3).

Дар зери зарбулмасал Л.Рёрих чумлаи устувореро мефахмад, ки андешаи ба рафтори инсон таъсирбахшанда ё ба ягон тарзи рафтори муайян водорсозандаро ифода менамояд._(Unter einem Sprichwort verstehen wir einen festgeprägten Satz, der eine unser Verhalten betreffende Einsicht oder eine Aufforderung zu einem bestimmten Verhalten ausspricht). Ба ин таъриф Л.Рёрих вижагихои хоси зарбулмасал, мисли мукаммалй ва устувории шаклии онхоро, илова кардааст (10, 15). Муаллиф мафхуми "макол - sprichwörtliche Redensart"-ро синоними "ибораи идиоматикй" мехисобад.

Фразеологхои олмонй Л.Рёрих ва В.Мидер зарбулмасалу маколхоро дар асоси шакл, сохт ва вазифа аз хам чудо месозанд (10,15). Аз руи а;идаи эшон, зарбулмасал шакли чумлаи баохиррасидаи устувор ва ивазнашавандаро дорад, мисол "Man wird so alt wie eine Kuh und lernt immer noch dazu". Бояд гуфт, ки дар забони олмонй дар радифи истилохи "Sprichwort" (зарбулмасал) истилохи "sprichwörtliche Redensart" васеъ истифода мешавад, ки шаклан ва мазмунан иборахои рехтаи феълиро мемонанд: für j-n die Kastanien aus dem Feuer holen - "кори душворро ба нафъи касе кардан"; jmdm. ein X für ein U vormachen - „касеро фиреб додан". Л.Рёрих

ва В.Мидер таъкид месозанд, ки барои ибораи устуворро хосил кардан, ин гуна вохидхо аввал бояд ба таркиби чумла дохил карда шаванд. Азбаски онхо ибораи рехтаи феълй мебошанд, дар шахсу замон тагйир меёбанд, яъне ин хама бояд аввал мукаммал шавад. Дар ин бобат онхо "ашёи хом"-и мукаммалнагардида забонй мебошанд. Бар хилофи зарбулмасалхо "sprichwörtliche Redensart"-хо хусусияти рехтаву устувориро зохир наменамоянд. Ба онхо вижагии пандуахло;й хос набуда, хикматхои хирадмандона нестанд. Танхо баъди ба чумла мубаддал гаштан маънои тому мукаммал пайдо мекунанд" (10, 16).

Аз ин гуфтахо хулоса бармеояд, ки дар забони олмонй истилохи махсусе, ки мафхуми точикии ма;ол (ё русй -"поговорка")-ро ифода менамуда бошад, мавчуд нест. Он вохидхои фразеологии мисли "Aller Anfang ist schwer" - „Огози хар кор мушкил аст", "Ein Mann, ein Wort." - "Марду лафз", ки дар фразеологияи точикй (ё русй) дар асоси хусусиятхои вижагихои забонй ва вазифахои коммуникативии, худ чун ма;ол (поговорка) эътироф гардидаанд, дар фразеологияи олмонй бошад, аз чониби забоншиносон зери истилоху мафхуми зарбулмасал (Sprichwort) якчоя карда шуда, аз ин дидгох тахлилу тах;и; карда мешаванд, ки аз руи а;идаи мо ба ин нукта наметавон розй шуд.

Забоншиносони олмонй Ф.Зайлер, Л.Рёрих, В.Мидер ба ;атори ма;олхо чунин иборахои устуворро, ки сохти дигарнашаванда ва шакли чумларо доранд, низ дохил меамоянд: "Das geht auf keine Kuhhaut! Das geht über die Hutschnur! Es ist höchste Eisenbahn! Da hast du die Bescherung! Viel Geschrei und wenig Wolle! Hals und Beinbruch! Jetzt ist Sense! Du ahnst es nicht!" Ба фикри мо, ин а;ида низ ;обили ;абул нест. Тахлили ами;тари ин гуна вохидхои забонй нишон медихад, ки агар таърифи ба ма;ол додаи ба ин вохидхо аз чониби Ф.Зайлер, Л.Рёрих ва В.Мидерро татби; намоем, он ва;т тафовутхои чиддй ба назар мерасанд.

Дар назари аввал онхо гуё ма;олро мемонанд. Аммо хангоми муоинаи боди;;ат метавон муайян кард, ки ба онхо вижагй ва вазифахои ма;ол, ки дар боло зикраш рафт, хос нестанд.

Аз тахлили маводи забонй ва му;оисаи а;идахои забоншиносони олмонй бармеояд, ки онхо бештар хднгоми муошират барои ифодаи холатхои гуногуни рухияи инсон ва эхсосоти вай мисли хайрат, хурсандй, норизой, тарсу вахм, эътироз, таъкид, таскиндихй, ситоиш, таъриф, тахдид, огохй ва f. истифода мешаванд. Аз ин лихоз онхо дар фразеологияи муосир чун "kommunikative Formeln" - „иборахои муоширатй" эътироф гардидаанд (8, 160).

Зарбулмасал бо макол аз чихати хушобурангии маълум, фахмо ва мушаххас пайвастагии зич дорад (10, 17). Х,ам зарбулмасал ва хам макол дар хотираи инсон дар шакли асосиаш мустахкам мемонад ва онхо дар муошират мунтазам мавриди истифода мегарданд.

Ба чунин вижагии мухими семантикй мисли маънои аслй ва мачозии зарбулмасалу ма;олхо, ки дар фразеология чун меъёри асосии тафри;асозии онхо хизмат менамояд, фразеологхои олмонй низ эътибор додаанд, аммо на чун макаки тафрицасозй, балки ин хусусият чун мавзуи тахлили сохти дохилй ва берунии он^о гаштааст (10, 52-65). Мазмуни мачозии зарбулмасалу маколхо, хушобурангии онхо аз тарафи мо чун асос ва решаи сохти дохилй фахмида мешаванд ва барои фахмидани мазмуни ин маводи забонй ба душворй оварда намерасонад. Хушобурангии зарбулмасал бештар аниктар, шаффоф мебошад ва осон дар хотир мемонад. Зарбулмасал назар ба сохти аввали худ бештар мазмуни дигарро дорад. Масалан, зарбулмасалхои зерин ягон хел мазмуни гидрологй, ботаникй, зоологй ё коркарди металлро надоранд, балки дар он ба воситаи мачоз фикри инсон ифода карда шудааст, ки мисолхои зерин шохиди ин а;ида шуда метавонанд. Stille Wasser sind tief. Keine Rosen ohne Dornen. Man muss das Eisen schmieden, solange es heiß ist. Bellende Hunde beißen nicht. Ин гуфторхо вазифа ва мазмуни панду хикматро доранд.

Хушобурангии фикри абстрактй ба зарбуламасал на танхо возехиро, балки думазмуниро низ чой медихад. Яъне, чуноне ки Л.Рёрих ва В.Мидер ;айд менамоянд, хамаи зарбулмасалхо ду вазифаро ичро менамоянд: маънои аслй ва мачозй (9, 55).

Дар тадкикотхои муосири фразеологияи забони немисй зарбулмасалхо чун гурух бо меъёри синтактикию грамматикии матн дар доираи фразеологизмхои референтсиалй муайян карда мешаванд (5, 106). Х^.Бургер кайд менамояд, ки зарбулмасал ин чумлахои баста буда, бо ягон унсури лугавии худ ба ягон контекст набояд пайваст бошад. Ин хусусияти зохирй, яъне "шакли баста", аз тарафи муаллиф чун ифодаи хусусияти семантикии зарбулмасалхо эътироф шудааст (5, 106; 6, 46)Дангоми таърифи мафхуми зарбулмасал Х^.Бургер ба шархи Г.Л.Пермяков назар меандозад, ки у зарбулмасалро чун "аломат ва колаб барои холатхои реалии типикй ё хаётй" кайд менамояд (1, 10). Аз чихати забонй ба он асосан шакли "чумлахои хулосавй" хос аст, мисол: Wer A sagt, muss auch B sagen. Lügen haben kurze Beine.

В.Флайшер зарбулмасалхоро чун чумлахо бо колабхои устувор, ки хусусияти тарбиявй доранд ва хаёти рузмарравиро инъикос менамоянд, хисоб менамояд (7, 76). У кайд менамояд, ки

зарбулмасалхо шакли устувор, тагйирнаёбанда, лугавй ва дар бисёр холатхо мазмуни умумии мачозй доранд. Мувофи;и а;идаи муаллиф дар онхо "мазмуни чукур мавчуд аст, ки бояд онро дарёфт ва онхо дар мазмуни аслй намеоянд" (8, 76).

Аз германистони давраи шуравй А.Д.Райхштейн зарбулмасалхоро тадкикот намуда, кайд менамояд, ки зарбулмасалхо бештар дар холати муайян истифодаи худро меёбанд, аммо аносири алохидаи онхоро номбар намекунанд(2,41-42). А.Д.Райхштейн менависад, ки зарбулмасалхо асосан шакли чумлахои хабариро доранд ва шакли чумлахои саволию хабарй ба онхо хос нест (2, 43). Дар вакти нишон додани фаркияти зарбулмасалу маколхо аз хамдигар А.Д.Райхштейн дарачаи чамъбастшавии мазмуни онхоро чун меъёри асосии гурухбандй муайян месозад. Ба а;идаи у макол (Redensart) ин ибораи гуфтугуи му;аррарй, ибораи хал;й, ибораи хаматарафа устувори нут; буда, танхо мазмуни чузъиро ифода мекунад ва бар хилофи забулмасал, хулосахоро дар бораи робитахои ;онунии (табий) во;еиятро ифода намекунад. Мазмуни хоси макол (Redensart) дар он зохир мегардад, ки он аз тарафи гуянда дар муошират нисбат ба холатхои мушаххасу алохида истифода мешавад (2, 73-77), масалан: Mein Gott! Da hört sich alles auf. Da lachen ja die Hühner! Wie man's nimmt!

Нисбат ба мафхум ва истилохи "sprichwörtliche Redensart", ки аз руи а;идаи фразеологхои олмонй Л.Рёрих, В.Мидер, Ф.Зайлер ва пайравони онхо барои номгирии ходисахои фразеологии мисли "Maulaffen feilhalten", , für j-n die Kastanien aus dem Feuer holen"; j-m ein Xfür U vormachen ва амсоли онхо хизмат менамоянд, мо ну;таи назари дигареро дорем. Гумон меравад, ки германистони олмоние, ки тарафдорони а;идаи дар боло зикршуда мебошанд, ба иштибохе рох додаанд.Иштибохи эшон аз он иборат аст, ки ин ва ин гуна фразеологизмхо а) чун мацол шакли цумларо надоранд б) чун мацол мазмун ва вазифаи панду хикматро ифода наменамоянд в) чун мацол натицаи эцодиёти дахонии халц намебошанд. Я;инан, онхо вохидхои фразеологии феълй мебошанд, чунки маънои умумии онхоро метавон бо як феъл ё ибораи феълй ифода кард: Maulaffen feilhalten - дахонялагй кардан, бекор гаштан; j-m ein X für U vormachen - касро фиреб додан; für j-n die Kastanien aus dem Feuer holen - кори душворро ба нафъи касе кардан. Бо таъбири дигар, ба онхо хамаи хусусиятхои феъл ё ибораи феълй хос аст. Ба фикри мо, махз дар асоси хамин хусусият забоншиноси маъруфи немис В.Флайшер дар гурухбандии худ онхор ба намуди иборахои фразеологи феълй (verbale Phaseologismen) махсуб медонад (7, 160).

Дар асоси гуфтахои дар боло зикршуда мо ба хулосае омадем, ки мафхум ва истилохи "sprichwörtliche Redensart" (= ма;ол) бештар мохияти лингвистии чунин ходисахои фразеологиро мисли Aller Anfang ist schwer. - Огози хар кор мушкил аст., Ohne Fleiß - kein Preis. - Бе мехнат рохат нест., Irren ist menschlich. - Хато кардан ба хар инсон хос аст." инъикос ва ифода менамояд, мо мукарраран онро ин чо зикр наменамоем.

Аз ин лихоз, мо пешниход менамоем, ки фразеологизмхои гурухи якумро бояд "festgeprägte phraseologische Einheiten" ё худ "festgeprägte Idiome" ном дод; ходисахои фразеологии гурухи дуюмро бояд чун "sprichwörtliche Satzredensarten" (яъне ма;ол) шинохт. Асоси ин гуна иваз намудани номдихиро мо дар вижагихои зерини ходисахои фразеологии гурухи дуюм (Aller Anfang ist schwer. ва амсоли онхо) мебинем:

1. Аз чихати сохтори синтаксисй онхо чумлахои яклухт ва том мебошанд, ки ин хусусият онхоро ба зарбулмасал (Sprichwort) наздик месозад;

2. Ч,узъи якуми истилохи мазкур (sprichwörtlich) аз хеле наздик (аммо на якранга!) будани вижагихои маънову функсионалии онхоро бо зарбулмасал (Sprichwort) гуфохй медихад.

3. Дар аксар холатхои зиёд онхо ;офиядор мебошанд.

4. Аз чихати маъно ва мазмуни умумй онхо тавсия, маслихат, огохкунй, чуръатбахшй, ;айди ходиса ва f. ифода менамоянд, ки ин гуна хусусият ба зарбулмасалхо низ хос аст.

5. Истилохи sprichwörtliche Satzredensart монандии онхоро бо зарбумасалхо (Sprichwörter) танхо аз чихати шаклу сохтор наздик месозад: хар дуи онхо шакли чумларо доранд;

6. Бар хилофи зарбулмасал (Sprichwort), ки метавонад дар маънои мачозй истифода шавад, sprichwörtliche Satzredensart (ма;ол) дар мазмуни бевоситаи аслии худ истифода шуда, ба мундаричаи вазъияти муошират рост меояд ва онро пурра инъикос менамояд.

Аз гуфтахои болой метавон ба хулоса омад, ки хангоми ин тарзи баррасии масъала мохияти лингвистии (забонии) мафхум ва ходисахои фразеологии мазкур ба инобат гирифта шуда, ба вазифаи му;аррарии онхо ами;й ва муназзамй бахшида мешавад, ба таъбири дигар, мувофи;и тафри;асозии мо мохияти хастии онхо тавассути истилоххои мутаносиби пурарзиш инъикос мегардад, дар натича "ихтилофи" истилохй ва гуногунфахмии истилохй, ки то ин руз дар фразеологияи олмонй вучуд дорад, аз байн бардошта мешаванд.

Бо назардошти тахлилхои дар боло зикршуда мо чунин таърифи зарбулмасалро пешниход менамоем: Зарбулмасал гуфторест, ки шакли чумлаи томро/баохиррасидаро дорад, аз чихати сохтор устувор (рехта) буда, аз чихати маъно хусусияти ;исман ё пурра идиоматикй ва умумиятдихй дорад; ин гуна вохидхои забон махсули эчодиёти хал; буда, дар нут; дар шакли тайёр ва одатан бо маънои мачозй истифода мешаванд. Ма;ол гуфторест, ки хусусияти фразеологй дорад, яъне аз чихати сохтор пурра устувор аст ва мазмуни чузъии аслй дорад. Ма;ол низ махсули эчодиёти дахонакии хал; буда, дар шакли тайёр дар лахзахои нут;е, ки мазмунан бо бевосита мувофи; меоянд, истифода мешавад (4, 43).

ПАЙНАВИШТ:

1. Пермяков, Г.Л. Основы структурной паремиологии/ Г.Л.Пермяков.- М., 1988.

2. Райхштейн, А.Д. Немецкие устойчивые фразы/А.Д.Райхштейн.-М.: Просвещение, 1971

3. Шарипов, А. О тесносплетениях языка и культуры (на примере немецких и таджикских пословиц и поговорок) / А.Шарипов // Мачаллаи илмии "Номаи Донишгох". Силсилаи илмхои гуманитарй ва чомеашиносй: Таърих. Филология. Педагогика. - 2015 - №4 (45) - С. 194-198

4. Шарипов, А.Ш. Пословицы и поговорки: Аспекты дефиниции и проблема их разграничения (сопоставительный анализ на материале немецкого, русского и таджикского языков) /А.Ш.Шарипов, М.М.Саидов // Мачаллаи илмии "Паёми Донишгохи миллии Точикистон". Силсилаи филология. - Душанбе - 2010 - №5 (61) - с. 36-44

5. Burger, Harald: Phraseologie. Eine Einführung am Beispiel des Deutschen. Erich Schmidt Verlag, 4. neu bearbeitete Auflage. Berlin, 2010

6. Burger,Harald: Sprichwort und Redensart: Gemeinsamkeiten und Unterschiede - theoretisch und textuell, synchron und diachron betrachtet. / H.Burger //Kathrin Steyer (Hrsg.). Sprichwörter multilingual. Theoretische, empirische und angewandte Aspekte der modernen Parömiologie. Göttingen, 2012.- Р. 45-78

7. Fleischer, Wolfgang: Phraseologie der deutschen Gegenwartssprache. Bibliographisches Institut Leizig. 1982. - 250 р.

8. Fleischer, Wolfgang: Phraseologie der deutschen Gegenwartssprache. 2., durchgesehene und ergänzte Auflag., Max Niemeyer Verlag Tübingen, 1997

9. Röhrich, Lutz: Das Große Lexikon der sprichwörtlichen Redensarten in 3 Bänden. HerderFreiburg-Basel-Wien, 1991.

10. Röhrich, Lutz/Mieder, Wolfgang: Sprichwort. Merzlersche Verlagsbuchhandlug, Stuttgart, 1977.

11. Seiler, Friedrich: Das deutsche Sagewort und das andere, 1924.

12. Seiler, Friedrich: Das deutsche Sprichwort, 1918.

13. Seiler, Friedrich. Deutsche Sprichwortkunde. München: 1922. Nachdruck München. C.H.Beck, 1967. - 299 Р.

REFERENCES:

1. Permyakov, G.L. Grounds of Structural Paremiology/ G.L. Permyakov.- М., 1988. (in Russian)

2. Reichstein, A.D. German Stable Phrases/A.D.Reichstein.-М.: Enlightenment, 1971. (in Russian)

3. Sharipov, A. On Intertwinings of Language and Culture (on the examples of German-Tajik proverbs and sayings) / A.Sharipov // "Scientific Notes". Series of humanities and social sciences: History. Philology. Pedagogics. - 2015 - #4 (45) - pp. 194 - 198. (in Russian)

4. Sharipov, A.Sh. Proverbs and Sayings: Aspects of their Definition and Differentiation Based on German, Russian and Tajik Languages' Materials /A.Sh.Sharipov, M.M.Saidov // Scientific Journal "Bulletin of National University". Series of Philology. - Dushanbe, - 2010 - #5 (61) - p. 36 - 44. (in Russian)

5. Byurger, Harald. Phraseology. Introduction of German Examples. Erich Schmidt publishing-house. The fourth edition, revised and enlarged. - Berlin, 2010. (in German)

6. Byurger, Harald. Proverb and Art of Speech. Common and Different Features, Theoretical and Actual, Considered both dyachronically and synchronically/H.Byurger/Catherine Steyer (Hrsg.). Multilingual Proverbs. Theoretical, Empiric and Congenial Aspects of Modern Paremiology. Göttingen, 2012. - Р. 45-78. (in German)

7. Fleischer, Wolfgang: Phraseology of Modern German. Leipzig Bibliography Institute, 1982. - 250 p. (in German)

8. Fleischer, Wolfgang. Phraseology of Modern German. The 2-nd edition, revised and enlarged. Max Niemeyer Tübingen publishing-house, 1997 - 256 p. (in German)

9. Röhrich, Lutz. The Basic Vocabulary Stock of Proverbial Art of Speech in 3 Volumes. HerderFreiburg-Basel-Wien, 1991. (in German)

10.Rohrich, Lutz/Mieder, Wolfgang. Proverb. Merzlerche book publishing-house, Stuttgart,1977.-137 р. (in German)

11.Seiler, Friedrich. German Saying and other Material, 1924. (in German) 12.Seiler, Friedrich. German Proverb, 1918. (in German)

13.Seiler, Friedrich. German Art of Expression. - Munich: 1922. Munich printing-house. C.H.Beck, 1967. - 299 р. (in German)

Роцеъ ба масъалаи таъриф ва таъини худуди зарбулмасалу мацолхо дар забони олмонй

Вожахои калидй: истилоу, таъриф, тафрицасозй, зарбулмасал ва мацолуо, иборахои фразеологй, маънои аслй ва мацозй

Мацсади асосии мацолаи мазкур таъриф ва тащили таъини уудуди зарбулмасалу мацолуо дар забони олмонй аст.

Кушиш ба харц рафтааст, ки дар асоси тащили сарчашмауои илмии марбут ба масъалаи тафсири забонишиносии зарбулмасалу мацолуо механизми муайян кардани тафовути онуо дар забони олмонй муцаррар карда шавад.

К вопросу дефиниции и разграничения пословиц и поговорок в немецком языке Ключевые слова: термин, дефиниция, разграничение пословиц и поговорок, фразеологическе

единицы, прямое и образное значение Целью данной статьи является анализ опеределений пословиц и поговорок и их разграничение в немецком языке. На основе анализа научных источников по данной проблеме в немецком языке предпринимается попытка внести ясность в их лингвистические определения и предлагается механизм разграничения данных явлений друг от друга.

С учётом, лингвистической сущности подобных явлений в фразеологии немецкого языка предлагается обозначать термином "sprichwortiche Redensart" единицы типа „Aller Anfang ist schwer.", „Irren ist menschlich", „Ende gut - alles gut". Отмечается, что при таком подходе будет внесена ясность и упорядоченность в их языковое назначение, онтологическая сущность данных языковых единиц обозначится соответствующим термином,разрешится терминологический "конфликт", терминологический "разнобой", существующий до настоящего времени в фразеологии немецкого языка.

On the Issues of Definition and Differentiation of Proverbs and Sayings in German

Key words: termin, definition, distinction of proverbs and sayings of phraseological units, direct and figurative meaning

The objective of the article is an analysis dealing with the definition of proverbs and sayings and their differentiation in German. Proceeding from the assumption of the analysis of scientific sources on the relevant problem in the German language the author makes an endeavor to clarify their linguistic determination and proposes a mechanism of the given phenomena distinction from each other.

Taking into consideration the linguistic essence of similar phenomena in the phraseology of German the author offers to designate the term „sprichwortiche Redensartthe» (Proverbial art of expressions) the units like „Aller Anfang ist schwer."(Every beginning is hard), „Irren ist menschlich", (To err is natural), „Ende gut - alles gut""(All is good that ends well) upon the whole. In conformity with this approach their language functions will be clarified and systematized. Ontological essence of the given language units will be expressed by appropriate terminology. In a nutshell, the terminology of both „conflict" and „ inconsistency " existing up to nowadays in the phraseology of the language in question will be settled. Маълумот дар бораи муаллиф:

Саидов Мусо Махмудович, сармуаллим, мудири кафедраи забони олмонии факултети забощои хориции Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Гафуров (Цумуурии Тоцикистон, ш. Хуцанд), Е-миИ: smuso@mail.ru Сведения об авторе:

Саидов Мусо Махмудович, старший преподаватель, заведующий кафедрой немецкого языка факультета иностранных языков Худжанджого государственного университета имени академика Б. Гафурова (Республика Таджикистан, г.Худжанд), E-mail: smuso@mail.ru Information about the autor:

Saidov Muso Makhmudovich, senior lecturer, chief of the German department attached at the Faculty of foreign languages under Khujand State University named after academician B.Gafurov (Tajikistan Republic, Khujand), E-mail: smuso@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.