Научная статья на тему 'Роль промышленности в образовании города Навои'

Роль промышленности в образовании города Навои Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
29
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
город Навои / промышленные предприятия / ГРЭС / НГМК / Навоиазот / экономический застой / малые предприятия / международная инвестиция / СИЭЗ. / Navoi city / industrial enterprises / HRES / NMMK / Navoinitrogen / economic depression / short undertakings / international investments / FIEZ.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Фарида Полвонова

В статье приведен сравнительный анализ экономического развития города Навои. Освещены вопрос поэтапного усовершенствования предприятий и роль СИЭЗ в период независимости, а также материалы, свидетельствующие о кризисном состоянии предприятий и их роли как сырьевой базы в период власти советов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Role of industry in the creation of the city of Navoi

In this article adduced comparative analysis of economic development of Navoi city. Step by step explained questions of improvement undertakings and the role of FIEZ in the period of independence, as well as materials, evidencing crisis state of undertakings and their role as sours of raw materials in the period councils authorities.

Текст научной работы на тему «Роль промышленности в образовании города Навои»

Science

through time and space

ых ыы

Жамият ва инновациялар - А-В

`Обтество зноя

Общество и инновации -

Society and innovations

Journal home page:

https: //inscience.uz/index.php/socinov/index

Role of industry in the creation of the city of Navoi

Farida POLVONOVA !

Navoi State Pedagogical Institute

ARTICLE INFO

Article history:

Received February 2021

Received in revised form

20 February 2021

Accepted 15 March 2021

Available online

15 April 2021

Keywords:

Navoi city,

industrial enterprises,

HRES,

NMMK,

Navoinitrogen,

economic depression,

short undertakings,

international investments,

НЕЙ.

ABSTRACT

In this article adduced comparative analysis of economic

development of Navoi city. Step by step explained questions of

improvement undertakings and the role of FIEZ in the period of

independence, as well as materials, evidencing crisis state of

undertakings and their role as sours of raw materials in the

period councils authorities.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International

(CC BY 4.0) license (https: //creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Навоий шахрининг ташкил этилишида саноатнинг урни

Калит сузлар:

Навоий шахри,

саноат корхоналари,

ГРЭС,

НТМК,

Навоиазот,

иктсодий тур+унлик,

кичик корхоналар,

халкаро инвестиция,

ЭИИЗ.

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Навоий шахрининг иктсодий имконият-

лари ёритиб берилган. Муаллиф собик иттифок даврида

туртунлик холатига тушиб колган саноат корхоналарини бозор

иктсодиёти шароитида боскичма-боскич ривожланиши ва

ЭИИЗнинг шахар тараккиётига кушган хиссасини манбалар

мисолида тахлил килган.

1 Senior Lecturer, Navoi State Pedagogical Institute Navoi Uzbekistan.

E-mail: kholikulova_sh@mail.ru.

т о

iu Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНопз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Роль промышленности в образовании города Навои

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова; В статье приведен сравнительный анализ экономического

город Навои, развития города Навои. Освещены вопрос поэтапного

промышиленные усовершенствования предприятий и роль СИЭЗ в период

предприятия,

ГРЭС, независимости, а Также материалы, свидетельствующие

НГМК, о кризисном состоянии предприятий и их роли как сырьевой

Навоиазот, базы в период власти советов.

экономический застой,

малые предприятия,

международная

инвестиция,

CH33.

Инсоният цивилизациясининг кадимги Учокларидан бири булган Урта Осиё,

хусусан, Узбекистон худудларидан аждодларимиз милоддан аввалги 1 минг

йилликнинг бошларидаёк ноёб металлар, кимматбахо тошлар казиб олиш билан

шугулланишган. Археологик манбаларнинг далолат беришича, Кизилкумнинг

жануби-шаркий кисмида жойлашган Нурота, Октог, Коратог, Букантов (Мурунтов),

Томдитов, Довтузтов, Омонтойтов ва Жетимовлардан окиб чиккан сойларнинг

буйларидан ибтидоий одамлар яшаган манзилгохлар топилган. Академик

С.П. Толстов бу манзилгохларни Амударё ва Сирдарё оралигидаги катта худудларда

таркалган Калтаминор маданиятига оид деб хисоблаган [1, С. 106].

Советлар даврида Узбекистонда геология-кидирув ишларига алохида

эътибор берилди. Марказий Кизилкумда олиб борилган геологик кидирув ишлари

натижасида 1952 йили геологлар Е.Ф. Трубин ва А.И. Паклар рахбарлигида Учкудук

уран кони очилди [2, Б. 17]. 1956 йили унинг захираси аникланиб, кон курилиши

учун тайёргарлик ишлари бошланди. Шу йилнингурталарида Россиянинг марказий

районларидан Кармана темир Йул станцияси (хозирги Навоий шахри)га курилиш

отрядлари келтирилди ва август ойида курилиш ишлари бошланди.

1958 ua 20 февралда 1958-1964 йилларда Учкудук кончилик-химия

комбинати базаси ва Учкукдук конлари таркибида кайта ишловчи химия заводи

(хозирги №1 гидрометаллургия заводи)ни куриш хакида Урта машинасозлик

министрлигининг буйрути чикди (1958 йил 11 март) [12]. 1958 йил охирида

объектлар курилиши учун куйидаги зарур базалар яратилди:

— доимий сув таъминоти комплекси;

— Навоий район электростанцияси;

_ узунлиги 300 км булган Навоий-Учкудук темир Йули;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- Учкудук рудасини кайта ишлайдиган тажриба цехи;

— 50 минг кишига мулжалланган Навоий шахрини бунёд этиш ва хоказо [3, С. 7-8].

1958 йил сентябрда янги курилаётган шахарга Узбекистон хукуматининг фармони

билан Навоий номи берилди.

Шахарлар жамиятнинг ижтимоий тараккиётига асосий Йуналиш берувчи

мухим таянч пункти булиб, айрим ижтимоий гурухларининг манфаати учун эмас,

балки жамиятнинг барча талабларини хисобга олган холда ривожланиб боради.

44

о

Ц Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНопз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Узбекистондаги мавжуд шахарларнинг аксарияти республика ер ости

бойликларини ишга солиш туфайли вужудга келгандир. Шу йусинда пайдо булган

шахарлар каторига Тошкент вилоятининг Бекобод (1945 й), Чирчик (1935),

Навоий вилоятининг Навоий (1958 й), Сирдарё вилоятининг Ширин (1972),

Жиззах вилоятининг Пахтакор (1977 й), Андижон вилоятининг Шахрихон (1970 Й)

шахарлари киради [4, Б. 54-55].

Навоий шахри тез орада кимё, энергетика саноатининг йирик марказига

айланди. 1990 йилга келиб, бу ерда ишлаб турган саноат корхоналарини сони

30 гаетиб колди. Навоий ГРЭСи ва "Навоийазот” ишлаб чикариш бирлашмаси шахар

саноати ахамиятини белгилаб берувчи энг Йирик замонавий корхоналар

хисобланади.

Навоий шахри саноат корхоналари ичида алохида мавкега эга булган корхона

— бу тог-металлургия комбинатидир. 1958 йилда собик СССР Урта машинасозлиги

Вазирлиги Таркибида ташкил топган бу комбинат олдига Марказий Кизикум

каъридаги уран ва рудаларни Узлаштириш вазифаси куйилган эди [5]. Собик

шуролар хукумати олимлари 1950 Йиллардан бошлаб, Кизилкум сахросида

Менделеев даврий жадвалидаги барча элементларни мавжудлигини аниклашди.

Ушбу бойликларни Узлаштириш максадида Навоий, Учкудук, Зафаробод, Зарафшон,

Нуробод каби шахарлар курила бошлади.

Шу тарика Навоий саноат шахарчаси номини ола бошлади. 1958-80 йиллар-

нингбиринчи ярмигача булган даврда ишлаб чикаришда катта юксалиш кузатилди.

Тарихан киска давр ичида шахарнинг иктисодий кудрати бир неча мартага ортди.

Йирик саноат гигантларини сони уУсди. “Навоийазот” бирлашмаси, ГРЭС, электр

кимё ва цемент заводлари, тог-металлургия комбинати билан бир каторда шахарда

йирик паррандачилик фабрикаси, нон-булка махсулотлари корхонаси, сут

махсулотлари заводи, пахта тозалаш заводи, ремонт-механика заводи каби бошка

корхоналар хам фаолият кусатишди.

Шуни таъкидлаш керакки, бу ривожланиш истикболли булиб чикмади.

СССР иктисодий сиёсати бир ёклама булиб ишлаб чикаришга кам Йуналтиригани

учун Узбекистоннинг иктисодий колоклиги орта бошлади. Чунки, миллий

Даромадни яратишда саноатнинг хиссаси пасайиб кетган эди. Бунинг устига

саноатда яратилган ялпи даромаднинг талайгина кисмини тайёр махсулот берувчи

эмас, балки хом-ашёни бирламчи ишловчи тармоклар яратди.

Бу тармоклар кишлок хужалигини ва Ундирма саноатда олинадиган хом-ашёни

дастлабки ишловдан утказилиб, улардан бошка республикаларда тайёр махсулот

олиш учун етказиб бериш билан шутулланди. Бир ёклама ишлаб чикариш

структураси Узбекистонни карамлигини кучайтирди. Узбекистонда яратиладиган

жами махсулотнинг 40 фоизини ишлаб чикариш, бошка ерлардан керакли ашё,

материал, ёкилги, асбоб-ускуна ва машиналар келтиришга боглик. Истеъмол

молларининг 60 фоизи четдан келтириларди [6, Б. 27].

Натижада, шахар саноатида 1980 йилларнинг биринчи ярмида иктисодий

Усиш суръати пасая бошлади, туртунлик холати юзага келиб, нихоят,

1985-90 йилларда иктисодий таназзулни келтириб чикарди: "Навоийазот” ишлаб

чикариш бирлашмаси, электр кимё, цемент заводи каби корхоналарда иктисодий

курсатгичлар ушбу даврда жуда пасга тушиб кетди;

45

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНопз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Юзага келган бу ахволдан холи булиш учун ишлаб чикариш структураси

мустакиллик даврига келиб бозор талаблари асосида тубдан боскичма-боскич

Узгариб ва ривожланиб бормокда. Зеро, Узбекистон Республикаси Президенти

И. Каримов Мустакиллигимизнинг 23 йЙиллигига батишланган тантанали

маросимидаги табрик сузида таъкидлаганларидек, “...Мустакиллик биз учун - бу Уз

такдиримизни кулга олиб, юртимизнинг ер ости, ер усти бойликларига эгалик

килиш, бекиёс моддий ва маънавий салохиятимизни амалга ошириш, жахон

микёсида узимизга муносиб урин эгаллаш демакдир [7].

Бугун иктисодиётни эркинлаштириш ва модернизациялаш, шу оркали жахон

стандартларига жавоб берадиган махсулот ишлаб чикаришга эришиш хорижий

сармояларни, энг аввало, тутридан-тутри инвестицияларни жалб килиш буйича

кулай шарт-шароитлар яратиш хар кандай мамлакат учун энг долзарб ва

кечиктириб булмайдиган масаладир. Албатта, бундай вазифаларни амалга

оширишда эркин иктисодий индустриал зоналар мухим Урин тутади. Бу эса

инновацион фаолиятни ривожлантириш, илтор технологияларни жорий килиш,

экспорт, шунингдек, транспорт ва телекоммуникация инфратузилмасини жадал

ривожлантириш, махаллий махсулот ва хизматларнинг ички ва ташки бозорларда

халкаро сифат, сертификатлаштириш талабларини жорий этиш оркали

ракобатдошлигини ошириш, янги иш жойларини барпо этиш, малакали ишчи-

мухандислар, хужалик ва бошкарув кадрларини тайёрлаш ва улар малакасини

ошириш каби бир катор мухим масалаларни хал этиш имконини беради.

Дархакикат, иктисодиётнинг ракобатбардошлигини оширишда асосий

эътибор мамлакат худудларининг табиий ресурслари хамда индустриал

салохиятидан фойдаланиш самарасини юксалтириш ва охир-окибат экспорт

тизимини кучайтиришга каратилмоги лозим. Айнан шу Йуналишда жахон

тажрибасида кенг кулланилаётган ва Уз самарасини бераётган бир катор воситалар

мавжуд. Халкаро тажриба шуни курсатмокдаки, бугун эркин иктисодий зоналардан

нафакат сармояларни жалб килиш, балки худудий иктисодий сиёсат воситаси

сифатида хам унумли фойдаланилмокда. Мамлакатимизда ушбу максадларга

эришиш, шунингдек, эркин иктисодий зоналар фаолиятидаги халкаро тажрибалар

афзалликларини иктисодий тузилмага жорий килиш максадида Навоий

вилоятининг саноат салохиятини, ишлаб чикариш, транспорт-транзит ва

ижтимоий — инфратузилмасини ривожлантириш максадида — Узбекистон

Республикаси Президентининг 2008 йил 2 декабрда ПФ-4059-сонли Фармони кабул

килинди [8]. Мазкур хужжатнинг жахон иктисодий инкирози бутун дунёдаги энг

ривожланган мамлакатларга хам сезиларли даражада салбий таъсир курсатаётган

бир пайтда имзолангани эса юртимизда яратилган иктисодий пойдеворнинг

нихоятда мустахкамлигини хам тасдиклайди. "Навоий” ЭИИЗ мамлакатимизнинг

марказий худудида барпо этилгани шубхасиз, мазкур худуднинг иктисодий-

индустриал усишига хам салмокли хисса кушди. Шунингдек, мазкур ЭИИЗ “Навоий”

халкаро аэропорти билан туташ равишда барпо этилгани хаво транспортидан кенг

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

фойдаланишга имкон бериш баробарида жахондаги етук авиа хамда юк ташувчи

компанияларнинг назарига хам тушди ва давлатимизнинг яна бир Йуналиш буйича

мавкеи ошишига олиб келди.

46

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНопз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Утган давр мобайнида “Навоий” ЭИИЗга хорижий компаниялар томонидан

булган кизикиш тобора ортиб бормокда. Айни пайтда бу ерда Жанубий Корея,

Хитой, Сингапур, Хиндистон, Бирлашган Араб Амирлиги ва бошка бир катор

давлатлар билан хамкорликда 40 дан ортик лойихалар амалга оширилмокда [9].

“Навоий” эркин иктисодий-индустриал зонасини ташкил килиш концепция-

сидан ва танланган устуворликлардан келиб чиккан холда, худудда куйидаги

тармоклар ва йуналишлардаги корхоналар жойлаштирилади:

- Электротехника махсулотларини ишлаб чикариш;

—- Телекоммуникация асбоб-ускуналарини ишлаб чикариш;

— Машинасозлик, Улчагич асбоб-ускуналари ва бутловчи кисмларни ишлаб

чикариш;

— Дори-дармон махсулотлари ва тиббий жихозларни ишлаб чикариш;

- Озик-овкат махсулотларини кайта ишлаш ва кадоклаш;

— Пластик ва полимер буюмларни ишлаб чикариш.

“Навоий” эркин индустриал-иктисодий зонада руйхатдан утган хужалик

юритувчи субъектлар уларга киритилган тугридан-тугри инвестициялар хажми

куйидагича булган такдирдаер солиги, мулк солиги, даромад солиги, ободончилик

ва ижтимоий инфратузилмани ривожлантириш солиеи, ягона солик тулови

(кичик корхоналар учун), Республика Йул жамтармаси ва Таълим ва тиббиёт

муассасаларини реконструкция килиш, мукаммал таъмирлаш ва жихозлаш

жамгармасига мажбурий туловлардан озод этилган:

_ 3 миллион евродан 10 миллион еврогача - 7 йилга;

—10 миллион евродан 30 миллион еврогача - 10 йилга. Кейинги 5 йил

давомида фойда солиеи ва ягона солик тулови хажми амалдаги ставкадан 50 фоиз

микдорида белгиланади;

— 30 миллион евродан ортик булганда - 15 йилга. Кейинги 10 йил давомида

фойда солиги ва ягона солик тулови хажми амалдаги ставкадан 50 фоиз микдорида

белгиланади.

ЭИИЗда руйхатга олинган хужалик юритувчи субъектлар фаолият

курсатадиган бутун муддатга экспортга Йуналтирилган махсулот ишлаб чикариш

максадида мамлакатга олиб келинаётган асбоб-ускуналар, шунингдек, хом ашё,

материаллар ва бутловчи кисмлар божхона туловларидан (божхона расмийлаш-

тируви учун йигимлардан ташкари) озод килинади.

Узбекистоннинг ички бозорларида сотиш учун мулжалланган махсулотни

ишлаб чикариш максадида мамлакатга олиб кириладиган хом ашё, материаллар ва

бутловчи кисмлар учун божхона туловлари, агар конун хужжатларида бошка

имтиёзли тартиб кузда тутилмаган булса, белгиланган ставкаларнинг 50 фоизи

микдорида (божхона расмийлаштируви учун йигимлардан ташкари) ундирилади,

бунда уларни тулаш муддати 180 кунгача кечиктирилиши мумкин [10].

Кулай инвестициявий мухит шароитида фаолият юритаётган Навоий эркин

индустриал-иктисодий зонаси Узбекистон номини дунёга танитиб, давлатимизга

хорижий инвестициялар жалб этилишига хизмат килмокда. Маълумки, юртимизда

автомобилсозлик саноати жадал тараккий этаётган бир вактда, иктисодий

самарадорлиги юкори булган табиий газ ёнилеисига хам талаб ортмокда. Бу эса

Уз навбатида, автомобиллар учун газ баллонлари ишлаб чикарувчи саноат

тармоклари ташкил этилишига асос булаяпти. "Якинда худудда автомобиллар учун

47

т о

a) Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНопз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

юкори босимли газ балонлари ишлаб чикаришга ихтисослашган янги корхона ишга

тушди. Энг сунгги русумдаги ускуналар билан жихозланган мазкур корхонада 55

литрдан 154 литргача булган юкори босимли метан газ балонлари ишлаб

чикарилади. Хозирги кунда бу ерда 100 нафар киши иш билан таъминланди” [11].

Хулоса урнида шуни айтиш керакки, ХХ асрнинг иккинчи ярмидан бошлаб

эркин (махсус) иктисодий зоналар халкаро иктисодий муносабатларнинг ажралмас

кисмига айланди. Жахон хужалик алокалари учун эркин иктисодий зоналар

халкаро товар айир бошлашни фаоллаштириш хисобига иктисодий усишни

тезлаштириш, сармояларни жалб этиш, иктисодий жараёнларни чукурлаштириш

омили сифатида мухим рол Уйнамокда. Юкорида кайд этилган харакатлар

натижасида, бугун республикамизда бир неча йиллар олдин бошланган иктисодий

сиёсатнинг накадар пухта ишлаб чикилгани ва окилона эканлигини

исботламокдаки, буни нафакат юртимиз ахолиси, балки дунёнинг энг нуфузли

халкаро ташкилотлари, ривожланган мамлакат рахбарлари, етук иктисодчи-

олимлар ва йирик инвесторлар хам тан олмокдалар.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Марченко В.С. Истоки горного дела и металлургии в горах Букантау //

Узбекистон кончилик хабарномаси. - № 33, - 2008, сентябрь.

2. Темиров Р.Т., Одинаева 3.Б., Хасанов А.С. Кизилкумда кончилик саноати. -

Тошкент: Янги аср авлоди. 2007.

3. Навоийский горно-металлургический комбинат / История создания и

развития - Ташкент: "Шарк”. 2002.

4. Ахмедов Э. Узбекистон шахарлари. - Тошкент. Узбекистон. 1991.

5. Знамя дружба. 1993 йил. 24 сентябр.

6. Шарифхужаев М. Ифтихор. - Тошкент. Узбекистон. - 1993. - Б. 27.

7. “Халк сузи”. 2014йил. 1 сентябр.

8. www.lex.uz/pagez/getpage.aspx. JMM3 ташкил этиш буйича ПФ-4059 сон -

Т.: 2008.01.02.

9. XXI ASR. 2012-yil, 19-iyul.

10. Алиев А. Эркин иктисодий зона. ВИр://ВидиаЪБитгсв.и7/и2/.

11. Узбекистон овози 2014 йил. 5 май.

48

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.