Научная статья на тему 'БОЗЁФТИ СИККАҲОИ ҚАРОХОНӢ ДАР ШИМОЛИ ТОҶИКИСТОН'

БОЗЁФТИ СИККАҲОИ ҚАРОХОНӢ ДАР ШИМОЛИ ТОҶИКИСТОН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
70
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГАНҷИНА / қАРАХОНӢ / ТАНГА / ХУҷАНД / ЗАРОБХОНА / МИС / НУқРА / АРСЛОНХОН

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ашӯров Фарҳод Маҳмадзарифович

Мақола ба таҳқиқи сиккаҳои қарохонӣ дар шимоли Тоҷикистон бахшида шудааст. Ҳамагӣ дар шимоли Тоҷикистон зиёда аз ду ҳазору ҳаштсаду бисту се (2823) сиккаи қарохонӣ ёфт шудааст. Аз онҳо 15 - тоаш ганҷина ва 4 - тоаш бозёфти алоҳида мебошанд. Дар ҳудуди шимолии Тоҷикистон заробхонаҳо аз ҳама зиёд дар шаҳрҳои Хуҷанд ва Истаравшан мебошанд. Маълум мешавад, ки дар замони қарохониён ду шаҳри дар ҳудуди Тоҷикистони имрӯза ҷойгир буда - Хуҷанд ва Истаравшан марказҳои муҳими сиккасозӣ буданд. Сиккаҳои ёфтшуда бештар бо номи шоҳони қарохонӣ Иброҳими Арслонхон ва Қодирхон зада шудаанд, ки ин аз он гувоҳи медиҳад, ки нуфузи ин шоҳон дар ин минтақа хело зиёд будааст. Дар шимоли Тоҷикистони бештари сиккаҳо қарохонӣ дар ш. Хуҷанд, ноҳияҳои Шаҳристон ва Ашт ёфт шудааст. Асосан фулузӣ ин сиккаҳо нуқра ва мисӣ мебошад. Таҳқиқи сиккаҳо нишон дод, ки дар асрҳои XI ва аввали асри XIII муомилоти пулӣ дар шимоли Тоҷкистон ба дараҷаи кофӣ инкишоф ёфта буд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FINDING OF KARAKHANID COINS IN THE NORTH OF TAJIKISTAN

The article is devoted to the study of Karakhanid coins found in the north of Tajikistan. In total, more than two thousand eight hundred and twenty three (2823) Karakhanid coins were found in the north of Tajikistan. Of these, 15 hoards and 4 separate finds. In the north of Tajikistan, the largest number of mines is located in the cities of Khujand and Istaravshan. It turns out that during the time of the Karakhanids, two cities located on the territory of modern Tajikistan - Khujand and Istaravshan - were important centers for minting coins. The found coins are mainly named after the Karakhanid kings Ibrahim Arslan-khan and Kadyrkhan, which testifies to the very high influence of these kings in the region. Northern Tajikistan has the largest number of Karakhanid coins. Khujand, Shahristan and Asht regions. The main metals of these coins are silver and copper. The study of the coins showed that in the 11th and early 13th centuries money circulation in northern Tajikistan was quite developed.

Текст научной работы на тему «БОЗЁФТИ СИККАҲОИ ҚАРОХОНӢ ДАР ШИМОЛИ ТОҶИКИСТОН»

БОЗЁФТИ СИККАХРИ ^АРОХОНЙ ДАР ШИМОЛИ ТОЧИКИСТОН

Ашуров Ф.М.

Донишгохи давлатии омузгории ба номи С.Айнй

Сарсухан. nac as тaнaззyли дaвлaти мyтaмapкaзи Сoмoниëн вaзъи минтaкaи Moвapoyннa^py Хypocoн мypaккaб шyдa, дap acpx^ XI вa aввaли acpи XIII чaнд cyлoлaи нaв дap ин минтaкaи ЧyFpoфиëй бa capи кyдpaт oмaдaнд, ки ин тax,aввyлoт бa вaзъи иктиcoдй вa мyoмилoти пулй низ тaъcиp pacoнид. Ma^ oмyзиш вa тacнифи crnacax,o имшн дoд, ки бaъзe ^arôax^ тaъpиxи iwrrrnvrcM к ш xx ш .

Тaйи дax,coлax,oи oxиp oлимoн дap oмyзиши crnacaxo® axди кapoxoнй бa кaшфиëти шв шил шyдaaнд, ки дap зaминaи oн як ciwciina мacoили бax,cнoки тaъpиxи acpx^ XI вa XII

имкoнпaзиp гapдид. Дap тaдкики crnocaxoi ^ди кapoxoнй чaндин cиккaшинocoн cax^ гyзoштaaнд, aммo х^щф и ин ^ниб дap ин мaкoлa тaнx,o oмyзиши ин мacъaлa дap шимoли 4yivix,yp ии Т o^raierai acт. Myвoфики мaълyмoти мaвчyдa дap киcми шимoлии Тoчикиcтoн микдopи зиёди тaнrax,oи Kap oxoнй (acpx^ XI-XI!), aB ^y^rna чaнд ганчиш гашф шуд aнд. Дap o^iy иши crnocax^ ин дaвpa

махсусан Е. А. Давидович сахм гузошта, чанд маколаи худро дар ин мавзуъ нашр кард [1, с. 151 -202].

Маълум аст, ки мушкилтарин кисми нумизматикаи ^арохониён муайян кардани унвонхо ва лакабхои хокимон мебошад, дар сурате ки дар бисёр холатхо дар сиккахо номашон зикр нашудааст. А ин ру, д ар баробари тавсиф, ба тасниф и типологй ва гурухбандии сиккахоро диккати калон хохем дод.

Дар замони ^арохониён сиккахо дар 64 шахрхои Осиёи Марказй, аз чумла Ахсикат, Узганд, Хучанд, Уструшан, Бухор о, С амарканд ва гайра сикка з ада мешуданд[2, с. - 44]. Дар сиккахо унвонхо ва лакабхои зиёде мавчуданд, ки муайян кардани мансубияти онхо мушкил аст ва мавзуи бахси доимист. Як катор маколахои Д. Довудй (1982, 2006, 2009) низ б а сиккахои ^арохониён бахшида шудаанд. Рочеъ ба тавсифи тангахои Карохонй дар Точикистон метавон аз якчанд маколахои у маълумоти муфассал пайдо кард. Х,амчунин профессор Д. Довудй дар осори хеш дар бораи 97 ганчинаи дирхамхои аз шахру навохии Точикистон дарёфтшуда, аз чумла сиккахои карохонй, иттилоъ додааст[3, с .153-161].

Барои тавсиф ва баррасии инкишофи муомилоти пулй дар худуди Точикистон дар давраи Кар охониён омузиши мавзеъхои бозёфти сиккахо, яъне топограф ияи сиккахо мухим аст. А ин ру мо дар зер маълумоти аз манб аъхои гуногун дар бор аи топограф ияи сиккахо чамъоврй кард аамонро дар чад вал № 1 чо кард аем. Тавсиф и бозёфтхо аз шимол ба чануб дода шуд ааст.

Тавре ки аз чадвали №1 б армеояд дар шимоли Т очикистон дар 18 мавзеъ сиккахои карохонй ёфт шудаанд. А онхо: дар нохияи Ашт дар 3 мавзеъ, дар шахри Хучанд дар 9 мавзеъ, нохияи Б.Еафуров 1 мавзеъ, Конибодом 1 мавзеъ, Шахристон 4 мазеъ, Исф ара 1 мавз еъ;

Х,амаи ин бозёфтхо аз 15 ганчина ва 4 боз ёфти алохида иборат меб ошанд. А ин шумор а такр ибан зиёда аз 1117 сикка нукр агин ва 1706 сикка мисин мебошад. Х,амаи ин сиккахо ба асрхои XI ва аввали аср и ХШ тааллук дор анд.

Аввалин сиккахои кар ахонй дар соли 1892 ёфт шудаанд. Т авсиф и сиккахои шимоли Точикистонр о мо аз руйи нишони чугроф й аз кисмати шимол ба чануб меорем.

н. Ашт

Дар н. Ашт дар 3 мавзеъ сиккахои карохонй ёфт шудааст:

1. Мувоф ики маълумоти комиссияи археологии генерал - губер натории Тур кистон соли 1892 дар Мавзеи Мурали волости Ашт як ганч инаи сиккахои нукр агини кар охонй ёфт шудааст. Ганчина 55 сиккаро дар бар мегирад. С иккахои ганчина солхои 1008-1036 дар шахрхои Шош, Ахсикат, У г Я ш .

Чддвали 1

Б озёфти сиккахои карохонй дар шимоли Точикистон

№ Ч,ойи бозёфт Шахр, нохия Макони бозёфт Деха, куча Шумораи сиккахо Соли бозёфт Соли зарб Фулуз Адабиёт

1. н.Ашт Мавзеи Мурали волости Ашт 55 (Г анч ина) 1892 1008 1036 Нукра ЕА. Давидович, 1979 с. 193194

2. н.Ашт Б айни дех. Бободархон ва дех. Мулло Мир 18 (Ганчина) 1955 10031015 Нукра Е.А. Давидович, 1979 с. 153160

3. н. Ашт Ашт 1 дона 1976 1024 1025 Нукра Довутов Д. 1976 с.191

4. ш. Хучанд 972 (Ганчина) 1928 1013 1021 Нукра Е.А. Давидович, 1979 с. 164180

5. ш. Хучанд 6+?(Ганчина) 1928 57? ; Мис Е.А. Давидович, 1979 с. 202

6. ш. Хучанд 11 (Ганчина) 1955 1013 1020 Нукра Е.А. Давидович, 1979 с. 161163

7. ш.Хучанд 8 (Ганчина) 1956 1003 Нукра Е.А.

1006 Давидович, 1979 с. 151153

8. ш.Хучанд к.Ч,авонон 800 (Ганчина) 1960 1162 П79 Мис ЕА. Давидович, 1979 с. 195201

9. ш. Хучанд дех. Орчоникидзе 100 (Ганчина) 1961 1174 1179 Мис ЕА. Давидович, 1979 с. 211

10. ш. Хучанд Дар кисми болоии ^алъаи Шайх Муслихиддин 2 дона 1981 XI? Мис Довутов Д. 1980 - 1985 с.262

11. ш. Хучанд Макбараи Шайх Муслихиддин 1 дона 1984 1074 Ю75 Мис Довутов Д. 1980 - 1985 с.261

12. ш. Хучанд куч.Шуро 501(Ганчина) 1174 1179 Мис ЕА. Давидович, 1979 с. 203206

13. н.Конибодом О с орхонаи уз. 243 (Ганчина) шинос шуданд 1951 1186 Ш6 Мис ЕА. Давидович, 1979 с. 195202

14. н. Исф ара к. В орух 47 (Ганчина) 1985 1074 Ш0 Нукра Довутов Д. 2009, 160

15. н.Б Гафуров дех. Ява - Ар ал 48 (Ганчина) 1949 1174 П79 Мис ЕА. Давидович, 1979 с. 207210

16. Шахристон шахраки Шахристон Ганчина? 1964 1005 Ю17 Нукра ЕА. Давидович, 1979 с. 181192

17. Шахристон бостоншахри К^алъаи ^ахкаха Ш 1 дона 1976 1014 1015 Мис Довутов Д. 1980 - 1985 с.202 - 252

18. Шахристон наздикии Шахристон 6 (Ганчина) 1976 1019 Ю20 Нукраи пастсифат Довутов Д. 2009, 153 -155

19. Шахристон шахраки К^алъаи ^ахкахаI 4 (Ганчина) 1977 1174 П75 Мис Довутов Д. 2009, 158 -159

Ганчнаи ёфшуда 33 тарафи В.Г. Тезенгаузен тахкик шудааст, вале холо дар кучо буданаш маълум нест. (Ч,ад вал и 1,1)

2. Мохи августи соли 1955 аз тараф и В.А. Ранов дар рафти кофтуко вхои археологии Мугхона, ки дар байни д ехахои Бобод архон ва Мулло Мири н. Ашт чойгир аст, 18 сиккаи нукр агии (ганчина) карахонй пайдо кард. Х,амаи сиккахои ёфтшуда ба давраи аввали салтанати ^арохонихо яъне ба аввали асри XI тааллук доранд. Ин сиккахо солхои 1003-1014 дар шахрхои ^ошгар, Ахсикат ва Узганд зарб зада шудаанд. Ганчинаро босоншнос В.А. Ранов тахкик ва нашр кардааст. Ч,ои нигохдор ии ганчина то хол маълум нест. Мо аз руйи навиштачоти сиккахо метавонем номи шох, лакаб и у, дин ва муомилоти пулир о дар Осиёи Миёна муайян намоем. Дар руйи тамоми сиккахои ёфтшуда калимаи шаходат «Ло илоха иллалоху вахдаху ло шарика лаху», сол ва макони зарб бо забони арабй ва Юсуф (бо хуруфи уйгурй) навишта шудааст. Нисфи зиёди тангахои аз н. Ашт ёфтшуда б о номи Носир ал - Х,ак - хан ал-Муъаййид ал-ъадл илек Наср ва Носир ад - Даула ^одир - хон Малик ал - машр ик зада шуд аанд.

А ганчинаи ёфтшуда Мугхона 7 сиккаи он тибки тахлили химиявй дар таркибашон омехтаи мис дида мешуд. [4, с. 154-160] А ин бар меояд, ки тангахои мазкур дар давраи бухрони нукра зарб

зaдa шудаанд.(Чадваш 1,2)

3. Дap paфти кoфтyкoвхoи coли 1976 дap н. Arnr як cиккaи нук> агини к;apoxoнй ёфт шуд. Ин crnaca одари 1C24-1025 дap Axcикaт зaдa шyдaacт. Дap cиккaи ёфтшyдa кaлимaи шахрдат, лакаби шoх «Aйнyлдaвлa» вa An - Kownp 6o з aбoни apaбй нaвиштa шyдaacт. Ин шк^и ёфшуд a as тapaфи Д. Дoвyтoв тахкик вa нaшp кapдa шyдaacт [4, c.191] (Чад вanи 1,3).

ш. Хучанд

4. С oли 1928 д ap худуди ш. Хучанд гaIíчинae дapёфт кapдaнд, ки oн аз 972 шккаи rçap oxoнй ибop ат буд. Бopи аввал ин ганчина аз тapaф и M.E. Mac^ ва M.H. Фeдop oв o^iy^ra шуд. Ин cиккaхo дap ша^^и Хучанд, KoшFap, Иcтapaвшaн, Яpкeнд, Axcикaт зада шудаанд. Х,амаи тангахри ёфтшуда тap кибaшoн аз нук> аи xoлиc ибopaт буд. №37, ИИТ, Н-З2 (Чадвали 1,4)

5. Myrcrômji маълумюти M.E. Maccoн дap дaвpaи пeш аз инк^бй дap ш. Хучанд ганчинаи cиккaхoи мжини к;apoxoнй, ки ба acpхoи XII тааллук дoштaнд,_ёфт шyдaacт. Aвanин 6op шли 1928 дap бopaи ин xaBrnia M.E. Maccoн мaълyмoт нaшp кapдaacт. У мeгyяд, ки 6 шикаи ин ганчина 6o юми шoх,и кapoxoнй Ибpoхим Apcлoнxoн дap Узганд зада шудаанд. Maълyм нecт, ки то xorn ин ганчина дap кyчo нигaхдopи кapдa мeшaвaд. (Чадвали 1,5)

6. С oли 1955 E.A. Давидович д ap ЫИУз 11 тангаи ^^pampo аз нaзap ^ap oндaacт. Ин crnocaxo дap ш. Хучанд ёфт шудаанд. О ra;o coлхoи 1013-1020 д ap чop ша^ - Хучанд (8 дoнa) Бyxopo, KoшFap ва Яpкeнд (яктoи) з ада шудаанд. Xo^o ин cиккaхo дap ЫИУз, Н-112/З1-41, нигахд opи кapдa мeшaвaнд. (Чад вали 1,6)

7. Т aъpиxи бoзёфти ин ганчина маълум нecт. Сoли 1956 E.A.Дaвидoвич дap ocopxoнaи мapкaзии ша^и Хучанд ин ra^rniapo аз нaзap гyзapoнд. A 8 шккаи нук)агии ёфтшуда, 6 дoнaaш cиккaхoи кapoxoнии acpи XI ва ду cиккaи дигap «Бyxopxyдoтй» мeбoшaнд. Сиккахри к;apaxoнии ёфтшуда дap 3 ma^p: AXcикaт (2 дoнa), 1-то Ил - Уpдy ва 3 - то дap Узганд дap coлхoи 1003-1CC6 cиккa зада шудаанд. Ин ганчна дap ocopxoнaи мapкaзии ш. Хучанд нишхдopи кapдa мeшaвaд. (Чадвали 1,7)

В. С oли 1960 дap худуди кopxoнaи xиштбapopии кучаи Чaвoнoни шaхpи Хучанд як куз аи nyp аз crnaca^M миccин пайдо шуд. Дap ин ганчина 800 cиккa мавчуд буд, ки ба юми шoхи кapoxoнй Ибp oхими Ap ^oram conхoи 1162-1179 дap шaхpи Узганд (noínaxTO ФapFOнa) з ада шудаанд. Ин ганчина аз тapaф E.A Давидович тахкик ва нaшp шудааст. Xoлo чoйи нигoхдopии ин crnaca^ маълум нecт. (Чад в ал и 1,8)

9. Ганчина шли 1961 дap шaхp и Хучанд наздикии института мyaлnимoн д ap кучаи Оpчoникидзe ёфт шудааст. С macaco® дoxили куза rçap иб 100 дoнap o ташкил мeдoд, ки oнp o ба Оcopxoнaи мapкaзии шaхpи Хучанд фиpиcтoдaнд. Сиккaхoи ин ганчина миши - нук)аандуд буданд. Ин cиккaхo 6o юми Ибpoхим Apcлoнxoни кapoxoнй дap conхoи 1074 -1079 дap ша^и Узганд зада шудаанд. Ин ганчна дap ocopxoнaи мapкaзиии ш. Хучанд тахти №44-45 нигoхдopи ш . (Ч л 1,9)

1С.С oли 1981 д ap ктеми бoлoии Калъаи Шaйx Mycлихиддин тacoдyфaн ду ra^arn мишни к x ё ш . И х Д. Д хк к ш . С х ё ш

acpи XI ба дaвp аи E^oxorn^ ё ба acpхoи XII-XIII ба ЧaFOниён тааллук дopaнд. p.— 1981. Шифф — Н525-26. (Чадвали 1,10)

11.Дap Ma^aparn Шaйx Mycлихиддин як д ora cиккaи мжй ёфт шуд. Сиккашижх; Д. Дoвyтoв хк к y л х ш ш х к x й И х A л x

мутаалик дoнист. Ин cиккa coли 1074-1075 дap шaхp и Уз ганд зада шyдaacт. p.— 1984. Шифф - КП 1С/З44. (Чадвали 1,11)

12^ap шaхpи Хучанд кучаи Шypo гaIíчинae ёфт шуд, ки oн аз 501 ra^arn мишн ва якчанд nop a^o ибop ат буд. Ин cиккaхo conхoи 1174-1179 дap Уз ганд зада шуда ба шoхи rçap oxoнй Ибpoхим Apcлoнxoн таалук дopaнд. Сиккaхoи ёфшуда аз тapaфи E.A Дaвидoвич тахкик шyдaacт. Xoлo дap ocopxoнaи мapкaзии ш. Хучанд махфуз acт. (Чадвали 1,12)

ш. Конибодом

13.Дap Ocopxomrn Узб eкиcтoн тaнгaхoи кopкapднaшyд ae з epи № 21 махфуз буданд. С oли 1951 E.A Давидович аз oн дидан намудааст. Онp o 6o юми ганчинаи Koнибoдoм, ки 236 cиккaи rçap oxornipo дap 6ap мeгиpифт, мyappифй намуданд. [6, c. 186-2CC]. Дap вакти тоза намудани oнхo

ъл ш , х г п к ё ш г . И

ганчина аз 243 crnŒa ибopaт бyдaacт. Ин cиккaхo миши нук> аандуд буда байни conхoи 1186-12C6 дap ce ma^p: Бeнaкeт, MapFиён ва Уз ганд зада шудаанд. (Чадвали 1,13)

ш. Исфара

14.С oли 1985 дap дeхaи В opyxи шaхpи Иф apa ташдуф ан гaIîчинae ёфт шуд, ки дap oн 47 OT^arn миши нук)аандуди кapoxoнй нигох дoштa мeшyд. Taнгaхoи ёфтшуда ба юми ду шoхи rçap axoнй ffip oхими Apcлoнxoн ва Koдиpxoн тааллук дop анд. Хамаи cиккaхoи ганчина дap байни conхoи 1174-1200 дap шaхpи Узганд з ада шудааст. Ин cиккaхo аз тapaф и Д. Дoвyтoв тахкик ва нaшp

шyдaacт [7, c.262]. (H-529) №двяли 1,14)

н. Б. Fафуров

15. С oли 1949 дap няздикии шaxpи Хучянд дap дexaи Явя - Äpan (xoлo Ёвa)-и шх,ияи Б. Faфypoв ra^rniae пaйдo шуд, ки oн яз 48 cиккaи миши кapяxoнй ибopaт 6уд. Ин гячиняи ёфтшyдapo бapoи нигaxдopй бя Оcopxoнaи мapкaзии шя^и Хучянд фиpиcтoдaнд. Ä 48 шккяи ёфтшyдa 47-тояш 6o юми m6p oxим Äp coнxoни Kap axoнй зядя шyдaacт. Ин тящ^^ coлxoи 1174-1179 дap Узгянд зядя шудяянд. Гянчиня яввялин б op яз тapaф и E.Ä. Дaвидoвич тг^кик вя нaшp шyдaacт. (Чддвяли 1,15)

н. Шахристон

16. С oли 1964 дap шaxpaки Шя^) иагон дap нятичяи шуд rap кapдaни зямин дap худуди бocтoншaxpи К^хдахд Ш як кузяи nyp яз cиккa ёфт шуд. Qnmaxo !ap бяйни coкинoни мях,яллй тякшм шудя будянд. Ä ин py шyмop яи дякики ora,o мяълум жет [Дaвидoвич]. Ин тaнгaxo яз ^ниби apxeoлoгxo H.H. Heъмaтoв вя П. Caмoйлик яз д яети coiomomi мях.яллй чaмъoвapии шудянд. Бя якидяи H.H. Heъмaтoв cиккaxoи ёфтшудя бя як гянчиня тяялук дopaнд. Синия^и яз Шaxpиcтoн ёфтшудя дap шя^^и Узгянд (1005-1007), Хучянд (1013 - 1017) вя Иcтapaвшaн (1015-1016) зядя шудяянд. (H-66,67,312) (Чядвяли 1,16)

17. Дap вякти кoфтyкoвх,oи apxeoлoгй !ap бocтoншaxp и K^axrçaxa Ш шли 1976 як cиккaи кapoxoнй ёфт шуд. Ин crnœa яз тapaфи Д. Дoвyтoв oмyxтa шyдaacт[ 8, c. 185 - 193]. Ин cmma мжй будя дap бяйни co.nxoi 1014-1015 зядя шyдaacт. p-1976. Шифp- H497. (Чядвяли 1,17)

18. С oли 1976 дap шaxpaки Шaxpиcтoн тacoдyф ян як ra^rniae пяйю шуд, ки oн яз 6 crno^ кapoxoнй ибopaт буд. Дap нятичяи тaшxиc мяълум гяшт, ки тapкиби cmœaxo дopoи нущ^яи пacтcифaт будя, coлx,oи 1019-1020 дap шaxpxoи ^zraFap вя Хучянд cиккa зядя шудяянд. Гянчиня яз тapaф и Д. Дoвyтoв тях,кик вя нaшp шудяяст. (H-518) (Чядвяли 1,18)

19. С oли 1977 дap paфти кoфтyкoвx,oи apxeoлoгй дap б ocтoншaxpи К^ялъяи ^ax^axa I oбeкти VII биши 3, ки дap шх,ияи Уpoтeппa (xoлo Иcтapaвшaн) (няздикии шя^ яки Шaxpистoн) чoйгиp буд, гaIíчинae ёфт шуд. Гянчиня яз 4 crnœai миош к;apoxoнй ибopaт буд. Tamaño 6o юми Ибpox,им Äp отож^н дap шя^и Узгянд coли 1074- 1075 з яд a шудяянд. Гянчиня яз тap яф и Д. Дoвyтo в тяхкик вя нaшp шyдaacт. (H-519) (Ч,яд вяли 1,19)

Б яъд яз 6appacrni мaълyмoгxoи дacтpacшyдa, мeтaвoн гуфт, ки худуди Toчикиcтoни шимoлй дap гузяштя якe яз мянотики тичopaтивy мaъмyp ии з aмoни кapaxoнй будяяст. Ä гaнчинaxoи ёфтшуд a вя нишoнaxoи cmœaxo яён гяшт, ки шaxpи Хучянд хямчун мaвзeи acocrni бoзёфти cиккaxoи к;apoxoнй мaxcyб мeёбaд.

X,aминтaвp, яз бoзёфгxo бapмeoяд, ки бeштapи cиккaxoи дap шимoли Toчикиcтoн ёфтшудя бя x XI л XIII л к ш ш x x Х ч , У г , Äx , И ш ,

Яpкeнд зapб зядя шудядянд. Мяълум мeшaвaд, ки !ap зaмoни ^^orn^ ду шaxpи !ap xyдyди Toчикиcтoни имpyзa чoйгиp будя - Хучянд вя Иcтapaвшaн мapкaзxoи мyxими cиккacoз й будянд.

С иккaxoи ёфтшудя б eштap 6o юми шoxoни к;apoxoнй Ибpoxими Äpcnora*® вя ^oдиpxoн з ядя шудяянд, ки ин яз orn гyвoxи мeдиxaд, ки нуфузи ин шoxoн д ap ин минтякя xeлo зиёд буд яacт. Дap шимoли Toчикиcтoни б eштapи cиккaxo rçap oxoнй дap ш. Хучянд, rnox^Ko® Шaxp иcгoн вя Лшт ёфт шудяяст. Асосян фулузй ин сиккяхо нукра вя мисй мебошяд.

Дирхями карохони, Илек Няср, Узгенд, 397/1006-1007, бозёфт яз шимоли Точикистон.

АДАБИЁТ

1. Дaвдo вич Е. Ä. Kaнибaдaмcкий кляд Rap axaнидcкиx мo нeт. (К xapaктep иcтикe o 6p aщeния мeд mix пocepeбpeнныx диpxeмoв в кoнцe ХП - mHane ХШ в.) // CА, 1961, № 1, c . 186-200.

2. Дяд^в^! Е. Ä. Кляды дpeвниx и cpeднeвeкoвыx мoнeт Taджикиcтaнa М.,1979 Cтp 151-202.

3. Дaвдoвич Е. Ä. Hyмшмaтичecкиe зaмeтки (Kapaxaintubi, Чингш-xaii, Шeй6aниды) // Извecтия ÄH TaджCCР, отд. oбщecтв. няук, № 3 (53), 1968, c. 70-84.

4. Дoвyдй Д. ^яды cpeднeвeкoвыx мoнeт ш Ta,zщикиcтaнa (нaxoдки 1981-1985гг.). // Teзиcы дoклaдoв и coo6щeний втopoй вcecoюзнoй нyмшмaтичecкoй кoнфepeнции, 1987. - М. 1987, c .35 - 36.

5. Дoвyдй Д. MoKeinbie кляды Ta,zщикиcтaнa - Дyшaн6e : «^oimm». 2009, 409c.

6. Дoвyдй Д. MoKeinbie нaxoдки в Tя,Iщикиcгaнe (1976). // ÄPT. Вып. XVI (1976). flymaiÄ, 1982, c . 185 - 193.

7. Дoвyдй Д. Moneimie нaxoдки в Tя,Iщикиcтaнe в 1980 - 1985 гг. // ÄPT, вып. XXV, (1985). flyma^e, 1994, c .

244 - 262.

8. Довудй Д. Монетный двор Худжанда. // Худжанд. Душанбе, 1999, с . 494 - 495.

9. Кочнев Б. Д Нумизматическая история Караханидского каганата (991-1209 гг.). «София», 2006. с. - 44

БОЗЁФТИ СИККАХОИ КАРОХОНЙ ДАР ШИМОЛИ ТОЧИКИСТОН

Мацола ба тауцици сиккауои царохони дар шимоли Тоцикистон бахшида шудааст. Хрмагй дар шимоли Тоцикистон зиёда аз ду разору уаштсаду бисту се (2823) сиккаи царохони ёфт шудааст. Аз ощо 15 - тоаш ганцина ва 4 - тоаш бозёфти алоуида мебошанд. Дар уудуди шимолии Тоцикистон заробхонауо аз уама зиёд дар шауруои Хуцанд ва Истаравшан мебошанд. Маълум мешавад, ки дар замони царохониён ду шаури дар уудуди Тоцикистони имруза цойгир буда - Хуцанд ва Истаравшан марказуои мууими сиккасози буданд.

Сиккауои ёфтшуда бештар бо номи шоуони царохони Иброуими Арслонхон ва Крдирхон зада шудаанд, ки ин аз он гувоуи медиуад, ки нуфузи ин шоуон дар ин минтаца хело зиёд будааст. Дар шимоли Тоцикистони бештари сиккауо царохони дар ш. Хуцанд, ноуияуои Шауристон ва Ашт ёфт шудааст. Асосан фулузи ин сиккауо нуцра ва миси мебошад.

Тауцици сиккауо нишон дод, ки дар асруои XI ва аввали асри XIII муомилоти пули дар шимоли Тоцкистон ба дарацаи кофи инкишоф ёфта буд.

Калидвожахр: ганцина, царахони, танга, Хуцанд, заробхона, мис, нуцра, Арслонхон, Истаравшан, дирхам.

НАХОЖДЕНИЕ КАРАХАНИДСКИХ МОНЕТ НА СЕВЕРЕ ТАДЖИКИСТАНА

Статья посвящена изучению караханидских монет, найденных на севере Таджикистана. Всего в севере Таджикистана найдено более двух тысяч восьмиста двадцати трех (2823) караханидских монет. Из них 15 кладов и 4 отдельные находки. На севере Таджикистана наибольшее количество шахт находится в городах Худжанд и Истаравшан. Получается, что во времена Караханидов два города, расположенные на территории современного Таджикистана - Худжанд и Истаравшан -были важными центрами чеканки монет.

Найденные монеты в основном названы в честь караханидских царей Ибрагим Арслан-хана и Кадырхана, что свидетельствует об очень высоком влиянии этих царей в регионе. В северном Таджикистане больше всего монет Караханидов. Худжандский, Шахристанский и Аштский районы. В основном металл этих монет - серебро и медь.

Изучение монет показало, что в XI и начале XIII веков денежное обращение в северном Таджикистане было достаточно развито.

Ключевые слова: клад, караханиды, монета, Худжанд, монетный двор, медь, серебро, Арсланхан, Истаравшан, дирхам.

FINDING OF KARAKHANID COINS IN THE NORTH OF TAJIKISTAN

The article is devoted to the study of Karakhanid coins found in the north of Tajikistan. In total, more than two thousand eight hundred and twenty three (2823) Karakhanid coins were found in the north of Tajikistan. Of these, 15 hoards and 4 separate finds. In the north of Tajikistan, the largest number ofmines is located in the cities of Khujand and Istaravshan. It turns out that during the time of the Karakhanids, two cities located on the territory of modern Tajikistan - Khujand and Istaravshan - were important centers for minting coins.

The found coins are mainly named after the Karakhanid kings Ibrahim Arslan-khan and Kadyrkhan, which testifies to the very high influence of these kings in the region. Northern Tajikistan has the largest number of Karakhanid coins. Khujand, Shahristan and Asht regions. The main metals of these coins are silver and copper.

The study of the coins showed that in the 11th and early 13th centuries money circulation in northern Tajikistan was quite developed.

Keywords: treasure, karakhanid, coins, Khujand, mint, honey, silver, Arslankhan, Istaravshan, dirham.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Ашуров Фархрд Махмадзарифович - ассистенти кафедраи методикам таълими таърих Донишгоуи давлатии омузгории ба номи С.Айни, тел: (+992) 908114409. Email: fargodashurov2808@mail. ru.

Сведения об авторе:

Ашуров Фарход Махмадзарифович - ассистент кафедры методики преподавания истории Государственного педагогического университета имени С. Айни, тел: (+992) 908114409. E-mail: fargodashurov2808@mail.ru.

About the author:

Ashurov Farhod Makhmadzarifovich - assistant of the Department of Methods of Teaching

History of the State Pedagogical University named after S. Aini, tel: (+992) 908114409. Email: fargodashurov2808@mail. ru.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.