Научная статья на тему 'БАРМАКИЁН БАЛХ И ИХ РОЛЬ В ИСТОРИИ ПРАВИТЕЛЬСТВА ПРЕДКОВ'

БАРМАКИЁН БАЛХ И ИХ РОЛЬ В ИСТОРИИ ПРАВИТЕЛЬСТВА ПРЕДКОВ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
155
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БАРМАК / БАЛХ / ХАЛИД ИБН БАРМАК / ЯХЬЯ ИБН ХАЛИД / ДЖАФА́Р ИБН ЯХЬЯ / ПОЛИТИЧЕСКОЕ ДВИЖЕНИЕ ШУУБИЯ / BARMAK / BALKH / KHALID IBN BARMAK / YAHYA IBN KHALID / JAFAR IBN YAHYA / POLITICAL MOVEMENT SHUBIYA

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Хашматулла Омид Ширмухаммад

В первые семнадцать лет правления Харун аль-Рашида халифат почти полностью управлялся Бармакидами. Яхья был визирем, его сын Аль-Фадл - наместником в Иране, Армении и Азербайджане, а второй сын Яхьи, Джафар, хотя и не занимал официальной должности, но его влияние на халифа было также весьма велико. Он был лучшим другом Харуна и находился при нем практически неотлучно. Впрочем, Ат-Табари утверждает, что дело тут вовсе не в дружбе, а в гомосексуальных наклонностях, которые и в те далекие времена не были чем-то из ряда вон выходящим. Если это так, то тогда не слишком хорошее отношение Яхьи к дружбе сына с халифом объясняется очень просто. В истории Афганистана сохранились сведения о нескольких десятках знатных аристократических фамилиях, которые в разное время играли заметную роль в военной, административной, политической или культурной жизни страны. Одной из таких фамилий являются Бармакиды - род иранской знати из которого произошли несколько “великих везирей” Арабского Халифата в VIII-X в. С самого начала слово “Бармак” означало наследственный титул верховного жреца буддистского храма Наубехар возле Балха. Здесь же располагались земельные владения этого рода площадью в 1600 км2. Арабские историки Ибн ал-Факих, ат-Табари и Масуди приводят один и тот же рассказ о первом появлении Бармакидов на политической арене Халифата, который подтверждается китайскими данными. Ибн Халликан и Масуди выражали сомнения относительно принятия самим Бармаком ислама, но все арабские источники говорят о том, что уже сын его Халид ибн Бармак был мусульманином. После падения Омейядов в 750г. и прихода к власти халифов династии Аббасидов с помощью восстания в Хорасане перса Абу Муслима, тут же началось продвижение всего персидского и заимствование персидских обычаев, титулов и званий в Халифате. И у Аббасидов впервые появляется “первый везир” (или “великий”) и централизованные диваны (министерства) на манер Сасанидов. Одним из первых визирей становится Халид, сын Бармака.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BARMAKYAN BALKH AND THEIR ROLE IN HISTORY GOVERNMENT OF ANCESTORS

In the first seventeen years of Harun al-Rashid’s rule, the caliphate was almost entirely ruled by the Barmaqids. Yahya was a vizier, his son Al-Fadl was the governor in Iran, Armenia and Azerbaijan, and the second son of Yahya, Jafar, although he did not occupy an official position, but his influence on the caliph was also very great. He was Harun's best friend, and was with him almost all the time. However, At-Tabari argues that the point here is not at all in friendship, but in homosexual inclinations, which even in those times were not something out of the ordinary. If this is so, then Yahya’s not too good relationship with her caliph’s son’s friendship is very simple. The history of Afghanistan has preserved information about several dozen noble aristocratic families, who at various times played a prominent role in the country's military, administrative, political or cultural life. One of these names is the Barmakids, a genus of Iranian nobility from which several “great viziers of the Arab Caliphate originated in the VIII-X centuries. From the very beginning, the word “Barmak” meant the hereditary title of the high priest of the Naubehar Buddhist temple near Balkh. It also housed land ownership of this kind of area of 1600 km2. Arab historians Ibn al-Faqih, al-Tabari and Masoudi cite the same story about the first appearance of the Barmakids on the political arena of the Caliphate, which is confirmed by Chinese data. Ibn Khalikan and Masudi expressed doubts about the adoption of Islam by Barmak, but all Arab sources say that already his son Khalid ibn Barmak was a Muslim. After the fall of the Umayyad in 750. and the coming to power of the caliphs of the Abbasid dynasty with the help of the Persian Abu Muslim uprising in Khorasan, the promotion of all Persian and the adoption of Persian customs, titles and titles in the Caliphate immediately began. For the first time, the Abbasids have the “first vizier” (or “great”) and centralized sofas (ministries) in the manner of the Sassanids. Khalid, the son of Barmak, becomes one of the first viziers.

Текст научной работы на тему «БАРМАКИЁН БАЛХ И ИХ РОЛЬ В ИСТОРИИ ПРАВИТЕЛЬСТВА ПРЕДКОВ»

AVESTO IN THE CONTEXT OF STUDYING THE ARCHAEOLOGICAL CULTURES OF

ANCIENT CENTRAL ASIA

This article deals with the problems of the historical geography of Central Asia, especially the localization of historical and cultural areas, the habitat of tribes and peoples mentioned in the "Avesta". The question of localization of "Airiiamm-vaefo", the homeland of ancient Iranian tribes is still open. The author offers to pay special attention to the archaeological material from the territory of Central Asia and compare it with written sources, toponymy and epigraphy data, which will allow to take a fresh look at the solution of the issues of historical geography of Central Asia in the pre-Islamic period.

Ключевые слова: Central Asia, historical geography localization, «Avesta», archaeological material, archeological cultures, "Airiiamm-vaefo", tribes historical and cultural areas.

Сведения об авторе:

Ходжаева Наргис Джомиевна, доктор исторических наук, доцент кафедры истории таджикского народа Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни, E-mail: rangha@mail.ru

About the author:

Khojaeva Nargis Jomievna, Doctor of Historical Sciences, associate Professor of the Department of History of the Tajik People, S. Aini Tajik State Pedagogical University, E-mail: rangha@mail.ru

БАРМАКИЁНИ БАЛХ ВА НАЕЩИ ОЩО ДАР ТАЪРИХИ ДАВЛАТДОРИИ НИЁГОН

Хршматуллои У. Ш.

Донишгощ Балхи Чумуурии исломии Афгонистон

Яке аз силсилаи машхури точикй - хонадони Бармакиёни Балх буд ки онхо дар ташаккули давлатдорию пешрафти илму фарханг ба арабхо муаллим гаштанд.

Бармакиён хануз дар давраи Сосониён машхуру маълум гашта буданд. Сарсулолаи ин авлод Бармак аз илми фалсафа, нучум бохабар буда, дар замони Сосониён истеъдоди баланди сиёсатмадории хешро ифшо намуд. Вай дар дарбори Ардашери Бобакон вазир буд. Баъди он ки арабхо Хуросонро тасхир намуданд ва давлати овозадори Сосонй аз по афтод, он гох Бармакиёнро дар идоракунии давлати хеш истифода бурданд.[1]

Дар замони салтанати халифа Мансур намояндагони хонадони Бармакихо шухрати дубора пайдо карданд. Зеро арабхо чун пай бурданд, ки системаи маъмурии онхо ба кор намеояд, мачбур шуданд ки институтхои сиёсию маъмурии замони Сосониёнро дар амал чорй намоянд[2].

Маъхазхо ва ровиёни пешин хабар медиханд, ки Бармакиён дар маъбади Навбахори шахри Балх вазифаи саркохиниро ичро мекарданд ва аз зумраи ашхоси бадавлат ва бонуфуз хисоб мешуданд. Дар давраи Сосониён баъзе аз намояндагони ин хонадон мансаби вазириро бар душ доштанд. Асосгузори сулола Бармак вазифаи саркохини оташкадаи Навбахорро дошта, шахси донишманде буд.

Дар замони хукмронии арабхо низ хонадони Бармакиён барои хизматхояшон дар назди хилофат ва истеъдоди фавкулоддаи ташкилотчигиашон дар хукумати марказй сохиби унвонхои баланди давлатй гашта буданд. Писари Бармак Холид, наберааш Яхё дар хилофат солиёни зиёде вазифаи вазириро адо мекарданд. Дигар наздикони Бармак волиёни Эрони Гарбй буданд. Бармакиён дар байни халк обру ва эътибори баланд доштанд.[3]

Олим ва адиби маъруфи АфFOнистон Моили Хрравй дар маколаи худ " Бармакиёни Балх" оид ба намояндагони ин хонадон маълумот дода, аз чумла дар бораи Фазл навиштааст: " Шухрати Фазл ба мартаба буд ки чихил хазор тифли навзодро аз Хуросон ба номи "Фазл" номгузорй намуданд". Обру ва эътибори Бармакиён дар байни мардуми тамоми сарзамини Хилофат сол то сол бештар мегашт. Хонадони Бармакиён то андозае сохибистеъдод буданд ки баъдтар дар ахди Сомониён ва Газнавиён хам боз ба макоми баланд расиданд. Бармакиён дар таърихи халки точик ва умуман Хилофат накщи бузурге бозиданд.

Онхо дар даврае руи кор омаданд, ки вазъи сиёсй ва иктисодии мамлакат хеле хароб буд Аббосиён баъд аз хоинона кушта шудани Абумуслим, ки у сабаби бар тахти Хилофат нишастани онхо шуда буд мехостанд дар идораи мамлакат боз усули зулму бедодии Уммавиёнро давом диханд Дар хамин вакт

нaмoяндaroни Бapмaкиëн бa сифати вaзиpoн мaмлaкaтpo бa дaст г^ифта бapoи oсyдaхoлии

xanwM эpoнзaмин кymиmхoи зиёд кapдaнд.

Бapмaкиëн, as як тapaф, бa мapдyми Мoвapoyннaхp, Xypoсoн ва Эpoн xmi^r^M apзaндa кapдa бoшaнд хам, вaлe АpaбиеIсн вa apaбхopo хам as ёд нaбapoвapдaнд. Orno исpсфoти xaлифaхopo махдуд ^да киеми кaлoни дapoмaди дaвлaтpo ба oбoдoнии мамлакат ва pymди фapхaнг сapф кapдaнд. [4, с.88][

Мухаккикм точик А. Xэкнasapoв мeнaвисaд, ки 6o хамин минюл, эътибopy манзалати оти Бapмaк дap Халифат чyнoн бoлo бapoмaд, ки шyapoю yцaбo ва тaъpиxнaвисoни acp om,opo чyнoн мадху сaнo мeгyфтaнд, ки ^e^ xaлифapo ба oн дapaчa насутуда буданд. Масалан хaмoн мyaллифe, ки ду^нм orn,o -Xoлицpo сифат ^да буд, пмеapaш Яхё ва набфааш Чaъфappo низ тамхид кapдa навишт: " Äiap еyxaн дyp ва гaвхap будй ё аз с^ан лаъл ва гaвхap aox™, бeшaк кaлoми oн ду бysypгвopo метаюн луълу ва ryx,ap нoммд..." [5, с.206]

Махбубияти Хэлмд дap байни мapдyм 6oma^ аз oдaмияти y буд. Халк вaйpo xeлe дуст мeдoшт ва y низ aвoмpo мeпиеaндмд. Аз чумла вакте, км кopгyзopии мулки Фopеpo ба душ г^ифт, xMpo4M aндospo як дapaчa кам намуда ахюли мapдyмpo бeхтap намуд. Халифа Махдй кopдoнми ypo ба нasapи эътибop гиpифтa баъди чaндe пиеapaш ^^ëpo хoкими мулки Oзapбoйчoн таъин намуд. 3epo Яхё дap аклу saкoвaт аз пaдap камй нaдomт. Аз ин py, xaлиф Махдй ба пиеapaш X,opyнappaшид васият намуда буд, км вай бoяд эхтиpoми ин xoнaдoнм бyзypгpo ба 4o opaд. X^opyn низ дap aсoеи панди пaдap амал кapд.

X^сpyнappaшмд кате набуд, ки хукуматаш py ба заъфу сусти нихад, ва кате набуд, ки Fapк дap лasзaтхo ва шахрат^и дунёи бoшaд, балкм як сот Хач мeкapд ва если дигap ба чихoд мepaфт ва py ба py 6ap шукух ва азамати хукуматаш афзуда мeшyц. У пeш аз Xилсфaт аз мapдoни сиёсй ва нмзамй хамчун: Яхё ибнм ^лиди Бapмaкй, ва Рабсъ ибнм Юнус, ва Язид ибнм Музиди Шaйбoнй, ва Хдсан ибнм Кахтабаи Атгой, ва Язид ибнм Асияи Сaлмo истифoдa бурда ва сипас 6аъд аз yхдaдop шудани Xилсфaт, ин смтоparснpo чузъи apNOTM давлати xeш ^pop дoдa ва 6o талибам oнхo, шyкyфoи ва муваффакият py афзунм xилсфaти xy, гашт. У 6apoM истикpopи хукумати xyц аз мapдoнм бysypги сиёсй ва динй истифoдa бypдa, aфpoдe хамчун Яхё ибнм ^лиди Бамакй дap хукумати y вasopaтpo 6ap ухда гиpифтaнд, y аз бapчaстaтapин aсoси давлати X,opyнappaшид ба my^viop мeсяд.[6]

Ривoят шуда, ки вакте X,opyнappaшид yхдaдopи Xилсфax шуд, кушиш дomт дap кмшвap 6ap rçapopM aдслax ва зидди мasлyмoн, аз мотиёт ва xMpo4M хукумати бишхад, ба хамин xomp Абу Юсуф кмтоби xMpo^po 6apoM y таълиф кapдa буд, ин хapaкaти X,opyнappaшид тaъсмpи aмикe ба pymди иктисодй ва пeшpaфти улуму фунун, ва бoлo paфтaнм oüсиm ва poхaти мapдyм дomт.

X^сpyнappaшмд пас аз таълиму тapбият дap байти xHneK^ax, xyцpo 6apoM мaйдoнхoи чанг oмoдa ^да тачхмзоти чaнгиpo фapoгиpифт, ва аз синни 15 - оалагй дap мaйдoнхoи чихoд хosмp шуда, ва душ ба души мyчoхиддин 6apoM Интишopи динй ислoм мeчaнгид; paшoдaIхo (rapyrno) ва дмлoвapихoи y дap мaйдoнхoи чмхoд сабаб шуд, то пaдapaш Махдй лакаби Рашид ба y дихад, ва аз oн py ба баъд ба ин лакаб мaъpyф гamт.[7]

Махз кopдoнми Бapмaкиëн буд, км xMneK^arM Аббoсиëн дap зaмoнм X,opyнappaшид (785-809) xene нaшъyнaмo кapд. Бoлopaвй ва ба иззату икpoм caзoвop шудани ohm Бapмaкмëн paшки apaбхopo ба миён мeoвapд. Oнхo кушиш мeнaмyдaнд ба X^сpyнappaшид xanan paoснaнд, то км вай нaмoяндaгснм Бapмaкиëнpo аз сapи кyцpaт дyp кунад.

Яхё м^ди фosилy илмдуст ба шyмop мepaфт. Инpo ба нaзap г^ифта xaлиф Махдй аз y xoхиш намуда буд, км сapпapaстии ^с^аш Xopy^o ба ухда rиpифтa ypo аз илмхoи зaмoнa 6oxa6ap нaмoяд. Яхё васияти дyстampo ба 4o oвapд. Ба Xopy^ на ин, км дapси илму адаб, таълими дaвлaтдopию сиëсaтмaдopиpo нмз oмyзoнид.

^p пeши нaзapи Яхё X,opyn хамчун мapди сиëсaтмaдopy 6o тамкин шмил ёфт. Хамин сифати xy6M кopдoни буд, км баъди фавти пaдap ба тaxти xилсфaт нмшаст.

Чм xene ки гуфтем, y таюнмст, км 6o кумаки вaзиpoнм oкилy дoнo дap идopaкyнии xилсфaт аз пaдap пeш ryзapaд. Зaмoнм хyкyмpoнии X,opyнappaшид дaвpaи бслopaвии хаёти сиёсй, иктисодй ва бaйнaлxaлкии xилсфaт гашт.

Вакте ки X,opyнappamид ба тaxт нмшаст, Яхëpo назди xyд xoндa гуфт: - Ман rc>pM paëсaтpo ба ту вoгysсp мeкyнaм ва oRpo аз душм xyд 6ap гapдaнм ту нихoдaм. Xap кисм, км лosим мeдoнй хукум бикун ва хap кaсpo, ки мexoхй бapryзин ва хap киpo нaxoхй аз Nop бapкaнop кун. Ба хap кас, км мeдoнй хам^хй бикун ва хap киpo сагах мeдoнй, бepyн бикун. Ман дap хeч «opM ту нaзсpaт нaмeкyнaм...

Дaвpoни вaзopaти Ч(aьфap Бapмaкй бeшaк aвчи ^parn ин xoнaдoн бa хиаэб мepaфx Дap дoнишy xиpaцмaндй хш 4aw^ap мaxopax нишoн мeдoд вa бинo бap гyфгaи мyappиxoн вaкгxoи xoлй бa мyтoлиaи фaлcaфa ш нучум мeпapдoxг. Бo тaшaббycи xaNim xoнaдoн 6уц, ки пoйтaxги xancn^ aз Димишк; бa БaFдoд интщш ëфт.[8]

Яxë 6o ду пиcapaш - Фaзл вa Ч(aьфap 6o м^дум xym мyoмилa кapдa, aз пaзиpyфтaни orno вaктpo дapeF нaмeкapдaнд. Дap pивoчy шeъpy шoиpй ш твъмини мoддии axre фaзл ин xoнaдoн cax^ бaF0ят бyзypг дopaд. Лycин Бyцo мeгyяд: "Дap дaвpoнe, ки Бapмaкиëн caAopax дomтaнд, xaлифpo yнвoнe бeш нaбyц" Taмoми шкому вaзopaтх,o 6o caлoхдиди ин xoнaдoн тaъйин мeгamгaнд. Xa^v^ pивoятy xикoëгpo xaxлил кapдa, Ибни Хaлдyн 6a xyjiocae мeoяд, ки Бapмaкиëн зимами иxтиëpoти кишвappo дap дacт дomгaнд вa дapoмaди xaзинapo мoли xy, мeдoниcтaнд вa xap тaвpe, ки мexocтaнд, oRpo capф мeкapдaнд. Xano xapo^oiH xaлифapo мyaйян мeкapдaнд.[9]

,3ap бaxmишy caxoвaтмaндй Фaзли Бapмaкй них,oят мaъpyф буда, зaбoн зaди xocy oм гamxa буц. Фaзилaти ин xoнaдoн чyнoн 6ono гиpифxa буц, ки мулк^и бexгapини мycxaмликaн xmrc^anpo дap MxiHëp дomx XaNim !aEp зaминxoи шapкии Эpoн дap як вaкг aз чoниби пиcapи Я^ - Фaзл идopa мeгamx

Бa ин xoнaдoн биcëpe aз aшpoфoни apa6y a4^ xacoдaт мeвapзидaнд. Aбyaюби Mypëнй, Яъкуб ибни Дoвyц aз мaъpyфxapин чexpaxoи oн pyзa aз ин ^бил бyцaнд.

Дaвpoни вaзopaти Чaьфapи Бapмaкй бeшaк aвчи ^parn ин xoнaдoн 6a x^cofà мepaфт Xop^ xaлифa ypo мoяи фaxpи дapбopи xym мeдoниcx. Дap paиятнaвoзи Ч(aьфap caъй нaмyцa, нaмyцa aз ин py мaxбyби ин xaбaкa гamгa буц. Xaммa шaxcoни xaчaтмaнд 6a y мypoчиaт мeнaмyцaнд. Дap дoнишy xиpaдмaндй х,aм Ч(aьфap wa^pa! нишoн мeдoд вa бинoбap гуфгш мyappиxoн вaкгxoи xoлии xyц 6a мyтoлиaи фaлcaфa вa нучум мeпapдoxx Бa тaшaббycи xaмин xoнaдoн буц, ки пoйxaxги xилoфax aз Димишк 6a БaFдoд интикт ëфx

HaxniHnry caxoвaтшндии Бapмaкиëн то 4oe pacидa буц, ки бинoбap ^asnH дoнишмaнди х,индй Кoпypй зaнoнy мaдapoни apa6 6a биcëpe aз бoдиянишoнoн aз poxxoи дyp oмaдa, дap БaFдoд aшъope мecypyцaнд вa aз 4jaw^ap 4oroa дap ëфx мeкapдaнд.[10]

Оин^и ^бл aз иcлoмии точишн, aз чумга "Haвpyз" вa "MexproR" мнхз 6o xaшaббycи ин xoнaдoн эхе lana, 6a aвчи xyц pacидaнд. To 4oe, ки pyзи 6ap гyзopии ин чaшнxo 6a xaлифa xa^ мeдoдaнд. Дap дaвpoни Бapшкиëн xano apa6xo xaм "HaEpye" - po чaшн мeгиpифтaнд.

Бидуни xe4 xapдид xoнaдoни Бaмaкиëнpo oFœ гapи xaчдиди cyннaтxoи кaдимии мapдyми мo мexaвoн нoмид. Kopepo, ки Омн^н pивoч дoдa 6a xyц шму мaxбyбияx кaшф oFœ нaмyцaнд, aз чoниби ин xoнaдoн xapxpeзй шуц. Xano 6a capи кyцpaт pacидaни Сoмoниëн низ aз caмapaxoи кopи ин xoнaдoн буц. Haxзaти "Шуубия", ки дap зиндa мoндaни китoбxoи зиëди то иcлoмии мo xидмaти бayoяx бyзypг кapдa буц, aз ЧOниби Бapмaкиëн xимoя мeгamг.

Онxo кушиш мeнaмyцaнд, ки гaнчинaxoи бopи мepocи xan™ aчдoдoн нoбyц нaшaвaд. Аз ин py пeшиpoxи фapxaнг бeзopии apa6xopo мeгиpифxaнд. [11, c.26]

Бapмaкиëн чун мapдyми 6o фaзилaтдap пaxн нaмyцaни иcлoм бapoи xилoфaти apa6 xизмaги xy6 кapдaнд. Orno кушиш нaмyцaнд, ки дини истюм 6e кyштоpy cyxrop чopй raprnarn. 3epo apa6xo дap ибI'идoи зaбIкopиxoи xeш мapдyмoнepo, ки иcлoмpo нaмeпиcaндидaнд, кaxл нaмyцa, шaxpy дexoтpo orarn мeзaдaнд. Бa ин вaxшoнияти apa6xo xapoбaxoи шaxpи na^a^rn вa Бyнчeкaти Иотapaвшaн (Шaxpиcтон) миcoл шyцa мeтaвoнaнд.

Бapoи pyx дoдaни чунин xorn^^ нoгyвop Фaзл ибни Яxëи Бapшкй дap paфти coлxoи 770 - 771 rnap шaxpи Бyxopo мочили нaмoзи чумъг бинo кapд. А. Hapшaxй мeгyяд, ки чунин мочили бyзypг дap кaлaмpaви Moвopoyннaxp шбуц. Бo тaшaббycи Фaзл ибни Яxë дap дaвpaи мoxи paшзoн rnap дoxили мacчид кaндилxo фypyзoн мeиcтoдaнд.

Бoлopaвии кyцpaти Бapмaкиëн 6a чaшми дymмaнoни ин xoнaдoн чун xoл xaлид. Oнxo aз пaй гест нaмyцaни ин мapдoни нoмбapдop шyцaнд. Ba oxиpyлaмp 6a oн и^фф^ гapдидaнд, ки 6a дилу дидш Xopyнappaшид чoй шyцa ypo мaчбyp оoзaнд 6a кyштоp дaот зaнaд. Ин буц, ки 6o aмpи Xopyнappaшид 29-уми Янвapи гали 803 Ч^ы^и Бapмaкй rçau гapдид. Яxë вa пиcapoнaш Фaзл, Myxaммaд вa Myco дap шaxpи Рaкщa зиндoн кapдa шyцaнд, ки rnap oн 4o чoн 6a xarç cyпopидaнд.

Дepe нaгyзamг'a Xopyнappaшид aз кopи кapдaaш caxI пymaймoн гашг. 3epo 6e Бapмaкиëн идopaкyнии rnap5op мушкил шуц шaxоoни cифлaю ш yxдaбapo 6a чoи Бapмaкиëн то lyona, aз yxдaи Nop нaбapoмaдaнд. Oнгox Xopyнappaшид "6o дapeFи ore Бapмaк" гуфт

Академик Б. Гафуров кайд менамояд, ки Хорунаррашид дар вучуди Бармакиён афзоишу рузафзуни таъсири иктисодй ва сиёсию ашроф гайриарабро дида, аз он хавф бурда, амр кард тамоми намояндагони хонаводаи Бармакиёнро ба катл расонанд.

Вале катли вахшиёнаи хонадони Бармакиёни Балх пеширохи хонадонхои дигари точикро гирифта натавонист. Арабхо бе онхо дарахти бесамар буданд. Аз ин ру, мачбур шуданд, ки кори саркардаи Бармакиёнро ба хонадонхои Сомониён, Тохириён ва Саффориён вогузор намоянд.

Вале ба ин нигох накарда, мухаббату эхтироми доирахои васеи мардуми Хилофат нисбат ба сулолаи Бармакиён кам нашуд. Баръакс, шухрати намояндагони ин сулола дар байни табакахои гуногуни халк боло рафт.

Боз хам академик Б. Гафуров ба маъхазхо такя намуда иброз менамояд, ки Хорунаррашид ба касди табдили рухониёни исломй ба такягохи худ макоми онхоро хело боло бурд, у заминхои зиёдеро дар байни рухониён таксим кард ва хам замон сиёсати чалби аъён ва ашрофи махллй ба хилофатро низ идома дод. Сиёсатти хилофатро дар мавриди идораи вилоёти шаркй тагйир надод. Вилоёти шаркй мисли собик бо ёрии намояндагони аъён ва ашрофони заминдори махаллй идора мешуданд[14].

Баъд аз ин ходиса мавкеи аъён ва ашрофи махаллй таквият гирифта, дар Хуросон ва Мовароуннахр хонадонхои махаллй - ибтидо Тохириён ва баъд, Саффориёну Сомониён руй кор омаданд[15].

Хулоса, сахми хонадони Бармак дар тадвин ва тахияи давлатдории арабхо хеле назаррас буда, дар ташаккули давлатдорию пешрафти илму фарханг ба арабхо муаллим гаштанд.

АДАБИЁТ

1. Мухторов А. М. Сомониён: Замон ва Макон Душанбе, 1999.

2. Хакназаров А. Таърихи бахамойй ва ташаккули халки точик. Душанбе, 2013. С. 199.

3. Айни С. Маънои калимаи "точик" // Шукурзода М. Точикон дар каламрави ориёно.

- Душанбе: Деваштич, 2007.

4. Таърихи Афганистан. Ч.. 3, с. 88.

5. Икибос аз: Хакназаров Абдуназар. 'Таърихи бохамойй ваташаккули халкиточик".

- Душанбе; 'Ирфон" - 2013.С.206.

6. Ибни Касир. "Ал - Комилу - фит - Таърих".

7. Ибни Касир. "Ал - Бидоя ва - н - Нихо^'

^ 0112 о 020У ^уЬ Лл^л Д-оЬ-Л Д^Л ^¿р 1 |

9. Мухторов А. М. Сомониён: Замон ва Макон. Душанбе, 1999.

10. Таърихи Сиистон. // Нурмухаммади Амиршохй. Давлагцории Точикон, с. 217.

11. Абдуррахмон ибни Халдун. Мукаддимаи ибни Халдун. Тарчумаи Мухаммади Парвини Гунибоди, Техрон - 1366.

Ч. 1, с. 26

12. Нурмухаммади А. Давлатдории точикон дар асрхои 9 - 14.

13. Гафуров Б. Г. Точикон. Таърихи кадимтарин, кадим ва асри миёна ва давраи нав. Душанбе, 1998. С. 443.

14. Хамон чо.

15. Хамончо.

БАРМАКИЁН БАЛХ И ИХ РОЛЬ В ИСТОРИИ ПРАВИТЕЛЬСТВА ПРЕДКОВ

В первые семнадцать лет правления Харун аль-Рашида халифат почти полностью управлялся Бармакидами. Яхья был визирем, его сын Аль-Фадл - наместником в Иране, Армении и Азербайджане, а второй сын Яхьи, Джафар, хотя и не занимал официальной должности, но его влияние на халифа было также весьма велико. Он был лучшим другом Харуна и находился при нем практически неотлучно. Впрочем, Ат-Табари утверждает, что дело тут вовсе не в дружбе, а в гомосексуальных наклонностях, которые и в те далекие времена не были чем-то из ряда вон выходящим. Если это так, то тогда не слишком хорошее отношение Яхьи к дружбе сына с халифом объясняется очень просто.

В истории Афганистана сохранились сведения о нескольких десятках знатных аристократических фамилиях, которые в разное время играли заметную роль в военной, административной, политической или культурной жизни страны. Одной из таких фамилий являются Бармакиды - род иранской знати из которого произошли несколько "великих везирей " Арабского Халифата в У111-Хв.

С самого начала слово "Бармак" означало наследственный титул верховного жреца буддистского храма Наубехар возле Балха. Здесь же располагались земельные владения этого рода площадью в 1600 км2. Арабские историки Ибн ал-Факих, ат-Табари и Масуди приводят один и тот же рассказ о первом

появлении Бармакидов на политической арене Халифата, который подтверждается китайскими данными. Ибн Халликан и Масуди выражали сомнения относительно принятия самим Бармаком ислама, но все арабские источники говорят о том, что уже сын его Халид ибн Бармак был мусульманином. После падения Омейядов в 750г. и прихода к власти халифов династии Аббасидов с помощью восстания в Хорасане перса Абу Муслима, тут же началось продвижение всего персидского и заимствование персидских обычаев, титулов и званий в Халифате. И у Аббасидов впервые появляется "первый везир" (или "великий") и централизованные диваны (министерства) на манер Сасанидов. Одним из первых визирей становится Халид, сын Бармака.

КЛючевыге слова: Бармак, Балх, Халид ибн Бармак, Яхья ибн Халид, Джафар ибн Яхья, политическое движение Шуубия

BARMAKYAN BALKH AND THEIR ROLE IN HISTORY GOVERNMENT OF ANCESTORS

In thefirst seventeen years of Harun al-Rashid's rule, the caliphate was almost entirely ruled by the Barmaqds. Yahya was a vizier, his son Al-Fadl was the governor in Iran, Armenia and Azerbaijan, and the second son ofYahya, Jafar, although he did not occupy an official position, but his influence on the caliph was also very great. He was Harun's bestfriend, and was with him almost all the time. However, At-Tabari argues that the point here is not at all in friendship, but in homosexual inclinations, which even in those times were not something out of the ordinary. If this is so, then Yahya's not too good relationship with her caliph's son's friendship is very simple.

The history of Afghanistan has preserved information about several dozen noble aristocratic families, who at various times played a prominent role in the country's military, administrative, political or cultural life. One of these names is the Barmakids, a genus of Iranian nobility from which several "great viziers of the Arab Caliphate originated in the VIII-X centuries.

From the very beginning, the word "Barmak" meant the hereditary title of the high priest of the Naubehar Buddhist temple near Balkh. It also housed land ownership of this kind ofarea of1600 km2. Arab historians Ibn al-Faqih, al-Tabari andMasoudi cite the same story about thefirst appearance of the Barmakids on the political arena of the Caliphate, which is confirmed by Chinese data. Ibn Khalikan and Masudi expressed doubts about the adoption of Islam by Barmak, but all Arab sources say that already his son Khalid ibn Barmak was a Muslim. After the fall of the Umayyad in 750. and the coming to power of the caliphs of the Abbasid dynasty with the help of the Persian A bu Muslim uprising in Khorasan, the promotion of all Persian and the adoption of Persian customs, titles and titles in the Caliphate immediately began. For the first time, the Abbasids have the "first vizier" (or "great") and centralized sofas (ministries) in the manner of the Sassanids. Khalid, the son of Barmak, becomes one of the first viziers.

Keywords: Barmak, Balkh, Khalid ibn Barmak, Yahya ibn Khalid, Jafar ibn Yahya, political movement Shubiya.

Сведения об авторе:

Хашматулла Омид Ширмухаммад, преподаватель исторического факультета Балхского государственного университета, Исламская Республика Афганистан, E-mail: hashmatullahomid@gmail.com; тел. +93788749433

About the author:

HashmatuHah Omid Shirmuhammad, Lecturer, Faculty of History, Balkh State University, Islamic Republic of Afghanistan, E-mail: hashmatullahomid@gmail.com; tel. +93788749433

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.