Научная статья на тему 'Частота встречаемости атрезии пищеводов в структуре врожденных пороков развития у новорожденных'

Частота встречаемости атрезии пищеводов в структуре врожденных пороков развития у новорожденных Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
137
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
атрезия пищевода / врожденные пороки развития / новорожденные / эпидемиология. / esophageal atresia / congenital malformations / newborns / epidemiology.

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Бахтиёр Эргашев, Халилулла Ажимаматов, Зарифжон Гофуров

Проанализированы статистические данные новорожденных с врожденными пороками развития, поступивших в отделении неонатальной хирургии Республиканского перинатального центра МЗ РУз и региональной неонатальной хирургии Андижанского областного детского многопрофильного медицинского центра в период 2015 2020 гг. Установлена структура новорожденных с различной формой атрезией пищевода как отдельный порок развития, так и в ассоциации с другими врожденными аномалиями развития. За этот период с врожденными пороками развития госпитализированы 3037 новорожденных. Из них у 1571 младенцев отмечались пороки развития пищеварительной системы, у 234 (14,9%) новорожденных диагностирована атрезия пищевода. По данным исследования доля соматических заболеваний, влияющих на исход лечения у новорожденных с врожденными пороками развития составила 19%.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Frequency of esophageal atresia in congenital malformations in newborns

Analyzed the statistical data of newborns with congenital malformations admitted to the Department of Neonatal Surgery of the Republican Perinatal Center of the Ministry of Health of the Republic of Uzbekistan and regional neonatal surgery of the Andijan Regional Children's Multidisciplinary Medical Center in the period 2015 2020. The structure of newborns with various forms of esophageal atresia as a separate malformation, as well as in association with other congenital malformations, was established. During this period, 3037 newborns were hospitalized with congenital malformations. Of these, 1571 children had malformations of the digestive system, 234 (14.9%) newborns were diagnosed with esophageal atresia. According to the study, the proportion of somatic diseases affecting the outcome of treatment in newborns with congenital malformations was 19%.

Текст научной работы на тему «Частота встречаемости атрезии пищеводов в структуре врожденных пороков развития у новорожденных»

Science

through time and space

Жамият ва инновациялар -

Общество и инновации -

Society and innovations

Journal home page:

https: //inscience.uz/index.php/socinov/index

Frequency of esophageal atresia in congenital malformations in

newborns

Bahtiyor ERGASHEV ' Halilulla AIIMAMATOV? Zarifjon GOFUROV?

Tashkent Pediatric Medical Institute

Andizhan State Medical Institute

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received February 2021

Received in revised form

20 February 2021

Accepted 15 March 2021

Available online

5 April 2021

Keywords:

esophageal atresia,

congenital malformations,

newborns,

epidemiology.

Analyzed the statistical data of newborns with congenital

malformations admitted to the Department of Neonatal Surgery

of the Republican Perinatal Center of the Ministry of Health of the

Republic of Uzbekistan and regional neonatal surgery of the

Andijan Regional Children's Multidisciplinary Medical Center in

the period 2015 - 2020. The structure of newborns with various

forms of esophageal atresia as a separate malformation, as well

as in association with other congenital malformations, was

established. During this period, 3037 newborns were

hospitalized with congenital malformations. Of these, 1571

children had malformations of the digestive system, 234 (14.9%)

newborns were diagnosed with esophageal atresia. According to

the study, the proportion of somatic diseases affecting the

outcome of treatment in newborns’ with congenital

malformations was 19%,

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International

(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Чакалокларда тутма ривожланиш нуксонлари таркибида

кизилунгач атрезиясининг учраш даражаси

АННОТАЦИЯ

Калит сузлар:

кизилунгач атрезияси,

туема ривожланиш

нуксонлари,

Узбекистон Республикаси Согликни саклаш вазирлиги,

Республика Перинатал маркази ва Андижон вилоят болалар

куп тармокли тиббиёт марказига 2015 - 2020 йиллар

мобайнида TYFMa ривожланиш нуксонлари билан

1 Doctor of Medical sciences, professor, Tashkent Pediatric Medical Institute, Tashkent, Andizhan, Uzbekistan

e-mail: ergashev_1966@listru

2 Andizhan State Medical Institute, Andizhan, Uzbekistan

e-mail: halilullo78@gmail.com

3 Andizhan State Medical Institute, Andizhan, Uzbekistan

e-mail: zarifgafurov1986@gmail.com

Science

through time and space

чакалоклар,

эпидемиология

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еёу and innovations

Issue - 2 N° 2 (2021) / ISSN 2181-1415

ёткизилган чакалоклар сони буйича статистик

курсаткичлар Тахлил килинди хамда улар таркибида

кизилунгач атрезияси билан тугтилган чакалоклар хиссаси

аникланди. Ушбу муддат давомида тугма ривожланиш

нуксонлари билан жами 3037 нафар чакалоклар

шифохонага ёткизилган. Улардан хазм тракти нуксонлари

билан ёткизилган чакалоклар сони 1571 нафарни ташкил

килган, уз навбатида улардан 234 нафари (14,9%) КА га

тугри келган. Тугма нуксонли чакалоклар орасида даволаш

натижаларига таъсир килиши мумкин булган соматик

касалликлар улуши олинган маълумотларга кура 19% ни

ташкил килди.

Частота встречаемости атрезии пищеводов в структуре

врожденных пороков развития у новорожденных

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

атрезия пищевода,

врожденные пороки

развития,

новорожденные,

эпидемиология.

Проанализированы статистические данные

новорожденных с врожденными пороками развития,

поступивших в отделении неонатальной хирургии

Республиканского перинатального центра МЗ РУз и

региональной неонатальной хирургии Андижанского

областного детского многопрофильного медицинского

центра в период 2015 - 2020 гг. Установлена структура

новорожденных с различной формой атрезией пищевода

как отдельный порок развития, так и в ассоциации с

другими врожденными аномалиями развития. За этот

период с врожденными пороками развития

госпитализированы 3037 новорожденных. Из них у 1571

младенцев отмечались пороки развития пищеварительной

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

системы, у 234 (14,9%) новорожденных диагностирована

атрезия пищевода. По данным исследования доля

соматических заболеваний, влияющих на исход лечения у

новорожденных с врожденными пороками развития

составила 19%.

МУАММОНИНГ ДОЛЗАРБЛИГИ

Куп сонли мустакил давлатлар хамдустлиги (МДХ) давлатлари ва чет эл

муаллифларининг чакалокларда кизилунгач атрезиясини даволашга батишланган

маълумотларига кура хозирги пайтда катор ютукларга эришилганигга карамай бу

борада куп муаммолар, шунингдек техник жихатларга боглик, муаммолар хам ечимини

топмаган [4,6], ушбу патология туфайли Улим курсаткичи эса 40-60% ни ташкил

килмокда[1,9,12]. Айникса хамрох келган соматик касалликлари бор чакалокларда бу

нуксонни бартараф килишда кийинчиликлар юзага келмокда[7]. Хамрох келувчи

соматик касалликларнинг энг куп хиссаси аспирацион пневмонияларга тутри келади[8].

Бундан ташкари, кизилунгач атрезиясининг окмали шаклларида 50% холларда кушимча

анатомик аномалиялар билан бирга учрайди [2]. Юрак-кон томир, сийдик-таносил, хазм

тизимлари, таянч-харакат аппарати, шунингдек марказий асаб тизими нуксонлари

957

УП о

iu Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - 50 1еу ап4 шпоуаНоп$

PRES ai geen Issue - 2 Ne 2 (2021) / ISSN 2181-1415

Moc равишда 35%, 24%, 24%, 13% ва 10% холларда учрайди[11]. 36% холларда

кизилунгач атерзиясининг окмали тури УАСТЕВГ-синдромининг таркибий кисми

сифатида намоён булади[3,10].

Купинча кизилунгач атрезияси каби куриниб турувчи ташки дефектларсиз

тугма нуксонларда диагностик ва тактик хатоликларга Wy куйилади. Бундай

аномалиялар билан тугилган чакалокларнинг 58% гина 3 кунгача булган муддатда

жаррохлик стационарига ёткизилади, айни вактда шошилинч ёрдамга мухтож

булган беморларнинг 42% жаррохлик булимларига 4-6 кундан сунг келтирилади ва

салбий окибатларга замин яратади.

ТАДКИКОТ МАКСАДИ

Чакалокларда тутма нуксонлар орасида кизилунгач атрезиясининг учраш

даражасини урганиш.

ТАДКИКОТ МАТЕРИАЛИ ВА ТЕКШИРИШ УСУЛЛАРИ

Республика микёсидаги муассаса сифатида Республика Перинатал маркази

кошидаги Республика неонатал хирургия укув-даволаш-услубий маркази (РИМ

НХУДУМ) ва вилоят микёсидаги муассаса сифатида Андижон вилоят болалар куп

тармокли тиббиёт маркази, худудий неонатал хирургия булимига (АВБКТТМ) 2015

- 2020 йиллар мобайнида тугма ривожланиш нуксонлари (ТРН) билан ёткизилган

чакалоклар сони буйича статистик курсаткичлар тахлил килинди, хамда улар

таркибида кизилунгач атрезияси (КА) билан тутилган чакалоклар хиссаси

аникланди (1-жадвал).

1-жадвал. Муассасалар кесимида тугма ривожланиш

нуксонлари билан ёткизилган чакалоклар сони (аБ5., %)

Муассасалар

№ | Тугма нуксонлар тури РПМ НХУДУМ | АВБКТТМ Хаммаси

абс. % абс. % абс. %

1 | Кизилунгач атрезияси 196 7,8 38 7,4 234 7,7

2 |Хазм тракти бошка ТРН 1119 | 44,2 218 42,9 1337 | 44,0

3 | Бошка аъзолар ТРН 1214 | 48,0 252 49,6 1466 | 48,3

Kamu 2529 | 100 508 100 3037 | 100

Ушбу марказларнинг клиник хисоботларига кура 2015-2019 йЙиллар

мобайнида тугма ривожланиш нуксонлари билан жами 3037 та чакалоклар

шифохонага ёткизилган (1-расм).

258

УП о

iu Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - 50 1еу ап4 шпоуаНоп$

PRES ai geen Issue - 2 Ne 2 (2021) / ISSN 2181-1415

700

600

5 4

5

о а“ N wo wo

5 0 т

500

400

300

200

100

st — wo

о м Г pe I |e

2015 2016 2017 2018 2019

№ Кизилунгач атрезияси 34 41 36 63 60

Жами ТРН 604 589 592 627 625

1-расм. Тугма ривожланиш нуксонлари ва кизилунгач атрезияси аникланган

чакалокларнинг шифохонага &ткизилиш динамикаси

Улардан хазм тракти ТРН билан (КА билан бирга) ёткизилган чакалоклар сони 1571

нафарни ташкил килган. Хазм тракти ТРН дан 234 таси (14,9%) КА га тугри келган.

Барча чакалокларда умумклиник, лаборатор, радиологик ва эхографик текшириш

усуллари олиб борилди. Чакалоклар шифохонага келтирилгандауларнингумумий холати,

огирлик даражасини бахолаш билан бирга кизилунгачни зондлаш, Элефант синамаси каби

махсус тестлар хам Утказилди. КА ва бирга келган аномалияларни бирламчи ташхислашда

кизилунгачни контрастли текширувидан фойдаланилди. Мазкур текшириш усули 100%

чакалокларда амалга оширилган. Бунинг учун кизилунгачга 8 Фр улчамдаги ошкозон

зонди каршилик сезилгунга кадар киритилади, сунгра 1,0-1,5 мл микдорда стерил булган

сувда эрувчи контраст модда (Урографин, Тразограф 76%) юборилиб, кукрак ва корин

сохаси рентгенографияси Утказилди.

ТАДКИКОТ НАТИЖАЛАРИ ВА УНИНГ МУХОКАМАСИ

Тадкикот даври мобайнида тутма ривожланиш нуксонлари билан жами 3037 та

чакалоклар шифохонага ёткизилган. Улардан хазм тракти нуксонлари билан ёткизилган

чакалоклар сони 1571 нафарни ташкил килган, Уз навбатида улардан 234таси (14,9%) КА

га тутри келган. Хазм тракти тугма нуксонлари билан тутилган чакалоклар гурухининг

28% ни чала тугилган чакалоклар ташкил килди. Чакалокларнинг гестация муддатидан

аввал тутилиши купинча кизилунгач атрезиясида (47%), гастрошизисда (78%) ва ичак

тутилишларида (25% дан 28% гача), кам холларда аноректал тугма нуксонларда (8%),

диафрагмал чурраларда (9%) ва омфалоцеледа (7%) кузатилди. Бундан ташкари 21-30%

ТРН билан тутилган чакалокларда хомила ичи гипотрофияси аникланган булиб, 4%

чакалоклар куп хомилали хомиладорликдан тутилган. Апгар шкаласи буйича паст балл (7

баллдан кам) диафрагмал чурра (78%), кизилунгач атрезияси (56%) ва корин олд девори

нуксонлари (48%) билан тутилган чакалокларда аникланди. Бу эса анте- ва постнатал

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

даврда гипоксиянинг салбий таъсиридан далолат беради. Тугма нуксонли

чакалоклар орасида даволаш натижаларига таъсир килиши мумкин булган соматик

касалликлар улуши 19% ни ташкил килди. КА нинг окмасиз тури («А» тури) жами

259

e

$] 5<!епсе Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - 50 1еу ап4 шпоуаНоп$

Seg nna Spor Issue - 2 Ne 2 (2021) / ISSN 2181-1415

булиб 8 нафар (3,41%) чакалокларда учради. 9 (3,85%) та чакалокда проксимал

трахея-кизилунгач окмаси аникланди («В» тури), 5 (2,14%) та холатда эса 2 та

окмали КА учради («Д» тури). Колган 212 (90,6%) нафар чакалокларда дистал

кизилунгач-трахея окмали КА («С» тури) аникланди (2-расм).

О 212 (90,5%)

О 8 (3,41%) С 9 (3,85%) М 5 (2,14%)

и EE

2-расм. Кизилунгач атрезияси аникланган чакалокларни К.В. @го$$ буйича

таксимланиши

Чакалокларнинг жинси ва гестацион муддати буйича маълумотлар кура КА

купрок Утил болаларда (52,6%) учради, гестация муддатига кура эса етук

чакалоклар хиссаси купрок (73,9%) эканлиги маълум булди (3-расм).

n=12 n=173

%

%

n=11

n=61

Жинси Гестация муддати

№ Киз бола 47,4 № Чала чакалоклар 26,1

Укил бола 52,6 Етук чакалоклар 73,9

З-расм. Кизилунгач атрезияси аникланган чакалокларнинг жинси ва гестация

муддатига кура таксимланиши

Тадкикот муддати давомида ТРН билан тугилган чакалокларнинг 12,5% да

летал окибатлар кузатилган булиб, энг юкори курсаткичлар куплаб тутма

нуксонлар билан тутилган чакалокларда аникланди ва уларнинг 4,13% ташрих

утказилгунга кадар нобуд булганлар.

Республика вилоятлари ва туманларидан шошилин курсатмаларга кура КА

аникланган 40,6% чакалоклар олиб келинган ва ихтисослашган марказларга

ёткизилган. Чакалокларнинг шифохонага ёткизилиш муддатлари буйичаКА

аникланган 62,3% чакалоклар тутилгандан сунг 1 - суткагача булган муддатда

шифохонага олиб келинган.

Барча 234 нафар чакалокларнинг жами 205 (87,6%) нафарида КА ва бошка

ёндош тугма нуксонлар буйича ташрих Утказилди. 11(4,7%) табеморлар ота-

260

ln Science

through time and space

}KaMuaT Ba HHHOBalMANap - O6mecTBO H HHHOBarIMH — Society and innovations

Issue - 2 N° 2 (2021) / ISSN 2181-1415

онасининг ташрихга рози булмаганлиги сабабли шифохонадан чикарилган булса,

18(7,7%) нафар чакалокларда ташрихгача булган муддатда летал окибат

кузатилди. Ташрихлар тури буйича беморларнинг таксимланиши 2-жадвалда

келтирилган.

2-жадвал. Кизилунгач атрезияси буйича утказилган ташрихлар (аБ$, %)

№ | Ташрих тури abs %

1 Кизилунгач бирламчи 181 88,3

aHaCTOMO3H

Юкори эзофагостомия, Кадер

2 ны 6 2,9

буйича гастростомия

3 Юкори эзофагостомия, VALS 2 0,97

буйича гастростомия

Тугма нуксонларни бартараф килишнинг биринчи боскичи:

4 | ДУодено-дуоденоанастомоз 6 2,92

сигмостомия 7 3,41

проктопластика 3 1,46

Жами 205 100

КА аникланган 205 нафар чакалоклардан 173 (84,3%) тасида кизилунгачнинг

учма-уч анастомози урнатилган. Юкори эзофагостомия, Кадер буйича гастростомия 11

(5,4%) беморларда, УАТ$ буйича гастростомия 5 (2,4%) нафар чакалокларда бажарилган.

Колган 16 (7,8%) нафар чакалокларда тутма нуксонларни бирламчи бартараф килиш

буйича дастлабки боскич ташрихлар (дуодено-дуоденоанастомоз, сигмостомия,

проктопластика) утказилган. Ушбу чакалоклар КА жаррохлик Йули билан бартараф

килиш боскичи бажарилгунга кадар нобуд булганлар.

Мазкур гурухдаги беморларда КА билан куйидаги тугма нуксонларнинг

биргаликда келиши аникланди (3-жадвал).

З-жадвал. Тадкикот гурухидаги чакалокларда хамрох келган тутма

ривожланиш нуксонлари (абс, %)

Хамрох келувчи ривожланиш нуксонлари абс %

УАСТЕК - ассоциацияси 1 0,95

Юрак - кон томир тизими нуксонлари 34 33,4

Хазм тракти турма нуксонлари 31 29,5

Сийдик-таносил тизими ту+ма нуксонлари 22 20,9

Суяк-мушак тизими тугма нуксонлари 8 7,6

Асаб тизими тугма нуксонлари (Денди-Уокер синдроми) |4 3,8

Нафас тизими тутма нуксонлари 4. 3,8

Хромосома аномалиялари (Даун синдроми) 1 0,95

Жами 105 100

261

УП о

iu Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - 50 1еу ап4 шпоуаНоп$

PRES ai geen Issue - 2 Ne 2 (2021) / ISSN 2181-1415

Шунингдек, куйидаги соматик патологиялар ва турли асоратлар кузатилди:

аспирацион пневмония - 59 (93,6%); ДВС, геморрагик синдром - 2 (3,17%); хомила

ичи ривожланишдан ортда колиш - 3 (4,76%); огир даражали эксикоз - 10 (15,9%);

гипоксик ва геморрагик мия кон айланишининг бузилиши - 51 (80,9 %); ошкозон

перфорацияси - 1 (1,6 %); огир даражали сепсис - 6 (9,5%).

Шундай килиб, тадкикот муддати мобайнида даволаниш учун ёткизилган

чакалокларнинг 51,7% да хазм трактининг тутма нуксонлари аникланган. Улардан

кизилунгач атрезиясининг хиссаси 14,9% булиб, 28% ни чала тутилган чакалоклар

ташкил килди. Бошка тутма нуксонлар ичида юрак-кон томир (33,4%) ва сийдик-

таносил тизимлари (20,9%) тугма нуксонларининг учраш курсаткичи юкори

эканлиги аникланди, шунингдек, кизилунгач атрезиясининг окмали шаклларида

93,6% холларда аспирацион пневмония кузатилди.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Тутма ривожланиш нуксонлари билан тутилган чакалокларнинг 12,5% да

летал окибатлар кузатилган булиб, энг юкори курсаткичлар куплаб тутма

нуксонлар билан тутилган чакалокларда аникланди ва уларнинг 4,13% ташрих

утказилгунга кадар нобуд булганлар.

Кизилунгач атрезияси билан тутилган чакалокларга сифатли тиббий

ёрдамни ташкил этиш ва летал окибатларни камайтириш учун территориал,

демографик жихатлар, шунингдек объектив диагностик омиллар хисобга олиниши,

хамда антенатал даврда хомилада хирургик патологияси аникланган

хомиладорларни тутрук учун Уз вактида ихтисослашган марказларга Йуналтириш

зарур.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Афуков И.И., Степаненко С.М., Разумовский А.Ю. (2012). Особенности

предоперационной подготовки и послеоперационного периодау детей с пластикой

пищевода. Детская хирургия, 1, 34-38

2. Ажимаматов Х.Т., Тошбоев Ш.О. Нарушение компартментации передней

кишки как фактор развития атрезии пищевода в раннем онтогенезе // Ошуег5ит:

химия и биология : электрон. научн. журн. 2021. 3(81). URL:

https://7universum.com/ru/nature/archive/item/11354.

3. Козлов Ю.А., Новожилов В.А., Распутин А.А. (2017). Атрезия пищевода и

генетические заболевания - взгляд детского хирурга. Росс.вест.дет.хир. и

анест.реаниматологии. 4; 1, 71-80

4. Разумовский А.Ю., Мокрушина О.Г., Ханвердиев Р.А. (2012). Эволюция

метода торакоскопической коррекции атрезии пищевода у новорожденных.

Росс.вест.дет.хир.анест.реаниматологии. 2; 1, 92-98

5. Разумовский А.Ю., Ханвердиев Р.А. (2011). Непосредственные результаты

торакоскопической атрезии пищевода у новорожденных. Детская хирургия. 4, 4-9.

6. Эргашев Б.Б. Эшкабилов Ш.Д. (2016). Оптимизация хирургической

коррекции атрезии пищевода у новорожденных. Росс.вест.дет.хир. и

анесте.реаниматологии. 6: 2, 69-72

7. Alsebayel M.M. et al. (2018). Congenital esophageal atresia and microtia in a

newborn. Am J Case Rep.19, 523-526

262

©

Ш] 5‹епсе Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - 50 1еу ап4 шпоуаНоп$

ee inna spor Issue - 2 N° 2 (2021) / ISSN 2181-1415

8. Cartabuke R.H. Lopez R., Thota P.N. (2016) Long-term esophageal and

respiratory outcomes in children with esophageal atresia and tracheoesophageal fistula.

Gastroenterol. Rep. 4, 310-314.

9. Friedmacher F., Kroneis B., Huber-Zeyringer A. et al. (2017) Postoperative

complications and functional outcome after esophageal atresia repair: results from

longitudinal single-center follow-up. J Gastrointest Surg. 21, 927 - 935.

10. La placa, S. Giuffre, M. Gangemi, A. (2013). Esophageal atresia in newborns: a

wide spectrum from the isolated forms to a full VACTERL phenotype? Italian J Pediatr. 39,

45.

11. Pal K. (2014). Management of associated anomalies of oesophageal atresia and

trachea-oesophageal fistula. Afr J Paediatr Surg. 11, 280 - 286

12. Sulkowski J., Cooper J., Lopez J. et al. (2014). Morbidity and mortality in patients

with esophageal atresia. Surgery, 156, 483 - 491

263

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.