Научная статья на тему 'БУХОРО ХАЛҚ СОВЕТ РЕСПУБЛИКАСИДА МАОРИФ СОҲАСИНИ ИСЛОҲ ЭТИЛИШИ (1920 1924 ЙИЛЛАР)'

БУХОРО ХАЛҚ СОВЕТ РЕСПУБЛИКАСИДА МАОРИФ СОҲАСИНИ ИСЛОҲ ЭТИЛИШИ (1920 1924 ЙИЛЛАР) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

308
72
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Совет ҳокимияти / шўро давлати / маориф назорати / Халқ Маориф Комиссарлиги / маданий инқилоб сиёсати / Soviet power / Soviet state / education control / People's Commissariat of Education / policy of the cultural revolution

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ҳамза Жўраев

Ушбу мақолада Бухоро Халқ Совет Республикасида совет таълим тизимининг ташкил этилиши билан боғлиқ жараёнлар кўрсатиб ўтилган. Совет давлати томонидан мактаблар (дорулмуаллим, ўқув юртлари ташкил этилган, кенг таълим тизими йўлга қўйилган бўлса да,бу борада кўплаб муаммо ва камчиликлар бўлганлиги мисоллар асосида кўрсатиб ўтилган Совет давлати ҳукмронлиги йилларида халқ таълими тўлиқ ҳукумрон коммунистик мафкура исканжасида булиб, таълим тизимида тарбияланувчиларнинг миллий хусусиятларига эътибор берилганлиги архив ҳужжатлари асосида ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REFORM OF THE EDUCATION SECTOR IN THE BUKHARA PEOPLE'S SOVIET REPUBLIC (1920-1924)

This article describes the processes associated with the establishment of the Soviet education system in the Bukhara People's Soviet Republic. Although the Soviet state established schools (teachers, educational institutions, a comprehensive education system), there were many problems and shortcomings in this area. based on archival documents.

Текст научной работы на тему «БУХОРО ХАЛҚ СОВЕТ РЕСПУБЛИКАСИДА МАОРИФ СОҲАСИНИ ИСЛОҲ ЭТИЛИШИ (1920 1924 ЙИЛЛАР)»

БУХОРО ХАЛК СОВЕТ РЕСПУБЛИКАСИДА МАОРИФ СОХДСИНИ ИСЛОХ ЭТИЛИШИ (1920 1924 ЙИЛЛАР)

Хамза Жураев

Чирчик давлат педагогика институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Бухоро Халк Совет Республикасида совет таълим тизимининг ташкил этилиши билан боFлик жараёнлар курсатиб утилган. Совет давлати томонидан мактаблар (дорулмуаллим, укув юртлари ташкил этилган, кенг таълим тизими йулга куйилган булса да,бу борада куплаб муаммо ва камчиликлар булганлиги мисоллар асосида курсатиб утилган Совет давлати хукмронлиги йилларида халк таълими тулик хукумрон коммунистик мафкура исканжасида булиб, таълим тизимида тарбияланувчиларнинг миллий хусусиятларига эътибор берилганлиги архив хужжатлари асосида ёритилган.

Калит сузлар: Совет хокимияти, шуро давлати, маориф назорати, Халк Маориф Комиссарлиги, маданий инкилоб сиёсати

REFORM OF THE EDUCATION SECTOR IN THE BUKHARA PEOPLE'S

SOVIET REPUBLIC (1920-1924)

Hamza Jurayev

Chirchik State Pedagogical Institute

ABSTRACT

This article describes the processes associated with the establishment of the Soviet education system in the Bukhara People's Soviet Republic. Although the Soviet state established schools (teachers, educational institutions, a comprehensive education system), there were many problems and shortcomings in this area. based on archival documents.

Keywords: Soviet power, Soviet state, education control, People's Commissariat of Education, policy of the cultural revolution

КИРИШ

Совет хокимияти урнатилган дастлабки йиллардан бошлаб, миллий маданият сохасида хам хукумрон давлат мафкурасига мос узгаришларни амалга

оширишга киришилди. Шу асосида улкадаги мавжуд укув даргохлари урнига совет мактабларини ташкил килишга киришди. Совет давлати томонидан бир катор чора - тадбирларнинг амалга оширилиши, аввало махаллий ахоли орасидан чиккан халк таълими ходимлари, маданият арбобларининг зур бериб ишлаши натижасида 20 - йилларнинг биринчи ярмида республика худудида маданий хаёт хукумрон мафкурага хос янги куринишда карор топа бориб, ахолининг бутун хаётини камраб ола бошлади.

МУ^ОКАМА

1920 йил 30 октябрда Бутун Россия Ижроия кумитаси Турк - комиссияси РСФСР халк камиссарлари советининг кушма мажлисида Бухоро республикасидаги маориф масаласи мухокама килинди. Унда Бухоро республикаси худудида совет мактабларини ташкил килиш, уларга болаларни жалб килиш, укитувчи кадирлар таёрлаш, саводсизлик мактабларини очиш масалалари куриб чикилди. 1921 йилнинг урталарида Бухоро Халк Совет Республикаси карамоFида булган вилоят ва туманларда шу жумладан, К,ашкадарё ва Сурхондарё худудларида хам маориф булимлари ташкил этилди. Халк маорифи Комиссарлиги томонидан Шаркий Бухорода биринчи совет мактаблари очилган булса, 1922 - 1923 йилларда уларнинг сони 73 тага етди. Жумладан К,аршида 10 та, Термизда 3та, Шахрисабизда 5та, Гузорда 5 та мактаблар фаолияти йулга куйилди[1].

БХСР хукимати маданият ва маориф сохаларини катта эътибор каратди. Бу борада БХСР хукумати таркибида ташкил килинган Маориф халк нозирлиги катта роль уйнади. БХСР маориф нозирлари сифатида 1920-1924 йилларда Бухорода жадидчилик харакати ва Ёш бухороликларнинг етакчилари булган, К,ор Йулдош Пулатов (1890-1965), Абдулвохид Бурхонов (1875-1934), Фитрат (1886-1938), Мусожон Саиджонов (1893-1937) фаолият курсатишди. Хусусан, Фитрат БХСРда маорифни ривожлантиришда катта хизмат килди.

Бутунбухоро инкилобий кумитасининг 1920 йил 20 октябдаги карорида республика худудидаги барча эски мактаблар ва мадрасаларни ислох килиш ва уларда дунёвий билимларни кенгрок укитишни жорий килиш кузда тутилди. Шу билан бир каторда, янги типдаги мактаблар ташкил килиш, ахоли уртасида саводсизликни тугатиш ишлари хам бошлаб юборилди. 1923 йилга келиб БХСРда янги типдаги мактаблар сони 40 та булган булса, 1924 йилда 69 та умумтаълим, 4 та мусикий, 3 та хунар мактаблари, 13 та интернат фаолият курсатди. Уларда жами 5604 нафар укувчи таълим олди. Бирок бу ракам мактаб ёшидаги болаларнинг факат 3,1 фоизини ташкил килар эди холос.

Маориф ва мактаб тизимини йулга куйишда энг асосий меъёрий хужжат БХСРнинг дастлабки маориф нозири Кори Йулдош Пулатов рахбарлигида ишлаб чикилган "Мактаблар хакида умумий коидалар" ("Коидалар") булиб, нинг матни 1920 йил 29 ноябрда "Бухоро ахбори" газетаси сахифаларида тула холича эълон килинди. Маскур коидаларда БХСРда маорифни йулга куйишнинг умумий вазифалари, мактаб маъмуриятида бошкарув, педагогик ходимларга маош тулаш тартиби, мактабда фанларнинг хамда таълим- тарбиянинг асосий йуналишлари кайд этилади.

Бухоро вилояти маориф шуъбаси томонидан 1921 йилнинг январида Эски Бухорода 5 та мактаб, бутун вилоят буйича 15 та мактаб, битта хотин-кизлар мактаби, битта хунар мактаби мавжутлиги хабар килинади. 1922 йилда шу каби мактабларни сонини 80 тагача етказиш режаси кайд килинган. Айни шу даврда 5 жойда кечки курслар хам фаолият олиб бориб, улардан биттасида форс, турк, рус, немис тилларида таълим берилиб, 120 киши таълим олган экан.

1921-1922 укув йилидан бошлаб Бухоро шахрида биринчи дорулмуаллим очилган. Дорулмуаллиминда укиш муддати 2 йиллик булиб, ахзори - сирки булим хам мавжуд эди. Дорулмуаллимин тайёрлов булимига кабул килинадиган укувчи - талабалар ёши 15 дан кам, 22 ёшдан катта булмаслиги шарт килиб куйилган. "Дорулмуаллиминнинг очилиши илм ва маориф йулида биринчи одимдир. Бухоронинг истикболи ва саодати учун дорулмуаллиминнинг яшамоFи лозимдир. Бунга хукумат ахамият бериб, бунинг яшамоFини таъмин этиш керакдир", деб ёзилади "Бухоро ахбори" газетасида. Унда тахсил олиш учун БХСР нинг 10 та влоятидан ёшлар тупланган. 1921- 1922 укув йилида Янги Чоржуй шахрида иккинчи дорулмуаллимин хам иш бошлади.

"Янги Чоржуйда собик амир хукумати тарафидан солинган Николай гимназияси (Россия подшоси Николай номи билан аталган) укув юрти биносида уткан сана (1921) дорулмуаллимин иш бошлаFOн эди. Бунга маориф назорати тамонидан Файзулло Хужаев исми берилиб, очилиш маросимида хукумат бошликлари катнашди"- дейилади газета хабарларида. Укув даргохига кушни туркий республикалардан (Татаристон АССР, Бошкирдистон АССР, Туркистон АССР) педагог муаллимлар ишлаш учун таклиф килинган. Бирок БХСР маориф тизимида фаолият курсатган ушбу вакиллар турли сабаблар туфайли орадан куп утмасдан уз ватанларига кайтиб кетишган[2]. Хуллас энг аввало шуро мактаблари таълим тизимида тарбияланувчиларнинг миллий хусусиятларига, уларнинг маънавиятини утмиш мерослари асосида шакиллантиришга жиддий эътибор берилмади.

БХСР даги иктисодий холат нихоятда OFир ахолда булишига карамасдан маорифга бюджетдан 1000 000 сумга якин пул берилди. Шаркий Бухорода муаллимлар семинари очилди, 30 000 нусха дарслик сотиб олинди ва 6000 дарслик мустакил равишда нашр этилди. БХСР да янги совет мактабларини барпо этиш ва болаларни эски усул мактабларга бориб укиш заруратидан холос килмок учун мумкин кадар купрок болаларни янги мактабларга тортиш керак эди. Бу сохада жуда куп холларда иш шу даражага бориб етдики, хукумат укиб турган болаларнинг ота оналари учун бир канча имтиёзлар беришга мажбур булди. Яна бир ачинарли холат уFил болаларни ёшлигидан уйлатириш кизларни ёшлайин турмушга чикариш холатлари куп такрорланган [3].

Бухоронинг хар бир вилоятида 1 -2 та саводсизликни битириш курслари очилди. Бутун Кизил Армия саводсизликни тугатиш мактабларида укитилди. Мисол учун Самаркандда 5 сонли 7 йиллик мактаб укувчиси Зубаиров М. Эски Бухорога татилга келиб, БХСР маорифи томонидан кизил армиячиларни укитиш учун "Ситорои Махи Хоссага" укитувчи этиб тайинланди.[4]

НАТИЖАЛАР

Бухорода маорифни ривожлантириш учун РСФСР билан узаро иктисодий ва маданий дуслик алокаларни мустахкамлаш ва ривожлантиришга алохида ахамият берилди. Маданиятимиз ва халк маорифининг чинакам жонкуяри булган Файзулла Хужаевнинг 1923 йил мартида РСФСР Маорифи Халк Комиссари Анатолий, Васильевич Луначарскийга ёзган тарихий бир мактубида бухоролик 11 нафар ёшни турлий мутахассислик буйича Москвага укишга юбораётганлиги, уларни узлари хохлаган укишларига жойлаштирилиб куйишда, ётокхона, кийим-кечак, озик - овкат ва укув куроллари билан таъминлашда ёрдам курсатиши суралади. Бу вактда яна бир янгилик Бухоро хотин- кизлари хам укишга жалб килинди. Унда укиш учун 22 махаллий узбек хотин-кизлари юуборилди. Бу тадбир Бухоро хотин-кизлар хаётида катта бир вокеа булди. Шунингдек Москвадаги Шарк мехнаткашлари Коммунистик университетига Бухородан 10 та киз укишга юуборилди. 1924 йил Москвада узбек ва рус тилларида ойлик ижтимоий - сиёсий ва иктисодий характердаги "Бухоро турмуши" - "Бухарская жизнь" журнали хам нашр этилди. Юсуфзода Абдуроим мухаррирлигида чикарилган мазкур журналнинг иккинчи кушма сони (март-апрель, 1924 йил) чоп этилган. Шуни айтиш керакки,Туркистон улкасида илм-фанни, маданиятни ривожлантириш учун мусулмон Шаркининг Станбул, Кохира, Анкара каби шахарларида (инкилобдан аввал ва кейин хам) Абдурауф Фитрат, Миёнбузруг Солихов, Соид Хужаев, Мулло Бекжон Рахмонов, Саттор

Жабборов, Гозиолим Юнусов каби унлаб истеъдод эгалари укиб келадилар. Бирок хорижда ( Туркия, Миср, Германия) укиб келган юзлаб истеъдод эгаларининг такдири кат0F0н йиллари фожиа билан тугалланди. 1923 йилда Бухоро Республикасида 32 та бошлаетич ва урта мактаб, 11та болалар уйи педагогика курси хунар мактаби туртта музика мактаби, иккита укитувчилар институти ишлаб турди. "Москвада Бухоро болалари маориф уйида 110 укувчи Совет Иттифокининг бошка шахарлари ва хорижий мамлакатларда 76 киши укимокда эди. 1923 йилда педагогика курсларни битирган 70 киши вилоятларда Совет типидаги мактаблар очиш учун юборилди. Халк маорифи, соFликни саклаш сохасида эришилган дастлабки натижаларда албатта Файзулла Хужаевнинг салмокли хиссаси бор".Файзулла Хужаев Туркистон ва Бухоро вохасида илм- маърифатнинг айникса маориф ва маданиятнинг тараккий этишида алохида ахамият беради. Бухоро Халк Шуролар Жумхурияти Нозирлар Кенгашининг Раиси Файзулла Хужаев ташаббуси билан бухоролик, туркистонлик ва хоразмлик ёшлар 1922- 1923 Москвада Кавказда, Тошкентда ва хорижий мамлакатларда тахсил олишлари учун укишга юуборилди. Германияда тахсил олувчи йигит ва кизлар учун Берлинда узбек тилида " Ковёний" босмахонаси ташкил этилиб, у ерда ёзувчи Садриддин Айнийнинг "К,из бола ёки Холида" Фитратнинг "Хинд сайёхи" номли асари ва Абдулвохид Бурхоновнинг шеърий тупламлари араб алифбосида узбек тилида чоп этилган.[5]

ХУЛОСА

Хуллас, Бухоро Халк Совет Республикасида 1920-1924 йилларда кечкан сиёсий узгаришлар, ижтимоий ва иктисодий жараёнлар Бухоро ахолиси хаётига кескин таъсир курсатди, лекин махаллий ахолининг манфаатлари инобатга олинмада.

Бухоро амирлик хукуматидан OFир мерос булиб колган куплаб хатолар тузатилди, янги хукумат узининг ислохотлари билан БХСРда демокиратик узгаришларни амалга оширишга киришди. Шуро тузуми йилларида укувчилар онгига факат коммунистик партия FOяларига содиклик, унинг топширикларини сузсиз бажариш лозимлиги уктириб келинди. Яна укувчилар кишлок - хужалик ишларида мажбурий мехнатига сафарбар этилган.

REFERENCES

1. X,. Жураев.(2019). XX аср бошларида Бухорода хотин - кизлар харакати (1920 - 1924). Баркарор ривожланишда узлуксиз таълим муаммоси ва ечимлари.1. 239

2. X,. Жураев.(2019). Бухоро Халк Совет Республикасида миллий театр ва кино саъати (1920 - 1924йй). КарДУ хабарлари. 1.48

3. Toshev, Solejon Ahmadjonovich.(2020). Туркияда Урта Осиё ва Узбекистан совет даври тарихи буйича тадкикот олиб борган ташкилотлар тарихидан. International European Conference Science, Research.1.76-79

4. Тошев, Солежон Ах,матжонович.(2020). Узбекистон совет мустамлакачилик даври тарихининг Туркияда урганилиши. Утмишга назар.2(2-махсус сон). 347353

5. Abdurakhmanova, J. N. (2020). The policy of tolerance in Uzbekistan (in the case of Greeks). International Journal on Integrated Education, 2(5), 212.

6. Жуммагул Номозовна Абдурахманова, Саодат Абдурашидовна Тоштемирова.(2020). Инновацион технологиялар ва ахборот маданиятини шакллантириш педагогиканинг долзарб масалаларидан бири. Science and Education.1(7). 436-442

7. G'afforov, Y., Nafasov, A., & Nafasova, Z. (2020). From the History of the Beginning of the "Great Game". Journal of Critical Reviews, 7(11), 2798-2802.

8. Javlonbek Rayimnazarovich Begaliyev. (2020). XIVA XONLIGI TARIXSHUNOSLIGI. Science and Education. 1 (6), 153-160.

9. Nasirov Otabek., Usmanov Farhod, & Begaliyev Javlonbek. (2020). Order of Creation of Joint-Stock Companies in Turkestan in the Late XIX -Early XX Centuries and Participation of Foreign Capital in It. International Journal of Psychological Rehabilitation 24 (7), 8034-8042

10. Toshtemirova S. A. (2019). KLASTER YONDASHUVI ASOSIDA MINTAQAVIY TA'LIM TIZIMINI BOSHQARISH. NamDU ilmiy axborotnomasi. Volume 1 Issue 11. 361.

11. Тошев, С. (2020). Узбекистоннинг совет мустамлакачилиги даври тарихини урганишда турк тилидаги манбаларни урни. In Тарихий манбашунослик, тарихнавислик, тарих тадкикотлари методлари ва методологиясининг долзарб масалалари (pp. 121-127)

12. Ш.Б. Жумаева Ж.Н. Абдурахманова.(2020). Жемчужина Узбекистана: история Свято-Георгиевского храма. УЧЕНЫЙ XXI ВЕКА. 5-3 (64)

13. Abdurakhmanova, J. N. (2020). The policy of tolerance in Uzbekistan (in the case of Greeks). International Journal on Integrated Education, 2(5), 212.

14. Toshtemirova, С., Жолдасов, И. (2019). Бiлiмдi адамгершшкке баулу идеясыныц кажетлп // «Actual problems of society, education, science and technology: status and prospects of development» collection of scientific papers of the ii international scientific-practical conference. Актубе. P. 17-23.

15. Н.С.Кенжаева (2019). Вклад российских ученых в изучение Памира и Припамирья в составе Таджикской комплексной экспедиции 1932 года // Гуманитарное измерение в истории российско-узбекистанских связей. С. 79-86.

16. Abdurakhmanova, S.B. Jumaeva, U.K. Ismailov (2020). The Importance of Shrines in The Spiritual Life and Mentality of Uzbek People // International Journal of Psychosocial Rehabilitation 24 (09) 2389- 2398.

17. Mardonov, Sh., Toshtemirova, S., Ahmadjonov, B., & Koshanova, N. (2020). Structure and Mechanisms of Action of The Educational Cluster. International Journal of Psychological Rehabilitation, 27(07), 8104-8111.

18. Ж.Н. Абдурахманова. (2018). Таълим тизимидаги катаFOнлик сиёсати ва унинг урганилиши (1925 - 1940 йиллар). УзМУ Тарих факультети "Марказий Осиё тарихи, археологияси ва этнологияси масалалари" мавзусидаги илмий маколалар туплами. 1(3). 4

19. Абдурахманова Номозовна Жуммагул. (2020). Туркистон иктисодий кенгашининг улка ижтимоий-иктисодий хдётига таъсири. Утмишга назар. 1(махсус сон).63-67

20. Nasirov Otabek., Usmanov Farhod, & Begaliyev Javlonbek. (2020). Order of Creation of Joint-Stock Companies in Turkestan in the Late XIX -Early XX Centuries and Participation of Foreign Capital in It. International Journal of Psychological Rehabilitation 24 (7), 8034-8042

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.