Научная статья на тему 'Бошланғич синфларда математика фанини ўқитиш методлари ҳамда улардан самарали фойдаланиш йўллари'

Бошланғич синфларда математика фанини ўқитиш методлари ҳамда улардан самарали фойдаланиш йўллари Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
10413
1102
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
метод / суҳбат / тушунтириш / индукция / дедукция / аналогия / таҳлил / синтез / таққослаш / муаммоли / изоҳли / иллюстратив / репродуктив / метод / беседа / объяснение / индукция / дедукция / аналогия / ана- лиз / синтез / сопоставление / проблемный / разъясняющий / иллюстративный / репродуктивный.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Маматқулова Н. Ш.

Мақолада бошланғич синфларда математика фанини ўқувчилар билим оладиган манбалар бўйича ўқитиш самарадорлигини ошириш усуллари ҳақида фикр юритилган. Шунинг билан бирга бир нечта усулларни самарали қўллаш мисол тариқасида кўрсатилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

МЕТОДЫ ОБУЧЕНИЯ МАТЕМАТИКЕ В НАЧАЛЬНЫХ КЛАССАХ И ПУТИ ИХ ЭФФЕКТИВНОГО ИСПОЛЬЗОВАНИЯ

В статье рассмотрены методы обучения математике в начальных классах по источникам обучения учеников и пути их эффективного использования. Также приведены примеры по применению нескольких методов на практике.

Текст научной работы на тему «Бошланғич синфларда математика фанини ўқитиш методлари ҳамда улардан самарали фойдаланиш йўллари»

Маматкулова Н.Ш.,

Сирдарё вилояти халк, таълими ходимларини к,айта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш институти «Мактабгача, бошланFич ва махсус таълим» кафедраси укитувчиси

БОШЛАНГИЧ СИНФЛАРДА МАТЕМАТИКА ФАНИНИ УКИТИШ МЕТОДЛАРИ ДОМДА УЛАРДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ ЙУЛЛАРИ

МАМАТЦУЛОВА Н.Ш. БОШЛАНГИЧ СИНФЛАРДА МАТЕМАТИКАНИ УЦИТИШ МЕТОДЛАРИ Х,АМДА УЛАРДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ ЙУЛЛАРИ

Маколада бошла^ич синфларда математика фанини укувчилар билим оладиган манбалар буйича укитиш самарадорлигини ошириш усуллари х,акида фикр юритилган. Шунинг билан бирга бир нечта усулларни самарали куллаш мисол тарикасида курсатилган.

Таянч суз ва тушунчалар: метод, сух,бат, тушунтириш, индукция, дедукция, аналогия, тах,лил, синтез, таккослаш, муаммоли, изошли, иллюстратив, репродуктив.

МАМАТКУЛОВА Н.Ш. МЕТОДЫ ОБУЧЕНИЯ МАТЕМАТИКЕ В НАЧАЛЬНЫХ КЛАССАХ И ПУТИ ИХ ЭФФЕКТИВНОГО ИСПОЛЬЗОВАНИЯ

В статье рассмотрены методы обучения математике в начальных классах по источникам обучения учеников и пути их эффективного использования. Также приведены примеры по применению нескольких методов на практике.

Ключевые слова и понятия: метод, беседа, объяснение, индукция, дедукция, аналогия, анализ, синтез, сопоставление, проблемный, разъясняющий, иллюстративный, репродуктивный.

MAMATKULOVA N.SH. METHODS OF TEACHING OF MATHEMATICS IN ELEMENTARY GRADES AND WAYS OF THOSE EFFICIENT IMPLEMENTATION

There is described in the article the methods of teaching mathematics in elementary grades by learning sources and ways to implementing these effectively. Also, there are provided some examples of these methods implementation in practice.

Keywords: мethod, discussion, explanation, induction, deduction, analogy, analysis, synthesis, comparison, problem, explaining, illustrative, reproductive.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 1

Илм-фан, техника ва ишлаб чицариш соуаларининг тез суръатларда жадаллик билан ривожланиши барча таълим муассасаларида таълим-тарбия сифатини мазмун жица-тидан янги босцичга кутариш, айницса, бошлангич таълим-нинг сифатини ошириш, таълим стандартлари, илтор педа-гогик ва ахборот-коммуникация технологияларини кенг жо-рий этиш масалалари долзарблигини талаб этмоцда. Бу эса уз урнида, бошлангич синф уцитувчилари зиммасига янада юксак масъулият ва вазифаларни юклайди.

Маълумки, укитиш услублари, уларни ти-зимли равишда бойитиб ва янгилаб бориш масаласи укитиш ва умуман, таълим тизимида юкори натижаларга эришишда энг мух,им жих,атлардан биридир. Укиш ва укитиш ме-тодлари укитувчи ва укувчиларнинг бирга-ликдаги фаолият усуллари булиб, бу фаолият ёрдамида янги билимлар, малакалар ва куникмаларга эришилади. Укитувчиларнинг кобилияти, тафаккури ривожланади. Шунинг учун замонавий фан-техника ва ахборот тех-нологияларининг илFор ютуклари асосида бойитиб борилган укитиш методлари тарбия-лаш самарадорлигини оширишда мух,им ах,амият касб этади.

Бугунги кунда амалиётда мавжуд булган укитиш методларидан таълимнинг янги маз-мунига ва янги вазифаларига мос келадиган-ларини онгли танлаб олиш учун даставвал х,амма укитиш методлари ва мавжуд укитиш методлари классификациясини караб чикиш лозим булади.

Укитиш методлари укитувчи ва укувчиларнинг биргаликдаги фаолиятини ташкил килиш, раFбатлантириш ва назорат килишни назарда тутади. Шунинг учун улар уч гурух,га булинади:

- укув-билиш фаолиятини ташкил килиш методлари;

- укув-билиш фаолиятини раFбатлантириш методлари;

- укув-билиш фаолияти самадорлигини назорат килиш методлари.

Уцув-билиш фаолиятини ташкил цилиш методлари бир неча гурух,га булинади, булар (1-расм)1:

1 Абдуллаева Х.А., Бикбоева Н.У. ва бошкалар. БошланFич таълим концепцияси. - Т.: «БошланFич таълим», 1998.

1. Укувчилар билим оладиган манбалар буйича: оFзаки, курсатмали, амалий методлар.

2. Укувчи фикрининг йуналиши буйича: индукция, дедукция, аналогия.

3. Педагогик таъсир бошкаришнинг дара-жаси, укувчиларнинг укишида мустакиллик даражаси буйича: укитувчи бошчилигида ба-жариладиган укув иши методи х,амда укувчиларнинг мустакил йиллари методи.

4. Укувчиларнинг мустакил фаолликлари даражаси буйича: изох,ли-иллюстратив, ре-продуктив, билимларни жумбокли баён килиш методи, кисман изланиш ва тадкик килиш методи.

Энди укувчилар билим оладиган манбалар буйича таксимланган гурух,ни алох,ида тах,лил килиб утсак. Юкорида келтирилганлардан маълумки, булар оFзаки, курсатмали ва амалий методлардан иборат эди.

ОFзаки методлар киска муддат ичида х,ажми буйича энг куп ахборот бериш, укувчилар олдига жумбоклар куйиш, уларни х,ал килиш йуналишларини излаб топишига кумаклашиш, умуман олганда укувчини оFзаки ишлаш кобилиятини ривожлантириш имконини беради. Бу методлар укувчиларнинг тафаккурини ривожлантиришда узига хос ша-роит яратади. Уларни, яъни оFзаки методлар-ни х,ам алох,ида куриб чиксак:

А) Тушунтириш. Билимларни тушунтириш методи шундан иборатки, бунда укитувчи ма-териални баён килади, укувчилар эса билимларни тайёр х,олда кабул килиб олишади. Укув материалининг баёни аник, тушунарли, киска булиши керак. Тушунтириш методидан маълу-мотлар тарикасидаги назарий материаллар билан таништириш, укувчиларга укув курол-ларини ишлатиш буйича йул-йурикларни бе-ришда фойдаланилади.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 1

58 МАКТАБ ТАЪЛИМИ I ШКОЛЬНОЕ ОБРАЗОВАНИЕ

1-расм. Ук,ув-билиш фаолиятини ташкил к,илиш методлари.

БoшлaнFич мaтeмaтикa куpcининг биp Karop мacaлaлapини oFзaки тушунтиpиш уcули билaн бaëн килиш зapуp. ОFзaки тушунтиpиш уcулидa зaмoнaвий axбopoт-тexнoлoгиялapи, мaxcуc гaджeтлapдaн х^м oкилoнa фoйдaлa-ниш мумкин, бу yк1увчилapдa мaтeмaтик фигу-paлapни тacaввуp килиш вa улapни aнглaб eтишгa кaттa ëpдaм бepиши мумкин.

0

г

Масалан: Сирдарё вилояти ry.листон шауар 5-yMyMma^uM мактабида учбурчакни тyшyнтuрuш-да Укuтyвчu роздан киркилган %ар хил ^ринишидаги, рангдаги ва катталикдаги yчбyрчаклардан фойдалани-ши амалда Ky.лланилади.

Бу фuгyраларнuнг барчаси yчбyрчаклар, yлар шаклан ва кУрриниш жиуатидан бир-биридан фарк килсада, аммо yларнuнг уаммаси математикада yчбyрчак деб аталади.

Учбyрчакда yчта y4, yчта томон ва yчта бyрчак бyлuб, Учбyрчакнuнг yчu нУктадан, томони эса кесмадан иборатлиги, бyрчагuнu эса yчбyрчакнuнг бир бyрчагuнu yзuб олиш билан тyшyнтuрuш максадга мyвофuKдuр.

Б) Су^бат. Энг куп тapкaлгaн вa eтaкчи Укитиш мeтoдлapидaн булиб, дapcнинг x,ap xил бocкичлapидa, x,ap xил мaкcaдлapдa кУллaнилиши мумкин, яъни янги мaтepиaлни бaëн этиш, муcтax1кaмлaш, тaкpopлaшдa, уйга бepилгaн тoпшиpиклapни, муcтaкил ишлapни тeкшиpишдa кУллaнилиши мумкин.

Сух^т - укитишнинг caвoл-жaвoб мeтoди-диp, бундa Укитувчилap yкувчилapнинг би-

лимлapни yзлaштиpилгaнликлapи вa aмaлий тaжpибaлapигa тaянгaн x1oлдa мaxcуc тaнлaн-гaн caвoллap тизими вa улapгa бepилaдигaн жaвoблap йули билaн yкувчилapни кУйилгaн тaълимий вa тapбиявий мacaлaлapни х^л килишгa oлиб кeлaди.

Укитишдa cуx1бaтнинг кaтexизик вa эвpиcтик cуx1бaт туpлapидaн фoйдaлaнилaди. Кaтexизик cуx1бaт шундaй caвoллap cиcтeмacи acocидa тузилaдики, бу caвoллap илгapи yзлaштиpилгaн билимлap, тaъpифлapни oддийгинa кaйтa э^ лaшни тaлaб килaди. Бундa acocaн билимлap-ни тeкшиpиш вa бax1oлaш, янги мaтepиaллap-ни муcтax1кaмлaш, тaкpopлaш aмaлгa oшиpи-лaди. Укитувчи yкувчилapгa тaйëp билимлap-ни бepмaйди, бaлки кУйилгaн caвoллap opкaли улapнинг yзлapини oлдинги билимлapи x1aмдa кузaтишлapи acocидa янги тушунчaлap, xулo-caлapгa кeлишигa oлиб кeлaди.

<3

Масалан: Сирдарё вилояти Боёвyт тyманu 40-yмyмтаълuм мактабида купайтириш жадвалини Урга-тишда ишлатилиши мумшн булган с)цбат yсyлu, яъни 3*5=15 дан купайтма канчага тенг бyлuшuнu кандай би-лиш мyмкuн?

6*5=30 купайтмадан 30:6 ёки 30:5 каби бyлuн-маларини кандай билиш мyмкuн?

60-24 ни айириш yсyлuдан фойдаланиб, 70-18=(70-110)-8=60-8=52 айириш yсyлu келтириб чикарилади.

3

ЗAMOНAВИЙ TA'^M / COВPEMEННOE OБPAЗOВAНИE 2017, 1

Бериладиган саволлар укувчиларнинг фикрлашини фаоллаштириши учун уларни вокеа-х,одисалар ва далилларни таккослаш, солиштиришга, уларни ажратиш ёки гурух,-лашга, улар орасидаги боFланишларни излаш-га мажбур килиши керак.

Куйидаги саволлар худди шунга даъват эта-ди: «Нега?», «Бу нимани англатади?», «Буни бошкача яна кандай килиш мумкин?», «Буни кандай тушунмок керак?» ва хоказо.

В) Хикоя. Укитувчи билимларни тушунти-ришни хикоя (эртак) куринишида амалга оши-риши мумкин. Бундан асосан математика та-рихининг ривожланиши, улчов тизимлари ри-вожланиши хакида ва бошка математика та-рихига оид маълумотларни бериш учун фойдаланилади.

Берилаётган хикоя бола кундалик хаётда дуч келаётган вокеа-ходисалар, унсурлар хамда уни уйлантираётган масалалар иштиро-кида булса, албатта унинг самарадорлиги юкори булади.

Г) Уцувчиларни китоб билан ишлашлари. Бу оFзаки укитиш методларининг куриниш-ларидан биридир. Дарсликлар ва укув кулланмаларида фан асосларининг тизимли курси баён килинади, укувчиларнинг мустакил ишлари учун материал берилади. Укитиш жа-раёнининг хамма боскичларида дарслик ва китоб билан ишлаш амалга оширилади, аммо бу иш укувчилардан маълум малака ва укитувчи ёрдамини талаб килади. Укиш мала-каларини эгаллашларига караб укувчиларни китобда берилган матнни мустакил укишга жалб килиш зарур.

е

Масалан. Бир кичкина кишлокда оила булган экан: ота, она ва икки киз. Катта кизнинг исми Узунхон ва ки-чик кизнинг исми Кискахон экан.

Аслида кизларнинг асл исмлари Нилуфар ва Шоуиста булиб, я;ин утмишда булиб утган бир во;еа сабаб улар узлари учун Узунхон ва Кискахон исмларини орттириб олишган экан.

Хуллас, бир куни Нилуфар ва Шоуистанинг ойиси кушни кишло;да яшовчи бувисига узи пиширган сомса-ларни элтиб беришларини буюрибди. Шунда кизалоклар тортишиб колишибди уамда баус бойлашибди: ким кайси йулдан бувисининг уйига тезрок боради? Шоуиста сой устига курилган куприк оркали борувчи йулдан юр-гани учун бувиснинг уйига 150 кадам ташлаб, бир зумда етиб борибди, Нилуфар эса катта асфальт йул оркали боргани учун жами 300 кадамдан ортик йул сарфлабди ва бувисининг уйига анча кеч етиб борибди.

Шундан сунг оила аъзолари узаро колишганда кизалокларни уазиллашиб Узунхон ва Кискахон деб чакиришар экан._у

Математикада матнни ёки масала матнини укиш укувчилар учун янги ва тушуниш учун бирмунча кийин, шунинг учун укувчининг дарсликдан нимани укиганини текшириш керак. Дарсликларда хар бир машкдан олдин берилган курсатмаларни укишга эътибор бериш керак.

Математикани укитишда укувчиларнинг расмлар, чизмалар ва схемаларни укиши уларнинг малакаси, хусусан дарсликнинг асо-сий мазмунини ташкил килувчи математик ёзувларни тушуниш малакасини бойитиб бо-ришда катта ахамиятга эга. Бунда ишнинг яку-ни расм, чизма, оFзаки ифодалар, математик ёзувлар ёрдамида янги билимларни мустакил эгаллаш учун дарслик очиб берадиган имко-ниятлардан фойдаланиш керак булади.

Д) Курсатмали методлар. Укитишнинг бу усули укувчиларга кузатишлар асосида би-лимлар олиш имконини беради.

Кузатиш хиссий тафаккурнинг куриниши булиб, бошланFич синфларда ундан кенг ва самарали фойдаланиш зарур. Атроф бор-ликдаги предмет, ходисалар ва уларнинг турли-туман моделлари, хар хил тилдаги курсатма кулланмалар кузатиш объектлари хисобланади. Укитишни курсатма методлари-ни укитишнинг оFзаки методларидан ажратиб булмайди. Курсатма кулланмаларни намойиш килишни хар доим укитувчининг ва укувчиларнинг тушунтиришлари билан биргаликда олиб бориш максадга мувофик булади.

Укитувчининг сузи билан курсатма восита-ларидан биргаликда фойдаланишнинг туртта асосий шакли аникланган (2-расм).

Математика дарсларида кургазмали метод-ни амалга оширишда бир томондан укувчиларнинг идрок этишларига, иккинчи томондан уларнинг тасаввурларига таяниш самарали жихатдир.

Математика дарсларида курсатмали метод-лардан туFри фойдаланиш микдорий тасав-вурларнинг мазмунли тушунчаларининг шакл-ланишига имкон беради, мантикий фикр юри-тиш ва нуткни ривожлантиради, аник ходи-саларни караб чикиш ва тахлил килиш асоси-

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 1

2-расм. Ук,итувчининг сузи билан курсатма воситаларидан биргаликда фойдаланиш шакллари

Сузлар ёрдамида укувчиларнинг кузатишларини бошкариш

Огзаки тушунтиришлар ёрдамида объектнинг бевосита куринмайдиган жих,атларига бах,о бериш

Курсатма кулланмаларни огзаки тушунтиришларнинг иллюстрацияси булиб хизмат килиши

Укитувчи томонидан укувчилар кузатишларини умумлаштирилиши

дa кeйинчaлик aмaлдa кУллaнилaдигaн умум-лaштиpишлapгa кeлишгa ëpдaм бepaди.

Е) Aмалий методлар. Мaлaкa вa кyникмa-лapни шaкллaнтиpиш вa мукaммaллaштиpиш жapaëни билaн бoFлик бyлгaн мeтoдлap aмa-лий мeтoдлapдиp. Бунгa ëзмa вa oFзaки мaшк-лap, aмaлий лaбopaтopия ишлapи, муcтaкил ишлapнинг бaъзи туpлapини киpитиш мумкин. Мaшклap acocaн муcтaхкaмлaш вa билимлap-ни тaтбик килиш мeтoди cифaтидa кУллaни-лaди.

Мaшк дeб биpop aмaлни yзлaштиpиш ëки муcтaхкaмлaш мaкcaдидa peжaли paвишдa тaшкил килингaн тaкpopий бaжapишгa aйти-лaди. Мaшклap caнoк мaлaкaлapи, x1иcoблaш кyникмacи вa мaлaкaлapи, apифмeтик мacaлa-лapни eчиш кyникмaлapини вужудгa ^лти-pиш учун ишлaтилaди.

Мaшклap муaйян тизимдa eнгилдaн муpaк-кaбгa утиш тaмoйилигa aмaл килингaн хoлдa ишлaтилиши кepaк. Мaшклap тaйëpлaш, мaшк килдиpиш вa ижoдий мaшклapгa yкувчилap-нинг муcтaкиллигини pивoжлaнтиpиши кepaк. У ëw бу aмaл, уcул, мacaлa eчишни муа^х-кaмлaш учун дacтлaбки мaшклap укитувчи paхбapлигидa бaжapилaди.

Укитувчи yкувчилapгa биpмунчa вaкт у ëки бу ëpдaмни кypcaтaди. Шундaн cyнг мaшклap муcтaкил бaжapилиши мaкcaдгa мувoфикдиp. Ижoдий xapaктepдaги мaшклapгa мacaлa вa

миcoллapни туpли уcуллap билaн eчиш, ифoдa бyйичa мacaлa тузиш, киcкa ëзув cxeмacигa кypa мacaлa тузиш, идpoк килишгa oид, жумбoкли xapaктepдaги мacaлaлapни eчиш кaби мaшклap киpaди.

Микдopлap вa улapнинг yлчaниши билaн тaништиpишдa aмaлий вa лaбopaтopия ишлa-pидaн тyлa фoйдaлaнилaди. Амaлий вa лaбo-paтopия ишлapини yткaзиш yкувчилapнинг билим, мaлaкa вa кyникмaлapини фaoл pa-вишдa эгaллaшлapигa имкoн бepaди, муа^кил хукм чикapиш вa xулocaлap килиши oид элe-мeнтлap тaдкикoтчилик кyникмaлapини pи-вoжлaнтиpaди, yкувчилap тacaввуpини бoйи-тaди вa улapнинг билим дoиpaлapини ^н^й-тиpaди.

Айнaн шунинг учун х^м aмaлий вa лaбopa-тopия ишлapи укитишнинг caмapaли мeтoдлa-pидaн биpи хиcoблaнaди.

Сиpдapë вилoяти умумтaълим мaктaблapи-нинг бoшлaнFич cинфлapидa мaтeмaтикa дapcлapини зaмoнaвий пeдaгoгик тexнoлoгия-лap acocидa тaшкил этиш тaжpибacидaн ^либ чикиб вa oлиб бopилгaн излaнишлapимиз acocидa мaзкуp йyнaлишдa куйидaгилapни тaклиф килaмиз:

- укитувчи зaмoнaвий пeдaгoгик вa axбo-poт тexнoлoгиялapи хaкидa acocли билимлap-гa эгa булиши, бу coхaдa мeтoдик жихaтдaн уз уcтидa дoимий paвишдa ишлaши лoзим;

ЗAMOНAВИЙ TAЪЛИM / COBPEMEHHOE OБPAЗOВAНИE 2017, 1

- математика укув предметидан кулланиладиган мультимедиа ва таркатма ма-териалларни укувчилар эхтиёжидан келиб чиккан холда мазмунан талабга жавоб бера-диган ва етарли хажмда булиши;

- хар бир дарсда бир-бирига мазмунан якин дидактик уйинларга бир оз янги эле-ментлар кушиб фойдаланиш, бунда дидактик уйинлар шартини туFри изохлашга эътибор бериш.

Адабиётлар руйхати:

1. Абдуллаева Х.А., Бикбоева Н.У. ва бошкалар. БошланFич таълим концепцияси. -Т.: «БошланFич таълим», 1998.

2. Fаффорова Т. БошланFич таълимда замонавий педагогик технологиялар. - Т.: «Та-факкур», 2011.

3. Ахмедова Н., Иноятова М., Матназарова К. БошланFич таълимдаги муаммоларни бартараф этиш йуллари. Методик тавсиялар. - Т.: library.ziyonet.uz/ru/book/ download/16233, 2015.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 1

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.