Научная статья на тему 'БИОЛОГИЧЕСКИЕ И ЭКОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ МУНЧ'

БИОЛОГИЧЕСКИЕ И ЭКОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ МУНЧ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
33
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БЕЛОК / ЖИВОТНОЕ / ПАНЦИРЬ / РОСТ / УДОБРЕНИЕ / ФОСФОР / МУНЧ / БИОЛОГИЯ / ЭКОЛОГИЯ / МОРФОЛОГИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хусайнов Далер Эмомович, Мирзоев Сулаймон Мадисломович -, Холов Сино Азизхуджаевич, Намозов Амонулло Каримхонович

В этой статье автор описывает научные, теоретические и экспериментальные данные о биологических характеристиках экологии, а также химическом составе и распространении фасоли в природе. Есть также хорошие данные об урожаймостни жвачи на орошаемых и богарных землях. Подробно описаны биологические и экологические характеричиски сорта Таджик-31, биологические особенности, основные способы выращивания, сбор и идентификация формы, химический состав семян.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BIOLOGICAL AND ECOLOGICAL FEATURES OF MUNCH

Ln this article, the author descrides the scientific, theoretical and exptrimental data on the biological characteristics of ecology, as well as the chemical composition and distribution of beans in nature. There is also good data on the productivity of munch on irrigated and rain- fed lands. Biological and ecological characteristics of varieties, such as Tajik - 31, biological characteristics, basic methods of cultivation, collection and identication of beans are given in detall.

Текст научной работы на тему «БИОЛОГИЧЕСКИЕ И ЭКОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ МУНЧ»

ЛЕЧЕБНЫЕ СВОЙСТВА МОРКОВИ (DAUCUSSATIVUS L.)

В статье представлена информация о лечебных свойствах моркови. Установлено, что корни содержат сахар, жир, азот, минеральные соли, аспарагин, умбеллиферон, флавоноиды, пигменты (каротин, фитоен, фитофлюен, ликопин), витамины. Он используется в медицине для удаления песка и мелких камней при мочекаменной болезни, а также обладает общим стабилизирующим, корректирующим и новаторским действием.

Ключевые слова: морковь, (Daucus sativus L.), лечебные свойства, химический состав, использование в медицине.

HEALING PROPERTIES OF CARROTS (DAUCUS SATIVUS L.)

The article provides information about the medicinal properties of carrots. It was found that the roots contain sugar, fat, nitrogen, mineral salts, asparagine, umbelliferone, flavonoids, pigments (carotene, phytoene, phytofluen, lycopene) and vitamins. It is used medicinally to remove sand and small stones in urolithiasis, and has a general stabilizing, corrective and innovative action.

Key words: carrot, (Daucus sativus L.), medicinal properties, chemical composition, use in medicine.

Сведение об авторах:

Саидзода Хайриддин Хол - Государственное образовательное учреждение Республиканского медицинского колледжа, соискатель кафедры биохимии и генетики. Адрес: Республика Таджикистан, г. Душанбе. р. Сино, ул. Завадская 7, кв 24. Тел: (+992)988147714

Бохирова Манзура Курбоналиевна - Таджикский государственний педагогический университет им. С. Айни, кафедры биохимии и генетики. Адрес: Республика Таджикистан, г. Душанбе. р.Шохмансур, ул. Хоруг 12. Е- mail: manzura5 2014@bk.ru. Тел: (+992)929622255

Абдухоликова Фарзона Абдуманоновна - Таджикский государственний педагогический университет им. С. Айни. Адрес: Республика Таджикистан, г. Душанбе. р. Шохмансур, ул. Хоруг 26а Е- mail: farzona 1297@mail.ru Тел: (+992) 988631714

Мирзорахимов Акобир Каримович - Таджикский государственний педагогический университет им. С. Айни, дотцент кафедры биохимии и генетики. Адрес: Республика Таджикистан, г. Душанбе.ул. Б.Гаффорого дом 5, пр. 3. кв. 11. Е- mail: akobir1963@mail.ru. Тел: (+992) 917440303

About the authors:

Saidzoda Khayriddin Kol - State educational institution of the Republican Medical College, applicant for the Department of Biochemistry and Genetics. Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe. R Sino, st. Zavadskaya 7, apt 24. Tel: (+992) 988147714 Bokhirova Manzura Kurbonalievna - Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, Department of Biochemistry and Genetics. Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe. R. Shokhmansur, st. Khorug 12. E-mail: manzura5_2014@bk.ru. Tel: (+992) 929622255

Abdukholikova Farzona Abdumanonovna - Tajik State Pedagogical University named after S. Aini. Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe. R. Shokhmansur, st. Khorug 26a E- mail: farzona 1297@mail.ru. Tel: (+992) 988631714

Mirzorakhimov Akobir Karimovich - Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, assistant professor of the Department of Biochemistry and Genetics. Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe, st. B. Gafforogo building 5, ave. 3. apt. 11. E-mail: akobir1963@mail.ru. Tel: (+992) 917440303

ХУСУСИЯТ^ОИ БИОЛОГИЮ ЭКОЛОГИИ МУНЧ

Хцсайнов Д.Э., Мирзоев.С.М, Холов С.А., Намозов А.

Донишгощ давлатии Кулоб ба номи А. Рудаки

Мунч- Vicia sativa L. ба гурухи растанихои яксолаи алафии оилаи лубиёгихо мансуб мебошад. Ин растаниро дар хочагихои кишоваозй бештар барои истехсоли хурокаи сабз ва баъзан барои силос, тарбеда ва орди алаф парвариш мекунанд.

Маъди чамъоварй намуданй мунч дар он заминхо кишти тирамохй мекунанд. Дар давоми нашъунамои мунч замини мунчкошташуда дам мегирад ва ин ба биёд гардидану фаровонхосилии зироатхои дар тирамох киштшаванда боис мегарданд. Мунч дар заминхои

лалмй 6идуни киштзоp низ дvчоp меояд. Кад ва xосили мунчи табий ^tox ва камxосил аст нисбат ба мунчи коpидашvда.

Вобаста ба аpеали паxншавиаш мунч бештаp даp минтакакои кУxии Kpим, КаФкоз, Осиёи Миёна, алалхусус, даp Чанубй Точикистон, даp ноxияxои Ховалинг, Балчувон, Муъминобод ва ДанFаpа ба тавpи васеъ паxн шудааст. ХУpокаxои аз мунч тайёp каpда баpои xайвонот хvшхvpv хуштамъ буда, бедаи он даp таpкибаш ба xисоби миёна 15 фоиз об, 16,2 фоиз гоотеин, 2,5 фоиз pавFан, 39,2 фоиз моддаxои бенитpогении экстpативй, 6,8 фоиз хокистаp, 8,8 фоиз сафедаи xазмшаванда, инчунин витамини С ва пpовитаминxои А, В доpад. Бо акидаи М.Н Саpдоpов ва Р.Э. Шvкvpов Г2] даp 100 кг бедаи он 45-50 воxиди хУpока ва 1213 гp пpотеини xазмшаванда мавчуд буда, хУpокаи хvшхvpv иштиxокvшои xайвонxо мебошад, ки таpкиби тухмаш 28-31 фоиз саФедаpо доpост. Ин з^оат даp Точикистон, AфFOнистон, Эpон ва ДоFистон ба номи мунчи даштй вомехУpад.

Мунч даp Точикистон даp киштзоpxои омехтаи зиpоатxои лубиёгию Fаллагй, бо чав, сулй, чавдоp xамчvн маxсvлоти хУpокаи сеpсафеда даp xама Фаслxои сол кишта мешавад, аз чумла даp заминxои обй xамчvн зиpоати зимистон нашъунамокунандаи фосилавй ба тавpи васеъ паpваpиш каpда мешавад.

Тавсифи хосилнокии мунч. Даp китъаи навъсанчии лалмии ноxияи Муъминобод (деxаи Сангдаpа) тибки мvшоxидаxою маълvмотx озмоишии А. Мадаминов, Д. Хисайнов аз xаp як гектаpи он 120-132 с/га баpгv пояи сабз, 26,6-27,0 с/га беда ва 7,1-8,2 с/га дон чамъоваpй каpда мешавад, ки xосилнокии омехтаxои алафи мунчу сулй, мунчу чавдоp даp замивдои обй то ба 205-255 с/га (65-75 с/га беда) баpобаp мебошад. Мунч ба xашаpот заpаppасони зиpоатxои кишоваpзй ва касалиxо тобоваp мебошад.

Таснифи ботаникй. Даp истеxсолоти кишоваpзй ду намуди ин pастанй: мунчи киштбоб (баxоpй) ва патдоp кишту паpваpиш каpда мешавад. Мунчи киштбоб (Vicia sativa L.) пояи боpики патдоpи хобpавандаи бvpиши кундаланги бvpчдоp дошта, баландиаш то 60-70 см меpасад ва даp шаpоити xавзаи даpёи Ёхсу мvxаккикон А. Мадаминов ва Д. Хисайнов муайян каpданд, ки баpгxои мvpаккаби чvФтпаpдоp доpад, ки бо мvйлабчаxо ба охвд pасида даp баpги он чоp чуфт баpгчаxо мавчуд аст. Гvлxои мунч даp баFали баpгxо чуфт-чуфт чойгиp шуда, сохташ ба дигаp намояндагони оилаи лvбиёгиxо монанд буда, гулкунй аз гvлxои поёнй саp шуда, муддати тулонй давом мекунад. Аз мvшоxидаxои асосии муаллифон баp меояд, ки мевааш FилоФаки даpозpyя дошта баъзан доpои 4-5 см даpозй мебошад. Шакли тухмиаш кvpашакл мебошад.

Рангаи тухмаш заpди чигаpй ва баъзан сиёxи накшдоp мебошад. Рахи тухм сафеди шаклан боpик буда, аз 1/5 ё 1/6 xиссаи даpозии мvдавваpи онpо ташкил мекунад. Вазни 1000 дона тухм 45-55 г^о ташкил мекунад.

Яке аз навъxои звдоати мунч, мунчи патдоpи (Vicia villosa Roth) пояи боpики сеpпат дошта мебошад, ки баландиаш то 1,0-2,7 м pасида тез хоб меpавад. Баpгxои чуфти патдоp ва мУйлабчаxои тамомшаванда доpад. Даp асоси таxкикот озмоишии муалифон муайян каpда шудааст, ки даp xаp як баpг 6-10 чуфт баpгчаxои нештаpшакл мавчуд буда, тVдагvлаш доpои то 30 баpг мебошад. Гулкуниаш чун мунчи киштбоб аз гvлxои поёнй саp мешавад. FилоФакxо pанги сиёxи чигаpй дошта, даp xаp як FилоФак 2-6 тухмии кvpашакли сиёxpанг ё тиpаи чигаppанг мавчуд мебошад. Вазни 1000 дона тухмй ин намуд 25-30 г^о ташкил мекунад.

Баpои кишту паpваpиш даp заминxои обии Точикистон (даp майдонxои киштгаpдон баpои паpваpиши зиpоатxои хУpоки чоpво), даp киштxои фосилавй навъxои алафи мунчи тиpамоxии Точикй-31, баxоpии Точикй-60 ноxиябандй каpда шудаанд.

Навъи точикй-31. Ин навъ аввалин маpотиба даp собик ПажУxишгоxи зиpоаткоpии Точикистон бо pоxи интихоби инфвдодии намvнаxои чехй pУёнида шудааст. Соли 1982 баpои киштxои фосилавй ноxиябандй каpда шудааст. Ба намуди патдоpxо ва гуногуннамуди глабpассенс тааллук доpад. Растанй печон буда, пояи сабз дошта, бемVяк аст. Баpгнокияш баланд аст. Ранги гvлxояш кабуду бунафш буда, 4-5 донагй FилоФаки доpчинии сафеди pомбшакл доpад. Вазни 1000 донааш 30 rp мебошад. Давpаи нашъунамояш 207 pУзpо даp баp мегиpад. Даp таpкиби бедаи мутлаки хушкаш 16 фоиз пpотеини хом, 37,9 фоиз FOЗ доpад. Хосили баpгv пояи сабзаш даp китъаи навъсанчии ноxияи Муъминобод (деxаи Сангдаpа) 120 с/га, беда-26,6 с/га, донаш-7,1 с/га-pо ташкил медиxад.

Хусусиятхои биологй. Мунч ба гаpмй талаботи зиёд надошта, звдоати даp аввали баxоp киштшаванда маxсvб меёбанд. Кишти тиpамоxияш даp шаpоити ноxияxои водигй зимистовдо наFЗ аз саp мегvзаpонад. Тухми он даp xаpоpати 2-30С сабзида, майсаxояш ба саpмои 5-6 С тобоваp мебошад. Xаpоpати беxтаpин баpои пайдоиши vзвxои нашвии он 12-160С, баpои пухтани Fилофакxояш 18-200С буда, pастании pyшноидyст аст. Бинобаp ин, агаp

дарозии рузхо то 13 соат кутох шаванд, пайдоиши узвхои чинсии (генеративии) он катъ мегардад.

Мунч аз дигар растанихо вобаста ба мухлати тезсабзй, хосияти махвкунии алафхои бегона ва ба соя тобовару ба хок талаботи кам доштанаш фарк мекунад. Талаботи мунч ба намй, махсусан, дар давраи гунчабандию гулкунй (дар давраи гуншавии массаи биологй) зиёд мешавад.

Давраи пурраи нашъунамои мунч дар киштхои бахорй 80-90, тирамохй 200-210 ва дар давраи аз пайдоиши майсахо то гулкунй 50-52 руз давом мекунад.

Усули асосии парвариш. Агротехникаи мунч ба агротехникаи парвариши нахуд монанд аст. Вай дар заминхои обии кухй хамчун зироати ангорй пас аз гунучини хосили чав, гандум кошта мешавад. Баъди шудгори тирамохй коштани мунч муфид аст. Дар заминхои обии нохияхои водигй ва минтакахои наздикухй кишти тирамохии алафи мунч бо сулй, чав, чавдор, рапс чун хурока ва баъзан дар байни каторхои пахтаи нашъунамокунанда хамчун хурокахои барвактй парвариш карда мешавад.

Мунч ба нурихои минералй эхтиёчи калон дорад. Пеш аз шудгор ба хар гектар 30-35 кг оксиди фосфор (Р2О5) мепошанд. Хангоми дар байни каторхои пахта коштани алафи мунч аз нурихои мадании ба пахтазор андохташуда бахра мебарад. Нармкунии хоки мунч ба коркарди хок барои нахуд ва зироатхои хушадор монанд аст.

Тибки маълумот озмоишии В.А. Тюлдюков Г41 мухлатхои кишти алафи мунчу нахуд ва наск дар бахор якхелаанд. Кишти мунч бо усули катории мукаррарй бо меъёри 75-80 кг/га тухмй дар чукурии 4-5 см зери хок кошта мешавад. Дар киштхои омехта меъёри тухмии мунч (50-60 кг/га) 2-3 млн./га донро ташкил медихад.

Дар заминхои обй тибки талабот бо меъёрй 550-600 м3/га 2-3 маротиба об мемонанд.

Гунучини хосили дон ба воситаи комбайнхо бо бурриши пасти растанихо (хангоми зардшавии гилофакхо) чамъоварй карда мешавад. Дер холатхои тулкашии гундоштани хосил гилофакхо ба осонй шикаста, боиси талафоти хосил мегардад. Киштхои омехтаи мунчро якчоя бо галлагихо (чун хурокаи сабз) пеш аз давраи фарорасии онхо медараванд.

Ин растанй хуроки босифати хайвонот ба хисоб рафта, баргхо ва решаву танаи онро истеъмол менамоянд.

Барои занбури асал растании шахдовар буда, барои хамъоварии шахд нихоят мувофику фоидаовар мебошад.

АДАБИЁТ

1. Сардоров М.Н., Шукуров Р.Э. Зироатхои емй / М.Н.Сардоров, Р.Э.Шукуров ДАТ, 2004.

2. Сардоров М. Н. Шукуров Р. Э. Роххои зиёд кардани истехсоли хуроки чорво. / М.Н.Сардоров, Р.Э.Шукуров - ДАТ, 2006..

3. Состав и питательность кормов (Союзные республики и экономические районы РСФСР). Справочник. Шумилин И. С. и др. -М.: Агропромиздат, 1986.

4. Тюлдюков В.А. Практикум по луговому кормопроизводству. / В.А. Тюлдюков - М.: Колос, 1985.

БИОЛОГИЧЕСКИЕ И ЭКОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ МУНЧ

В этой статье автор описывает научные, теоретические и экспериментальные данные о биологических характеристиках экологии, а также химическом составе и распространении фасоли в природе. Есть также хорошие данные об урожаймостни жвачи на орошаемых и богарных землях.

Подробно описаны биологические и экологические характеричиски сорта Таджик-31, биологические особенности, основные способы выращивания, сбор и идентификация формы, химический состав семян.

Ключевые слова: белок, животное, белок, панцирь, рост, удобрение, фосфор, мунч, биология, экология, морфология.

BIOLOGICAL AND ECOLOGICAL FEATURES OF MUNCH

ln this article, the author descrides the scientific, theoretical and exptrimental data on the biological characteristics of ecology, as well as the chemical composition and distribution of beans in nature. There is also good data on the productivity of munch on irrigated and rain- fed lands. Biological and ecological characteristics of varieties, such as Tajik - 31, biological characteristics, basic methods of cultivation, collection and identication of beans are given in detall.

Keywords: protein, animal, protein, shell, growth, fertilizer, phosphorus, munch, biology, ecology, morphology.

Сведения об авторах:

Хусайнов Далер Эмомович — старший преподаватель кафедры биологии и методы ее обучения Кулябского государственного педагогического университета имени Абуабдулохи Рудаки Тел: (+992) 987898916

Мирзоев Сулаймон Мадисломович — ассистент кафедры биология и методы ее обучения он Кулябского государственного педагогического университета имени Абуабдулохи Рудаки Тел: (+992) 918140189

Холов Сино Азизхуджаевич - ассистент кафедры биология и методы ее обучения

Кулябского государственного педагогического университета имени Абуабдулохи Рудаки Тел: (+992) 985643029

Намозов Амонулло Каримхонович — старший преподаватель кафедры биология и методы ее обучения Кулябского государственного педагогического университета имени Абуабдулохи Рудаки

About the autors:

Khusainov Daler Emomovich - Senior Lecturer of the Department of Biology and Methods of its Teaching of the Kulob State Pedagogical University named after Abuabdulokhi Rudaki Tel: (+992) 987898916

Kholov Sino Azizkhudzhaevich - Assistant of the Department of Biology and Methods of its Teaching Kulob State Pedagogical University named after Abuabdulohi Rudaki Phone (+992) 985643029

Namozov Amonullo Karimkhonovich - Senior Lecturer of the Department of Biology and Methods of its Teaching, Kulob State Pedagogical University named after Abuabduloha Rudaki

УДК 581. 132. 633. 11 ТАГЙИРЁБИИ МИКДОРИ ПИГМЕНТХОИ ФОТОСИНТЕЗИ ДАР КАТРАБОРОНИ навъи зидех вобаста аз давраи НАШЪУНАМО ВА ШАРОИТИ КИШТ

Сафаров А.Н.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Фотосинтез - ин чараёни мураккаби оксиду баркароршавие мебошад, ки дар натичаи он аз модахои хеле соддаи гайриузвй Н2О ва СО2 бо таъсири шуохои офтоб ва иштироки хлорофилл моддахои узвй ва О2 хосил мешавад Г21.

Хамин тарик, дар асоси тачрибахои бисёрсолаи худ К.А. Тимирязев исбот менамояд, ки ассимилятсия (захиракунй)-и СО2 дар растанихо аз чониби хлорофилл ба амал оварда мешавад, яъне, хлорофилл бевосита дар фотосинтез иштирок тамуда, ба таври барнагарданда аз холати баркароршуда ба холати оксидшуда мегузарад. У хамчунин, накши кайхонй доштани протсесси фотосинтезро шарх додааст: «...фотосинтез ягона протсессе мебошад, ки дар натичаи он энергияи кайхонии Офтоб фуру бурдашуда, дар сатхи сайёраи Замин нигох дошта мешавад ва аз як шакл ба шакли дигар табдил меёбад». К.А. Тимирязев навиша буд: «Дар хлоропласт энергияи равшании Офтоб ба энергияи химиявй табдил ёфта, дар таркиби пайвастагихои органикй захира мешавад. Крахмал, клековина ва дигар пайвастагихои органикй барои организмхои зинда чун манбаи гизо баромад мекунанд» Г81.

Хлорофилли «а» ранги кабуду сабз ва хлорофилли «b» ранги зарду сабз дорад. Тамоми растанихои дарачаи олй, обсабзхо ва эвгленаи сабз хлорофилли «b» доранд. Дар обсабзхои бур, диатомй ва криптофитхо ва динофлагелхо ба чои хлорофилли «b» хлорофилли с мавчуд аст. Хлорофилли d дар обсабзхои сурх бо хлорофилли «а» вомехуранд. Бактериохлорофиллхои а, b, с, d ва протохлорофиллро танхо организмхои прокариотии фотосинтезкунанда доранд Г11.

Хосиятхои физикию химиявии хлоиофилл. Аввалин маротиба аз баргхо соли 1818 химик-дорусозони франсавй И.С Пелтева, И.С. Каванту моддаи сабзро чудо кардаанд ва онро хлорофилл номиданд. Ин кашфиёт ногахонй хангоми раванди чустучуи моддахои нави доругй дар растанихои гуногун ба вучуд омад. Хлорофилл дар шакли кристалй аввалин маротиба аз тарафи физиолог ва ботаники рус И.П.Бородин дар соли 1882 хосил карда шуд. Биохимикхои полшагй Марселл Ненский ва Мои Мархлевский дар соли 1887 нишон доданд, ки асоси молекулаи хлорофиллро ба монанди геми гемоглобин халкаи порфирини ташкил медихад. Таркиби химиявии элементарии хлорофилли а-С55Н79Кд05Ме ва b- хлорофилли а-C55H70N4O6Mg аз тарафи химики немис соли 1914 Рикард Вилштетеер муайян шуда буд. Вай

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.