Научная статья на тему 'CHARACTERISTICS OF IRRIGATED GRAPHY MEADOW SOILS AND ESTIMATION OF THEIR FERTILITY'

CHARACTERISTICS OF IRRIGATED GRAPHY MEADOW SOILS AND ESTIMATION OF THEIR FERTILITY Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
18
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
IRRIGATED SOILS / GENETIC LAYER / SOIL TYPE / HUMUS / CARBONATE CONTENT

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Шохобидинов А.З.

Территория Хавасского района-район светло-серых почв. Широко распространена восточная группа рек, внешняя часть которой представлена аллювиально-пролювиальными отложениями, орошаемыми светло-серыми, серо-луговыми, лугово-серыми, луговыми, лугово-болотными почвами. В связи с этим встречаются тяжелые, средние, легкие песчаные почвы различного механического состава.The territory of Khavas district is a region of light gray soils. The eastern group of rivers has a high distribution, the outer part of which consists of alluvial-proluvial deposits, irrigated light gray, gray-meadow, meadow-gray, meadow, meadow-swamp soils. In this regard, heavy, medium, light sandy soils of different mechanical composition are encountered

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHARACTERISTICS OF IRRIGATED GRAPHY MEADOW SOILS AND ESTIMATION OF THEIR FERTILITY

The territory of Khavas district is a region of light gray soils. The eastern group of rivers has a high distribution, the outer part of which consists of alluvial-proluvial deposits, irrigated light gray, gray-meadow, meadow-gray, meadow, meadow-swamp soils. In this regard, heavy, medium, light sandy soils of different mechanical composition are encountered

Текст научной работы на тему «CHARACTERISTICS OF IRRIGATED GRAPHY MEADOW SOILS AND ESTIMATION OF THEIR FERTILITY»

Шохобидинов А.З.

Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялар институтит

"Агрокимё, тупроцшунослик ва органик ма^сулотлар етиштириш

технологияси " кафедраси ассистенти Узбекистон, Андижон

ХАРАКТЕРИСТИКА ОРОЩАЕМЫХ СЕРОЗЕМНО-ЛУГОВЫХ ПОЧВ И ОЦЕНКА ИХ ПЛОДОРОДНОСТИ

Аннотация: Территория Хавасского района-район светло-серых почв. Широко распространена восточная группа рек, внешняя часть которой представлена аллювиально-пролювиальными отложениями, орошаемыми светло-серыми, серо-луговыми, лугово-серыми, луговыми, лугово-болотными почвами. В связи с этим встречаются тяжелые, средние, легкие песчаные почвы различного механического состава.

Shohobidinov A.Z.

assistant

department of "Agrochemistry, Soil Science and Technology of Organic

Products"

Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

Uzbekistan, Andijan

CHARACTERISTICS OF IRRIGATED GRAPHY MEADOW SOILS AND ESTIMATION OF THEIR FERTILITY

Annotation: The territory of Khavas district is a region of light gray soils. The eastern group of rivers has a high distribution, the outer part of which consists of alluvial-proluvial deposits, irrigated light gray, gray-meadow, meadow-gray, meadow, meadow-swamp soils. In this regard, heavy, medium, light sandy soils of different mechanical composition are encountered

Keywords: irrigated soils, genetic layer, soil type, humus, carbonate content.

Бугунги кунда Республикамизда тупрок унумдорлигини ва ишлаб чикариш кобилиятини ошириш, унга т^ри муносабатда булиш, турли салбий жараёнларни олдини олиш, тупрок иклим шароитини хисобга олган х,олда экинларни туFри жойлаштириш ва уни мух,офаза килиш буйича тадкикотлар утказилиб, илмий ишланмалар, тавсияномалар ишлаб чикилмокда ва муайян натижаларга эришилмокда [5].

К,ишлок хужалиги экинларидан юкори х,осил олиш тупрокнинг энг мухум курсаткичи булган унинг унумдорлиги билан узвий

боFликдир. Маълумки, Мирзачул вохаси хозирги Сирдарё ва Жиззах вилоятлари худудларини камраб олган йирик теккисликлардан иборат булиб, утган асрнинг куп йилларидан бери дехкончилик килиниб келинмокда [5].

Тупрок унумдорлигини аникловчи хоссаларидан унинг механик таркиби, структура холати, сув-физик, иссиклик, агрокимевий хоссалари, гумус ва минерал моддалар микдори, биологик фаоллиги ва сув утказувчанлиги хисобланади. Юкорида кайд этилган тупрок макбул хоссалари мавжуд булганда усимлик хаёти учун зарур моддалардан самарали фойдаланади ва юкори хосил беради. [4].

Туман хакида умумий маълумотлар: Сирдарё тумани тоF олди ярим чул зонаси, оч тусли буз тупроклар минтакаси, аллювиал-пролювиал ва лёссимон ёткизиклардан ташкил топган Сирдарёнинг кайир усти террасаларида хамда Шурузак чукмасида жойлашган. Сирдарё тумани шимолдан K,озоFистон Республикаси, шаркдан Тошкент вилояти, жанубдан Сайхунобод ва Мирзаобод туманлари, Fарбдан K,озоFистон Республикаси билан чегараланган.

Сирдарё вилояти Ховос туманининг жаъми кишлок хужалик ер майдонди 52224 гектарни, шундан тупроклари текширилган суFориладиган кишлок хужалик ерлари эса 38324 гектарни ташкил этади. Туманнинг гидрогеологик шароитлари ута мурраккаб булиб, ер ости сувларининг асосий манбалари, суFориш тармоклари ва суFориладиган далалардан шимилиб кетаётган сувлар ва Туркистон тоF тизимларидан окиб тушаётган ер ости сувлари хисобланади. Ер ости сувлари жуда куп майдонларда 10 метргача булиб, тупрок хосил килиш жараёнида иштирок этмайди. [2].

Ер ости сувларининг минераллашганлиги 1,0 граммдан 3,0 грамм/литргача булиб, асосан гидрокарбонат - магнийдан иборат. Бу тупрокларнинг мелиоратив шароитлари суFориш учун кулай.

Ховос тумани худуди оч тусли буз тупроклар минтакаси. Сойларнинг шаркий гурух йотилган ёйилмаси юкори, ташки кисмининг аллювиал - пролювиал ёткизиклардан иборат булган текисликлари, суFорилaдиган оч тусли буз, буз - утлоки, утлоки - буз, утлоки, утлоки -боткок тупроклар мавжуд. Бу борада хилма - хил механик таркиби OFир, урта, енгил кумокли тупроклар учрайди.

СуFорилaдиган буз-утлоки тупроклар туманда суFорма дехкончилигининг асосини ташкил этади ва улардан амалда тула фойдаланилади. Тупрок хосил килувчи она жинслар делювиал-пролювиал генезисдаги лёссимон кумоклар ва лёсслардан иборат. Механик таркибига кура, тупроклар OFир ва урта кумокли, агроирригацион катламдан пастда енгил кумок ва кумокли аникланган. [3] Буз тупроклар буз-утлоки тупрокга тупрок профили куйи кисмининг кучли намланиши ва сизот сувларининг кутарилиши окибатида хосил булган утувчи (оралик) тупроклар хисобланади. СуFориладиган буз-утлоки тупрокларда гумус

микдорига кура., тупроклар кам ва уртача таъминланган. Хдйдалма катламидаги гумус микдори 0,6-0,8 % айрим ерларида 1 % ни ташкил этади, профилнинг пастки катламларига караб унинг микдори 0,2-0,4 % гача камаяди. Тупрок кесими (профили) нинг карбонатлашганлиги бир текисда (7-8 % СО2). Карбонатлар таркибида кальций карбонат (СаСОЗ) микдори нисбатан устун туради. Ер ости сувлари 2-3 м чукурликда булиб, даврий юкориги катламларига кутарилиб туради ва бу тупроклар шурланишига олиб келади. Шурланиш даражасига кура, тупроклар кучли шурланган доFлар мавжуд булиб, уртача ва кучсиз шурланган. Тупрокларнинг бир кисми гипслашганлиги билан ажралиб туради. Гипс микдорига кура кучсиз, баъзан, уртача гипслашган. Тупрок кесими (профили) нинг пастки катламлари купрок гипслашган. Баъзан кучсиз даражада ирригация эрозиясига учраган.

Тупрок мелиоратив холатининг ёмонлашувига ва унумдорлигининг пасайишига сабаб булувчи шурланиш жараёнлари Ховос туманида 86,1 % ни ташкил этади, шурланмаган тупроклар 13,7 %, кучсиз шурланган 15,9 % ни ташкил этади. Уртача шурланган тупроклар 65,2 %, кучли шурланган тупроклар 5% ни ташкил этади. Гипслашган тупроклар Ховос тумани умумий суFориладиган ерларининг 16,6 % ни ташкил этади. [1].

Ерларнинг мелиоратив холатини яхшилаш ва тупрок унумдорлигини оширишнинг асосий тадбирларига куйидагилар мелиоратив, агротехник ва эрозияга карши кураш тадбирлар комплексини киритишимиз мумкин.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Норкулов У. Шурхок гипсли тупроклар мелиорацияси. Монография. -Тошкент, 2018 й. Б.50.

2. Исманов А.Ж., Сектименко В.Е. Сирдарё ва Жиззах вилоятларининг суFорилaдиган тупроклари / Монография. - Тошкент: «Фан» нашр., 2005 й. I-боб. Б.6-20.

3. Ражабов Т. Шур ювиш - хосилдорлик омили Узбекистон кишлок хужалиги журнали. №1,Т:. - 2012 й.

4. Гафурова Л., Абдрахманов Т., Жаббаров З., Саидова М. Деградация почв (учебное пособие). Ташкент, 2012 г. Б. 18-58-72 www.ZiyoNet.com.uz.

5. Касимов У. Буз-воха тупрокларини хозирги унумдорлик холати. «Тупрок унумдорлигини оширувчи янги технологиялар профессор М.У.Умаров таваллудининг 90 йиллигига баFишланган халкаро илмий конференция материаллари туплами». Т. 2004. 230 с.

6. Кузиев Р.К., Юлдашев F., Акрамов И. Тупрок бонитировкаси. Т. 2004.

7. «Тупрок унумдорлигини оширувчи янги технологиялар профессор М.У.Умаров таваллудининг 90 йиллигига баFишланган халкаро илмий конференция материаллари туплами». Т. 2004. 156 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.