CC BY
16
Dr Slavko Pokorni, pukovnik, dipt. inž. Vo>na ikademij* VJ, Beograd
BESPILOTNE LETELICE ZAPADNIH ZEMALJA
Uvod
Naziv bespilotna letelica (BL) odgo-vara engleskom nazivu Unmanned aerial Vehicle (UAV), mada se često javlja i naziv Remotely Piloted Vehicle (RPV), Sto bi značilo daljinski upravljana srcdstva. Nai-mc, daljinsko upravljanje se ne mora odno-siti samo na letelice (odnosno sredstva u vazdušnom prostoru) već i na razna druga sredstva koja se kreću po kopnu, vodi (morn) ili pod vodom. Spomenimo sredstva koja se kreću po kopnu, koja nemaju Ijud-sku posadu, a koriste se u vojsci, policiji i u civilne svrhe, najčešće u situacijama koje su veoma opasne po čoveka, i koja pred-stavljaju vrstu robota. S obzirom na to da savremene bespilotne letelice imaju auto-nomne sisteme vodenja zasnovane na glo-balnom pozicionom sistcmu (GPS - Global Positioning System) i inercijalnom si-stemu navigacije, smatra se da je naziv „daljinski upravljane1* sve manje potreban, pa je i sve manje u opticaju. Zbog toga se pod pojmom bespilotna letelica, odnosno UAV, podrazumevaju sredstva koja su u stanju da se samostalno kreću u vazdu-Snom prostoru, i ona koja zahtevaju daljinsko upravljanje u realnom vremenu.
SuStina primene bespilotnih letelica jeste da se izbegne direktno učeSće ljudi
u obavljanju zadatka, a time i mogućnost ugrožavanja njihovih života, kao Sto je to slučaj kod aviona, odnosno pilotiranih letelica.
U ovom pregledu prikazani su podaci oko 60 bespilotnih letelica od oko 30 proiz-vodača, uglavnom iz zapadnih zemalja (od kojih je najveći broj iz SAD). U tabeli su državc, a u okviru njih proizvođači, poreda-ni po abecednom redu. Tabela obuhvata podatke kao što su oznaka, namena, korisni teret, brzina, vreme leta, dolet, dužina, ras-pon krila i prećnik letelice, masa, vrsta po gonske grope odnosno motora, i napomena u kojoj su prezentirani neki interesantni podaci, kao što su naćin lansiranja i spuštanja, način upravljanja, status razvoja odnosno proizvodnje, eventualni korisnici, itd.
S obzirom na to da su numerički podaci u korišćenoj literaturi (1) prikazani u anglosaksonskim jedinicama, vrednosti su prcračunate u jedinice Medunarodnog sistema jedinica, pri čemu su izvršena za-okruživanja, najčešće, na celobrojne cifre ili na jednu decimalu.
Namena bespilotnih letelica
Poslednjih desctak godina primena bespilotnih letelica je sve češća, kako u
642
VOJNOTEHNICK! GLASNIK 6/3002.
vojne, tako i u civilne svrhe. Bespilotne letelice imaju prvenstveno vojnu, ali i ci-vilnu namenu (koja, uglavnom, koristi rezultate razvoja bespilotnih letelica za vojne primene, na 5ta ukazuju i ulaganja u razvoj koja su, do sada, bila daleko ma-nja kada se radi о civilnom sektoru). Bespilotne letelice se koriste za razne ne-borbene zadatke kao što su: izvidanje, osmatranje (otkrivanje), akvizicija cilje-va, protivelektronska borba (PED koja obuhvata izvidanje elektronskih sredsta-va protivnika i ometanje njihovog rada), korekeija artiljerijske vatre, fotosnima-nje, prikupljanjc metcoroloških podataka, održavanje veze (komunikacije), ispitiva-nje korisnog tereta (opreme) koji treba da nosi bespilotna letelica« zatim kao meta, kao mamac, za obuku, istraživanje atmo-sfere, itd.
Bespilotne letelice se primenjuju i za borbene zadatke, što se može ilustro-vati primerom demonstratora bespilotne borbene letelice koju razvija SAD [21. Naime, RV SAD i ageneija DARPA (Advanced Research Project Agency) Cine prve konkretne korakc u razvoju nove generaeije platformi za neutralisanje pro-tiwazduSne odbrane (PVO) protivnika, sklapajući ugovor za projektovanje Cetiri buduće borbene bespilotne letelice (Unmanned Combat Aerial Vehicle -UCAV), sa Cetiri tima koje vode firme Lockhead Martin Tactical Aircraft Systems, Rajtheon Systems Co., Boeing Information Defense and Space Systems i Northrop Grumman Military Aircraft Systems Div. Prva faza (deset meseci) pred-videna je za prouCavanje, analizu i izradu preliminamog projekta. Cilj tehnološkog demonstratora UCAV je projektovanje, izrada, rešavanje fundamentalnih tehniC-
kih problema i demonstraeija sistema koji može da obavlja zadatke neutralizacije PVO protivnika i vatrene udare kakvi sc predvidaju posle 2010. godine. I pored toga Sto se radi о bespilotnoj letelici, bit-ni zahtevi su ,,nevidljivost“ i žilavost. Predvidaju se izbalansirani zahtevi izme-du odraza letelice u visokofrekventnom (VF) i infraervenom (1C) opsegu i ugrad-nja uredaja za elektronska protivdejstva na letelici. Zavisno od projekata pojedi-nih timova, mogu biti obuhvaćeni uredaji za upozorenje na radarsko ozračenje, ak-tivni ometaCi i aktivni mamci. Predvida se i smanjeni vizuclni i akustički odraz, kao i smanjeno elektronsko zraCenje. Ga-đanje će se obavljati korišćenjem senzora postavljenih na letelici, i/ili na nekom drugom objektu, a radi upravljanja GPS vodenim projektilima. Letelicom Ce upravljati tim koji može biti na zemlji ili u vazdušnom prostoru, zbog Cega je po-treban robustan link za prenos nišanskih i navigacionih podataka. Prednost ova-kvog upravljanja oCekujc se u koriSCenju podataka senzora sa letelice, i/ili sa dru-gog objekta, za prikaz borbene situaeije. Sistem Ce verovatno da se koristi u kom-binaeiji sa piloliranim letelicama, pa Ce zahtevati i mogućnost identifikaeije ,,svoj-tuđ“. Po završctku prve faze plani-rana je druga faza, koju Ce voditi RV SAD, i u kojoj jedan od navedenih timova treba da razvije kompletan sistem demonstratora UCAV koj se sastoji od dva aviona i jedne stanice za upravljanje Cije je testiranje trebalo da se obavi do poCet-ka ove godine.
Predvida se upotreba bespilotnih 1c-telica i u sistemu protivraketne odbrane SAD [3]. Kao ahemativa razmatrana je ideja о protivraketi (za borbu protiv bali-
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 6/2002.
643
stičkih raketa) koju bi nosila bespilotna letelica Global Hawk. Njena serijska pro-izvodnja planirana je za 2005. godinu, a uvođenje u naoružanje 2006. godine. Села jedne leteliceje oko 10 miliona dola-ra, a njen životni vek oko 20 godina. Pre-ша projektu sistema protivraketne odbra-ne SAD, u njega bi uSlo 75 takvih bespi-lotnih letelica (tri eskadrile) sa 1200 pro-tivraketa i četiri zemaljskc stanicc za na-vodenje. Prenos podataka do stanica u si-stemu protivraketne odbrane na zemlji odvijao bi se ргеко satelita.
Bespilotna letelica često ima višena-mensku ulogu, tj. može da obavlja više funkcija, npr. izviđanje, osmatranje i akviziciju ciljeva. Da bi mogla da obavlja određene zadatke neophodni su: tzv. koristan teret, sredstva za vezu (komuni-kaciju) odnosno linkovi za prenos podataka do i sa letelice, kao i zemaljska oprema za njeno lansiranje, ali i za raz-menu podataka.
Za obavljanje konkretnih zadataka od velike važnosti je i koristan teret koji bespilotna letelica nosi. To su, najčešće, elektronski ili optoelektronski uređaji koji funkcionišu u širem opsegu elektro-magnetnog spektra, kao 5to su radar (u poslednje vreme to je radar sa sintetizo-vanom antenom, tj. SAR - Synthetic Aperture Radar), razni ometači, izvidački prijemnici, televizijske, temtovizijske i foto-kamere, ali i ubojna sredstva velike razome moći.
Klasifikacija bespilotnih letelica
U poslednje dve decenije pojavio se veliki broj tipova bespilotnih letelica, pa ih nije lako klasifikovati (u tabelamom
preglcdu nisu prikazane bespilotne letelice ргеша vrsti već prema proizvodači-ma). U SAD postoje dva pristupa klasifi-kaciji: jedan uzima u obzir daljinu, odnosno trajanje leta, a drugi visinu leta i dru-ge mogućnosti bespilotne letelice, uklju-čujući i cenu. Polazeći od daljine leta, u SAD je 1994. godine usvojena sledeća klasifikacija bespilotnih letelica:
- veoma malog doleta - do 50 km;
- malog doleta - 150 do 300 km;
- srednjeg doleta - do 650 кш (od koje se odustalo);
- za dugotrajan let - za daljine veće od 300 кш ili za više od 24 časa leta.
Prva i druga grupa prvenstveno su namenjene za KoV, RM i momarički korpus, za treću su bili zainteresovani momarički korpus, RM i RV, a za četvr-tu svi vidovi oružanih snaga.
Polazeći od visine leta bespilotnih letelica, kao i drugih mogućnosti, u SAD se razlikuju bespilotne letelice klase Tier 1 do Tier 3. U klasu Tier 1 spadaju bespilotne letelice sa relativno malim kori-snim teretom, u Tier 2 bespilotne letelice za srednje visine (4500 do 7500 m), dok se bespilotne letelice za veće visine (15 000 do 20000 m) ubrajaju u klasu Tier 2+ ili Tier 3.
Predstavnik klase Tier I je, na primer, bespilotna letelica Gnat 750, klase Tier 2 je Predator, klase Tier 2+ Global Hawk, a klase Tier 3 je Dark Star.
Bespilotne letelice se razlikuju prema nameni, pa prema tome i po veličini, brzini, vremenu boravka u vazduSnom prostoru, doletu, mogućnosti nošenja ko-risnog tereta, načinu lansiranja i povratka na zemlju i ostalim karakteristikama. Raspon brzina kreće se od oko 100 km/h
644
VOJNOTF.IINlCKI GI-ASNIK 6/2002.
do nekoliko hiljada km/h, odnosno ncko-liko Maha, vreme boravka u vazdušnom prostoru od nešto manje od jednog Časa pa do više od 40 Časova, dolet od desetak km pa do par hiljada km, visina leta od par hiljada metara do dvadesctak kilome-tara, a masa letelica (ukupna sa korisnim teretom i gorivom) iznosi od 10 kg do nekoliko tona, pa i vi§e od deset tona. Bespilotne letelice se koriste za obavlja-nje zadataka koji mogu imati taktički, operativni i strategijski značaj.
Zaključak
Trend sve češće primene bespilotnih letelica biće nastavljen, nesumnjivo, i to-kom ove decenijc. U vezi sa tim, stiče se utisak da će razvoj borbenih bespilotnih letelica biti u usponu.
Mada je u protcklom pcriodu težište bilo na razvoju bespilotnih letelica za vojne primene (gde su ulagana velika sredstva), a civilni sektor je, uglavnom, koristio rezultate razvoja vojnih bespilotnih letelica, u narednom periodu se oče-
kuje porast ulaganja i u razvoj bespilotnih letelica u civilnom sektoni.
Bespilotne letelice su imale značaj-nu ulogu u zadacima koje su obavljale multinacionalne snage u toku rata u Bo-sni i Hcrcegovini i agresije NATO-а na SRJ, pa je poznavanje karakteristika bespilotnih letelica, za pripadnike Vojske, od velikog značaja.
U sažetom tabelamom pregledu pri-kazani su podaci о bespilotnim letelica-ma uglavnom proizvođača iz zapadnih zemalja, što ne znači da ih ne proizvode i druge zemlje, posebno Ruska Federacija kao i neke susedne zemlje (Bugarska, Hrvatska).
l.tleraiura •
[ I) Hcrskovitz, D.: A. Sampling of Unmanned Acnal and Remotely Piloted Vehicles, Journal of Electronic Defense, November 1997., su. 53*58.
J2) Swcciman. B.: DARO l-eaves a Solid Legacy, Journal ofElcctronic Defense. Jun 1998. Vol 21, 5, sir. 43-
48.
|3] Rudov, V.: VozduSnijkomponcni amenkanskoj sistemi PRO na TVD, Zarubcžnoe voenoe obozrenie. 5/1988.. sir. 28 31.
(4] VasiC,Lctcći grabljivac. AERO magazin, 36/2002-, su. 10 13.
VOJNOTEHNIČKJ G1ASN1K 6/2002.
645
