Научная статья на тему 'БОКСЧИЛАР ШКАСТЛАНИШНИ БИОМЕХАНИК ВА МАТЕМАТИК МОДЕЛЛАШ АСОСИДА ТАХЛИЛИ'

БОКСЧИЛАР ШКАСТЛАНИШНИ БИОМЕХАНИК ВА МАТЕМАТИК МОДЕЛЛАШ АСОСИДА ТАХЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Компьютерные и информационные науки»

95
59
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ёш боксчилар / спорт / юклама / машқланиш жараѐни / биомеханика / шкастланиш / Young boxers / sports / loads / training process / biomechanics / injuries

Аннотация научной статьи по компьютерным и информационным наукам, автор научной работы — Сайёра Саъдуллаевна Шукурова, Шовқиддин Муртозаевич Нарзиев, Тахир Тохтаевич Адилбеков, Зулайхо Аминджановна Маматова

Ушбу мақолада боксчиларнинг шикастланишлари биомеханик ва математик моделлаш асосида таҳлил этиш ва башоратлаш усуллари орқали, спорт жароҳатларини камайтириш, оқибатларини юмшатишни илмий асосда талқин этилган ва очиб берилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по компьютерным и информационным наукам , автор научной работы — Сайёра Саъдуллаевна Шукурова, Шовқиддин Муртозаевич Нарзиев, Тахир Тохтаевич Адилбеков, Зулайхо Аминджановна Маматова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF BOXERS BY BIOMECHANICAL AND MATHEMATICAL MODELING OF INJURY

In this article, boxer injuries are scientifically based on biomechanical and mathematical modeling, based on analysis and prediction methods, to reduce sports injuries and mitigate their consequences interpreted and substantiated

Текст научной работы на тему «БОКСЧИЛАР ШКАСТЛАНИШНИ БИОМЕХАНИК ВА МАТЕМАТИК МОДЕЛЛАШ АСОСИДА ТАХЛИЛИ»

БОКСЧИЛАР ШКАСТЛАНИШНИ БИОМЕХАНИК ВА МАТЕМАТИК

МОДЕЛЛАШ АСОСИДА ТАХЛИЛИ

Сайёра Саъдуллаевна Шукурова

Узбекстон давлат жисмоний тарбия ва спорт университети доценти

Шовкиддин Муртозаевич Нарзиев

И. Каримов номили Тошкент давлат техника университети катта укитувчиси

Тахир Тохтаевич Адилбеков

Мирзо Улугбек номидаги Узбекистон миллий университетининг

доценти

Зулайхо Аминджановна Маматова

Мирзо Улугбек номидаги Узбекистон Миллий университети

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада боксчиларнинг шикастланишлари биомеханик ва математик моделлаш асосида тахлил этиш ва башоратлаш усуллари оркали, спорт жарохатларини камайтириш, окибатларини юмшатишни илмий асосда талкин этилган ва очиб берилган.

Калит сузлар: Ёш боксчилар, спорт, юклама, машкланиш жараёни, биомеханика, шкастланиш.

ANALYSIS OF BOXERS BY BIOMECHANICAL AND MATHEMATICAL

MODELING OF INJURY

ABSTRACT

In this article, boxer injuries are scientifically based on biomechanical and mathematical modeling, based on analysis and prediction methods, to reduce sports injuries and mitigate their consequences interpreted and substantiated.

Keywords: Young boxers, sports, loads, training process, biomechanics, injuries.

КИРИШ

Ёш боксчилар мусобака олди жисмоний тайёргарлик ва мусобака даврларида бутун кучи ва имкониятини ишга солади. Натижада турли даражада

шикастланишлар юзага келади. Айникса буйин мушаклари, елкани икки бошли мушаги, билак ва кул панжаси мушаклари, кукракнинг катта мушаги, болдир мушаклари зурикади. Мусобакадан кейинги даврда бу сохаларда огриклар пайдо булади, боксчилар толикади. Бош мия ва юз сохаларида турли даражадаги жарохатлар кузатилади. Шунинг учун хам боксчиларнинг функционал холатини, биомеханик жихатдан урганиш, математик моделини яратиш ва башоратлаш асосида шикастланишларни камайтириш, окибатларини юмшатиш хам мухимдир.

Спортчиларда жисмоний ва иродалилик сифатини тарбиялаш узаро боглик жараён булиб,ирода хам мушаклар каби объектив ва субъектив кийинчиликларни енгиш натижасида факат харакат фаолияти жараёнида ривожланади. Ёш боксчиларнинг махорати (техник), тактик ва рухий тайёргарлиги учун мунтазам укув машгулотлари утказилади. Тайёргарлик ва машгулотлар мусобакаларининг дастлабки боскичида ёш боксчилар махорати (техник), тактик ва рухий тайёргарлиги даражаси паст булганлиги сабабли куркувга тушадилар ва таянч-харакат аппаратнинг биозвенолари жиддий жарохат олади. Боксчининг зарба кучи сезиларли катталикка эришганлиги учун куркув ва турли жарохатлар олиш тула асослидир.

Бокс машклари ва мусобакалар пайтида боксчиларнинг зарба кучини чамалаши нихоятда мураккаб масала. Шунинг учун боксда бошнинг турли кисмларининг шикастланиши эхтимоли юкори ва бу холат куп содир булади.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Агар вакт буйича боксчининг зарба кучи ривожланиши жараёни куриб чикилса, у холда узаро таъсир жуда киска лахзани ун мингдан (квазиэластик зарба) биридан ундан биригача (ноэластик зарба) чузилади. Бирок зарбали таъсирнинг асосий улчами зарба кучи эмас, балки зарба кучининг импульси хисобланади. Импульс (жисм импульси) тана механик харакати физик улчами хисобланган вектор катталикдир.

Классик биомеханикада тана импульси, v тезликда тананинг m огирлиги хосил килган импульс, йуналиши тезликнинг вектори йуналиши билан мос

келади: p = m • v q)

Боксчи кулкопи импульси 53.73±15.35 Н с копнинг катта импульсини келтириб чикаради, агар боксчи зарбаси секунднинг атиги юзлаб кисмига чузилиши хисобга олинса, у холда зарба кучи 400-500 Н гача етади. Вакт буйича зарба кучининг ривожланиш графиги косинусоидал шаклга эга.

Косинусоидал шаклдаги куч импульси куйидаги куринишдаги математик формула билан ифодаланади.

F(t)

-riAF Tit х ^ ^ х

— cos —дан — < t < - ,

х Xм 2 2'

0 дан |t|>^,

(2)

Бу ерда AF - импульс юзаси булиб, физик жихатдан куч импульсига мос келади ва куйидаги формула оркали аникланади [1]:

д F = j\F(t) • dt.

(3)

Ушбу (3) математик формула спорт уйинларидаги турли холатларда спортчи, уз ракиби билан ёки йикилиш окибатида ерга урилганда ёхуд бошка сабабга кура зарба олганда содир буладиган шикастланиш зарба кучига хамда унинг таъсир вактига (куч импульсига) боглик эканлигини ифодалайди.

Куч зарбаси мушакларни кучига хамда зарба бериш онидаги таянч-харакат аппарати кинематик занжири биозвенолари холатига боглик. Чунки инсон мушаги квазиэластик хусусиятга эга биоматериал ва унинг чузилиши хамда кискариш деформацияси графиклари устма-уст ётмайди, яъни бир хил булмайди. Юклашда (мушакни чузишда) «чузилиш-куч» муносабати эгри чизиги ва «кискариш-куч» эгри чизиги 1-расмда келтирилган.

Мускул (мушак) чузилганда «чузилиш-куч» графиги (1) га, кискарганда «кискариш-куч» графиги (2) га тугри келади. График чизиклари (1) ва (2) «гистерезис сиртмоги»ни хосил килади. (1) ва (2) график чизиклари орасидаги шаклнинг майдони ишкаланиш туфайли кувват йукотилишини акс эттиради. Юкори ковушкокликка эга булган мушакни хосил килган

«гистерезис сиртмоги»нин г ички юзаси

хам катта булади. Жисмоний машкларни бажаришда мушаклар харорати ошади. Ушбу жараён мушакнинг механик модели элементлари курсаткичлари билан чамбарчас богланган [2].

Мушакнинг биомеханик модели, одатда,

уч элементли (компонентли) универсал (стандарт) Кельвин моделига тулик мос келади. Мушак толалари юкори ковушкоклиги билан ажралиб туради, шунинг учун моделда улар демпфер (damper) шаклида курсатилади. Крвушкок суюклик деформацияси тезлиги ва кучланиши даражаси бевосита, пропорционал богликлик билан тавсифланади. Деформацияси тезлиги ва кучланиши даражасининг узаро богликлик конунияти ковушкок демпфер (damper)лаш коэффициенти оркали тавсифланади. Моделдаги бу элемент кискарувчи (контрактил) компонент (^К) деб аталади. Моделнинг иккинчи компоненти мушакни ураб турувчи фасция хамда мушак тупламларини ураб турувчи бириктирувчи тукима хосилалари, мушак толалари, миофибриллалар ва бошкалар мушакларнинг эластик хусусиятларига эга. Бу компонент мушак толаларига параллел жойлашганлиги учун унга параллел эластик компонент (ПЭК) дейилади. Моделда (ПЭК) куч ва чузилиш орасидаги ночизикли богланишни ифодаловчи пружина шаклида иммитация килиниб, куч ва чузилишнинг богланиш конунияти мушак толасининг бикрлик (эластиклик) коэффициентига боглик булади. Моделнинг учинчи компоненти - пай. Бу компонентда хам эластик хусусиятлар устунлик килади, бирок бу компонентнинг бикрлиги(эластиклик) коэффициенти параллел эластик компонентга нисбатан катта. Мушак (мускул) толалари пайларга уланган, яъни бу компонент кискарувчи (контрактил) компонентга нисбатан кетма-кет жойлашади, шунинг учун у кетма-кет эластик компонент (КЭК) дейилади. Моделда (КЭК) куч ва чузилиш орасидаги ночизикли богланишни ифодаловчи пружина шаклида иммитация килинади хамда куч ва чузилишнинг богланиш конунияти пай толасининг бикрлик (эластиклик) коэффициентига боглик булади. Мушакнинг юкорида келтирилган биомеханик моделига таъсир этувчи механик куч, одатда, уччала элементга бир хилда узатилади ва мушакни хосил киладиган реакция кучи универсал (стандарт) Кельвин модели учун куйидаги формула оркали ифодаланади.

г С dF ,

F +---= kn

к dt

С

x + —

k

k

1 + kn k

п V К J

dx dt

(4),

бу ерда, F-бошлангич куч, Н;

с-ковушкок демпфер ^атрег)лаш коэффициенти Н/м;

кк- кискарувчи (контрактил) компонент (^К)нинг бикрлик коэффициенти,

Н/м;

кп- кетма-кет эластик компонент (КЭК)нинг бикрлиги, Н/м; .х-мушакнинг бошлангич узунлиги, м;

Ушбу (2.10) формуладаги богланишлар вакт доимийси сифатида те= —

кк

ва та = (с) • (1 + —) = c • (— + —) билан белгиланса, куйидаги формула хосил

k„ к к k„

dF ,

F + т -= k

s dt s

(5)

булади:

dx

+ --

dt _

Бу тенглама А. Хилл тенгламаси булиб, мушак кучи билан унинг кискариш тезлиги орасидаги богланишни ифодалайди ва тенгламадан куриниб турибдики, мушак кучи янги даражага те вакт доимийси оркали релаксацияланади, мушакнинг узунлиги эса та вакт доимийси оркали охиста узгаради. Купсонли биомеханик тадкикотлар [3] натижаларига кура кискарувчи (контрактил) компонент (^К)ни c ковушкок демпфер (damper)лаш коэффициента, параллел эластик компонент (ПЭК), кетма-кет эластик компонент (КЭК)ларни к бикрлик (эластик) коэффициентлари мушак хамда пай толалари харорати T, кискариш тезлиги v ва мушакнинг бошлангич холатдаги узунлиги х билан функционал богланган, яъни с = f (T, v, x) ва kKn = f (T, v, x).

Масалан, танадаги мушаклар харорати 30°С дан 20°С га тушганда, мушакнинг

5 2 5 ^

эластик модуль киймати 2,610 Н/м дан 4,510 Н/м гача ортади [4]. Юкорида таъкидланганидек, жисмоний машкларни бажаришда мушаклар харорати ошади. Мушакларни чигал ёзиш машклари ёрдамида киздириш мушакларнинг ковушкоклиги ва эластиклик модули кийматларининг пасайишига сабаб булади. Таянч-харакат аппарати мушаклари ва пайлари киздирилгандан сунг (чигал ёзиш машкларидан сунг) юкланганда ёки катта тезликда кискартирилганда уларнинг шикастланиш эхтимоли кескин камаяди.

ХУЛОСА

Спортчиларни биомеханик тахлил килиш,математик моделини яратиш ва башоратлаш асосида шикастланишларни камайтириш, окибатларини юмшатиш буйича спорт натижаларини самарадорлигини ошириш мумкин.

REFERENCES

1. Хайдаров, М., Алламуратов, М., & Хайруллаева, Н. (2021). Сравнительная оценка физического состояния подростков 11-16 лет с нарушением интеллекта. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

2. Сафарова, Д. Д., Пулатова, М. Д., & Султанова, Ю. А. (2017). Взаимоотношения показателей гемодинамики с проявлением физической работоспособности у спортсменок-дзюдоисток. Наука и спорт: современные тенденции, 14(1).

3. Пулатова, М. Д. (2020). Применение восстановительных комплексов после травматических повреждений квалифицированных борцов. Интернаука, (8-1), 22-23.

4. Шукурова, С. С., Пулатова, М. Д., & Серебряков, В. В. (2021). Изменения показателей макроэлементов в крови у футболистов после физической нагрузки. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

5. Шукурова, С. С., Сейдалиева, Л. Д., & Шарипова, С. Н. (2021). Анализ гемодинамики игроков во время тренировочного процесса. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

6. Кутлимуратов, И. Х. (2021). Футболчиларнинг турли йуналишлардаги тупни ошириб бериш хдракатларини урганиш. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

7. Nazirov, B. S. (2020). Master who devoted his life to sports. Theoretical & Applied Science, (6), 78-82.

8. Алиев, И. Б. (2020). Курашчиларнинг мусобака олди тайёргарлик боскичларидаги толикиш белгиларини турли х, ажмдаги таъсирига караб юкламаларни таксимлаш. Фан-спортга,(2), 42-45.

9. GAZIEV, S. (2020). Improving the speed-strength preparedness of sambo wrestlers at the stage of sports improvement. Фан^портга, (1), 56-60.

10. Bakhtiyorovich, O. B. Improvement of methodology of development of technical and tactical methods with rapid power of belbog wrestlers.

11. Madraimov, H. K., & Aliyev, I. B. (2020). Distribution of training loads, taking into account the pre-competition training of freestyle wrestlers. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(9), 348-351.

12. Назаров, Н. Н., & Юсупов, Н. М. (2012). Философские особенности и развитие футбола в республике узбекистан. Педагогические науки, (3), 93-96.

13. НАЗАРОВ, Н. (2020). Мутафаккирлар илмий меросларидан фойдаланган хрлда спортчи ёшларнинг ахлокий ва эстетик карашларини шакллантириш. Фан^портга, (3), 38-41.

14. Egamberdiyev, I. O. (2021). Unconventional development of balance on land in young kayakers. Academic research in educational sciences, 2(2).

15. Geyger, A. I. (2021). Immunity of swimmers in the conditions of modern training. Academic research in educational sciences, 2(2).

15. Собирова, Ш. У. (2019). Использование рекламных текстов в обучении иностранному языку. Молодой ученый, (18), 48-50.

17. Норбоева, Ф. Р. (2020). Перевод маркетинговых терминов в сфере спорта с английского языка на русский. Интернаука, (26-2), 27-28.

18. Норбоева, Ф. Р. (2020). Процесс преподавания иностранного языка в неязыковом вузе. Интернаука, 20(149 часть 2), 74.

19. Rakhmatullayevna, N. F. (2020). The role of modern pedagogical technologies in the education system. Наука и образование сегодня, (6-2 (53)).

20. Xolisov, B. A. (2017). Yangi iqtisodiy siyosatning turkiston xalq xo'jaligiga ta'siri. УзМУ хабарлари, 129-132.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

21. Jurayev, I. B. (2021). Futzal hakamlarining jismoniy tayyorgarlilarini yaxshilash hamda mavsumiy topshiriladigan fifa fitness testiga tayyorlash. Internauka, 4(180), 75-77.

22. Taxirovich, T. T., Madaminovna, K. I., Nurmuhammad o'g'li, N. S., Takhirovich, T. T., & Tokhirjonovich, U. N. (2021). Во 'lakli bir jinsli Ьо 'lmagan g 'ovak qatlamlarda suyuqliklar harakati jarayonini matematik modellashtirish muammolari va asosiy masalalari. Scientific progress, 1(3).

23. Norinov, M. U., Abdukodirov, B. A., Tillavoldiev, A. O., & Urinov, N. T. (2019). Алгоритм устранения шума кусочно-гладкой моделью изображения. Theoretical & Applied Science, (4), 509-512.

24. ORINOV, N. T., MADAMINOV, Z. Y., & ALIYEVA, G. A. (2020). Simulation modeling. International journal of innovations in engineering research and technology, 7(11), 14-19.

25. Уринов, Н. Т., Сайидова, Н. К., & Юлдашев, Х. Д. (2020). Cyber threats and vulnerabilities. EPRA International Journal of Research and Development (IJRD), 5(3), 158-162.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.