Научная статья на тему 'БАЛИҚЧИЛИК ХЎЖАЛИКЛАРИНИ БАРҚАРОР РИВОЖЛАНТИРИШНИ ИҚТИСОДИЙ ДАСТАКЛАР ОРҚАЛИ ҚЎЛЛАБ-ҚУВВАТЛАШ МЕХАНИЗМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ'

БАЛИҚЧИЛИК ХЎЖАЛИКЛАРИНИ БАРҚАРОР РИВОЖЛАНТИРИШНИ ИҚТИСОДИЙ ДАСТАКЛАР ОРҚАЛИ ҚЎЛЛАБ-ҚУВВАТЛАШ МЕХАНИЗМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
5
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
ресурс / балиқчилик / хўжалик / иқтисодиёт / инновация / тизим / модел / озуқа / тармоқ / ривожлантириш.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — У.Х.Беглаев, Абдиев Иззатбек Рисқибоевич

Мақолада мамлакатнинг миллий иқтисодий ҳолатини ривожлантириш барқарор иқтисодий тизимни яратиш ҳамда балиқчилик хўжаликларини бугунги кундаги ҳолати ва уни янада ривожлантириш учун мўлжалланган 2025 йилгача прогноз параметрлари бўйича илмий тадқиқот ишлари ва маълумотлар келтириб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «БАЛИҚЧИЛИК ХЎЖАЛИКЛАРИНИ БАРҚАРОР РИВОЖЛАНТИРИШНИ ИҚТИСОДИЙ ДАСТАКЛАР ОРҚАЛИ ҚЎЛЛАБ-ҚУВВАТЛАШ МЕХАНИЗМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ»

БАЛИЦЧИЛИК ХУЖАЛИКЛАРИНИ БАРЦАРОР РИВОЖЛАНТИРИШНИ ЩТИСОДИЙ ДАСТАКЛАР ОРЦАЛИ ЦУЛЛАБ-ЦУВВАТЛАШ МЕХАНИЗМИНИ

ТАКОМИЛЛАШТИРИШ 1У.Х.Беглаев, 2Абдиев Иззатбек Рискибоевич

1Тошкент давлат аграр университети доценти 2Тошкент давлат аграр университети талабаси https://doi.org/10.5281/zenodo.10871322

Аннотация. Мацолада мамлакатнинг миллий щтисодий %олатини ривожлантириш барцарор ицтисодий тизимни яратиш %амда балицчилик хужаликларини бугунги кундаги %олати ва уни янада ривожлантириш учун мулжалланган 2025 йилгача прогноз параметрлари буйича илмий тадцицот ишлари ва маълумотлар келтирибутилган.

Калит сузлар: ресурс, балицчилик, хужалик, ицтисодиёт, инновация, тизим, модел, озуца, тармоц, ривожлантириш.

Аннотация. В статье представлены исследования и данные о развитии национальной экономической ситуации в стране, создании стабильной экономической системы и текущем состоянии рыболовства и его прогнозе на 2025 год.

Ключевые слова: ресурс, рыболовство, экономика, экономика, инновации, система, модель, корм, сеть, развитие.

Abstract. The article presents research and data on the development of the national economic situation in the country, the creation of a stable economic system and the current state of fishing and its forecast for 2025.

Keywords: resource, fishing, economy, economy, innovation, system, model, feed, network, development.

Кириш. Мамлакатимиз уз мустакиллигини кулга киритгач, илк йиллардаёк ислохотлар янги мулк шаклларини купайтиришга ёки куп укладли иктисодиётни барпо этишга каратилди. Узбекистонда бозор иктисодиётига утишнинг беш асосий тамойили, "Тараккиётнинг узбек модели"нинг бири - давлат - бош ислохотчи деб юритилади. Давлат ислохотлар юритишда узининг бош "дастаклари" - солик, молия, пул-кредит сиёсати кабиларни ишга соладики, булар турли мулк шаклларининг амалда фаолият юритишларига замин яратади.

Худди шундай - баликчилик хужаликларини ривожлантиришга хам, энг аввало, давлатнинг аграр сохадаги иктисодий сиёсати таъсир этади. Шу туфайли баликчилик хужаликлари илк мустакиллик йилларидаёк кишлокда тадбиркорликнинг ташкилий-хукукий шакли сифатида уз урни ва нуфузига эга булди. Давлатнинг иктисодий ислохотларига асосан, баликчилик хужаликларининг хукукий макоми аникланди, уларнинг фаолияти конун йули билан мустахкамлаб куйилди. Баликчилик хужалиги салохиятининг янада ошишига хужалик фаолиятини ривожлантириш учун давлат кумагини курсатиш, ишлаб чикариш муносабатларида бевосита катнашиш, ресурслар таъминотини яхшилаш ва кушимча ерлар ажратиш каби омиллар ижобий таъсир курсатди. Бу жихатлар машхур иктисодчи олимлар К.Макконелл, С.Брю1 асарларида келтирилган. Улар уз асарларида давлат бош ислохотчи эканлигини куйидаги вазифалари оркали амалга оширишини таъкидлаганлар:

1 Макконелл К., Брю С. Экономикс: принцыпы, проблемы и политика в 2 т.: Пер. с англ. Таллин, 1993 г.

1. Давлат бирор-бир тизим вазифаларининг самарадорлигини таъминловчи хукукий асосни ва ижтимоий мух,итни таъминлайди;

2. Давлат монополияга карши (антимонопол) сиёсатни амалга ошириб, ракобатни х,имоя килади;

3. Давлат даромад ва бойликларни кайта таксимлайди (бу билан давлат бюджети х,осил булади);

4. Давлат миллий мах,сулот таркибини узгартириш максадида ресурслар таксимоти учун жавобгар булади ва керак вактда тузатишлар киритади;

5. Давлат уз эътиборини купрок иктисодиётни баркарорлаштиришга каратади.

Узбекистонда асосий кишлок хужалиги мах,сулотларини етиштираётган хужаликлар

олдида турган муаммолар х,ам уз ечимини топса, истикболда, биринчидан, кишлок ах,олиси фойдали мех,нат билан банд булар эди; иккинчидан, ах,оли сифатли озик-овкат мах,сулотлари билан янада яхширок таъминланган булар эди.

Тах,лиллар шундан далолат берадики, баликчилик хужаликларининг даромади, энг аввало, ах,олини балик мах,сулотлари билан таъминлаш оркали олинади. Демак, бунда икки томонлама манфаатнинг кондирилиши хдкида гап кетмокда. Шундай экан, истикболда х,ам инсоннинг эх,тиёжи ортса-ортадики, асло камаймайди, бунда манфаатлар тукнашаверади. Факатгина, уларнинг даромадига мех,натга лаёкатли ах,оли сони, бошлангич маблаг, ер ва сув майдони хдмда тадбиркорлик кобилияти каби ишлаб чикариш омиллари таъсир этаверади. Кейинги йилларда хдтто бу омиллар турига ахборот ресурси х,ам кушилдики, мах,сулот ишлаб чикариш учун, аввало, эх,тиёжни аниклаш ва ахборотларни кайта ишлаш оркали мах,сулотлар харидорлигини таъминлаш мумкин.

Тадкикотнинг усуллари. Тадкикот жараёнида анализ ва синтез, иктисодий тах,лил килиш, монографик кузатув, анкета - суров, эконометрик тах,лил ва прогнозлаштириш каби усуллардан кенг фойдаланилган.

Шу уринда баликчилик хужаликлари етиштираётган тансик балик мах,сулотлари нафакат ах,олини талабини канчалик кондира олаётганлиги билан изох,ланиб колмай, балки баликчилик хужаликларини ишлаб чикариш саноати билан узвий богликлиги кай даражада эканлиги х,ам мух,им ахдмият касб этади. Тадкикот ишимизда ^ашкадарё вилоятида 20192025 йилларга мулжалланган балик етиштириш прогнози ишлаб чикилган булиб, бу прогноз тренд модели буйича х,исоблаб чикилган.

Бунда прогнозлаш вазифаларини бажаришда вактли каторлар, асосан, утган йиллардаги курсаткичлар тенденцияси аник ва баркарор булгандагина фойдаланиш мумкин. Бу олдинги йиллардаги тенденцияни келажакда давом этишини куриш имконини беради. Кузатилаётган жараёнлар ривожланиши баркарор тенденция (тренд)да ва тренд атрофидаги курсаткичлар кийматининг тебранишдаги айрим бир х,олатларга боглик булади. Мавсум компонентларининг одатий давомийлиги кунлар билан, хдфта ёки ой билан улчанса, цикликда эса йиллар ёки бир неча йиллар билан улчанади.

Илмий натижа: Тренд моделини х,исоблашда натижавийлик омиллари аникланиб белгилаб олинади (3.5-жадвал).

3.5-жадвал

Натижавий омилларнинг белгиланиши

^ашкадарё вилояти Белгилашлар

Fyзop У1

Дехконобод У2

^амаши У3

^арши У4

Косон У5

Китоб У6

Миришкор У7

Муборак У8

Нишон У9

Касби У10

Чирокчи У11

Шахрисабз У12

Яккабог У13

^арши ш. У14

Шахрисабз ш. У15

^ашкадарё вилоятидаги мавжуд туманлар белгилаб олингандан сунг, тренд модели ишлаб чикилди (3.6-жадвал). Бунда корреляция коэффициенти R 0,8 дан тушмаганлиги,

тасодифий хатолик 0,3% дан ошмаганлигини куриш мумкин.

3.6-жадвал

Моделнинг сифати ва ахамиятини текшириш мезонлари хамда тренд

моделлар

Туманлар: Тренд модел Корреляция коэффициенти R Г- хакикий Тасодифий хатолик

Fyзop / = 18,5 • г + 35,43 0.99 25668,75 0.0039

Дехконобод - - - -

^амаши / = 58,5 • г + 260,467 0.64 1,875 0.0404

^арши У4 = 427,8 • г + 1295,9 0,84 5,069 0,163

Косон / = 119,125 • е0'1662 г 0.99 103.52 0.062

Китоб У6 = 168,626 • е0 0827 г 0.929 13.159 0.172

Миришкор У 5,56 +0,042И /7 = е 0.83 4.78 0.273

Муборак /8 = 49,602 • 10,0493 0.9 7.969 0.212

Нишон 7,116 -1406 /9 = е г 0.96 26.09 0.123

Касби У10 = 181,298 • 10 0596 0.99 163.56 0.05

Чирокчи Уи = 88,99 • г -81,399 0.8 3.788 0.31

Шахрисабз т^ сптс -208,615 У„ = 500,154 - ' 12 г 0.95 19.564 0.12

Яккабог /з = 247,367 + 29,746 • 1п(г) 0.89 8.653 0.209

^арши ш. /4 = 155,382 • г0,112 0.90 8.561 0.21

Шахрисабз ш. У15 = 4,25 • г + 6,2667 0.99 442.347 0.03

3.7-жпдвал

Кашкадарё вилоятида 2019-2025 йилларда балик етиштириш Тренд моделлар

буйича прогнози

^ашкадар ё вилояти 2О16 2О1 7 2О1 8 2О19 2О2О 2О21 2О22 2О23 2О24 2О25

2184, 5 4 769, 6 5 658, О 6727, 7 7515, 3 829О, 5 9О62, О 9836, О 1О617, 2 114О9, 9

туманлар

Fysop 54 72,3 91,О 1О9,4 127,9 146,4 164,9 183,4 2О1,9 22О,4

Дехконоб - - - - - - - - - -

Кдамаши 275 465, 4 392, О 494,5 553,О 611,5 67О,О 728,5 787,О 845,5

^арши 1 7О3, 4 1 8О2, 1 2 559, О 3ОО7, 1 3434, 9 3862, 7 429О, 5 4718, 3 5146,1 5573,9

Косон 142,О 163, О 198, О 231,6 273,5 322,9 381,3 45О,3 531,7 627,9

Китоб 185,6 193, 8 219, О 234,8 255,О 277,О 3ОО,9 326,9 355,1 385,7

Миришко р 273 2О1, 4 297, О 3О6,4 319,5 333,3 347,6 362,6 378,2 394,5

Муборак 49,4 51,9 52,О 53,1 53,7 54,2 54,6 55,О 55,3 55,6

Нишон 294 678, О 712, О 878,О 967,3 1О4О, 3 11О2, О 1155, 5 12О2,7 1244,9

Касби 181,1 189, 5 17О, О 196,9 199,5 2О1,7 2О3,6 2О5,2 2О6,7 2О8,О

Чирокчи 34 43,8 212, О 274,6 363,6 452,6 541,6 63О,6 719,6 8О8,6

Шахрисаб з 287 414, О 3О7, О 448,О 458,4 465,4 47О,4 474,1 477,О 479,3

Яккабог 245 3О7, 4 276, О 288,7 295,4 3ОО,8 3О5,4 3О9,4 312,9 316,1

^арши ш. 154 172, О 173, О 181,4 186,О 189,8 193,1 196,О 198,6 2ОО,9

Шахрисаб з ш. 1О.4 15,О - 23,3 27,5 31,8 36,О 4О,3 44,5 48,8

^ашкадарё вилоятида 2025 йилда 11409,9 тонна балик етиштирилиши хисоблаб

чикилган булса, 2016 йилга нисбатан 9225,4 тоннага ёки 522 % га купайиши башорат килинди.

Баликчилик сохасини бошкариш, жойлаштириш, мехнатнинг ижтимоий булиниши, географик (худудий) булиниши, мавжyд ресyрслардан фойдалана олиш хар бир шаклини тули; урганиш асосида ишлаб чикаришнинг узига хос хусусиятлари юзага келади. Умумий куринишда баликчилик сохаси ишлаб чикаришни худудлар буйича маълум принциплар асосида ва катор омиллар таъсирида шаклланган табиат, ижтимоий, демографик, сиёсий шароитларга кура таксимланишини курсатади.

Бундай шароитда эса, балик етиштириш тизимини олдиндан башоратлаш, келгусида ишлаб чикариш хажмини ошириш ва бозор талабини кондириш холатини прогнозлаш каби вазифалар долзарблик касб этиб бораверади.

Бaшоpaтлaштиpиш мacштaбигa Kypa ма^оиктисодий Ba ми^оиктисодий бaшоpaтлapгa aжpaтилaди. Бaшоpaтлaш йyнaлишлapигa Kypa икки хил ëндaшyв мaвжyд бyлap излaнишли хамда ноpмaтив 6Улиши мумкин. Илмий aдaбиëтлapдa мaхcyлотлapини етиштиpиш хaжмини пpогнозлaшнинг тypли вapиaнтлapи Ba ycyллapидaн фойдaлaниш мумкин. P.Ф.Джyмaновa2 Уз тaдкикотилapидa истикболни аниклашни 130 хил методлapи мaвжyдлиги тaъкидлaб Утгaн, шyнгa Kypa yлapни пpогнозлaшдa шapтли paвишдa 3 хил мухим гypyхлapгa булиш мумкин. Улap экcтpaполяция методи, пpогнозлaшнинг экcпеpт бахолаш методи хамда моделлaштиpиш методлapидaн ибоpaт.

Бaшоpaтлaшни aмaлгa ошиpиш учун aввaло куп омилли pегpеccия тахлилини aмaлгa ошиpaмиз.

n

У = «0 +Z ai xi (1)

i =1

бу еpдa У - нaтижaвий кypcaткич; x^,x^,...,x^ - нaтижaвий кypcaткичгa тaъcиp

этувчи омиллap, a0,a1v..,an - номаълyм пapaметpлap.

Беpилгaн чизикли y=f(xi, X2, ...., хи) моделдa боFлaнишни аниклаш учун a0, a1v.., an

номаълyмлаp пapaметpлapини аниклаш кеpaк булиб, бунинг учун энг кичик квaдpaтлap ycyлидaн фойдaлaниш максадга мувофик. Бу ycyлдaн фойдaлaнишдa куйидаги ноpмaл тенглaмaлap тизимини тузиш вa бу тенглaмaлap cиcтемacини ечиш оpкaли номaълyм пapaметpлapни аниклаш мумкин:

na0 + al Z xl + a2 Z x2 + ... + an Z xn =Z У

a0 Z xl + al Z xl2 + a2 Z xl x2 + + an Z xnxl =Z Уxl

a0 Z xn + al Z xl xn + a2 Z x2 xn + ... + an Z xn2 =Z Уxn ¡2)

Номаълyм пapaметpлap сони 2 тaдaн ошгaндaн кейин уни мaвжyд компьютеp дacтypлapидaн фойдаланиб амалга ош^иш максадга мyвофикдиp.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Тадкикот нaтижaлapигa ^pa, табиий ва сунъий сув хaвзaлapидa балик етиштиpиш хажмини пpогноз килиш соханинг узига хос хycycиятлapи ва кypcaткичлapини эътибоpгa олишни такозо этади. Фи^имизча, балик етиштиpиш хажмининг ишлаб чикapиш омиллapигa боFликлигини аниклашда, биз куп омилли моделлашт^иш усулидан фойдаландик. Тадкикот жapaëнидa ушбу масаланинг ечимини топиш оpкaли, балик етиштиpиш хажмига таъс^ килувчи биp нечта омиллapнинг yзapо боFликлиги аникланди.

Бунда, табиий ва сунъий сув хaвзaлapидa балик етишт^иш хажми натижавий омил сифатида кapaлиб, сунъий сув хaвзaлapини кенгaйтиpиш (гектap), балик чaвоклapини етиштиpиш хажмини ош^иш, сув хaвзaлapидa бaликлaнтиpиш ишлapини ташкил этиш, инкубация цехлapидa лечинка ишлаб чикapишни кyпaйтиpиш, балик мaхcyлотлapини кайта ишлаш тaшкилотлapини кувватини ош^иш каби ишлаб чикapишгa тaъcиp килувчи куйидаги мухим омиллap асос килиб олинди (3.8-жадвал):

Y- Табиий ва сунъий сув хaвзaлapидa балик етишт^иш;

<

2 Р.Ф.Джуманова "Ижтимоий - иктисодий жapaëнлapни моделлaштиpиш ва ^о^озлат". Укув-услубий

кулланма. Т.:-2012., 15-бет

- Сунъий сув хдвзаларини кенгайтириш (гектар); Х2- Балик; чавокларини етиштириш хажмини ошириш (млн. дона); Х^ - Сув хавзаларида баликлантириш ишларини ташкил этиш (млн.дона); Х^- Инкубация цехларида лечинка ишлаб чикдришни куиайтириш (млн.дона);

Балик; махсулотларини к;айта ишлаш ташкилотларини кувватини ошириш

(тонна);

Бу омиллар куйидаги маълумотларидан фойдаланиб, куп омилли регрессия тахлилини амалга оширамиз.

3.8-жадвал

Балик етиштириш хажмини регрессион тахлил килишга таъсир килувчи

омиллар кийматлари

Йил -лар Табиий ва сунъий сув хавзалари да балик етиштири ш (тонна) Сунъий сув хавзаларин и кенгайтири ш (гектар) Балик чавокларин и етиштириш хажмини ошириш (млн. дона) Сув хавзаларида баликлантир иш ишларини ташкил этиш (млн.дона) Инкубация цехларида лечинка ишлаб чикаришни купайтири ш (млн.дона) Балик махсулотлари ни кайта ишлаш ташкилотлари ни кувватини ошириш (тонна)

У Х1 Х2 Х3 Х4 Х5

2009 22811 8142 70,5 73,8 764 3571

2010 28001 9331 74,5 79,6 769 5768

2011 32008 11918 84 85,4 774 5963

2012 36970 14151 87 90,8 780 6541

2013 42623 16029 92 96,9 785 6985

2014 47865 19023 98 101,4 791 7384

2015 59852 22065 103 108,8 796 7964

2016 65322 23625 110,7 112,5 802 8431

2017 83900 27156 116,2 119,7 807 9457

2018 90984 29364 121 125 813 9842

2019 115435 33 820 134 133,9 819 11 400

Юкоридаги омиллар кийматлари асосида, табиий ва сунъий сув хавзаларида балик етиштириш хажми ва унга таъсир этувчи омиллар уртасидаги богланишни ифодаловчи жуфт корреляция коэффициентларининг куйидаги корреляция матрицаси STATA дастури оркали хосил килинди (3.9-жадвал).

3.9 жадвал

Натижавий курсаткич (табиий ва сунъий сув хавзаларида балик етиштириш) га таъсир килувчи омиллар билан ва омилларнинг узаро боFланиш даражалари

жуфт корреляция коэффициентлари матрицаси

У Х1 Х2 Х3

У 1

Х1 0,9838 1

Х2 0,9804 0,9969 1

Хз 0,9754 0,9979 0,9966 1

Бу матрицани хосил килиш оркали ёнма ён турган омиллар орасида зич богланиш мавжуд ёки мавжуд эмаслиги, яъни мультиколлениарлик мавжуд ёки мавжуд эмаслигини аниклаш мумкин.

Мультиколлениарлик коэффициенти тахлил килинганда Х4 ва Х5 омиллари орасида кучли богликлик кузатилди, шу боисдан ушбу омиллар моделга киритилмади.

Шунингдек, мазкур эконометрик модел буйича табиий ва сунъий сув хавзаларида балик етиштириш хажмининг прогноз килиш учун унга таъсир этувчи хар бир омил буйича куйидаги тренд функциялари аникланди:

Детерминация коэффициенти куйидаги куринишга келди.

Бирок 0,03 бирлик камлиги эътибордан четда колган омиллар хисобланади. Ишлаб чикилган тренд функцияларидаги ноъмалум сонлар урнига юкорида фойдаланилган модел ва формулар ёрдамида олинган реал ракамларни куйиш асосида амалга оширилган хисоб-китоблар натижаларига мувофик балик етиштириш хажмининг 2009-2019 йиллардаги динамикаси асосида 2020-2025 йиллар буйича прогноз нархлари асослаб берилди

Куп омилли чизикли регрессион эконометрик моделнинг умумий сифат курсатгичини аниклашда детерминация коффициенти (Я2) куйидаги формула ёрдамида хисобланади:

Я2 = 1 -

(3)

УI - натижавий курсаткичнинг кутилаётган даражаси;

у - натижавий курсаткичнинг уртача арифметик киймати;

л и ^

У- натижавий курсаткичнинг аникланган, прогнозлаштирилган, текисланган микдорлари; п - кузатувлар сони.

Куп омилли моделда корреляция коеффициенти жуда юкори: Я=0,97. Демак натижавий омил ва таъсир килувчи омиллар орасидаги богланиш даражаси жуда юкори. Бундан детерминация коэффициентининг хам юк;орилиги келиб чикдди: О = й2 = 0,97. Бундан келиб чикадики, Y- табиий ва сунъий сув хавзаларида балик етиштириш чикариш хажмига юкоридаги омилларнинг таъсири 97% ташкил килар экан. Долган 0,03 бу ерда хисобга олинмаган омиллардан иборат.

Детерминация коэффициенти моделга киритилган омилларнинг натижавий курсаткичга таъсирини фоизда курсатади. Барча омилларга тегишли курсаткичлар [0;1] диапозон ичидаги кийматларда ифодаланиб, агар уларнинг киймати 1 га канчалик якин булса, моделга киритилган омилларнинг натижавий курсаткич даражасини хакконий бахолашдаги урни мухимлигини асослайди. Бошка томондан эса моделларни турли микдордаги омиллар билан таккослаш имкониятининг борлиги ва ушбу омиллар микдорининг Я2 статистик курсаткичга таъсир этмаслиги учун одатда текисланган детерминация коэффициентидан фойдаланилади, яъни:

Мазкур куп омилли регриссия моделининг статистик ахамияти ва урганилаётган жараёнга мос келишини аниклаш учун Фишернинг F-мезони асос килиб олинади ва унинг кийматини хисоблаш учун куйидаги формула ишлатилади3, яъни:

бу ерда: п - кузатувлар сони;

к - куп омилли регрессия тенгламасидаги омиллар сони.

Кейинги боскичда Е- Фишер мезонининг хисобланган киймати (Еи) назарий хисобланган (Ежадв(а; к; п-к-1)) киймати билан таккосланади. Агар ЕЩс > Ежадвал булса, у холда кулланилган модел ахамиятли ёки урганилаётган жараёнга адекват хисобланади. Шундан кейин Стьюдентнинг ¿-мезони асосида куп омилли регрессион эконометрик модел параметрлари ва корреляция коэффициентларининг ишончлилигини текширилади. Уларнинг киймати куйидаги формула ёрдамида тасодифий хатолар кийматлари билан

таккосланади

4.

Ч т I ,

mb

mr

^r mr'

(6)

Эконометрик моделни куллаш асосида олинган параметрлар ва корреляция коэффициентларининг тасодифий хатолари куйидаги формулалар буйича хисобланади5:

та =

= й

5] X ^^ 2 X f Q\

КОЛДИК „2,,2 КОЛДИК „„ > k

П^Ух

П-Ух

Юкоридаги эконометрик модел ва унинг таркибий формулалари асосида олинган натижалар амалиётдаги реал курсаткичлар билан солиштирилиб, тегишли хулоса ва тавсиялар ишлаб чикилади.

EXCEL дастури ёрдамида ушбу банднинг 3.8-жадвалида келтирилган статистик кийматлар асосида амалга оширилган хисоблаш ишларида олинган натижалар куйидаги 3.10 ва 3.11-жадвалларда келтирилган. Жумладан, 3.9-жадвал маълумотларидан фойдаланиб, танланган куп омилли регрессия эконометрик моделнинг функционал формуласи куйидагича:

3.10-жадвал

3 Dimitrios Asterio and Stephan G.Hal. Applied econometrics. A modern approach using Eviews and Microfit. Revised edition. Palgrave Macmillan, New York, 2007. - р.397): [101; c. 65-66].

4 И.И.Елисеевой. Эконометрика: Учебник. / Порд ред,, - М.: 2003,- 344с. (ст 53-54).

5 Эконометрика: Учебник./ Под ред. И.И.Елисеевой. - М.: Финансы и статистика, 2003, - 344 с.

Haтижaвий курсaткичгa тaъсир килувчи омиллaрнинг узaро боFлaниш

дa ja/Ki^iai)!! жуфт корреляция коэффициентлaри мaтрицaси

Стaндaртлaштирилмaгaн коэффициентлaр t-cra^c™^ Эх,тимоллиги

Коэффициент Стaндaрт хaтолик

Констaнтaнт 103918,1 81511,22 1,27 0,24

X1 7,7325 3,3234 2,33 0,053

X2 679,74 1111,67 0,61 0,560

X3 -2587,747 1399,48 -1,85 0,243

Х,исобланган R2 детеpминaция коэффициентининг 0,97 га тенг булиши натижавий кypcaткичнинг киpитилгaн омиллap билан кучли боFлaнгaнлигини кypcaтиб, колган 0,03 улуш эса xиcоблaш жадвалига киpтилмaгaн xaмдa мapжинaл омиллap тaъcиpи деб кapaшимиз мумкин

3.11-жaдвaл

Куп омилли эконометрик моделнинг аифяти Ba ax,aмиятини текшириш

мезонлaри

Куп омилли корреляция коэффициенти, R Куп омилли детерминaция коэффициен-ти, R-квaдрaт Коррект- лaш- тирилгaн R-квaдрaт Бax,олaш-нинг стaндaрт хaтоси F- хисоб-лaнгaн DW

0,97 0,97 0,96 3,32 67,9 1,91

Коppектлaштиpилгaн детеpминaция коэффициентининг 0,97 кийматга тенг булиши ва R2 нисбатан якинлиги олинган натижавий кypcaткичгa таъс^ этувчи омиллap сонининг Узгapишигa боFлик тapздa вужудга келадиган киймaтлap дapaжacидиp.

Буни эътибоpгa олиб, EXCEL дacтypидa куп омилли чизикли pегpеccия моделини юкоpидaги мaълyмотлap асосида амалга ош^ганда куйидаги моделни xоcил килинди:

у = 103918Д + 7,73Х! + 679,74х2 - 2587,74х3

Бу ечимни тaxлили куйидагича: озод xaд 103918,1 тaxлил килинмайди. Шу билан бирга X-L омили яъни Х^- сунъий сув хавзаларини кенгайтириш 1 бирликка оширилганда натижавий омил билан тyFpи пpопоpcионaликкa эга булиб, ушбу омилнинг усиши натижавий омилнинг усишини таъминлайди. Х2 - балик чавокларини етиштириш хажмини ош^ганда, Y- табиий ва сунъий сув xaвзaлapидa балик етиштиpиш хажми 679,74 биpликкa ошар экан, сув хавзаларида баликлантириш ишларини ташкил этишда, Y- табиий ва сунъий сув xaвзaлapидa балик етиштиpиш хажми -2587,74 га кaмaяp экан. Бу омиллap ичида Y- табиий ва сунъий сув xaвзaлapидa балик етиштиpиш хажмига энг катта таъс^ курсатувчи Х2 - балик; чавокларини етиштириш хажмини ошириш экан, ундан кейингиси Х± - сунъий сув хавзаларини кенгайтириш, табиий ва сунъий сув хавзаларида балик; етиштиpиш хажми теcкapи тaъcиp кypcaтaяпти.

Демак, кулланилган куп омилли модел адекват xиcоблaниб, ундан балик етиштиpиш xaжмини келгуси дaвpлap учун пpогнозлaшдa фойдаланиш мумкин.

3.12-жадвал

Балик етиштириш хажми узгаришининг 2020-2025 йилларгача булган прогноз

курсаткичла и

Йиллар Табиий ва сунъий сув хавзаларида балик етиштириш (тонна) Сунъий сув хавзаларини кенгайтириш (гектар) Балик чавокларини етиштириш хажмини ошириш (млн. дона) Сув хавзаларида баликлантириш ишларини ташкил этиш (млн.дона)

Y X! Х2 Х3

2009 22811 8142 70,5 73,8

2010 28001 9331 74,5 79,6

2011 32008 11918 84 85,4

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2012 36970 14151 87 90,8

2013 42623 16029 92 96,9

2014 47865 19023 98 101,4

2015 59852 22065 103 108,8

2016 65322 23625 110,7 112,5

2017 83900 27156 116,2 119,7

2018 90984 29364 121 125

2019 115435 33 820 134 133,9

2020* 108415 34741 135 137.4

2021* 117003 37279 141 143.2

2022* 125590 39818 147 149.0

2023* 134178 42356 153 154.9

2024* 142766 44894 159 160.7

2025* 151354 47433 165 166.5

Ишлаб чикилган тренд функцияларидаги ноъмалум сонлар урнига юкорида фойдаланилган модел ва формулар ёрдамида олинган реал ракамларни куйиш асосида амалга оширилган хисоб-китоблар натижаларига мувофик табиий ва сунъий сув хавзаларида балик етиштириш хажми 2009-2019 йиллардаги динамикаси асосида 2020-2025 йиллар буйича прогнози асослаб берилди.

Хулоса. Олинган прогноз натижаларига кура, 2025 йилга табиий ва сунъий сув хавзаларида балик етиштириш 1513554 тоннани, сунъий сув хавзаларини кенгайтириш 47433 гектарни ташкил этиши хамда 2025 йилда 2019 йилга нисбатан табиий ва сунъий сув хавзаларида балик етиштириш 1,3 баробарга ортиши прогноз килинмокда.

Баликчилик хужаликлари ихтиёридаги ер ва сув майдонларини кенгайтириш имкониятларини хисобга олиб, уларнинг истикболдаги бошкариш ва ривожланишини маълум маънода башорат килиш мумкин. Лекин, бир томондан, ер ва сув майдонларининг чекланганлигини хисобга олиб, баликчилик хужаликларидаги бошкарув тузилмасини, ишлаб чикариш турини ёки ихтисослашув турини узгартириш оркали хам баликчилик хужаликларини ривожлантириш даромадини ошириш мумкин.

Бугунги кунда бозор муносабатларига утиш баликчилик хужаликларининг иктисодий самарадорлигини ошириш муаммосини янгича мулохаза килиб чикиш

вазифасини куяди. Баликчилик хужаликлари балик етиштириш курсаткичлари буйича йилдан йилга ошиб бораётганлигилигини олдинги булим тахлилларида курдик. Айникса, статистик маълумотларга кура, баликчилик хужаликлари сони усиб бормокда. Бу усиш даражаси чексиз эмас, чунки кишлок хужалик корхонасининг ишлаб чикариш хажми ва минтакадаги сони умумий ер, сув майдонининг хажми билан боглик. Баликчилик хужаликлари сонининг усиши минтаканинг умумий ер, сув майдонининг холатига узвий боглик булиб, ишлаб чикариш имкониятларига хам уз таъсирини курсатади.

REFERENCES

1. Beglaev U.X. Ways of organizing sustainable development of fish farming and adaptation to market management mechanisms. International Journal for Innovative Research in Multidisciplinary Field. ISSN: 2455-0620 Volume-6, Issue-2, Feb - 2020. Impact factor: 6.497. 164-168 pages.

2. Макконелл К., Брю С. Экономикс: принцыпы, проблемы и политика в 2 т.: Пер. с англ. Таллин, 1993 г.

3. Узбекбаликсаноат уюшмаси маълумотлари 2021 й.

4. Beglaev U.X. The Ways Of Fishing Farms Management And Developing The Production Activity. International Journal Of Scientific & Technology Research. ISSN 2277-8616. Vol 9, Issue - 02,- February 2020. p. 919-921

5. У.Беглаев. Балик ишлаб чикдришни ривожлантириш истикболлари. "Хоразм маъмун академияси ахборотномаси" илмий журнал. 2021/2 (72). 232-238-бетлар

6. Хакимов Р., Отакулов М., Юсупов Э., Юсупов М. "Агросаноат мажмуаси иктисодиёти" Укув кулланма ТДИУ Тошкент 2004 й

7. О.В.Кузнецова Управление формированием региональных кластеров рыбоводства Ижевск-2012- стр 194

8. Ф.Беркис, Р.Махон Кичик баликчиликни ривожлантириш. Канада-2009

9. S. Ancy, (2009). Development of Safety and Quality Management System in Shrimp Farming. (328 p.). Cochin University of Science and Technology.

10. Nguyen, Van Trai (2008). The influences of shrimp farming and fishing practices on natural fish conservation in Can Gio, Ho Chi Minh City, Vietnam. (327 p.). University of Newcastle, Australia.

11. Berkis, F., Mahon, R. (2009). Development of small fish farming. Canada.

12. Solomon, M. (2013). Fischereimanagement in Meeresschutzgebieten Haden und Optionen der Konfliktsung Hamburg.

13. Wilson, D. (2009). Development management of innovative fish farming. London.

14. Nachhaltiges Fischereimanagement - kann es das geben? Daniel Pauly und Rainer FroeseD-2010.

15. Fiona Dawn Johnston (2014). Towards the sustainable management of recreational fisheries: accounting for diversity in angler behaviour and fish life history. (199 p.). HumboldtUniversität zu Berlin.

16. Alyssa, S. Thomas (2015). Influences of fisher attitudes and behaviour on regulation noncompliance: A case study from the Marlborough Sounds, New Zealand recreational blue cod fishery. (210 p.). Victoria University of Wellington.

17. Cecilia Hammarlund Fish and Trips in the Baltic Sea - Prices, Management and Labor Supply Lund University. (2015). Sweden (153 p.).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.