Научная статья на тему 'БОЛAЛAРГA НЕМИС ТИЛИНИ ЎРГAТИШ МЕТОДИКAСИ'

БОЛAЛAРГA НЕМИС ТИЛИНИ ЎРГAТИШ МЕТОДИКAСИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
264
35
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
хорижий тил / эрта ёшда тил ўрганиш / таълимий ўйин / фаолият / нозик восита маҳорати / кўз-қўл мувофиқлашуви / фаол таълим турлари. / foreign language / language learning at an early age / educational play / activity / fine motor skills / eye coordination / active learning.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бахромжон Жўрабоев

Дунё глобалашув жараёни инсонлардан ўз она тилидан ташқари яна бир неча хорижий тилларни ўрганишни тақозо қилмоқда. Ҳозирги тадқиқотлар ушбу жараённи эрта ёшда бошлаш самарилироқ бўлишини кўрсатади. Бизнинг юртимизда ҳам ушбу масалага қатъий эътибор қаратилган, хорижий тилларни ўқитишда хусусан инглиз тили ва немис тилини ўқитишда дунёнинг етакчи ташкилот ва университетлар ҳамкорлигида янгича ёндашув асосида дастурлар ишлаб чиқилмоқда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODOLOGY OF TEACHING GERMAN TO CHILDREN

The process of globalization requires people to learn several foreign languages in addition to their mother tongue. Current research shows that it is more effective to start this process at an early age. In our country, too, there is a strong focus on this issue, and programs are being developed on the basis of a new approach to the teaching of foreign languages, especially English and German, in cooperation with the world's leading organizations and universities.

Текст научной работы на тему «БОЛAЛAРГA НЕМИС ТИЛИНИ ЎРГAТИШ МЕТОДИКAСИ»

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 2 I 2021

ISSN: 2181-1601

БОЛАЛАРГА НЕМИС ТИЛИНИ УРГАТИШ МЕТОДИКАСИ

Бахромжон Журабоев

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика инстиути

АННОТАЦИЯ

Дунё глобалашув жараёни инсонлардан уз она тилидан ташкари яна бир неча хорижий тилларни урганишни такозо килмокда. Хрзирги тадкикотлар ушбу жараённи эрта ёшда бошлаш самарилирок булишини курсатади. Бизнинг юртимизда хам ушбу масалага катъий эътибор каратилган, хорижий тилларни укитишда хусусан инглиз тили ва немис тилини укитишда дунёнинг етакчи ташкилот ва университетлар хамкорлигида янгича ёндашув асосида дастурлар ишлаб чикилмокда.

Калит сузлар: хорижий тил, эрта ёшда тил урганиш, таълимий уйин, фаолият, нозик восита махорати, куз-кул мувофикдашуви, фаол таълим турлари.

METHODOLOGY OF TEACHING GERMAN TO CHILDREN

Bakhromjon Juraboev

Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

ABSTRACT

The process of globalization requires people to learn several foreign languages in addition to their mother tongue. Current research shows that it is more effective to start this process at an early age. In our country, too, there is a strong focus on this issue, and programs are being developed on the basis of a new approach to the teaching of foreign languages, especially English and German, in cooperation with the world's leading organizations and universities.

Keywords: foreign language, language learning at an early age, educational play, activity, fine motor skills, eye coordination, active learning.

КИРИШ

Охирги 3 йилда бу жараён мактабгача таълимда айникса уз ривожини топмокда. Богча ва мактаб ёшида уйин боланинг энг асосий ва севимли машгулоти булганлиги туфайли бола атроф оламни хам уйин оркали кашф этади. Агар хорижий тилларни хам уйинга кориштирган холда ургатилса бу тил куникмаларининг узлаштирилиш самарадорлигини бир неча баробарга оширади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Уйин болани нафакат жисмоний фаоллигини оширади шунингдек рухий тетикликни хам шаклланитиршга ёрдам беради. Уйин болани узига булган ишончини мустахкамлашига, атрофдагилар билан ижтмоий муносабатларни шакллантиришга хам катта кумак беради. Шу сабабли ота -она ва тарбиячи мураббийлар болаларга имкон кадар купрок уйин оркали урганишни таргиб килишлари керак. Айнан уйин оркали болалар таълим оладилар ва уз иктидорларини кашф этадилар. Бунга эришиш учун сезги органларини фаоллаштирувчи мухитни, жумладан визуал, эшитиш, киноестетик каби фаол таълим турларидан фойдаланиш максадга мувофик хисобланади. Таълимий уйинлар мусика асбобларнини чалиш, кушиклар куйлаш, шеър айтиш, раксга тушиш, уйин уйнаш, видеолар томоша килиш, кул мехнати воситасида турли нарсалар ясашни уз ичига олади.Жамиятда чет тилига булган талаб, бир томондан, шунингдек, ота-оналар томонидан тил нафакат замонавий инсонни тарбиялашнинг омили, балки унинг жамиятдаги ижтимоий ва моддий фаровонлигининг асоси эканлигини тушуниши бошка томондан чет тилини эрта урганишни айникса машхур ва долзарб килиш. Мактабгача ёшдаги болаларни чет тилига ургатишнинг асосий максадлари: болаларда чет тилида бошлангич мулокот кобилиятларини шакллантириш; уз максадларига эришиш, хаётий алока шароитида фикр ва хиссиётларини ифода этиш учун чет тилидан фойдаланиш кобилияти; чет тилларини янада урганишга ижобий муносабат яратиш; бошка мамлакатлар хаёти ва маданиятига кизикишни уйготиш.

МУХОКАМА

Мактабгача ёши, айникса, чет тилини урганишни бошлаш учун жуда кулайдир: бу ёшдаги болалар тил ходисаларига нисбатан сезгирлиги билан ажралиб туради, улар узларининг нутк тажрибаларини, тилнинг "сирларини" тушунишга кдзикдшади. Улар кичик хажмни осонгина ва катъий эслашади. Чет тилни урганиш учун эрта ёш афзалрок булишининг яна бир сабаби бор. Бола канча ёш булса, шунча суз бойлиги хам камрок булади: кичик болада алока сохалари катта ёшдагиларга караганда камрок, у хали мураккаб алока муаммоларини хал килиши шарт эмас. Бу шуни англатадики, у чет тилини узлаштирганда, она ва чет тилларидаги имкониятлар орасидаги бундай катта фаркни сезмайди ва унинг муваффакият хисси каттарок болаларникига караганда ёркинрок булади. Болаларни укитиш - бу мактаб укувчилари ва катталарга караганда мутлако бошкача услубий ёндашувни талаб киладиган жуда кийин масала. Агар катталар чет тилида гаплашса, бу унинг бошкаларга ургатиши мумкин дегани эмас. Услубий жихатдан ночор дарсларга дуч келганда, болалар

узок вакт давомида чет тилидан нафратланишлари ва уз кобилиятларига булган ишончларини йукотишлари мумкин.

НАТИЖА

Мактабгача ёшдаги болалар билан факат тажрибали мутахассислар ишлаши керак. Мактабгача ёшда, немис тилини укитишда, болалар аста-секин коммуникатив компетенция асосларини ривожлантирадилар, бу немис тилини урганишнинг дастлабки боскичида куйидаги жихатларни уз ичига олади: фонетик нуктаи назардан тугри такрорлаш кобилияти немисча сузлар укитувчи, она тили ёки маърузачининг оркасида, яъни эшитиш диккатини, фонетик эшитиш ва тугри талаффузни боскичма-боскич шакллантириш; немисча суз бойлигини узлаштириш, бирлаштириш ва фаоллаштириш; маълум микдордаги содда грамматик тузилмаларни узлаштириш, изчил баён тузиш. Методика: тугридан-тугри таълим тадбирларини утказиш болаларнинг тил кобилиятлари тузилишининг ёши ва индивидуал хусусиятларини хисобга олган холда курилиши ва уларнинг ривожланишига йуналтирилган булиши керак. Чет тилида мулокот мотивация ва йуналтирилган булиши керак. Болада чет тилига нисбатан ижобий психологик муносабатни яратиш керак ва бундай ижобий мотивацияни яратиш усули уйнашдир. Уйин - бу хам тилни самарали ургатиш ва ушбу тилни ургатишда керакли мотивацияни бериш шакли, бунда болалар билан "немисча суз бойлик", "шеърлар, кушиклар, тез айтишлар" каби марокли уйинлар оркали таъсир этиш мумкин. Дарсларни утказишнинг ушбу шакли тил куникмаларини ва нутк кобилиятларини узлаштириш учун кулай шароит яратади. Уйин фаолиятига ишониш кобилияти чет тилида нутк учун табиий туртки беришга, хатто энг оддий ибораларни хам кизикарли ва мазмунли килишга имкон беради. Чет тилини укитишда уйнаш таълим фаолиятига зид эмас, балки у билан органик равишда богликдир. Тугридан-тугри таълим фаолиятидаги уйинлар эпизодик ва якка булмаслиги керак. Уйин методикаси хаёлий вазиятни яратишга ва бола ёки укитувчи томонидан маълум бир ролни кабул килишга асосланган булиши керак.Чет тилини укитишнинг энг машхур усуллари ахборот-коммуникация усулларидан фойдаланиш, компютер техникаси, мултимедиа, аудио ва бошкалар каби. Тугридан-тугри таълим фаолиятида аудио, видео хикоялар, эртаклар, когнитив материаллардан фойдаланиш таълимни индивидуализация килишга ва мактабгача ёшдаги болалар нутк фаолияти учун мотивацияни ривожлантиришга ёрдам беради. Айнан АКТни чет тилини тугридан-тугри таълим фаолиятида куллаш мотивациянинг икки тури ривожланади: уз-узини рагбатлантириш ва мотивация, бу мактабгача ёшдаги болада у урганаётган тилини тушуниши мумкинлиги билан намоён булади. Бу мамнуният келтиради ва уз кучига ишончни кучайтиради ва янада такомиллаштиришга интилади. Укувчилар бу

уйинни бир марта уйнаганларидан кейин хар сафар яна уйнашларини илтимос киладиган булиб колади! Яна бу уйин ортиб колган дакикалардан унумли фойдаланиш учун ажойиб усул.

ХУЛОСА

Х,ар бир укувчингизга когозга 6 та устун чизишларини суранг. Сиз категория (суз учун мавзу)ни охирги утилган мавзулардан танлашингиз мумкин. Энг куп кулланиладиган категориялар озик-овкат, исмлар, шахарлар ёки давлатлар, мебеллар ёки жихозлар, иш харакат ёки кийимлар хисобланади. Укув дастуридан кура, эртак, хикоя ёки укув филмларини тинглаш ёки томоша килиш анча кизикрок. Болалар жуда тез тилнинг семантик асосларини англайдилар ва узлари гапира бошлайдилар. Агар укитишда тулик иммерсия усули кулланилса. Ушбу усул боланинг чет тили билан мунтазам ва чукур алокасини назарда тутади. Боланинг онг ости гайриоддий сезгир булиб, хатто аник натижалар хозир куринмаса хам, бир-икки йил ичида боланинг гайриоддий ривожланган лингвистик кобилиятларига дуч келиш мумкин.

REFERENCES

1. Галскова Н.Д. Никитенко З.Н. Чет тилларни укитиш назарияси ва амалиёти. бошлангич мактаб: услубий кулланма.-М.: Аирис-пресс, 2004. 2 Сергеева, Э. С. (2020). Приём понимания как один из способов интерпретации художественного текста. Academic research in educational sciences, (4).

3. Сергеева, Э. С. (2021). Категория пространства в художественной литературе. Экономика и социум, (1-2), 957-960.

4. Сергеева, Э. С. (2020). Образ культурного пространства романов Л. Соловьева «Повесть о Ходже Насреддине» И А. Волоса «ВОЗВРАЩЕНИЕ В ПАНДЖРУД». Экономика и социум, (11), 1283-1286.

5. Shayxislamov, N. (2021). O'QUVCHILARNING YOZMA SAVODXONLIGINI OSHIRISHDA YOZMA ISHLARNING O'RNI. Scientific progress, 2(1), 1659-1664.

6. Shayxislamov, N. (2021). Lingvokulturologiya-zamonaviy tilshunoslik yo'nalishi sifatida: tarixi va nazariyasi. Tilshunoslikdagi zamonaviy yo'nalishlar: muammo va yechimlar, 61-62.

7. Shayxislamov, N. (2020). Ona tili darslarini o 'qitishda kakografiya usulini qo 'llash. Янги Узбекистонни курит ва ривожлантиришда ёшларнинг фаоллиги, 317320.

8. Shayxislamov, N. (2020). Proverb as an object of linguistic analysis. Yoshlarning innovatsion faolligini oshirish, ma'naviyatini yuksaltirish va ilm-fan sohasidagi yutuqlari, 31-33.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 2 I 2021

ISSN: 2181-1601

9. Шайхисламов, Н. (2020). Понятие заглавия с позиции когнитивной стилистики. Студенческий, 28(144), 32-33.

10. Shayxislamov, N. Z. (2020). Pxisolingvistikada assotsiativ metod asosida nutqning o 'rganilishi. O'zbekistonda innovatsion ilmiy tadqiqodlar va metodlar, 3742.

11. Шайхисламов, Н. З. У. (2021). КОГНИТИВ ТИЛШУНОСЛИК ТУГРИСИДА ТУШУНЧА ВА УНИНГ УНИВЕРСАЛ ТАБИАТИ. Scientific progress, 1(5).

12. Shayxislamov, N. (2021). BADIIY NUTQDA "ISHLAMAYDIGAN" SO 'ZLARNING LINGVOPOETIK XUSUSIYATLARI. Scientific progress, 1(6).

13. Jarasbayev, N. (2021). O'ZBEK FOLKLORSHUNOSIGI, TARIXI VA UNING ADABIYOTDAGI O'RNI. ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES, 2(5), 1325-1331.

14. Носирова, Т. (2020). АЖДОДЛАР МЕРОСИ-КАМОЛОТ БЕШИГИ. Science and Education, 1 (Special Issue 3).

15. Sobitova, T. (2020). Yoshlar manaviyatini yuksaltirishda xalq ogzaki ijodining orni. Тил ва адабиёт таълими, 5(5), 26.

16. Sobitova, T. (2020). " ORZIGUL" DOSTONIDAGI MA'NAVIY VA LAFZIY SAN'ATLAR. ILMIYAXBOROTNOMA, 60.

17. Хасанова, Л. (2021). " ХАЗОЙИН УЛ-МАОНИЙ" КУЛЛИЁТИДА ИТ ОБРАЗЛАРНИНГ ТАСВИРЛАНИШИ ТАМОЙИЛЛАРИ. Scientific progress, 1(6), 1098-1111.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.