Научная статья на тему 'БАРКАМОЛ АВЛОД ТАРБИЯЧИСИ СИФАТИДА ОТА - ОНА МАСЪУЛИЯТИНИ ОШИРИШ'

БАРКАМОЛ АВЛОД ТАРБИЯЧИСИ СИФАТИДА ОТА - ОНА МАСЪУЛИЯТИНИ ОШИРИШ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
42
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
таълим-тарбия / маданият / оила / педагогика / education / culture / family / pedagogy

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Қўчқарова М., Юнусова З.

Оила - жамиятнинг ажралмас бўлаги. Бирор бир халқ, миллат ёки жамият йўқки, у ўзининг ривожланиш тарихида ва тараққиёт истиқболини белгилашда оила ва унинг атрофидаги муаммоларни, қадриятларини инобатга олмаган бўлса. Ҳар қандай истиқбол оиланинг манфаатларидан айро тасаввур қилинмайди. Зеро, ҳар бир инсон учун оила - бу умрнинг бошланиши, барча нарсаларнинг муқаддимасидир. Қолаверса, ҳар бир инсон ўз бахти ва саодатини энг аввало оиласи билан боғлайди, яъни, ўз уйи, оиласида бахтли бўлган инсонгина ўзини тўлақонли бахтиёр ҳис этади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INCREASING PARENTAL RESPONSIBILITY AS AN EDUCATOR OF A DEVELOPED GENERATION

The family is an integral part of society. There is no nation, nation or society that has not taken into account the problems and values of the family and its surroundings in its history of development and in determining the prospects for development. No future can be imagined without the interests of the family. After all, for everyone, family is the beginning of life, the prelude to all things. In addition, every person connects his happiness and happiness, first of all, with his family, that is, only a person who is happy in his home, in his family, feels completely happy.

Текст научной работы на тему «БАРКАМОЛ АВЛОД ТАРБИЯЧИСИ СИФАТИДА ОТА - ОНА МАСЪУЛИЯТИНИ ОШИРИШ»

UDK 37.02

Цучцарова М. уцитувчи Юнусова З. талаба

Фаргона давлат университети Узбекистон, Фаргона ш.

БАРКАМОЛ АВЛОД ТАРБИЯЧИСИ СИФАТИДА ОТА - ОНА МАСЪУЛИЯТИНИ ОШИРИШ

Аннотация: Оила - жамиятнинг ажралмас булаги. Бирор бир халц, миллат ёки жамият йуцки, у узининг ривожланиш тарихида ва тарацциёт истицболини белгилашда оила ва унинг атрофидаги муаммоларни, цадриятларини инобатга олмаган булса. Х,ар цандай истицбол оиланинг манфаатларидан айро тасаввур цилинмайди. Зеро, %ар бир инсон учун оила - бу умрнинг бошланиши, барча нарсаларнинг муцаддимасидир. Колаверса, %ар бир инсон уз бахти ва саодатини энг аввало оиласи билан боглайди, яъни, уз уйи, оиласида бахтли булган инсонгина узини тулацонли бахтиёр %ис этади.

Калит сузлар: таълим-тарбия, маданият, оила, педагогика.

Kuchkarova M. lecturer Yunusova Z. student

Fergana state university Uzbekistan, Fergana city

INCREASING PARENTAL RESPONSIBILITY AS AN EDUCATOR OF

A DEVELOPED GENERATION

Annotation: The family is an integral part of society. There is no nation, nation or society that has not taken into account the problems and values of the family and its surroundings in its history of development and in determining the prospects for development. No future can be imagined without the interests of the family. After all, for everyone, family is the beginning of life, the prelude to all things. In addition, every person connects his happiness and happiness, first of all, with his family, that is, only a person who is happy in his home, in his family, feels completely happy.

Keywords: education, culture, family, pedagogy.

Шуни алохида таъкидлаш уринлики, оиланинг мавжудлиги аввало ота ва онанинг уз вазифаларини бажариши билан боFликдир. ТуFилган фарзанднинг етук инсон булиб вояга етишида ота-она бирламчи роль уйнайди. Агар оилада ота ва она уз вазифаси ижобий бажарилса, яъни болада оилага, ота-онага, кексаларга хурмат, узаро ёрдам хислатлари шаклланса, у келажакда оила кургач, узи хам фарзандларини худди шундай тарбиялашга интилади. Зеро, мукаддас Хадис шарифларда хам ота ва онанинг тарбиячилик макомлари туFрисида шундай дейилган: «Х,еч бир ота-она боласига яхши одобдан ортик хадя бера олмайди». Хдзрат Алишер Навоийни укир эканмиз, унинг "Фарзанд хаётда хар бир нарсадан аъло, устун ва севишга лойик табиат муждоси. Шунинг учун хам болага куз -кулок булмаслик, уни назоратсиз колдириш, уз вактида туFри тарбия бермаслик, кейинчалик ёмон окибатларга олиб келиши мумкин" деган пурмаъно сузлари миллатимизда фарзанд тарбияси борасида ота онанинг масъулияти миллий кадрият эканлигидан дарак беради.

Юртбошимиз Мухтарам Ислом Каримов узларининг "Узбекистон мустакиликка эришиш остонасида" асарларида таъкидлаганларидек, "Республикамизнинг бугунги ва эртанги такдири ёш авлоднинг касб махорати, интеллектуал даражаси, маънавий тараккиёти, жисмоний соFломлигига боFлик" булиб, бу даражанинг амалдаги куриниши оиладаги маънавий хамда психологик мухитга боFликдир. Яъни, фарзанднинг хар томонлама камол топишида аввало шу оиладаги ижтимоий психологик мухит катта роль уйнайди.

Оиладаги мухит эса энг аввало уни ташкил этувчилар уртасидаги самимий муносабатларнинг характерига боFликдир. Оилаларимизда хар томонлама соFлом мухит хукмрон экан, фарзандларимиз баркамол вояга етадилар, фукаролари баркамол жамият эса хеч качон завол топмайди. Жамият таянчи соFлом оила булар экан, фарзандлари миллат даражасида тафаккур килишга кодир булган бундай юрт баркарор тараккиёт йулидан OFишмайди, амалга ошираётган барча ислохотларимиз албатта самара бе-ради. Зеро, оилавий тарбия ва ундаги ота ва она масъулияти масаласи бизнинг конунларимизда хам мухрлаб куйилган. Мамлакатимизнинг Бош К,омуси Конституциямизнинг 64 моддасида "Ота-оналар уз фарзандларини вояга етгунларига кадар бокиш ва тарбиялашга мажбурдирлар" деган норманинг мавжудлиги хам ота ва оналарга конуний юкланган вазифадир. Ушбу Конституциявий норманинг бажарилмаслиги туFрисида Президентимиз фикрлари айни глобал узгаришлар даврида ота-оналик институтининг мухимлигини янада яккол намоён этади: "... Болаларимизни ёшлик чоFидан бошлаб миллий тарбия, ахлок-одоб, юксак маънавият асосида вояга етказиш биз учун доимо долзарб ахамият касб этиб келган. Бу масалага эътибор бермаслик нафакат айрим ота-оналар, балки бутун жамият учун жуда кимматга тушишини хам купгина хаётий мисолларда куриш мумкин... Акли расо хар кайси инсон яхши англайдики, бу ёруF

дунёдa хдёт бор экaн, оилa бор. Оига бор экaн, фaрзaнд деб aтaлмиш бебaхо неъмaт бор. Фaрзaнд бор экaн, одaмзод хaмишa эзгу орзу Ba интилишлaр билaн яшaйди".

Шундaй килиб, оилa - бу эрготин, отa-онa Ba болaлaр Уртaсидa шaкллaнгaн муносaбaтлaрнинг тaриxий тизими, унинг aъзолaри бир -бирлaри билaн кaриндош-уруFчилик Ba никох билaн боFлaнгaнлaр. Мaълумки, оилa яxши Ba мaъкул aнъaнaлaр Ba кaдриятлaрни бузилмaгaн XOлдa сaклaб, улaрни кейинги aвлодгa етгазиш вaзифaсини бaжaриб келгaн. Шунгa кyрa, хозирги кундa xaM оилaнинг aсосий вaзифaлaридaн бири - миллaтгa xос бyлгaн aвлодлaр тaрбиясидaги узлуксизликни тaъминлaб беришдир.

Жaмиятдaги yзгaришлaр оилaгa тaъсирини кyрсaтгaнидек, оилaдaги Узгaришлaр xaM жaмиятгa aлбaттa уз тaъсирини кyрсaтaди. Болaни шaxс сифaтидa шaкллaниши, орзу-умидлaри ^нот ёзиб келaжaккa интилишлaри оилa мухитидa ^рор топaди. Оилaдaги xaйриxохлик, yзaро муносaбaт aтроф-мухитгa уз тaъсирини кyрсaтмaй колмaйди. Олиб борaётгaн тaдкикотлaрдaн Ma^^M бyлишичa, отa-онa о6русининг кyтaрилиши ёки пaсaйишидa фaрзaндлaрнинг aлохидa Урни бор. Afe^ca, педaгоглaр, олимлaр, рaхбaрлик лaвозимидa фaолият юритaётгaн инcонлaрнинг оилaлaридa бу жaрaён yзигa xоc xaрaктергa эта экaнлиги мaълум булди. Aйнaн рaхбaрлик лaвозимлaридa ишлaйдигaн xодимлaрнинг 37 фоизи оилaдa фaрзaнд тaрбияcигa aлохидa Ba^r aжрaтиб, отa-онaлик мacъулиятини унутмacликлaри, вaктлaри тиFиз бyлишигa кaрaмacдaн фaрзaндлaри тaрбияcигa yзгaчa xaвотир Ba тaшвиш билaн кaрaётгaнлиги хaмдa отa-онaнинг фaрзaндлaригa муноcaбaти педaгогик-пcиxологик тaлaблaр дaрaжacидa экaнлиги aниклaнди.

Afe^ca, фaрзaнд отa-онa буюргaн уй юмушлaрини уз BaKr^a бaжaриб бориши, укишга ёки ишгa кетиш олдидaн отa-онaдaн руxcaт ёки фотихa олиб чикиб кетишлaри, имкон кaдaр отa-онaнинг кyнглигa кaрaб одоб билaн муомaлa килишлaри, отa-онa cyрaгaн narn^a «лaббaй» деб жaвоб беришлaри оилa шaроитидa фaрзaндни отa-онa олдидaги бурчини тyFри aдо этaётгaнлигини кyрcaтaди. Тaдкикотчилaр cУровлaрдa шу билaн биргa рaхбaр отa-онaлaрдaн 52 фоизи болa тaрбияcи учун жудa кaм Ba^r aжрaтaётгaнликлaрини aниклaгaнлaр. 11 фоиз рaхбaр отa-онaлaрдaн, биринчи нaвбaтдa, отaлaр болa тaрбияcи учун деярли Ba^r aжрaтa олмacликлaрини билдиришди.

Рaхбaрлaр, биринчи нaвбaтдa, педaгогик жaмоaдa рaхбaр лaвозимидa ишлaётгaнлaр, педaгоглaр Ba мурaббийлaр хaмишa зиёлилaр cифaтидa xan^ Ba элнинг нaзaридa бyлгaнликлaри учун хaм оилa Ba оилaвий муноcaбaтлaр борacидa хaм бaрчaгa ибрaт бyлишлaри Ba уз нaвбaтидa фaрзaндлaригa тaрбия Ba тaълим беришдa хaм хaр томонлaмa нaмунa бyлишлaри шaрт.

Рaхбaр Ba педaгоглaр xan^ оммacи орacидa тaрFибот Ba тaшвикот ишлaрини aмaлгa оширгaндa, aввaло хaр бир отa Ba онa фaрзaнд

камолотидан бирламчи манфаатдор шахслар эканлигини, оиладаги хотиржамлик, баFрибутунлик ва саломатликни асраш борасидаги уз имкониятларидан кенг ва тула фойдаланишга ургатишда ёшларнинг оила ва никохга психологик жихатдан тайёр булишларига алохида эътиборларини каратишлари лозим. Демак, баркамол авлод учун ватанпарварлик, юртпарварлик зарур сифат эканлигини билсак, аввало ота - оналарни фарзандларнинг куз унгида уз оиласи, махалласи, шахри ёки KишлоFи, юрти кадриятларига садокатли, касбида мукаммал уста, истикболга ишонган, ватанпарвар тимсолида гавдалантиришга, биринчи навбатда вояга етмаган фарзандлар билан ишлашга, уларни тарбиялашга ургатишимиз, ушбу масалага баFишланган оммабоп рисола ва кулланмалар яратишимиз керак.

Фарзандининг мехнатсевар, хунарли, эпли ва аклли булишини хохлаган ота-она эса аввало узи хар бир килган амалида фаросатли, дидли, сабр-токатли, хар кандай максад-муддао олдида кийинчиликлардан куркмайдиган, халол ва тиришкок эканлигини курсата олиши зарурдир. Зеро, бугуннинг боласи учун айтиш, тушунтириш, хадеб панд-насихат килавериш камлик килади, уни ургатиш, унга намуна ва ибрат булиш, инсоний фазилатларни амалда курсатиш малакасига эга булиш лозим.

Бола тарбиясини таъминловчи барча омилларни она ва ота билиши шарт. Бола уларни психологик жихатдан идрок этар экан, ундан барча хатти-харакатда урнак олади. Оилага бу ишда мадад берувчи таълим муассасалари эса хар бир тарбияланувчини кайси оиланинг фарзанди эканлиги, ундаги ота-она - фарзанд муносабатларининг характерини билагни холда унинг калбига йул топиши керак. Махалла фаоллари эса хар бир хонадонда усиб вояга етаётган ёшлар тарбиясининг энг халкбоп, кадриятларимизга асосланган услуб ва шаклларини урнида жорий этиб, амалда "Оила - махалла - таълим муассасаси хамкорлиги Концепцияси"нинг ижросини таъминлашлари даркордир.

Албатта, буларнинг барчаси аввало фарзандларимиз калбида истикболда мустахкам ва ахил оила куришга нисбатан интилишни шакллантиради, демак, уз сайъи-харакатларимиз билан фарзандларимизни келгуси хаётга тайёрлаб борамиз. Энг мухими оила кУрFOнимизни бут, соFлом, муносабатларимизни самимий килиш воситасида ёшларимизни турли хил заррарли иллатлар домидан, гиёхвандлик, ахлоксизлик, динсизлик, "оммавий маданият"нинг тахдидларидан асраб коламиз, албатта. Шу маънода утиб бораётган "Мустахкам оила йили" жамиятимизнинг каттасию-кичиги учун, психолог олимлари учун таъсирчан ва самарали ишлар йили булмокда. Зеро, 2012 йил уз олдига куйган эзгу максадлари билан хар бир оилада истикболга янада ишонч ва шу Ватаннинг ютукларини ардоклаш ва купайтиришга чексиз куч ва кувват беради, деб умид киламиз.

Хуш, юкоридагилардан келиб чикиб, зиёлилар, биринчи навбатда,

укитувчи мураббийлар ва маориф сохасининг рахбарлари нималарга эътибор каратишлари лозим?

Биринчидан, фарзандларимизни миллий тарбия, ахлок-одоб, юксак маънавият асосида вояга етказишнинг долзарблигини инобатга олиб, оила мухити ва ундаги маънавиятни баркарорлаштиришнинг энг таъсирчан ва амалда синовлардан утган усул ва ёндашувларни такомиллаштириш;

Иккинчидан, бола онги шаклланишининг илк маскани оила эканлигидан келиб чикиб, ота-оналикнинг тарбиявий имкониятларини янада кучайтиришнинг моддий ва маънавий асосларини илмий-амалий жихатдан чукур урганиш ва амалий тавсиялар ишлаб чикиш;

Учинчидан, миллий менталитетимиз хусусиятига кура бола шахсининг тарбияланганлик даражасини белгилашда махалла омилининг роли катта, «Махалла - хам ота, хам она» деган накл хам бежиз эмас. Шу боис махаллалар кошида энг фаол, купни курган, маънавий даражаси юксак фукароларнинг потенциалларидан фойдаланган холда турли укув марказлари, тугараклар, Клублар, ижтимоий куникма масканлари, маслахатхоналар, «Ишонч телефонлари» каби ижтимоий институтлар ташкил этиш ва улар самарадорлигини мониторинг килиш услубларини такомиллаштиришда шу махалла худудида жойлашган мактабгача таълим, умумурта таълим ва касб хунар таълими муассасаларининг амалий ва таъсирчан хамкорлигини йулга куйиш;

Туртинчидан, оила мухити ва ундаги соFлом муносабатларда аёлнинг роли катта эканлигидан келиб чикиб, кизлар тарбияси борасида оналар, мактаб психологи, махалладаги диний маърифат ва маънавий ахлокий тарбия масалалари буйича махалла маслахатчилиги хамкорлигини оширишнинг илFор ва таъсирчан педагогик психологик усулларини такомиллаштириш; кизларни касб хунарли ва маълумотли булишларига катта эътибор бериш.

Адабиётлар руйхати:

1. Kuchkarova, M. A. (2020). РЕШЕНИЕ НЕСТАНДАРТНЫХ ЗАДАЧ МЕТОДОМ РАССУЖДЕНИЯ НА УРОКАХ МАТЕМАТИКИ В НАЧАЛЬНЫХ КЛАССАХ. Theoretical & Applied Science, (1), 682-685.

2. Adkhamjanovna, Q. M. (2020). Development of creative abilities in primary schools using ICT. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(4), 807-811.

3. Kuchkarova, M. A. THE IMPORTANCE OF LOGICAL PROBLEMS IN DEVELOPING CRITICAL THINKING OF CHILDREN. Zbior artykulow naukowych recenzowanych., 171.

4. Zokirova, S. M., & Topvoldiyeva, Z. R. (2020). ABOUT BORROWINGS IN THE UZBEK LEXICON. Theoretical & Applied Science, (4), 701-705.

5. Zokirova, S. M., & Axmedova, D. O. (2021). WORKING WITH BORROWINGS GIVEN IN DICTIONARIES OF PRIMARY SCHOOL TEXTBOOKS. Theoretical & Applied Science, (3), 275-278.

6. Mukhtoraliyevna, Z. S. (2021). The use of Vocabulary Words in the Dictionary Given in the Textbook of the 1st Class Native Language and Reading Literacy. International Journal of Culture and Modernity, 10, 39-42.

7. Mukhtoraliyevna, Z. S. (2016). The notion of non-equivalent vocabulary in linguistics. International Journal on Studies in English Language and Literature (IJSELL) Volume, 4, 70-72.

8. Зокирова, С. М. (2016). О конгруэнтном явлении в контрастивной лингвистике. Наук Европы, (8-2 (8))).

9. Бахтихон, К. (2017). MAKON MA" NOSINI IFODALOVCHI LEKSEMALARINING LINGVISTIK MAYDON SIFATIDA O" RGANILISHI. Актуальные научные исследования в современном мире, (42), 53-58.

10. Narkabilova, G. (2021). Extracurricular activities are a key element in the organization of the educational process. Turkish Journal of Computer and Mathematics Education (TURCOMAT), 12(4), 1029-1033.

11. Narkabilova, G. (2021). ON THE IMPORTANCE OF DEVELOPING FINANCIAL LITERACY AMONG PRIMARY SCHOOL PUPILS. Theoretical & Applied Science, (5), 219-221.

12. Gofurova, M. A. (2020). РАЗВИТИЕ ПОЗНАВАТЕЛЬНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ УЧАЩИХСЯ ПРИ РЕШЕНИИ ЗАДАЧ. Theoretical & Applied Science, (1), 677-681.

13. Gafurova, M., & Kenjaeva, M. THE FORMATION OF ECONOMIC IDEAS OF PUPILS BY TEACHING MATHEMATICS IN PRIMARY SCHOOLS. Zbior artykulow naukowych recenzowanych., 164.

14. Кахаров, К. Ш. Узбек ва немис нуткий этикетларининг киёсий тадкики. Филология фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) илмий даражасини олиш учун тайёрланган диссертацияси, Андижон-2020.

15. Teshboyev, D. R. (2021). ON THE SEMANTICAL ANALYSIS OF THE PARYPREDICATIVE UNITS OF COMPLEX FOLLOWING. Theoretical & Applied Science, (4), 390-392.

16. Yuldashev, I. A. (2020). Pedagogical Bases Of Formation Of Social Activity In Pedagogical Sciences. Теория и практика современной науки, (5), 67-69.

17. Yuldashev, I., & Toshboltaeva, N. I. (2020). Analysis Of Personality Traits In Athlete Activities. In Психологическое здоровье населения как важный фактор обеспечения процветания общества (pp. 72-74).

18. Yuldashov, I., Umaralievich, K. U., Goynazarov, G., & Abdurakhmonov, S. (2021). Innovative development strategy in the field of sports and the basics of its organization. Asian Journal of Research in Social Sciences and Humanities, 11(11), 48-53.

19. Ismoilovich, I. M. (2021). THE SOCIETY IS AT A NEW STAGE OF DEVELOPMENT PRIORITY IN EDUCATION SYSTEM REFORM FUNCTIONS.

20. Абдумаликов, А. А. (2017). ФОРМИРОВАНИЕ ИНФОРМАЦИОННОЙ КУЛЬТУРЫ МОЛОДЕЖИ. Theoretical & Applied Science, (11), 277-280.

21. Teshaboev, M. M. (2019). TASKS OF ETHICAL CULTURE IN THE ETHICS OF ARISTOTLE. Scientific Bulletin of Namangan State University, 7(5), 197-204.

22. Nurbek, A. (2021). Management Psychology Leader and Its Characteristics. Ижтимоий Фанларда Инновация онлайн илмий журнали, 1(1), 13-16.

23. Sodirzoda, M. M. (2021). Ways to cultivate the creative thinking of beginners in the classroom through information and communication technologies. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(5), 955-958.

24. Sodirzoda, M. M. (2021). Techniques of using folk proverbs in the cultivation of oral speech of primary school students. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(10), 481-484.

25. Shavkatovna, S. R. (2021). Methodological Support for The Development of Primary School Students' Creative Activities. Texas Journal of Multidisciplinary Studies, 2, 121-123.

26. Kipchakova, Y. X., & Kodirova, G. A. (2020). INNOVATIVE TECHNOLOGIES IN MODERN EDUCATION. Теория и практика современной науки, (5), 29- Bozarov, D. M., & Karimova, G. Y. (2021). ROLE OF THE SELF-ORGANIZATION MODEL IN COMPLEX SOCIAL SYSTEMS. Oriental Journal of Social Sciences, 1-9.

27. Каримова, Г., Акбарова, М., Акрамжонов, К,., & Йулдашева, Г. (2021). ЖАМИЯТ ИЖТИМОИЙ ТАРАККИЁТИДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АХДМИЯТИ. Интернаука, (10-3), 42-43.

28. Abdurakhmonova, M., Karimova, G., & Karimova, M. (2021). ROLE OF ETHICAL CULTURE IN PREVENTING VIOLENCE AMONG SPUPILS. Интернаука, (11-2), 50-51.

29. Каримов, У., Каримова, Г., & Каримов, У. (2021). ИЛМ-ФАН ВА ТАЪЛИМ СОХДСИДАГИ АХБОРОТЛАШУВ. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 1(1), 103-110.

30. Каримов, У., & Каримова, Г. (2018). ГЕОПОЛИТИЧЕСКАЯ КОНКУРЕНЦИЯ В ИНФОРМАЦИОННОМ ПРОСТРАНСТВЕ.

In Перспективные информационные технологии (ПИТ 2018) (pp. 13681372).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.