Научная статья на тему 'ЧАНД МУЛОҲИЗА ДАР БОРАИ ЯК ВОҲИДИ ФРАЗЕОЛОГӢ'

ЧАНД МУЛОҲИЗА ДАР БОРАИ ЯК ВОҲИДИ ФРАЗЕОЛОГӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
65
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
“Маснавии маънавӣ”-и Ҷалолуддини Румӣ / воҳидҳои фразеологӣ / воҳидҳои фразеологии кӯтоҳшуда / гунаҳои воҳидҳои фразеологӣ / реалия / кабоб / сих / “The Poem about the Concealed Sense” (Masnavi Manavi) by Djaloliddin Rumi / phraseological units / contracted phraseological units / variants of phraseological units / realias / kebab / skip

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шарипова Шахзода Мирзоғаниевна

Яке аз ҳодисаҳои хеле ҷолиби забонӣ-дар гунаи мухаффаф ё кӯтоҳшуда корбаст гардидани воҳидҳои фразеологӣ дар мисоли ВФ на сих сӯзад, на кабоб мавриди баррасӣ қарор гирифтааст. Вижагиҳои истифодаи ВФ мазкур дар асоси маводи фарҳангҳои тафсирии асрҳои миёна ва муосир, фарҳангҳои ибораҳои рехта, фарҳангҳои зарбулмасалу мақол ва луғатҳои дузабонаи тоҷикӣ-русӣ, русӣ-тоҷикӣ, форсӣ-русӣ, русӣ-форсӣ ба таҳлил кашида шудааст. Зикр гардидааст, ки ВФ реалияҳои давраи муайяни таърихи халқро инъикос мекунанд ва бо мурури замон дар баъзе мавридҳо робитаи байни маънои таҳтуллафзии ВФ ва маънои маҷозии он пурра аз байн меравад. Гунаи аслии ВФ-и мавриди таҳқиқ “на сих сӯзад, на кабоб хом монад” бо мисол аз “Маснавии маънавӣ”-и Ҷалолуддини Румӣ ошкор карда шудааст. Исбот шудааст, ки дар натиҷаи ҳазфи ё афтидани хабари номии ҷумлаи содаи дувуми (хом монад) ҷумлаи мураккаби пайваст, ки ВФ аз он иборат аст, амали хабари ҷумлаи якум (сӯзад) ба ҷузъи боқимондаи ҷумлаи дувум (кабоб) паҳн шудааст, ки ин боиси номавзунӣ ва номутобиқатии идроки ВФ дар зеҳни хонанда мегардад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME CONSIDERATIONS CONCERNING ONE PHRASEOLOGICAL UNIT

The article presents one of the most interesting linguistic phenomena, that of a use of contracted phraseological units, on the example of the popular PHN “На сих сузад, на кабоб” (literal translation from Russian – “Both wolves are replete and sheep are intact”. The author considers the peculiarities of this Ph U usage, proceeding from the materials of mediaeval and modern interpretation dictionaries: Bilingual Russian-Tajik, Tajik-Russian, Russian-Persian and Persian-Russian dictionaries. It is marked that PhUs reflect realias of a cerain historic epoch, the life of people and in the course of time in some cases association between word-for-word and allegoric meanings passes away completely. On the example from Dj.Rumi`s “Masnavi Manavi” the author restors the full variant of the PHN “Neither a skip is burned nor meat remains underroasted”. It is proved that due to contraction of the nominal predicate of the second simple sentence (хом монад) in a compound sentence the PhU consists of the action of the predicate of the first sentence (сӯзадwhich is spread to the rest part of the second sentence (kebab) and this fact preconditions logical non-correspondence and lack of coordination in the perception of PHN.

Текст научной работы на тему «ЧАНД МУЛОҲИЗА ДАР БОРАИ ЯК ВОҲИДИ ФРАЗЕОЛОГӢ»

УДК 80 ББК 81.2-3

Шарипова Шахзода Мирзоганиевна, омузгори кафедраи назария ва амалияи забони англисии факултети забонуои хориции МДТ "ДДХ ба номи акад. Б.Fафуров " (Тоцикистон, Хуцанд)

Шарипова Шахзода Мирзоганиевна,

преподаватель кафедры теории и практики английского языка ГОУ «ХГУ имени акад.Б.Гафурова» (Таджикистан, Худжанд)

Sharipova Shakhnoza Mirzoganievna, assistant of the department of theory and practice of the English language under the SEI "KhSU named after academician B. Gafurov" (Tajikistan, Khujand) EMAIL: shahzodakhonum@mail.ru

Калидвожа^о: "Маснавии маънавй"-и Цалолуддини Румй, воуидуои фразеологй, воуидуои фразеологии кутоушуда, гунауои воуидуои фразеологй, реалия, кабоб, сих

Яке аз уодисауои хеле цолиби забонй-дар гунаи мухаффаф ё кутоушуда корбаст гардидани воуидуои фразеологй дар мисоли ВФ на сих сузад, на кабоб мавриди баррасй царор гирифтааст. Вижагиуои истифодаи ВФ мазкур дар асоси маводи фаруангуои тафсирии асруои миёна ва муосир, фаруангуои иборауои рехта, фаруангуои зарбулмасалу мацол ва лугатуои дузабонаи тоцикй-русй, русй-тоцикй, форсй-русй, русй-форсй ба таулил кашида шудааст. Зикр гардидааст, ки ВФ реалияуои давраи муайяни таърихи халцро инъикос мекунанд ва бо мурури замон дар баъзе мавридуо робитаи байни маънои таутуллафзии ВФ ва маънои мацозии он пурра аз байн меравад. Гунаи аслии ВФ-и мавриди тауциц "на сих сузад, на кабоб хом монад" бо мисол аз "Маснавии маънавй"-и Цалолуддини Румй ошкор карда шудааст. Исбот шудааст, ки дар натицаи уазфи ё афтидани хабари номии цумлаи содаи дувуми (хом монад) цумлаи мураккаби пайваст, ки ВФ аз он иборат аст, амали хабари цумлаи якум (сузад) ба цузъи боцимондаи цумлаи дувум (кабоб) паун шудааст, ки ин боиси номавзунй ва номутобицатии идроки ВФ дар зеуни хонанда мегардад.

Ключевы слова: "Поэма о скрытом смысле"(Маснави ма'нави) Джалалуддина Руми, фразеологические единицы, сокращенные фразеологические единицы, варианты фразеологических единиц, реалии, кебаб, вертел

Проанализировано одно из интереснейших языковых явлений - употребление сокращенных фразеологических единиц - на примере популярной ФЕ "на сих сузад, на кабоб" (русс. соот. и волки сыты и овцы целы). Рассмотрены особенности использования этой ФЕ на основе материалов средневековых и современных толковых и фразеологических словарей, двуязычных русско-таджикских, таджикско-русских, персидско-русских и русско-персидских словарей. Отмечается, что ФЕ отражают реалии определенной исторической эпохи и с течением времени в некоторых случаях связь между дословным и иносказательным значениями полностью исчезает. Установлен полный вариант ФЕ: "чтобы ни шампур не сгорел, ни мясо не осталось недожаренным" на примере из '"Маснави ма^нави" Дж. Руми. Доказано, что в

ЧАНД МУЛОХЦЗА ДАР БОРАИ ЯК ВОХИДИ ФРАЗЕОЛОГЙ

НЕКОТОРЫЕ СООБРАЖЕНИЯ ОБ ОДНОЙ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКОЙ ЕДИНИЦЕ

SOME CONSIDERATIONS CONCERNING ONE PHRASEOLOGICAL UNIT

результате сокращения именного сказуемого во втором простом предложении (хом монад) в составе сложносочинённого предложения, из которого состоит ФЕ, действие сказуемого из первого предложения (сузад) распространяется на оставшуюся часть второго предложения (кебаб), что обуславливает возникновение логического несоответствия и неувязки в восприятии ФЕ.

Key-words: "The Poem about the Concealed Sense" (Masnavi Manavi) by Djaloliddin Rumi,

phraseological units, contracted phraseological units, variants of phraseological units,

realias, kebab, skip

The article presents one of the most interesting linguistic phenomena, that of a use of contracted phraseological units, on the example of the popular PHN "На сих сузад, на кабоб" (literal translation from Russian - "Both wolves are replete and sheep are intact". The author considers the peculiarities of this Ph U usage, proceeding from the materials of mediaeval and modern interpretation dictionaries: Bilingual Russian-Tajik, Tajik-Russian, Russian-Persian and Persian-Russian dictionaries. It is marked that PhUs reflect realias of a cerain historic epoch, the life ofpeople and in the course of time in some cases association between word-for-word and allegoric meanings passes away completely. On the example from Dj.Rumi's "Masnavi Manavi" the author restors the full variant of the PHN "Neither a skip is burned nor meat remains underroasted". It is proved that due to contraction of the nominal predicate of the second simple sentence (хом монад) in a compound sentence the PhU consists of the action of the predicate of the first sentence (сyзадwhich is spread to the rest part of the second sentence (kebab) and this fact preconditions logical non-correspondence and lack of coordination in the perception of PHN.

Вохидхои фразеологй мисли зарбулмасалу ма^олхо во^еият ё реалияхои зиндагиро инъикос мекунанд. Реалияхо инъикоси ба худ хоси во^еият мебошанд, ки бевосита ба чомеаи муайян, фархангу анъанахои он иртибот доранд. С.Влахов ва С.Флорин тахти истилохи реалия калима ё иборахоеро мефахманд, ки "хусусиятхои аз хама хоси хастй, фарханг, чахоншиносии хал^и муайянро дарбар мегиранд. Бо реалия (асосан дар матни филологй) предмету шайъи аз лихози моддй мавчуд буда ё мавчуд набударо ифода мекунанд... Реалия-предмет маънои васеъ дорад ва азбаски он унсури во^еияти гайризабонист, на хамеша дар чахорчубаи реалия-калима чойгир мешавад (с.7-8).

Олими фразеологияшиноси точик Xj. Мачидов зикр кардааст, ки "Дар маънои тахтуллафзии (бо истилохи дигар прототипи) фразеологизм хамеша реалияхои муайян, ходисахои таърихй ё асотирй, одатхои алохидаи маишй, хурофоти мазхабй ва гайра ифода меёбад" (3,с.52). Дар баъзе мавридхо во^еияти бо вохиди фразеологй ифода ёфта, баъди маънои мачозй пайдо кардани ВФ ва чун вохиди яклухту тайёри забон мавриди истифода ^арор гирифтани он маънои тахтуллафзиашро гум мекунад ё маънои мазкур ба мадди дувум мегузарад. Олими номбурда дар бораи маънои мачозй пайдо кардани ВФ сухан ронда зикр кардааст, ки "^олаби дохилй-маънои тахтуллафзй (этимологй) аломати фразеологй аст. Он ба мундаричаи семантикаи фразеологй дохил намешавад, вале дар баробари он вучуд дорад. Колаби дохилй ба инкишофи минбаъдаи семантика ба хайси замина хизмат мекунад. Махз дар асоси ^олаби дохилй семантикаи фразеологй ба вучуд меояд, низоми семантикаи фразеологй инкишоф меёбад, маънохои нави иловагй пайдо мешавад (4, с. 112-113).

Масалан, ва^те ки мо ягон одами тачрибадору маккорро "фалонй гурги борондида аст" мегуем, на гург ва на борон ва на гургеро, ки борон дидааст, ба хотир намеорем. Маънои аслии ин вохиди фразеологй пурра аз байн рафтааст. Дар мавридхои дигар,

BO^euaT e peanuae, kh acocn Boxugu $pa3eonorupo TamKun MeKyHag, TarMup Mee6ag Ba 60 Mypypn 3aM0H aKe a3 ^y3Bxou BO hh3 gurapryH MemaBag. Eapou Mucon BO "6apon KaflKe raneMpo cyxTaH"-po MerupeM.

ÄXfMaKpH capeap mydacmaHdy 3U 6um, okjuroh cap^o Kamuda dap гиnем. (2, 4, 1452) flap 6aÖTH BO^au raneM 6a MatHOH "^oMan gypymTH a3 namMH 6y3 Ba

ryc^aHgoH 6o$Ta myga, naKMaH" (22,1,c.203) e 6a ^aBnu ^apxaHrauropu gurap 6a MatHOH "nopnan 3axHMH namMfl" (8,c.6236) OMagaacT. XacaHH AHBapß gap TatMugu MatHOH gyByM a3 "Acpop-yT-TaBxHg" ^yMnau 3epuHpo OBapgaacT: "HyH py3e naHg 6apoMag, 6a Ma^ncn mafix mygaM Ba rH^eMe nymHga gomTaM". Bo3ex acT, kh BO^au runeM gap hh MaTH 60 MatHOH x03upau oh, atHe "$apm, ko.hhh" HpTu6oTe Hagopag. Hh HyKTa gap Tap^yMau pycuu hh 6aÖTH MaBnaBH B03exTap HaMoeH MemaBag:

rnyn^i cmanu eowdxMu u om cmpaxa, Mydpue 3aeepHynu гonoeм e гunемм. (5,4, 1452) MyTap^HMH pyc0 BO^au raneM\re.nHMpo 6ugyHH Tap^yMa OBapga, gap noBapa^ mapxu 3epuHpo nemKam KapgaacT: "re^HM- rpy6aa mepcTHaa TKaHb". (5,4,1452) Eo ry3amTH aöeM KanuMau raneM MatHOH $apm, ko^hh, na^ocpo 6a xyg rupu^Taacr Ba BO 6a ryHau "6apon KaflKe nycTHHpo cyxTaH/HacyxTaH" TarMupH ^y3t KapgaacT.

flap O3T gy MatHOH KanuMau raneM 3HKp mygaacT: 1. H,oMan gypymTH a3 namMH 6y3 Ba ryc^aHg 6o^Ta myga, naKMaH; 2. HaBte a3 na^ocn namMHH, $apm. (22,1, c.263) flap TatMugu MaxHOH aBBan gy Mucon, aKe a3 "Tatpuxu Hapmaxß" Ba gurape a3 э^оgнeтн Catgß (Ky^o^H caogaT aKe 6ap capam/ raneMH maKoBaT aKe gap 6apam) Ba 6a Tacgu^u MatHOH gyByM HH3 a3 'TynHCT0H"-H Catgß ^yMnau 3epuH OBapga mygaacT: "fla^ gapBem gap raneMe 6nxycnaHgy gy nogmo^ gap hk^hmc HaryH^aHg". (22,1,263)

A3 Muconxoe, kh 6ap0H TatMugu MatHoxou BO^au raneM gap O3T OMagaacT Ba a3 6aÖTH PyMH MeTaBOH 6a xynoca pacug, kh gap acpu X111 BO^au runeM 6a xap gy MatHO MycratMan 6ygaacT Ba a3 6aÖH pa^TaHH MatHOH aBBan (^oMan namMfl) Ba MatHOH $apm, ko^hh, nanocpo Kac6 KapgaHH BO^au Ma3Kyp gepTap 6a By^yt naHBacTaacr.

flap hh Ma^ona TacMHM rupu^TeM Mynoxu3axou xygpo oug 6a BO "Ha cnx cy3ag, Ha Ka6o6" 6aeH HaMoeM Ba xarranHMKOH caMpu TatpuxuH hh BO-po 6a pumTau Taxnun KameM. flap 6at3e nyraTy ^apxaHrxo u6opau MaBpugu Tax^u^po 6a ^aTopu 3ap6ynMacan e Ma^on MegapopaHg, gap ^apxaHrxou gurap 6omag, 0Hp0 BOxugu $pa3eonorß MeHOMaHg. flap Ma^ona mo "Ha chx cy3ag, Ha Ka6o6"-po xaMnyH BO MaBpugu 6appac0 ^apop MeguxeM. Ho3hm 6a TatKug acT, kh ^pa3eonoruamHHocu Matpy^u to^hk M.Oo3unoB Boxugu MaBpugu 6axcpo gap 6apo6apu BoxugxoH gurapu gap xaMHH ^ona6 coxTa myga, a3 ^a6unu Ha gap 6e^ MencHTagy Ha gap naH^moxa, Ha gap Ta6aK MencTagy Ha gap Ka^^ec (27, 1, c.682), Ha cap gopag Ha gyM, (27,1,674) 6a ^aTopu BO goxun KapgaacT. Eapou MatnyMOTH 6emTap gap hh 6opa xoHaHgaroH MeTaBOHaHg 6a khto6h ^Ma^ugoB Mypo^uaT KyHaHg (3).

nem a3 xaMa 3HKp KapgaH n03HMacT, kh BO-h MaBpugu 6axc ce BapuaHT e ryHa gopag. flap aKcapu ^apxaHrxou to^hkh oh gap ryHau " Ha cnx cy3ag, Ha Ka6o6" OMagaacT. Hcthcho O3MA acT, kh gap oh gy ryHau Boxugu Ma3Kyp OBapga mygaacT: 1. Ha cnx cy3ag, Ha Ka6o6; 2. Ha cnx 6ncy3ag, Ha Ka6o6. (26,2, c.361) flap xaMau ^apxaHrxou ^opcß -pycß Ba pycß-^opcß ryHau "Ha cnx 6ncy3ag, Ha Ka6o6" 3HKp mygaacT. TaHxo gap khto6h 3MT ryHau "Ha cnx cy3agy Ha Ka6o6" OMagaacT. (12, c.130) TyHaxou Ma3Kyp a3 nux03H MatHO aÖHHaTH KOMun gopaHg. E03 aK ryHau MaH3yMH BO MaBpugu Taxnun gap "XupagHOMau HcKaHgap0"-u Hh30mh

омадааст, ки дар бораи он поёнтар истода мегузарем. Дар тарчумаи узбекй ин ВФ дар гунаи сих хам насузаду кабоб хам омадааст.

Дар поён ВФ-и мавриди назарро дар фархангхои точикй ва лyFaтхои русй-точикй ва точикй-русй, яъне фархангхои дар Точикистон ба чоп расида, дар фархангхои форсй, яъне дар Эрон нашр шyдa ва фархангхои дyзaбонaи форсй, хамчунин дар фархангхои тафсирии точикии форсй аз назар мегузаронем.

ВФ на сих сузад, на кабоб хам дар ФИР ва хам дар ФЗМА омадааст. Дар ФЗМА шархи зерини ВФ пешниход шyдaacт: 1. Ва^те дар коре нафъи хар ду тараф дар назар гирифта шавад, ин зарбулмасалро мегуянд. 2. Масъаларо аз руи адолат хал бояд кард. (26, с.2с.361) Дар таъйиди маънохои мазкур М.Фозилов панч мисол, аз чумла чор шохиди манзум ва як порчаи мансур овардааст:

Ацлрову нуцлро х,амчун тарозу рост дор,

Цах,д кун то дар миён на сих сузад, на кабоб. (Аттор)

Гуфта ногуфта кунад аз фат^и боб,

То аз он на-й сих сузад, на-й кабоб. (Maвлaвû)

Бар дили пуроташам тире зи мижгонат нишаст, Он чунон кун, цони ман, на сих бисузад на кабоб. (Ибни Ямин)

Хар нафасе нафаскаше бояд, лек, Он моя, ки на сих бисузад, на кабоб. (Ягмои Цaндaцû) Мисоли насрй аз романи "Дохунда"-и С.Айнй мебошад ва азбаски хачман калон аст, аз овардани он худдорй кардем.

Дар охири ин моддаи лyFaвй М.Фозилов бо аломати "ишора" байти зерини Низомиро овардааст:

Миёнци чунон кун бараъйи савоб, Ки х,ам сих бар цо бувад, х,ам кабоб (26,2,с.361). Байти шохид аз Низомй дар "Хирадномаи Искандарй", дар фасли "Таълими Хизр дар гуфтани достон" омадааст. Возех аст, ки Низомй бино ба та^озои вазн ба ВФ тaFЙирот даровардааст. Дар асоси ин байт бо боварии комил гуфтан мумкин аст, ки дар охири асри X11 (соли таълифи асар 1197-1204) ВФ-и мавриди бахс дар гунаи имруза, яъне дар шакли мухаффаф истифода мешудааст.

Дар ФИР муаллиф шархи ВФ-ро каме тaFЙир додааст: "Дар коре манфиати хар ду тарафро дар назар доштан, дар халли масъалае хавдонй ва бетарафона рафтор кардан" (27 1,с.677) Барои тасди^и маънои мазкур се мисоли мансур аз "Ч,авонй"-и Толис, "Дохунда" ва "Марги судхур"-и Айнй оварда шудааст. (27, 1, с.674-675)

Дар ФЗТ на дар моддаи лyFaвии сих ва на дар кабоб ВФ-и мазкур наомадааст. Дар ФТЗТ дар шархи калимаи кабоб бо ишораи зарбулмасал "на сих сузад, на кабоб" - на ин зарар бинад, на он мазкур аст. (23, 1, с.599) Вохиди фразелогии мавриди тад^и^ дар "ЛyFaти нимтафсилй барои забони точикй" -и устод Айнй наомадааст. ВФ-и маврид назар дар гунаи "на сих сузад, на кабоб" дар хамаи лyFaтхои точикй-русй (дар шархи моддахои лyFaвии сих, кабоб) ва русй-точикии (дар шархи вожаи волк) дар даврони шуравй оварда шудааст. Тафовути чузъй танхо дар тарчумаи ин вохиди фразеологй ба забони русй ба назар мерасад. Масалан, дар ЛТР-46 дар шархи вожаи кабоб омадааст: На сих сузад, на кабоб-не сгорит ни мясо, ни вертел, посл. ср.русск.: и волки сыты, и овцы целы. (13,1,с. ) Дар моддаи лyFaви сих дар ЛТР-54 тарчумаи каме дигари русии ВФ оварда шудааст: "ни сгорят ни вертел, ни

шашлык (14, с.360)" Дар ФТ ба Р ВФ "на сихсузад, на кабоб" ду бор хам дар шархи моддаи лугавии кабоб (24, с.20) ва хам сих (24, с.545) зикр гардида, муодили русии "и волки сыты, и овцы целы" бо аломати посл. бе тачумаи тахтуллафзй омадааст.

Дар фархангхои тафсирии забони форсй, аз кабили ЛД, ФФМ, ФА, ФБС, ФФ вохиди фразеологии мазкур наомадааст. Устод Алиакбари Деххудо дар чилди чоруми АХФ вохиди фразеологии мавриди тахлилро бо шавохиди шеърй ва як муодили хиндй зикр кардааст:"На сих би сузад, на кабоб-агар товон ва зиёне аст, бар хар ду тараф баробар пахн шавад". Мисолхо аз Мавлавй ва Ибни Ямин дар боло дар иктибос аз ФЗМА-и Фозилов зикр гардиданд. Дар китоби Деххудо муодили хиндии шабех ба ВФ-и мавриди бахс оварда шудааст:"Мор бимирад ва асо нашканад"(10,4,с. )

Сайид Мухаммадалй Доиюлислом дар шархи вожаи сих бо ишораи "ом,дар такаллум ва назму наср" ВФ на сих бисузад, на кабобро оварда шарх додааст. (11,3,с.443)". Храмин муаллиф дар моддаи лугавии кабоб баъди шарх бо ишораи амсол байти зеринро ба тарики шохид овардааст:

Коре бикун бахри савоб, Ни сих бисузад, на кабоб. Дар ФРФ-и Восканян ВФ мавриди назар ва муодили русии он омадааст. (9, с.75) Мураттибони ФР ба Ф тарчумаи тахтуллафзии ВФ "на сих сузад, на кабоб"-ро дар моддаи лугавии волк дар гунаи ни вертел не сгорит, не кебаб овардаанд. (16, с.106) Дар ФФба Р баъди шархи ВФ -и мавриди назар дар моддаи лугавии сих шохиди зерин омадааст: "Коре бикун, ки на сих бисузад, на кабоб, посл. делай так, чтобы ни вертел не сгорел, ни шашлык" (соотв. делайте так, чтобы и волки были сыты, и овцы целы) (16, с.78)

Дар фархангхои тафсирии ба мо дастраси куруни вусто- ФЧ,, ФР, Б^, ГЛ, ЧХ вожахои сих ва кабоб ва мутаносибан ВФ на сих сузад, на кабоб зикр нашудааст.

Лозим ба таъкид аст, ки вохиди фразеологии "на сих сузад, на кабоб" аз забони точикй ба маънои мустаъмалаш ба забони узбекй низ гузаштааст:

-Сих хам куймасин, кабоб хам-хеч кимга, хеч кайсй тамонга зарар булмасан, иш икки томон учун беозор битсин.

- Билмасиз мй нима? - раис уларни келиштирмокчй булдй, - келинг, сих хам куймасинг, кабоб хам деганлари дег иккалашга беш бахо бериб куя коламиз майлаш-мй? (21, 5, с.589)

-Сих хам насузад, кабоб хам - ба ягон кас, ба ягон тараф зарар нарасад, ба хар ду тараф кор беозор сурат гирад.

- Медонед-чй? - онхоро ба муросо оварданй шуд раис,- биёед сих хам насузад, кабоб хам гуфтагй барин, ба хардуяшон бахои панч гузорему монем, майлаш-мй?

Дар УРС дар моддаи лугавии кабоб ВФ сих хам куймасин, кабоб хам мазкур аст ва муодили русии он бо аломати погов. чтобы и вертел не сгорел и шашлык также; соотв. чтобы и волки были сыты и овцы целы омадааст. (20, с.136)

Дар назари аввал дар мантики ин вохиди фразеологй халале ба назар намерасад, зеро маънои тахтуллафзии он дар хамин гуна гуё возех мебошад: оташи кураро тавре муштаил кардан ва сихи гуштзадаро тавре пухтан лозим аст, ки хам сих насузад, хам кабоб. Вакте ба чузъи якуми ибора тааммук мекунем, халали мантикии он возеху равшан мегардад: насухтани кабоб фахмо аст, вале насухтани сих чи маъно дорад? Барои равшанй андохтан ба халали мантикй чузъхои таркибии ин вохиди фразеологиро ба риштаи тахлил мекашем.

Дар шархи вожаи кабоб дар байни хамаи мyaллифони фархангхои тафсирй иттифо^и ороъ ба назар мерасад. Барои мисол, Мухаммад Муин кабобро чунин шарх додааст: "гушти ^итъа-^итъа шyдa ва бар руи оташ бирëн карда".(15, 2, с.)

Шархи вожаи сих бошад, таамму^и бештарро та^озо мекунад. Дар ФЗТ, ФТЗТ, "ЛyFaт"-и Айнй, ФФ ба Р, ФТбаР вожаи œx бо шархи (албатта бо иxтилофоти чузъй) зерин омадааст. "Мили борики оханини нугтез, мили охане, ки порчахои гуштро ба он гузаронида, дар оташ кабоб мекунанд." (23,2,с.258) Ба забони русй низ вожаи сих"вертел, шампур, заостренный железный прут" шарх дода шудааст. (24, с.549). Дар ЛД, ФФМ, ФФ таъкид шудааст, ки сж милаи кабобпазй, чу6й (таъкиди мо - Ш.Ш.) ë филиззй аст.

Махз хамин нукта, яъне аз чуб cоxтa шудани cиxи кабобпазй xaлaли манти^иеро, ки дар зехни инсон хангоми xондaн ë шунидани ВФ-и на сих сyзад, на кабоб ба мдан меояд, рафъ менамояд. Гап дар сари он аст, ки аз чуб cоxтa шудани сж маънои тахтуллафзии ВФ на сих сyзад, на кабобро мyшaxxac месозад. Чузъи аввали ВФ на сих сyзад маънои зеринро дорад: оташи кураи кабобпазй бояд ба андозае бошад, ки на сжи чубй даргирад ва на кабоб сузад. Дар ФР на ВФ мавриди тах^и^ ва на моддахои лyFaвии cиx ва кабоб зикр нашудаанд, вале Абдуррашиди Татавй дар шархи вожаи сихак менависад: "Сихак мycaFFaри cиx ва ^исме аз кабоб, ки гуштро реза кунанд ва бар cиxхои кучаки чубин кунанд ва бар руи тоба ва санг бирëн кунанд." (19, с.635) Аз ин гуфтахо ба xyлоcaе омадан мумкин аст, ки то замони таълифи ин фарханг, яъне то соли 1644 cиxро хануз аз чуб меcоxтaaнд.Бо вучуди шархи дар боло омада, дар ин гунаи ВФ Faйриrçaноaтмaндии мантией дар бобати cyxтaни кабоб эхсос мешавад.

Чи тавре ки дар боло зикр шуд, дар аксари фархангхои иборахои реxтa ë зарбулмасалу ма^ол байти Ч,алолуддини Румй 'Туфта нагуфта кунад аз фaтxи боб/ То аз он на-й сж сузад, на-й кабоб" ба тари^и мисоли и^тибос мешавад. Чалолуддини Румй дар дафтари шашуми "Маснавии маънавй" дар "Х,икояти Fуломи хинду, ки бо худовандзодаи худ пинхон хаво оварда буд" фаслeро тахти унвони зeрин овардааст: "Сабр фармудани хоча модари духтарро, ки Fуломро зачр макун. Ман Уро бe зачр аз ин тамаъ бозоварам, ки на сих сyзад, на кабоб хом монад". (2,6,с.101) гунаи комили ин ВФ-ро зикр кадааст. Мутаассифона гунаи комили вохиди фразеологии мазкурро дар дигар осори xan™ ндагон, ки дар дастраси мо ^арор дорад, дучор нашудем. Гунаи дар сарлавха омадаи ВФ хамаи номавзунию номутоби^атии манти^иро, ки дар зехни инсон аз варианти на сих сузад, на кабоб пайдо мешавад, рафъ менамояд. Худи ВФ низ дар ин гуна возехию мавзунй ва манти^и комил хосил мекунад: оташи кабобпазй бояд ба андозае бошад, ки на сж сузад ва на гушт xом монад. Ба ибораи дигар, дар ин чо cyxaн дар бораи cyxтaни гушт намеравад, чи тавре ки ин фахмиш аз гунаи кутохшудаи ВФ на сих сузад, на кабоб бар меояд.

Мавриди зикр аст, ки ба тари^и иxтиcор истифода шудани хам ВФ ва хам зарбулмасалу ма^ол ва хикмату андарзхо то хол мавриди тах^и^и мaxcyc ^арор нагирифтааст. Албатта, мyтaxaccиcони соха дар ин бора мулохизахо бaëн кардаанд. Масалан ^ Мачидов менависад: "Дар протсесси тасвири во^еа барои ба мазмуни ягон фразеологизм илова намудани тобишхои нави семантикй ва обу ранги бадей баъзан чузъ ва унсурхои грамматикии фразеологизм иваз ë партофта мешаванд, гохо ин ë он чузъи ВФ афтода мемонад, ки дар натича семантикаи умумии фразеологизм тaFЙир нaëбaд хам, фразеологизм ба тобиши нави экспрессивй сохиб мешавад...Вариантхои ВФ-и забон бештар дар натичаи ивазшавй, иловашавй ва афтидани унсурхои лексикиву грамматикии фразеологизм ба вучуд меоянд. (4, с.59) Масалан вохиди фразеологии машхури "Аз як

gacT KiipciiK HaMe6apoHg"-po rupeM, kh 6a MatHou "6apon 6oMyBa$$a^HaT 6a aH^oM pacoHHgaHH Kope HTra^o^y Hrraxpg no3HM acT, ogaMH TaHxp Kopepo 6a aH^OM pacoHHga HaMeTaBOHag" Kop6acT Merapgag. (27, 2,c.475) flap 3a6oHH to^hkh 603 gy BapuaHTH hh BO MaB^yg acT: "^apcaK a3 gy gacT Me6apoag" Ba "KapcaK a3 gy Tapa$" (27, 2,c.542). YcTog Eagey33aM0HH Oypy3oH$ap gap "fflapxu ocop Ba ax,Bonu MaBnoHo" a3 khto6h "MaopH$"-H nagapu PyMH - EaxpynBanag H^Tu6oce oBapgaacT, kh gap oh BapuaHTH gurapu BO Ma3Kyp oMagaacT: "...kh xaprH3 a3 »k gacT 6oHr Haoag" (6, c.53). E.Oypy3oH$ap gap TatMugu Tatcupu "Maopu^"-H EaxpynBanag gap TamaKKynu a^Kopu MaBnoHo 6aÖTH 3epuHpo a3 "MacHaBHH MatHaBH" oBapgaacT:

Xpn 6o^u Ka$ 3adaH ond öadap, A3 hku dacmu my 6e dacmu дигар? flap 3a6oHH Myocupu to^hkh KanuMau "6oHr" 6a MatHou "cagou 6o x,aM 3agaHH gy Ka^H gacT", atHe ^apcaK e Ka$Ky6ß a3 ucretMon 6apoMagaacT. flap O3T hh3 MatHoxpu 6oHry xypym, 6oHrH gap, 6oHru MypF, 6oHru Hym, 6oHr 3agaH hh Bo^a Ma3Kyp acT. (22, 1, c.201)

Kop6acTH BO Ba 3ap6ynMacany Ma^on^o gap maKnu KyToxmyga gap 3a6oH^ou gurap hh3 6a Mymoxuga Mepacag. MacanaH, BO-h xene Matpy^H pycuu "hh pbi6a, hh M»co"-po rupeM, kh Huc6aT 6a ogaMoHH MaB^eu MycraxKaM Ba ^axtH HagomTa ucra^oga MemaBag. To^hkoh to HMpy3 hh BO-po 6a 3a6oHH pycH Kop Me^apMoaHg, xapnaHg Myogunu to^hkhh oh "Ha gy3gu 6030p, Ha manxH Ma3op" MaB^yg acT. (17, c.981) KaM KacoH MegoHaHg, kh BapuaHTH nyppau oh "hh pbi6a hh m»co, hh Ka^TaH hh p»ca" acT. (7) Khcmh gyByMH hh BO эx,тнмon 6o ca6a6x,ou 3epuH x,a3$ myga 6omag: ca6a6u aBBan oh acT, kh gap ^hcmh gyByMH BO xaMoH MatHou ^hcmh aK TaKpop mygaacT; ca6a6u gyByM, a3 a^Tam, TaMoronu xaMau 3a6oHx,o 6a KyTox6aeHH Me6omag.

Ca6a6u HXTucop mygaHH BO e a3 oh a^TogaHH hh e oh ^y3t, эxтнмon, nem a3 x,aMa, gap Ba3HHHHH Tana^^y3 6omag, 3epo BO-po ogaMoH gap oMagu ran 6apo Ta^BHaTH aroH $HKpy Mynox,H3ax,oamoH Hcra^oga Me6apaHg. CoHHaH, a36acKH gap 6at3e BO, kh a3 gy ^hcm u6opaTaHg, gap ^hcmh gyByM Mynox,H3au gap ^hcmh aBBan H^oga e^Ta e TaKpop MemaBag e Ta^BuaT Mee6ag, gap 3a6oHH 3HHga 6a ca6a6u KacpaTH ucTetMon aK ^hcmh BO x,a3$ MemaBag, 3epo ^hcmh aBBan x^moh MatHopo Megux,ag. MacanaH, rupeM BO "Ax,MagH nopuHa"-po, kh 6a MatHou "MoHaHgu nemTapa, hh xene kh 6yg, x£moh TaBp MoHgaacT, 6eTarHHp" (27, 1,c.52) ucTH^oga MemaBag. TyHau acnuu BO "Ax,Magu nopuHa, caBgorapu KapMHHa" acT, kh 6o Mypypu 3aMoH ^hcmh gyroMH oh uxTucop mygaacT1.

Eapou gap 6opau Tax^H^H BO 6a aroH xynocau ^aitH oMagaH, Tetgogu xarranHMKoH 6emTapu HyHHH Boxug^ou $pa3eonorupo rupg oBapga, 6a pumTau Tax,nun KamugaH no3HM acT. flap acocu ry^Taxou 6ono gap 6o6aTH BO "Ha cux cy3ag, Ha Ka6o6" 6at3e Myno^H3a^opo 6aeH KapgaH MyMKHH acT:

- 6aÖTH Hh3omhh raH^aBH hmkoh Megu^ag 6a xynoca oeM, kh gap acpu XII gap 6aÖHH xan^ annaKaM ryHau uxTucopmygau BO-h Ha cux cy3ag, Ha Ka6o6 pou^ 6ygaacT. Arap HyHHH HaMe6yg, Hh3omh oHpo gap KHTo6am HaMeoBapg;

1 ryHau nyppau hh BO-po 6a Myannu^ koth6h Mactynu Ma^annau HnMH-Ha3apuaBHH "Ax6opu flflE^CT" CaMeeB A. rym3ag HaMyga, TatKHg KapgaHg, kh BapuaHTH "A^Magu nopuHa, caBgorapu KapMHHa"-po conu 1967 gap floHumro^u gaBnaTHH To^hkhctoh 6a homh B.H.^eHHH a3 MyannHMaamoH A6gyppa^MoH Eyxopu3oga myHHgaaHg.

- хамзамон дар нимаи дувуми асри XIII, яъне дар солхои таълифи "Маснавии маънавй" хам гунаи мухаффаф ва хам гунаи пурра дар истифода будааст. Ба ибораи дигар дар як давраи муайяни таърихй дар забони точикй хар ду гунаи ин ВФ дар истеъмол ;арор доштааст;

- барои муайян кардани дар кадом давраи таърихй пайдо шудани гунаи мухаффафи ВФ - и мавриди тахлил мероси хаттии асрхои Х-Х11 ва, махсусан, осори мансурро аз ин нигох бо ди;;ат омухтан лозим аст, зеро дар назм истифода бурдани гунаи пурраи ВФ «на сих сузад, на кабоб хом монад» мушкилтар аст. Хдрчанд, байти фав;уззикри Низомй собит месозад, ки барои шоири сохиби;тидор ин вазифаи ичронашаванда нест;

- муайян кардани он, ки гунаи пурраи ВФ-и мавриди назар то кадом аср баъди Румй дар истеъмол будааст, хамчунин тад;и;и ёдгорихои манзуму мансури баъди ;арни XIII-ро та;озо менамояд.

Руйхати ихтисора^о:

АХД-Амсол ва хиками Алиакбари Деххудо; Б^-Фарханги "Бурхони ;отеъ"; FЛ-Фарханги "Fиёс-ул-луFOт"; ЗМТ-зарбулмасал ва ма;олхои точикй; ЛРТ-Лугати русй-точикии соли 1985;ЛТР - ЛуFати точикй-русии соли 1946; ЛРТ-ЛуFати точикй-русии соли 1954; ЛД-"ЛуFатнома"-и Деххудо; УРС- Узбекско-русский словарь; УТИЛ- Узбек тилининг эзохли луFати; ФБС-Фарханги бузурги сухан; ФЗМА-Фарханги зарбулмасал, ма;ол, ва афоризмхои забони точикй;ФЗТ- Фарханги забони точикй; ФИР- Фарханги иборахои рехта; ФН - Фарханги Низом; ФР-Фарханги Рашидй; ФРФ- Фарханги русй-форсии Восканян; ФТЗТ-фарханги тафсирии забони точикй; ФТР-Фарханги точикй ба ба русй; ФФМ - "Фарханги форсй"-и Муин; ФЧ,- Фарханги Чахонгирй;

Пайнавишт:

1. Влахов С., Флорин С. Непереводимое в переводе.-М.:Международные отношения, 1980.-340 с.

2. Замонй Карим. Шаруи цомеи "Маснавии маънавй ". Дар уафт муцаллад. - Теурон, 1392.

3. Мацидов Х. Фразеологическая система современного таджикского языка. - Душанбе, 2006.- 406 с.)

4. Мацидов X Фразеологияи забони уозираи тоцикй.- Душанбе, 1982- 102с.

5. Руми Джалаладдин Мухаммад. Поэма о скрытом смысле. В 2-х томах. -М.: Вече, 2013.

6. Фурузонфар Бадеуззамон. Рузгор ва осори Мавлоно. -Душанбе, 2007.-252 с.

7. (https://godliteraturv.ru/articles/2016/08/17/9-izvestnvkh-fraz-kotorve-oznachayut-ne-to (дата обращения: 28.12.21)

Список словарей:

8. Анварй, Хасан. Фаруанги бузурги сухан.Дар 8 цилд. - Теурон: Сухан, 1381.

9. Восканян К.Я. Русско-персидский словарь. - М. : Русский язык, 1986,-830 с.

10. Деухудо Алиакбар. Амсолу уикам. Дар 4 цилд.-Теурон: Амири Кабир, 1364.

11. Доиюлислом Сайид Мууаммадалй. Фаруанги Низом. Дар панц цилд.-Теурон,1364.

12. Таджикские пословицы и поговорки. Составители А.Писарчик, С.Тоциддинов, М.Хомидцонов. - Сталинобод: Таджикское гос. Из-во, 1960. - 227с.

13. Таджикско-русский словарь.Под общей ред. академика Е.Н.Павловского.Т.1-Сталинобод-Тошкент, 1946.-339с.

14. Таджикско-русский словарь.Под ред. М.В.Рауимй ва Л.В.Успенской.- М.:Из-во иностранных и национальных словарей, 1954.-780с.

15. Муин М.Фаруанги форсй. Дар шаш цилд. - Теурон: Амири Кабир, 1375.

16. Овчинникова И.К., Фуругиян Г.А., Бади Ш.М. Русско-персидский словарь. -М.:Советская энциклопедия, 1965.-1092с.

17. Русско-таджикский словарь. Под ред. члена-корреспондента АН СССР. М.С.Асимова.-М.: Русский язык. 1985.- 1280с.

18. Садри Афшор Гуломуусайн ва диг. Фаруанги форсй. Дар се цилд.- Теурон: Современная культура, 1388

19. Татавй Абдурашид. Фаруанги Рашидй. Бо эутимом ва пешгуфтори Акбари Беудорванд. - Теурон, 1386.20. Узбекско-русский словарь. - М., 1959.-839с.

21. Толковый словарь узбекского языка. В 5 томах. -Тошкент: Гос. научное из-во, 2006.

22. Фаруанги забони тоцикй. Зери таурири М.Шукуров, А.Капранов, Р.^ошим, Н.А.Маъсумй. Дар 2 цилд.-М.: Советская энсиклопедия, 1969.

23. Фаруанги тафсирии забони тоцикй.Дар ду цилд.-Душанбе:Бухоро, 2015.

24. Фаруанги тоцикй ба русй. Зери таурири Д.Саймиддинов, С.Д.Холматова, С.Каримов. - Душанбе, 2006.-784с.

25. Фаруанги форсй ба русй. Таути таурири Ю.А.Рубинчик. Дар 2 цилд.- М. : Советская энсиклопедия, 1970.-Ц.1,799с.; Ц.2, 864с.

26. Фозилов М.Фаруанги зарбулмасал, макол ва афоризмуои тоцикй. Дар се цилд. Ц.2.-ДушанбеИрфон, 1977.-368с.

27. Фозилов М. Фаруанги иборауои рехтаи забони уозираи тоцик. Дар ду цилд. Цилди 1. Душанбе:Нашриёти давлатии Тоцикистон, 1963.-952с.; Ц.2,Душанбе:Ирфон,1964.-802с.

Reference Literature:

1. Vlakhov S., Florin S. The Non-Translatable in Translation. - M. : International Relations, 1980.-340 pp.

2. Zamoni Karim. Full Commentary to "Masnavi Manavi". In seven volumes. - Tehran: The News, 1392 hijra

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3. Madjidov Kh. Phraseology of Modern Tajik Language. - Dushanbe, 2006. - 406 pp.

4. Madjidov Kh. Phraseology of Modern Tajik Language. - Dushanbe, 1982. - 102 pp.

5. Rumi Djalal ad-Din Mukhammad. The Poem about the Concealed Sense. In two volumes. -M. : Veche, 2013

6. Furuzonfar, Badeuzzamon. The Life and Creation by Mavlono. - Dushanbe, 2007. - 252pp.

7. (https://godliteratury.ru/articles/2016/08/17/9-izvestnykh-fraz-kotorye-oznachayut-ne-to (Date of appeal: 28.12.21)

The List of Dictionaries

8. Anvari, Hasan. The Big Interpretation Dictionary. In 8 Volumes. - Tehran: Word, 1381 hijra

9. Voskanyan K. Ya. Russian-Persian Dictionary. - M. : Russian Language, 1986. - 830 pp.

10. Dehhudo, Aliak. Proverbs and Sayings. In 4 Volumes. - Tehran: The Great Emir, 1364 hijra

11. Doryulishom Sayid Mukhammadali. Nizom s Dictionary. In five volumes. - Tehran, 1364 hijra

12. Tajik Proverbs and Sayings. Compilers: A. Pisarchik, S. Tadjiddinov, M. Homidjohnov. -Stalinabad: Tajik State Publishing-House. 1960. - 227pp.

13. Tajik-Russian Dictionary. Under the general editorship of academician Ye. N. Pavlovsky. Vol 1. - Stalinabad-Tashkent, 1946. - 339 pp.

14. Tajik-Russian Dictionary. Under the editorship of M. V. Rahimi and L. V. Uspenskaya. -M. : Publishing-House of Foreign and National Dictionaries, 1954. - 780 pp.

15. Muin M. Persian Dictionary. In six volumes. - Tehran: The Great Emir, 1375 hijra

16. Ovchinnikova I. K., Furughiyan G. A., Badi Sh. M. Russian-Persian Dictionary. -M. : Soviet Encyclopedia, 1965. - 1092 pp.

17. Russian-Takjik Dictionary. Under the editorship of correspondent-member of the USSR AS M.S. Asimov. -M.: Russian Language, 1985. - 1280pp.

18. Sadri Afshor Gulomkhusayn et alia. Persian Dictionary. In three volumes. - Tehran: Modern Culture, 1388 hijra

19. Tatavi, Abdurashid. Rashidi Dictionary. Recension and preface: Akbar Behdorvand. -Tehran, 1386 hijra

20. Uzbek-Russian Dictionary. -M., 1959. - 839pp.

21. Interpretation Dictionary of the Uzbek Language. In 5 volumes. - Tashkent: State Scientific Publishing-House, 2006

22. Tajik Interpretation Dictionary (in Tajik). Under the editorship of M. Shukurov, A. Kapranov, R. Khoshim, N.A. Masumi. In 2 Volumes. - M. : Soviet Encyclopedia, 1969

23. Tajik Interpretation Dictionary. In two Volumes. - Dushanbe: Bukhara, 2015

24. Tajik-Russian Dictionary. Under the editorship of D. Saymiddinov, S. D. Kholmatova, S.Karimov. - Dushanbe, 2006. - 784pp.

25. Persian-Russian Dictionary. Under the editorship of Yu. A. Rubinchik. I two volumes. - M. : Soviet Encyclopedia, 1970, №1 - 799pp; №2 - 864pp.

26. Fozilov M. The Dictionary of Tajik Proverbs, Sayings and Aphorisms. In three volumes. -V.2. - Dushanbe: Cognition, 1977. - 368pp.

27. Fozilov M. The Dictionary of Phraseological Combinations of Modern Tajik Language. In two Volumes. - V.1. - Dushanbe: State Publishing-House. 1968. - 952 pp. - V.2. -Dushanbe: Cognition, 1967. - 802pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.