Научная статья на тему 'ЧИЛОНЖИЙДА (УНАБИ)НИНГ ЎСУВ ВА МЕВАСИНИ САҚЛАШ ДАВРИДА УЧРОВЧИ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИ'

ЧИЛОНЖИЙДА (УНАБИ)НИНГ ЎСУВ ВА МЕВАСИНИ САҚЛАШ ДАВРИДА УЧРОВЧИ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
119
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
унаби / шифобахш / фойдали моддалар / зараркунандалар / унаби мева пашшаси / унаби мовий ранг капалаги / барг филчалари / қалқондорлар / комсток қурти / жануб омбор парвонаси / омбор. / unabi / medicinal / useful substances / pests / unabi fruit fly / unabi blue butterfly / leafhoppers / shieldworms / comstock caterpillar / southern barn moth / barn.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Муродов Бақожон Эгамберди Ўғли

Ушбу мақолада унаби ўсимлигининг далада ва омборхонада учрайдиган зараркунанда ҳашаротлар тур таркиби ва уларга қарши кураш тўғрисида маълумот берилган. Шу билан бирга шифобахшлиги ва фойдали моддаларга бойлиги билан жуда катта аҳамиятга эга бўлган шифобахш мевали дарахтлардан бири субтропик ўсимлик унаби яъни чилонжийданинг фойдали томонлари ёритилган. Унаби меваси витамин ва минералларга бойлиги ҳамда ноёб хусусиятларга эгалиги билан инсон организми учун ниҳоятда фойдали ҳисобланади. Жумладан унаби меваси таркибида фойдали K, Na, P, Ca, Mg, Fe, Zn, Cu каби элементларга бойлиги ва экологик тозалиги билан ажралиб туради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TERRITORIAL PESTS DURING GROWTH AND FRUIT STORAGE OF CHILONJIIDA (UNABI)

This article provides information on the species composition of unabi plant pests found in the field and during storage, and their control. At the same time, the useful aspects of the subtropical plant unabi, that is, chilongjiyda, one of the medicinal fruit trees, are of great importance due to their healing properties and richness in useful substances. The unabi fruit is extremely useful for the human body due to the richness of vitamins and minerals and unique properties. In particular, unabi fruits are rich in such useful elements as K, Na, P, Ca, Mg, Fe, Zn, Cu and environmentally friendly.

Текст научной работы на тему «ЧИЛОНЖИЙДА (УНАБИ)НИНГ ЎСУВ ВА МЕВАСИНИ САҚЛАШ ДАВРИДА УЧРОВЧИ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИ»

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

ЧИЛОНЖИЙДА (УНАБИ)НИНГ УСУВ ВА МЕВАСИНИ САЦЛАШ ДАВРИДА

УЧРОВЧИ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИ Муродов Бакожон Эгамберди ^У-ли Биология фанлари номзоди, доцент Усимликлар карантини ва х,имояси ИТИ. Тошкент.

https://doi.org/10.5281/zenodo.7195097 Аннотация. Ушбу мацолада унаби усимлигининг далада ва омборхонада учрайдиган зараркунанда %ашаротлар тур таркиби ва уларга царши кураш тугрисида маълумот берилган. Шу билан бирга шифобахшлиги ва фойдали моддаларга бойлиги билан жуда катта а%амиятга эга булган шифобахш мевали дарахтлардан бири субтропик усимлик унаби яъни чилонжийданинг фойдали томонлари ёритилган. Унаби меваси витамин ва минералларга бойлиги %амда ноёб хусусиятларга эгалиги билан инсон организми учун нщоятда фойдали %исобланади. Жумладан унаби меваси таркибида фойдали K, Na, P, Ca, Mg, Fe, Zn, Cu каби элементларга бойлиги ва экологик тозалиги билан ажралиб туради.

Калит сузлар : унаби, шифобахш, фойдали моддалар, зараркунандалар, унаби мева пашшаси, унаби мовий ранг капалаги, барг филчалари, цалцондорлар, комсток цурти, жануб омбор парвонаси, омбор.

ТЕРРИТОРИАЛЬНЫЕ ВРЕДИТЕЛИ ПРИ ВЫРАЩИВАНИИ И ХРАНЕНИИ

ПЛОДОВ ЧИЛОНЖИИДА (УНАБИ) Аннотация. В данной статье представлена информация о видовом составе вредителей растений унаби, обнаруженных в поле и при хранении, и борьбе с ними. При этом выделены полезные стороны субтропического растения унаби, то есть чилонгжийды, одного из лекарственных плодовых деревьев, имеющие большое значение благодаря своим целебным свойствам и богатству полезными веществами. Плод унаби чрезвычайно полезен для человеческого организма благодаря богатству витаминов и минералов и уникальным свойствам. В частности, плоды унаби богаты такими полезными элементами, как K, Na, P, Ca, Mg, Fe, Zn, Cu и экологической чистотой.

Ключевые слова: унаби, лекарственные, полезные вещества, вредители, плодовая муха унаби, голубая бабочка унаби, цикадки, щитовки, гусеница обыкновенного, южная амбарная моль, амбарная.

TERRITORIAL PESTS DURING GROWTH AND FRUIT STORAGE OF

CHILONJIIDA (UNABI) Abstract. This article provides information on the species composition of unabi plant pests found in the field and during storage, and their control. At the same time, the useful aspects of the subtropical plant unabi, that is, chilongjiyda, one of the medicinal fruit trees, are of great importance due to their healing properties and richness in useful substances. The unabi fruit is extremely useful for the human body due to the richness of vitamins and minerals and unique properties. In particular, unabi fruits are rich in such useful elements as K, Na, P, Ca, Mg, Fe, Zn, Cu and environmentally friendly.

Keywords: unabi, medicinal, useful substances, pests, unabi fruit fly, unabi blue butterfly, leafhoppers, shieldworms, comstock caterpillar, southern barn moth, barn.

Кириш

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

Мамлакатимизда охирги йилларда катта майдонларда интенсив усулда турли хил мевали боглар ташкил этилмокда. Узбекистонда богдорчиликни ривожлантиришда илмий асосланган йуналишлари эътибор каратилмокда. Бог барпо килиш ишларида уруглик мевали дарахтлар билан бир каторда кадимдан ихтисослашган кимматбахо данакли мевалар билан таъминлайдиган боглар ташкил этиш ишларига хам жадал ривожланмокда. Катта ахамиятга эга булган шифобахш мевали дарахтлардан бири субтропик усимлик унаби яъни чилонжийдадир. Чилонжийда кимматбахо мевали дарахтлар каторига кириб, факат Урта Осиёда эмас, балки Кавказ орти, Хитой, Х,индистон, Афганистон, Эрон, Италия, Франция, Испания, Жазоир, Сурия, Монголия, Корея ва А^Ш каби мамлакатларда хам кенг таркалган булиб унинг меваларини инсоният севиб истеъмол этади. Узбекистоннинг барча худудларида етиштирилади. Республикада етиштирилаётган унаби навларининг деярли барчаси Хитойдан келтириб купайтирилмокда. Охирги ун йилликларда 10 дан ортик экспортбоп навлари келтириб иклимлаштирилмокда. Жумладан Тошкент давлат Аграр Университети олимлари И.Нормуратов, М.Очилов, Ф.Туроповлар томонидан чилонжийданинг Хитойдан келтирилган навларини иклимлаштириш жараёни, пайвандлаш муддатлари, усуллари, пайвандтаг етиштириш агротехнологиялари урганилган

ва илмий тавсиялар берилган.

Чилонжийданинг меваси шифобахшлиги билан ажралиб туради. Унаби меваси витамин ва минералларга бойлиги хамда ноёб хусусиятларга эгалиги билан инсон организми учун нихоятда фойдали хисобланади. Жумладан 100 грамм мева таркибида 100 мг витамин С яъни аскорбин кислотаси мавжуд. Ундан ташкари чилонжийда меваси фойдали элементларга бойлиги ва экологик тозалиги билан ажралиб туради. Масалан, Хоразм вилоятида тайёрланган чилонжийда мевасининг элемент таркибининг тахлили оптик эмиссион спектрал усул ёрдамида утказилди. Махсулот таркибида К, Р, Са, Mg, Fe, Zn, Си каби эссенциал элементларнинг мавжудлиги таркибидаги биологик фаол моддалар билан комплекс таъсир килиши натижасида унинг биологик фаоллигини оширади. Шунингдек, огир металлар (Сd ва РЬ) нинг концентрацияси ифлосланмаган майдонлардаги концентрацияга тугри келиши ва чилонжийда мевасини экологик тозалигини [1 интернет маълумоти] курсатади.

Чилонжийдадан юкори хосил олишда купгина омиллар салбий таъсир этади, уларнинг ичида энг хавфлиси усимликларнинг зарарли организмлари хисобланиб, бу зарарли организмлар хисобига хар йили катта микдордаги хосил нобуд булади. Айникса, зараркунанда хашаротлар етказаётган зарар натижасида хосилдорлик айрим йилларда бутунлай йукотилади.

Х,осилдорликни саклаб колиш ва зараркунандаларга карши самарали кураш олиб бориш учун уларнинг тур таркиби ва биоэкологик хусусиятлари тугрисида маълумотларга эга булиш зарур.

Тадкикот объекти ва услубияти. Тадкикот объекти ТошДАУнинг тажриба хужалигида Хитойдан инстродукция килинган чилонжийда (унаби) усимлиги ва унинг усув хамда саклаш даврида учровчи зараркунандалари хисобланади.

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

Энтомологик илмий тадкикот изланишлари ушбу сохада кенг кулланилиб келаётган услублар асосида амалга оширилди. Зарарли организмларни аниклаш "Усимликларнинг карантин ва бошка зарарли организмларини аниклашда экспертиза услублари" ва бошка энтомологик аниклагич кулланмалар асосида амалга оширилди [4].

Тадкикот натижалари ва уларнинг мух,окамаси

Илмий кузатувлар натижасида чилонжийданинг усиб ривожланиши ва меваларини саклаш жараёнида бир неча турдаги зараркунанда хашаротлар зарар етказиши аникланди. Жумладан, чилонжийда майдонида зараркунандалардан олма унсимон курти, кора сохта калкондор, унаби барг кемирувчиси, дорна ва йул йул чизикли барг филчаси, ок атиргул кунгизи, унаби мева пашшаси, тамаки трипси, ургимчаккана каби зараркунандалар кузатилди хамда мевасини саклаш даврида жануб омбор парвонаси, суринам унхури, кичик ун митаси ва чипорранг терихур кунгизи билан зарарланиши аникланди.

Унаби барглари узунбурун кунгизларининг икки тури дорна ва йул йул чизикли барг филчаси билан зарарланади. ^унгизлари унаби баргларини четки кисмидан кемириб зарарлайди, лекин иктисодий жихатдан хавфли эмас. Йул йул чизикли барг филчаси Марказий Осиёда (Помир, Олой ва Тян-Шяндан то Копет тогигача) кенг таркалган. Унабидан ташкари бодом, нок, олма, олча, гилос, олхури, урик, шафтоли ва бошка усимлик баргларини шикастлайди.

Дорна барг филча Марказий Осиёнинг барча республикаларида таркалган булиб, унабидан ташкари нок, кайрагоч, бодом, ёнгок ва бошка дарахтларни зарарлайди.

Унаби мовий ранг капалаги Марказий Осиёнинг Узбекистон (Зарафшон вохаси), Туркманистон (Копет тоги), Тожикистон (Варзаб жарлиги ва Х,исор улкасида) республикаларида зараркунанда сифатида кайд этилган. Унинг личинкалари баргнинг ост томонидан пареинхема хужайралари билан озикланиб, барг томирлари орасида параллел йуллар хосил килади. Кучли зарар етказганда барглар куриб колади. Натижада дарахтлар усиш ва ривожланишдан тухтайди.

Унаби усимлигига зарари жихатдан икки канотли хашаротлар туркумининг олаканотлилар оиласи алохида ахамиятга эга.

Юкорида келтирилган зараркунандалардан ташкари унаби усимлигига чигирткалар, бузокбошлар, калкондорлар, симкуртлар, коратанли кунгизлар, шунингдек барг кемирувчилар ва комсток курти каби зараркунандалар зарар етказиши урганилди. Юкори кайд этилган зараркунандалар ичида унаби мева пашшаси Узбекистон ва Марказий Осиёда иктисодий жихатдан энг хавфлиси хисобланади.

Унаби усимлиги унаби мева пашшаси билан кучли зарарланади. Зараркунанда монофаг булиб, личинкалари унаби мевасининг эт кисми билан озикланади.

Личинкалари меванинг этли кисми билан озикланиб, бир вактнинг узида битта мевада икки-уч ва ундан ортик личинка учраши мумкин. Зарарланган мевалар бужмайиб пишмасдан тукилиб кетади.

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

Унаби мева пашшасининг биоэкологиясини урганиш натижасида шу нарса аник булдики, республикамиз шароитида икки марта авлод бериб ривожланади. Мазкур зараркунанда х,ар бир авлодини маълум ривожланиш боскичи тупрокда утади. Унабининг х,ар йил вегетация жараёнида июндан октабргача мева пашшаси личинкалари тупрокнинг юза кисмида тушиб сохта гумбакка айланади. Зараркунанда сохта гумбаклик даврида тупрокда ривожланади ва учиб чикади. Август-сентябрь ойларида эса иккинчи авлод личинкалари тупрокка тушиб гумбакка айланади ва шу ерда кишлаб колади. Унаби мева пашшасининг сохта гумбаклари тупрокнинг 1-3 см юза каватида кишлайди [2]. Шунинг учун тупрокни чукур агдариш ва зичлаш пашшаларни гумбакдан учиб чикиш микдорини кескин камайтиради. 2019-2022 йиллар давомида Тошкент вилояти шароитида зараркунандани микдорини камайтириш максадида тупрокка ишлов бериш ишлари олиб борилди. Апрел ойининг охири - май ойининг бошларида бог катор оралари ва дарахт атрофининг айланасига 20-30 сантиметргача чукурликда агдарилди. Тажрибадан шу нарса аник булдики, унаби мева пашшасининг тупрокдаги микдори унаби меваларининг зарарланиш даражасига таъсир этади. Унаби мева пашшасининг гумбаклик даврида тупрокка тугри ишлов бериш, зараркунанданинг сонини кескин камайишига олиб келади. Шуни таъкидлаш лозимки, бах,орги тупрокни агдариш ишларидан сунг ёмгир ёгса тупрокни юза кавати зичлашади. Натижада гумбакдан чикадиган пашшаларнинг куп кисми, гумбак чукурга, намлик юкори ерга тушганлиги ва тупрокни зичлиги туфайли учиб чиколмасдан нобуд булади. Табиийки бизнинг унабизор тупрогига тугри ишлов беришимиз зараркунанда микдорини кескин камайишига олиб келади. Тупрокка ишлов бериш натижасида меваларнинг зараркунанда билан зарарланиш микдори 100% гача камаяди. Тупрокни чукур ва майин агдарилиши хдмда усимлик колдикларини йукотиш натижасида гумбакларнинг катта микдори нобуд булади. Х,ашаротларни гумбаклик даврида тупрокка ишлов бериш асосан зараркунандаларнинг нобуд булишига сабаб булади. Чунки хдшаротнинг гумбаклик даври тупрокда утса, тупрокка ишлов берилганда уларнинг куп микдори механик шикастланишга учрайди ва хдлок булади. Шунингдек барча агротехник кураш чораларини тугри утказиш тупрок иклим шароитини узгартириб зараркунандалар микдорини камайишига ва усимликни зарарланиш даражасини пасайишига сабаб булади. Агротехник курашда тупрокка ишлов бериш чора-тадбирларининг афзалликлари шундаки, бунда атроф-мух,итга зарар етмайди, зарарли хдшаротлар нобуд булади ва энтомофаглар эса сакланиб колади. Масалан олтинкуз энтомофагининг хдёти тупрок билан мутлако боглик эмас, шунинг учун улар нобуд булмайди. Шунинг учун унабизор тупрогига ишлов бериш усулини мукаммаллаштириш мева х,осилини ошиши ва сифатли булишига олиб келади. [3]

Чилонжийда меваларини омборхонада саклаш даврида жануб омбор парвонаси, суринам унхури, кичик ун митаси ва чипорранг терихур ку^изи каби катор зараркунандалар билан зарарланиши аникланди (1 расм).

Кузатишларимиздан шу нарса маълум булдики жануб омбор парвонаси (Plodie interpunctella) омборда чилонжийда мевасини пуст кисмига ташки томонидан тухум куяди. Тухумдан личинкалар 3-5 кунда чикиб пустни кемириб тешади ва ички кисми кириб олади. Меванинг ички эт кисми билан озиклана бошлайди. Кузатишларимизда имагосининг узунлиги канотлари йигилган х,олатида 6-9 мм атрофида, личинкасининг узунлиги 11-15 ммлиги аникланди.

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

1. PacM.

YHaGu MeBanapuHu caKnam gaBpuga 3apapKyHaHganap GunaH 3apapnaHumu.

A

YHaGuHuHr MeBacuHu caKnam gaBpuga 3apap eTKa3aeTraH Gapna 3apapKyHaHganap nunuHKacu MeBaHHHr эт kucmuhu KeMupuG o3uKnaHagu Ba y3ugaH HuKapraH HuKuHgunapu GunaH u^nocnaHTupagu. 3apapnaHraH MeBanap uhcoh ucTetMonu ynyH apoKcro xonaTra KenuG Konagu, ymGy MeBanapHu HopBa xaMBoHnapu ynyH 03y^a cu^araga xaM umnaTum MyMKuH GynMaM Konagu.

1. HunoH^uMga 3apapKyHaHganapu yHgaH opTuK Typu GynuG ynap ukku rypyxra ycyB gaBpuga onMa yHcuMOH KypTu, Kopa coxTa KanKOHgop, yHaGu Gapr KeMupyBHucu, gopHa Ba Myn Myn nrouKnu Gapr ^unnacu, ok aTupryn KyHFrou, yHaGu MeBa nammacu, TaMaKu Tpuncu, ypruMHaKKaHa Ba caKnam gaBpuga ^aHyG oMGop napBoHacu, cypuHaM yHxypu, kuhuk yH MuTacu Ba HunoppaHr Tepuxyp KyHFrou 3apap eTKa3yBHunapra GynuHagu.

2. YcyB gaBpuga ynpoBHu 3apapKyHaHganapgaH yHaGu MeBa nammacu, KanKoHgopnap, komctok KypTu, TaMaKu Tpuncu, ypruMHaKKaHa Ba caKnam gaBpugaru Gapna 3apapKyHaHganap uKTucoguM ^uxaTgaH xaB^nu xucoGnaHagu xaMga ynapra Kapmu Kypam HopanapuHu aManra omupum no3uM.

3. YHaGuHuHr энг xaB^nu 3apapKyHaHgacu yHaGu MeBa nammacu Gup Munga ukku MapTa aBnog Gepagu. YHaGu MeBa nammacuHuHr coxTa FyMGaKnapu TynpoKHuHr 1-3 cm ro3a KaBaTuga KumnaMgu.

4. YHaGu3op MaMgoHuHuHr TynpoFuHu 20-30 cm HyKypnuKga cu^aTnu aFgapum HaTu^acuga MeBa nammacuHuHr KumnoBgaH ynuG hukuG 3apap тeкaзнmннн TynuK ongu onuHagu.

5. ETumTupunraH yHaGu MeBanapuHu oMGopxoHaga caKnamgaH onguH oMGopxoHanapHu coxa MyTaxaccucnapu ToMoHugaH 3apapKyHaHganapra Kapmu npo^unaKTuK ^yмнraцнa KunuHumuHu TatMuHnam (GpoMMeTun, $oc$uH acocnu eKu pyxcaT этнnraн GomKa ^yMuraHTnap GunaH), xaBo xapopaTu Ba HaMnuru GomKapunaguraH oMGopxoHanapga caKnam HaTu^acuga 3apapKyHaHganapHu puBo^naHumu xaMga 3apap eткaзнmннн TynuK ongu onuHagu xaMga yHaGu MeBanapuHuHr 3apapnaHMacgaH axmu caKnaHumura caGaG Gynagu.

Xy^oca

REFERENCES

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

1. Узбекистон фармацевтик хабарномаси 2/2019 http://www.uzpharm-control.uz/ru/j ournal s.

2. Худойкулов А. , Пардабоев А, "Чилонжийда (унаби) меваларини пашшасидан х,имоя килишнинг долзарблиги" Агро кимё х,имоя ва усимликлар карантини илмий амалий журнали. 4сон, 2022 й. 48-49 б.

3. Муродов.Б.Э., Худойкулов.А, Пардабоев.А. Чилонжийда зараркунандалари тур таркиби ва уларга карши кураш. Узбекистон Аграр фани хабарномаси. илмий амалий журнали. 4 сон, 2022 й. 24-25 б.

4. Козубаев.Ш., Муродов.Б.Э., Сагдуллаев.А., Абрахматов.М. "Усимликларнинг карантин ва бошка зарарли организмларини аниклашда экспертиза услублари" Тошкент 2010. 14 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.