МИРЗАЧУЛ ТЕКИСЛИГИНИНГ СУГОРИЛАДИГАН БУЗ-УТЛОКИ ВА УТЛОКИ ТУПРОКЛАРНИНГ СУГОРИШЛАР ХДМДА ИШЛОВ БЕРИШЛАР ТАЪСИРИДА УЗГАРИШИ
Б. Б. Бобоноров
Тупрокшунослик ва агрокимё тадкикотлар институти таянч докторанти bekzodbobonorov427@gmail.com.
Д. М. Турдимурадов
Тупрокшунослик ва агрокимё тадкикотлар институти 1-боскич магистрант ТДАУ СФ dostonmuxitdinovich@gmail. com
Ж. М. Турдалиев
Тупрокшунослик ва агрокимё тадкикотлар институти б.ф.ф.д, к.и.х булим бошлиги
Б. Н. Абдуллаев
к/х.ф доцент ТДАУ СФ Тупрокшунослик ва агрокимё тадкикотлар институти
В статье описаны механический состав и характеристики засоления сероземно-луговых и луговых почв, распространенных в Сырдарьинской области под влиянием периодического орошения. Установлено, что здесь присутствуют суглинистые, легкосуглинистые, среднесуглинистые почвы по механическому составу, слабые и незасоленные
Ключевые слова: сероземно-луговых, луговых механический состав, частица, тип, засоленность
The article describes the mechanical composition and salinity characteristics of the Serozem -meadow and meadow soils distributed in the Syrdarya region under the influence of periodic irrigation. It was
АННОТАЦИЯ
ABSTRACT
October 5-6
found that it is sandy, light, medium sand with a mechanical composition and is weak and not salty.
Keywords: Serozem meadow, meadow, mechanical composition, particle, type, salinity.
Кириш. Хрзирги вактда Республикамизда сугориладиган кишлок хужалиги ерлардан самарали ва тежамли фойдаланиш олиб борилаётган ислохотларнинг асосий мезонидир. Тупрокларини барча хосса-хусусиятлари, агрокимёвий (гумусли), экологик-мелиоратив холатларини атрофлича урганиш, тупрокларда содир булган салбий узгаришларни аниклаш, танланган майдонларда комплекс мониторинг тадкикотларини утказиш оркали худуддаги мавжуд холатни илмий нуктаи назардан урганиш хамда изланишларга таянган холда таклиф ва тавсиялар ишлаб чикиш узининг долзарблигини курсатмокда.
Тадкикот жойи ва амалга ошириш услублари. Тадкикот объекти сифатида Сирдарё вилояти оч тусли буз тупрок минтакаси Мирзаобод тумани Барлос номли массивида шаклланган буз-утлоки ва утлоки тупроклар танлаб олинди. Тадкикотларни бажаришда генетик-географик, профил - геокимёвий [2], стационар-дала ва кимёвий-аналитик услублардан фойдаланди. Тупрокни умумий кимёвий, физик-кимёвий тахлиллари умумкабул килинган услублар буйича Е.В.Аринушкина [3] кулланмалари асосида бажарилди.
Тадкикот худудининг урганилганлик даражаси. Сирдарё вилояти тупрокларини унумдорлик ва мелиоратив холатини аниклаш масалалари Тупрокшунослик ва агрокимё илмий-тадкикот институти олимлари томонидан олиб борилган тадкикот ишларида кенг ёритилган [1;4.]. Урганилаётган тадкикот худудининг ер майдонларини комплекс тупрок тадкикотларни утказиш оркали урганиш, тупрокларининг холатини таккослаб унумдорлигини кайта тиклаш йулларини излаб топиш, тупроклар копламида ва профилида кечаётган узгаришларни чукур тахлил этиш оркали улардаги аникланган салбий холатларни бартараф этиш чора-тадбирларини куришни такозо этади.
Тадкикот натижалари ва уларнинг тахлили. Сугориладиган буз-утлоки тупроклар келиб чикишига кура; уткинчи тупроклар булиб, кейинги вактларда хар хил омиллар таъсирида буз-утлоки тупрокдан, утлоки тупрокларга айланмокда , механик таркиби кура профил буйлаб юкоридан куйи караб урта, енгил кумок ва кумлокли булиб жойлашган. 30 -кесманинг физик лой заррачалар (<0,01) мм микдори
October 5-6
Samarkand branch of Volume 3 | SB TSAU Conference | 2022 Tashkent State Agrarian University Theoretical and Practical Principles of Innovative Google Scholar indexed_Development of the Agricultural Sector in Uzbekistan
катламларида 11.7 -30.2 % ни, йирик чанг 20,7 - 41,5 % (0,05-0,01 мм) пастки катламлари тамон микдори ортиб бориб,
майда чанг заррачалари 6,0 - 17,5 % (0,005-0,001 мм) хдмда бу жойда йирик кум заррачалари нисбатан сал устунлик килиб, ил заррачалари 1,2 - 4,3 % га (0,001 мм) тенг. (расм.).
Урганилган худуднинг механик таркиби ва курсатгичлари 2022 й. (расм).
Сугориладиган утлоки тупроклар (31-кесма) профил буйлаб хайдов, хайдов ости ва кейинги катламларида урта кумокли механик таркибли ^исобланиб, физик лой заррачалари мос равишда 31,4 - 34,7 % ни, майда кум 31,9 33,2 %, йирик чанг 21,2 - 27,9 %, ил заррачалари 6,2 дан 7,2 % гача булиб, ^ар бир катламдаги кум, чанг, ил заррачалар микдорлари бир бирига якин жойлашган.
Урганилган буз - утлоки тупрокларнинг шурланиш химизмига кура сульфатли ва хлорид - сульфатли типидан иборат булиб, шурланмаган ва кучсиз шурланган курук колдик микдори 0,125 - 0,360 % ни, хлор иони микдори 0.007 - 0.014 % ни курсатгичларни ташкил этади. (1 - жадвал.).
® о
October 5-6) Republican Scientific and Practical Conference
©
ф
686
Samarkand branch of Volume 3 | SB TSAU Conference | 2022
Tashkent State Agrarian University Theoretical and Practical Principles of Innovative
Google Scholar indexed Development of the Agricultural Sector in Uzbekistan
1 - «agßan.
YpraHH^raH xygygHHHr cyBga ocoh эрувнн Ty3^ap MHKflopu KypcaTrun^apu. 2022 HH^.
KecMa № ^amaM nyKypn uru, cm ^ypy K Kongu K% HCO 3- CI- SO4- Ca+ Mg+ Na+ mypnaHum
ran H ^apa^acu
30 Mup3ao6og TyMaHu Bapnoc HoMnu Maccußu 6y3- yTnoKu TynpoKnap
0-20 0.360 0.021 0.014 0.191 0.05 5 0.018 0.011 C KaM mypnaHraH
20-51 0.230 0.024 0.011 0.109 0.03 0.009 0.017 C fflypnaHMa raH
51-84 0.350 0.021 0.011 0.187 0.05 0.018 0.013 C KaM mypnaHraH
84-126 0.345 0.021 0.007 0.191 0.03 0.012 0.047 C KaM mypnaHraH
31 Mup3ao6og TyMaHu Bapnoc HoMnu Maccußu yTnoKu TynpoKnap.
0-25 0.280 0.024 0.011 0.140 0.03 0.012 0.026 C fflypnaHMa raH
25-42 0.130 0.024 0.014 0.034 0.02 0.003 0.007 XC KaM mypnaHraH
42-79 0.125 0.024 0.007 0.047 0.02 0.006 0.002 XC KaM mypnaHraH
Xynoca ypHuga my HapcaHu afiTum KepaKKu cyropunaguraH TynpoKnap rugporeonoruK mapouraapu ßaKgnap gaßoMuga y3rapraHga aßTOMop^ TynpoKnap apuMrugpoMop^ra my 6unaH HaMnun rugpoMop^ TynpoKnapra afinaHumu ^yga KaTTa MHKecga ^H3HK-KHMeßHH xocca xycycuflTnapu, Mop^onoruK öenrnnapn y3rapu6 6opumu MyMKHH. By ^apaeHga yTnoKu TynpoKnapHuHr ep octh cyßnapu W3a 6ynu6, mypnaHTnpyßHH Ty3napHu canÖHH ^aonnuru MKopura KyTapunMoKga 6y Ka6u ®:apaeHnap TynpoK yHyMgopnuKHu nacafiura atHH gerpan^ua opTumura onu6 Kenagu. Ythokh TynpoKnapgaru MexaHHK TapKu6u ypTa 6yncaga, 6y3 -yraoKnga TynpoKga npo^un 6yöna6 Kyfiu tomoh eHrun KyMoK ßa KyMnoK 6ynu6, y3 Haß6araga 6yHgafi TapKu6nu TynpoKnapga cyß yTKa3yßHaHnuK WKopunuruHH Kypcaragu.
Ym6y xygygga Tap^anraH cyropunaguraH TynpoKnap MHKgopu MKppu yHyMgopnuKKa эгa эмacnнгннн xuco6ra onuö, opraHuK Mogga ßa o3u^a эneмeнтnapгa SoHuTum op^anu yHyMgopnuruHu caKgam, omupum, yruraapHu экннnap Tanaöu acocuga TaöaKanamTupum
October 5-6
687
оркали тупроклар унумдорлигини ошириш хамда тиклаш имкониятини оширади.
REFERENCES
1. Тошкузиев М.М. Тупрокда умумий гумус ва харакатчан гумус моддалари микдоридан унинг унумдорлиги курсатгичи сифатида фойдаланишга доир услубий курсатмалар. Тошкент-2006, 47 б.
2. Кузиев Р ва бошкалар. Давлат ер кадастрини юритиш учун тупрок тадкикотларини бажариш ва тупрок карталарини тузиш буйича йурикнома. Меъёрий хужжат, Тошкент, 2013. 52 бет.
3. Аринушкина. Е.В. Руководство по химическому анализу почвы. М., 1970 г.
4. А. У. Ахмедов. ,F. Т. Парпиев., С. А. Абдуллаев Тупрок мелиоратив мониторинги. "Ношир". Ташкент-2012й. Б- 146.
October 5-6