Научная статья на тему 'БИТИРУВЧИЛАРНИ ОПТИМАЛ ТАҚСИМЛАШ МАСАЛАСИНИ ЕЧИШ АЛГОРИТМИ'

БИТИРУВЧИЛАРНИ ОПТИМАЛ ТАҚСИМЛАШ МАСАЛАСИНИ ЕЧИШ АЛГОРИТМИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
24
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
битирувчиларни ҳудудлар бўйича оптимал тақсимлаш масаласини ечиш алгоритми. / employment of graduates / development of algorithms and mathematical models / monitoring.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — A. Fazilov, M. Kuchimov, Sh. Jo'Raev

Мақолада олий ўқув юртлари битирувчиларини иш билан таъминлаш ва таълим муассасалари фаолияти самарадорлигини мониторинг қилиш жараёнида динамик режимларни моделлаштириш ва оптимал назорат қилишнинг кўп босқичли тузилмаси муаммоларини ҳал қилиш масалалари кўриб чиқилади. Қабул қилинган маълумотларнинг тўлиқлиги ва ишончлилигига қўйиладиган талабларни ҳисобга олган ҳолда, касб-ҳунар таълими таълим муассасалари битирувчиларини, шу жумладан олинган мутахассислик бўйича иш билан таъминлашни етарли даражада тавсифлаши мумкин бўлган ягона маълумотларни тўплаш алгоритмларини ишлаб чиқиш натижалари тавсифланади. Битирувчиларнинг талаб қилинадиган мутахассисликлари ва малакалари рўйхатини шакллантиришни оптималлаштириш, битирувчиларни тайёрлаш сифатини ошириш мақсадида таълим дастурларини тузатиш мақсадида кадрларга бўлган еҳтиёжни аниқлаш ва башорат қилиш алгоритмлари ва математик моделини ишлаб чиқиш натижалари

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям , автор научной работы — A. Fazilov, M. Kuchimov, Sh. Jo'Raev

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ALGORITHM FOR SOLVING THE PROBLEM OF OPTIMAL DISTRIBUTION OF GRADUATES

The article deals with the issues of employment of graduates of higher educational institutions and solving the problems of a multi-level structure of modeling and optimal control of dynamic modes in the process of monitoring the effectiveness of the activities of educational institutions. The results of the development of algorithms for unified data collection are described, which could adequately characterize the employment of graduates of educational institutions of vocational education, including in the received specialty, taking into account the requirements for the completeness and reliability of the information received. The results of the development of algorithms and a mathematical model for identifying and predicting staffing needs are presented in order to optimize the formation of a list of demanded specialties and competencies of graduates, adjusting educational programs in order to improve the quality of graduates' training.

Текст научной работы на тему «БИТИРУВЧИЛАРНИ ОПТИМАЛ ТАҚСИМЛАШ МАСАЛАСИНИ ЕЧИШ АЛГОРИТМИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

БИТИРУВЧИЛАРНИ ОПТИМАЛ ТАЦСИМЛАШ МАСАЛАСИНИ ЕЧИШ

АЛГОРИТМИ Фазилов А.Ш.

Доцент Кучимов М.К. Жураев Ш.М.

Катта ук;итувчилар https://doi.org/10.5281/zenodo. 7408424

Аннотация. Мацолада олий уцув юртлари битирувчиларини иш билан таъминлаш ва таълим муассасалари фаолияти самарадорлигини мониторинг цилиш жараёнида динамик режимларни моделлаштириш ва оптимал назорат цилишнинг куп босцичли тузилмаси муаммоларини %ал цилиш масалалари куриб чицилади. Кабул цилинган маълумотларнинг тулицлиги ва ишончлилигига цуйиладиган талабларни %исобга олган %олда, касб-%унар таълими таълим муассасалари битирувчиларини, шу жумладан олинган мутахассислик буйича иш билан таъминлашни етарли даражада тавсифлаши мумкин булган ягона маълумотларни туплаш алгоритмларини ишлаб чициш натижалари тавсифланади. Битирувчиларнинг талаб цилинадиган мутахассисликлари ва малакалари руйхатини шакллантиришни оптималлаштириш, битирувчиларни тайёрлаш сифатини ошириш мацсадида таълим дастурларини тузатиш мацсадида кадрларга булган е%тиёжни аницлаш ва башорат цилиш алгоритмлари ва математик моделини ишлаб чициш натижалари.

Калит сузлар: битирувчиларни %удудлар буйича оптимал тацсимлаш масаласини ечиш алгоритми.

АЛГОРИТМ РЕШЕНИЯ ЗАДАЧИ ОПТИМАЛЬНОГО РАСПРЕДЕЛЕНИЯ

ВЫПУСКНИКОВ

Аннотация. В статье рассматриваются вопросы трудоустройства выпускников высших учебных заведений и решения задач многоуровневой структуры моделирования и оптимального управления динамическими режимами в процессе мониторинга эффективности деятельности образовательных учреждений. Описываются результаты разработки алгоритмов унифицированного сбора данных, которые в достаточной степени могли бы характеризовать трудоустройство выпускников образовательных учреждений профессионального образования, в том числе по полученной специальности, с учетом требований к полноте и достоверности полученной информации. Приводятся результаты разработки алгоритмов и математической модели для выявления и прогнозирования кадровых потребностей, с целью оптимизации формирования перечня востребованных специальностей и компетенций выпускников, корректировки образовательных программ в целях повышения качества подготовки выпускников.

Ключевые слова: трудоустройство выпускников, разработка алгоритмов и математических моделей, мониторинг. ALGORITHM FOR SOLVING THE PROBLEM OF OPTIMAL DISTRIBUTION OF

GRADUATES

Abstract. The article deals with the issues of employment of graduates of higher educational institutions and solving the problems of a multi-level structure of modeling and optimal control of dynamic modes in the process of monitoring the effectiveness of the activities

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

of educational institutions. The results of the development of algorithms for unified data collection are described, which could adequately characterize the employment of graduates of educational institutions of vocational education, including in the received specialty, taking into account the requirements for the completeness and reliability of the information received. The results of the development of algorithms and a mathematical model for identifying and predicting staffing needs are presented in order to optimize the formation of a list of demanded specialties and competencies of graduates, adjusting educational programs in order to improve the quality of graduates' training.

Keywords: employment of graduates, development of algorithms and mathematical models, monitoring.

Битирувчиларни минтакалар буйича таксимлаш муаммосини хал килишнинг бошкариладиган фронтал алгоритми таклиф килинган, бу маълум вакт ичида мос келадиган оптимал таксимотни топишга имкон беради ва мутахассисларни тайёрлашнинг умумий харажатларини минималлаштиради. Классик усуллар (тармокни режалаштириш, тармоклар ва чегаралар, Ганта) буйича ишларни таксимлаш вазифасини хал килиш мумкин эмас, чунки мутахассисларни тайёрлаш учун бажариш вакти ижрочига боглик булиб, ижрочини маълум бир ишга тайинлаш факат оптимал таксимлангандан кейин содир булади. олдинги ишларнинг бажарилиш вактига боглик ва деярли хар доим бошка ижрочилар томонидан ишни бажариш имконияти мавжуд. Таклиф этилаётган фронтал алгоритм гоясига асосланади (кейинги ишларнинг аввалгиларига богликлиги). Ишнинг олд кисми концепциясидан фойдаланиб, биз олдинги иш аллакачон ижрочилар уртасида таксимланган ишларнинг умумийлигини тушунамиз. Иш жабхасидан катъий чизикли иш тартиби динамик (вакт) ва статик хусусиятлар (ишлар сони, ишнинг устувор коеффициентлари) билан таъминланади. Ижрочилар уртасида ишни оптимал таксимлашнинг математик модели ва алгоритми нафакат мехнат ресурсларини самарали таксимлаш, балки ишларни бажаришнинг барча мумкин булган вариантларини хисобга олган холда лойиханинг нархини бахолаш имконини беради. Таклиф этилаётган алгоритм жараённи автоматлаштиришга ва бошкарув карорларини кабул килишни куллаб-кувватлашга каратилган дастурий таъминотни ишлаб чикиш имконини берди. Иш жабхасидан катъий чизикли иш тартиби динамик (вакт) ва статик хусусиятлар (ишлар сони, ишнинг устувор коеффициентлари) билан таъминланади. Ижрочилар уртасида ишни оптимал таксимлашнинг математик модели ва алгоритми нафакат мехнат ресурсларини самарали таксимлаш, балки ишларни бажаришнинг барча мумкин булган вариантларини хисобга олган холда лойиханинг нархини бахолаш имконини беради. Таклиф этилаётган алгоритм жараённи автоматлаштиришга ва бошкарув карорларини кабул килишни куллаб-кувватлашга каратилган дастурий таъминотни ишлаб чикиш имконини берди. Иш жабхдсидан катъий чизикли иш тартиби динамик (вакт) ва статик хусусиятлар (ишлар сони, ишнинг устувор коеффициентлари) билан таъминланади. Ижрочилар уртасида ишни оптимал таксимлашнинг математик модели ва алгоритми нафакат мехнат ресурсларини самарали таксимлаш, балки ишларни бажаришнинг барча мумкин булган вариантларини хисобга олган холда лойиханинг нархини бахолаш имконини беради. Таклиф этилаётган алгоритм жараённи автоматлаштиришга ва бошкарув карорларини кабул килишни куллаб-кувватлашга каратилган дастурий таъминотни ишлаб чикиш имконини берди. Ижрочилар

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

уртасида ишни оптимал таксимлашнинг математик модели ва алгоритми нафакат мехнат ресурсларини самарали таксимлаш, балки ишларни бажаришнинг барча мумкин булган вариантларини хисобга олган холда лойиханинг нархини бахолаш имконини беради. Таклиф этилаётган алгоритм жараённи автоматлаштиришга ва бошкарув карорларини кабул килишни куллаб-кувватлашга каратилган дастурий таъминотни ишлаб чикиш имконини берди. Ижрочилар уртасида ишни оптимал таксимлашнинг математик модели ва алгоритми нафакат мехнат ресурсларини самарали таксимлаш, балки ишларни бажаришнинг барча мумкин булган вариантларини хисобга олган холда лойиханинг нархини бахолаш имконини беради. Таклиф этилаётган алгоритм жараённи автоматлаштиришга ва бошкарув карорларини кабул килишни куллаб-кувватлашга каратилган дастурий таъминотни ишлаб чикиш имконини берди.

Замонавий лойихаларнинг юкори илмий интенсивлиги, техник ва технологик базаларнинг тез узгариши, махсулотни ишлаб чикиш ва бозорга чикаришда вакт чекловлари туфайли битирувчиларни таксимлаш бо'йича ишларни оптимал режалаштириш ва ижрочилар томонидан таксимлаш зарурати пайдо булди. минтака. Шунга асосланиб, ижрочилар томонидан маълум вактга тугри келадиган ва уларнинг иш вактини кискартириш оркали уларнинг умумий иш нархини минималлаштирадиган ишларни таксимлашни топишга каратилган математик модел ишлаб чикилди.

Классик усуллар (тармокни режалаштириш, тармоклар ва чегаралар, Гантт) буйича ишларни таксимлаш муаммосини хал килиш мумкин эмас, чунки ишни бажариш вакти ижрочига боглик булиб, ижрочининг аник бир ишга топширилиши факат амалга оширилади. олдинги ишларнинг оптимал таксимланиши ва олдинги ишларнинг бажарилиш вактига боглик булгандан сунг, деярли хар доим бошка ижрочилар томонидан ишни бажариш имконияти мавжуд.

Шундай килиб, ижрочилар уртасида ишни таксимлаш вазифасини ко'йишдаги кийинчиликлар бундай муаммони хал килишда янги кийинчиликларни келтириб чикаради.

Келинг, технологиянинг маълум бир чекланган сохасида хар кандай лойихаларни амалга ошириш тизимини куриб чикайлик. Битта лойиха доирасида факат битта мутахассисликни таксимлашга каратилган харакатлар амалга оширилсин, уларни таксимлаш жараёни узаро боглик харакатлар - иш жойларини танлашни уз ичига олади. Ушбу ишларнинг узаро таъсирини курсатиш учун тармокли каноник структурадан фойдаланиш мантикан тугри келади, бу халкалар ва циклик маршрутларсиз чекли ё'налтирилган графикдир (1-расм). Бундай холатда, аввалги ишларни амалга ошириш тугагунга кадар хеч кандай таркатиш иши бошланиши мумкин эмас - коникканлик хусусияти.

Иш жабхаси - олдинги барча операциялар мижозлар уртасида таксимланган бундай ишлар туплами.

Таксимлаш ишини таксимлаш вазифаси деганда n та ишнинг m та ижрочи уртасида шундай таксимланиши тушунилади, бунда хар бир операция факат битта ижрочи томонидан амалга оширилиши ва куйидаги чекловлар туплами кондирилиши хисобга олинади:

1) операцияларни амалга ошириш кетма-кетлиги - ишни факат лойиха тугагандан сунг амалга ошириш мумкин - олдинги ишнинг муайян ишини амалга ошириш;

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

2) операцияларнинг давомийлиги;

3) учрашиш муддатлари.

Белгиланган муддат - бу маълум бир вакт чегараси булиб, ундан кейин берилган операцияни (ишни) бажариш мумкин эмас. Купинча улар бутун лойихдни якунлайдиган ишлар учун урнатилади.

Таксимлашни оптималлаштиришнинг математик модели

ву - операцияларни ижрочилар буйича таксимлаш; ху ва уу мос равишда операцияларнинг бошланиш ва тугаш вактлари;

^(р)-ишдан олдинги операциялар туплами

^аерда %т1П ва иутах - мос равишда у ижрочи томонидан и операцияни бажариш учун минимал ва максимал вакт;

салом - 1 - операцияси бошланиши мумкин булмаган дастлабки шартлар; & -директив шартлар.

Чвкловлар:

у -чи бажарувчи ьчи ишни бажаришдан олдинги ишларни бажаргандан кейингина бошлаши мумкин.

шп х«-т*хтах1 е(24)

Операцияларни амалга ошириш муддатини чеклаш:

^ Уу - Ху ^ ,КЕ 1, 6 /,. (2.5)

Амалга ошириш тартибини чеклаш:

ху ^ У 1к, ёки Хк > Уу,161,у 6 1,к 6 I. (2.6)

Берилган дастлабки шартларни ва таксимлашнинг директив шартларини х,исобга олган х,олда чекловлар:

ш±П ху > Ъ г 6 1Н, (2.7)

max y jj > dz i e I . ( 2.8)

Шарт билан таништирамиз: х,ар бир i - ишни факат битта ижрочи бажаради Р(и):

^ j = 1; (29)

Xj *Уу e T• ( 2.10)

Ушбу шартларга жавоб берадиган х,ар кандай ечим хдкикий х,исобланади. Шундай килиб, бизда ижрочилар томонидан асарлар таксимоти мавжуд. Максад функцияси

Чекловга мутахассисларни белгиланган аризалар ва муддатларга мувофик таксимлашнинг мумкин эмаслигини киритиш оркали биз куйидагиларни оламиз:

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

f = X X Л ( dt — yj ) ^^. (211)

максад функтсияси f—( )-( ), ( ), ( ) чекловлари остида max.

Агар ( )-( ), ( )-( ) масалани ечиш натижасида f max >= катламалар максад функсиясининг оптимал киймати олинса, мутахассисларни таксимлаш буйича барча ишлар тулик бажарилади.

Ечим алгоритми

Мутахассисларни таксимлаш вазифаси НП-тулик булганлар синфига тегишли булиб, улар учун аник самарали (тулик руйхатга олишдан ташкари) алгоритмлар мавжуд эмас (2-расм).

1 расм. Таксимлаш лойихасини тармокли модели функционал схемаси. О -таксимлаш кадамлари, —— - таксимлаш ишларини оптимал вариантини кидириш йуллари, - йуналишларни таысимлаш оптимизацияси

REFERENCES

1. Corvers F., de Grip A., Hejke H. Beyond manpower planning: a labour market model for the Nederlands and its forecast to 2006 // Neugart M. and Schomann K. (eds.) Forecasting Labour Markets in OECD Countries.

2. Bridges E. New technology adaption in innovative marketplace. Jnter Jomal of Forecasting. 2019. vol.7., K2 2. P.257 - 270.

3. Fazilov A. SH., Kuchimov M. K. EPRA International Journal of Economic Growth and Environmental Issues- Peer Reviewed Journal.Development Of A Mathematical Model And Software Package To Optimize Information Processing In Information Systems.

4. Fazilov A. SH., Kuchimov M. K. International scientific and practical conference CUTTING EDGE-SCIENCE.System Analysis And Optimization Of Information Processing In Information Systems.

5. Fazilov A. SH., Kuchimov M. K. EPRA International Journal of Economic Growth and Environmental Issues- Peer Reviewed Journal.Development Of A Mathematical Model And Software Package To Optimize Information Processing In Information Systems.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

6. International Scientific Journal Fazilov A. SH., Kuchimov M. K. Theoretical & Applied Science.Development of a visual programming algorithm forbim-models using module of structures by dynamomodule.

7. Fazilov A. SH., Kuchimov M. K. International scientific and practical conference CUTTING EDGE-SCIENCE.System Analysis And Optimization Of Information Processing In Information Systems.

8. Kuchimov M. K. Effective employment management model of university graduates. Proceedings of 5th International Multidisciplinary Scientific Conference on Innovative Technology Hosted from San Fransisco, SAhttps://conferencepublication.com February 28th 2021.

9. Фазилов А.Ш., Кучимов М.К. Разработка алгоритма визуального программирования bim-моделей с использованием модуля конструкций с использованием модуля dynamo. Бино ва иншоотлар зилзилабардошлигининг долзарб муаммолари республика илмий- амалий анжуман материаллар туплами 2020 йил 18-19 март.

10. Фазилов А.Ш., Кучимов М.К. Разработка математической модели и програмного комплекса для оптимизации обработки информации в информационных системах. Узбекистон Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги ^арши давлат университетиДарДУ ХАБАРЛАРИ Илмий-назарий,услубий журнал 2-2020 йил.

11. Кучимов М.К. Разработка алгоритма оптимизации распределения выпускников ВУЗа №-1 2021 йил. "Узбекистон Республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги ^арши давлат университети ^арДУ ХАБАРЛАРИ Илмий-назарий, услубий журнал

12. Usmonov, M.T. & Shokirov.,Sh.H, (2022). Teylor formulasini matematik masalalarni еchishdagi ahamiyati. "«Science and Education» Scientific Journal" Scientific Journal, Tom-3, 19-23.

13. Usmonov, M.T. & Shokirov.,Sh.H, (2022). Dаrаjаli даШНат^ tаqribiy hisоblаshlаrgа tаtbiqi. «Science and Education» Scientific Journal, Tom-3, 29-32.

14. Usmonov, M.T. & Shokirov.,Sh.H, (2022). Ishoralari almashinib keluvchi qatorlar. Leybnits alomati. «Science and Education» Scientific Journal, Tom-3, 24-28.

15. Usmonov, M.T. & Shokirov.,Sh.H, (2022). Teylor qatori va uning tadbiqlari. «Science and Education» Scientific Journal, Tom-3, 33-38.

16. Усмонов, М.Т. (2021). Вычисление центра тяжести плоской ограниченной фигуры с помощью двойного интеграла. «Science and Education» Scientific Journal, Tom-2, 64-71.

17. Усмонов, М.Т. (2021). Биномиальное распределение вероятностей. «Science and Education» Scientific Journal, Tom-2, 81-85.

18. Усмонов,МТ. (2021). Поток векторного поля. Поток через замкнутую поверхность. «Science and Education» Scientific Journal, Tom-2, 52-63.

19. Усмонов,МТ. (2021). Вычисление определенного интеграла по формуле трапеций и методом Симпсона. «Science and Education» Scientific Journal, Tom-2, 213-225.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.