Научная статья на тему 'БАДИИЙ АСАР МАТНИ УСТИДА ИШЛАШ УСУЛЛАРИ'

БАДИИЙ АСАР МАТНИ УСТИДА ИШЛАШ УСУЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

2130
155
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
literary text / literary-aesthetic analysis / commentary reading / commentary reading / literary reading / artistic reading / expressive reading / laws of artistic creation / literary criticism / didactics / competence / comparison
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODS OF WORKING ON THE TEXT OF LITERARY WORK

This article discusses the knowledge, skills, and competencies that students acquire in reading and literature classes as a result of the work being done on text analysis in general secondary schools. In particular, the pedagogical possibilities of interpretive reading, commentary reading, literary reading, art reading, expressive reading methods are discussed.

Текст научной работы на тему «БАДИИЙ АСАР МАТНИ УСТИДА ИШЛАШ УСУЛЛАРИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 1 | ISSUE 3 | 2020

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2020: 4.804 БАДИИЙ АСАР МАТНИ УСТИДА ИШЛАШ УСУЛЛАРИ

Сафо Матчонов

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти профессори

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада умумий урта таълим мактабларида бадиий асарлар тахлили юзасидан матн устида олиб бориладиган ишлар укувчиларнинг укиш ва адабиёт дарсларида узлаштирадиган билимлари, куникма ва малакалари хусусида суз юритилади. Хусусан, шарили укиш, изошли укиш, адабий укиш, бадиий укиш, ифодали укиш усулларининг педагогик имкониятлари ёритилади.

Калит сузлар: бадиий матн, адабий-эстетик тахлил, шархли укиш, изошли укиш, адабий укиш, бадиий укиш, ифодали укиш, бадиий ижод конуниятлари, адабиётшунослик, дидактика, компетенция, таккослаш.

METHODS OF WORKING ON THE TEXT OF LITERARY WORK

Safo Matchonov

Professor of Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

ABSTRACT

This article discusses the knowledge, skills, and competencies that students acquire in reading and literature classes as a result of the work being done on text analysis in general secondary schools. In particular, the pedagogical possibilities of interpretive reading, commentary reading, literary reading, art reading, expressive reading methods are discussed.

Keywords: literary text, literary-aesthetic analysis, commentary reading, commentary reading, literary reading, artistic reading, expressive reading, laws of artistic creation, literary criticism, didactics, competence, comparison.

КИРИШ

Укувчиларни бадиий асар матни устида ишлашга ургатиш уларда адабий -эстетик тахлил малакасини шакллантириш оркали таълим-тарбия беришни назарда тутади. Бадиий асар тахлили ёзувчининг уша асарни яратиш жараёнидаги ижодий йулини кайта босиб утиш, муаллиф фикрлари, хиссиёти ва хулосаларига шерик булиш, айни пайтда унинг ютукларидан рухланиш, камчиликларига танкидий муносабат билдиришдир.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Тахлил асарни нафакат тушуниш, балки узлаштириш оркали маънавий-ахлокий баркамолликка эришишга каратилган фаолиятдир. Уни баъзи олимлар, масалан, А.Зуннунов бадиий асарни узлаштириш асоси деб билса (1,133), айрим олимлар, хусусан, М.Миркосимова адабий матннинг бадиий хусусиятларини урганиш усули деган фикрни илгари суради (3, 15).

Укувчи мутолаа чоFида асар мазмуни билан танишса, тахлил пайтида поэтикасига мурожаат килади. Мутолаа хиссиётни бойитиб, аклни пешласа, тахлил матн тизимидаги маънони чукур урганишга ёрдам беради. Укувчи тахлил воситасида конкрет асарни урганибгина колмасдан, адабиётшунослик, мантик, тилшунослик, дидактика, санъат, фалсафа каби турли фанларнинг бадиий ижодга боFлик конуниятлари билан хам танишади. Бунга эришишда укитувчининг куйидаги масалаларни хал этиши назарда тутилади:

1. Тахлилнинг максади ва мазмунини аниклаш.

2. Ишни ташкил килиш (асар тахлилининг дарслар буйича таксимоти, топшириклар тизимини ишлаб чикиш).

3. Асарнинг кандай методлар асосида урганилишини, укувчилар эгаллайдиган малака ва компетенциялар доирасини белгилаш.

Адабий-эстетик тахлил хар бир асарнинг жанрий хусусиятлари, укувчилар ёши, билими ва эгаллаган малакаларига кура узига хослик касб этади. Масалан, куйи синфларда топишмок предмет, вокеа-ходисалар уртасидаги ухшашликни таккослаш оркали узлаштирилса, маколлар мазмуни хаётий мисоллар воситасида шархлангандагина тушунарли булади. Чунки кичик ёшдаги болалар вокеалар окимига, саргузаштларга ишкибоз булса, катта ёшлилар кахрамонларнинг рухий олами, ички дунёсига кизикадилар. Асар вокеаларини тахлиллаш оркали тарбиялаш 5-6- синфларда давом этади. Чунки бу ёшдаги укувчилар окни ок, корани кора, яхшини яхши, ёмонни ёмон тарзида конкрет тушунадилар, аммо инсоннинг мураккаб ички дунёси улар учун мавхумлигича колаверади. Шернинг ботирлиги-ю, тулкининг айёрлиги, куённинг куркоклиги -ю, итнинг вафодорлиги уларнинг тажрибасидан яхши маълум. Хдйвонларга хос бундай сифатлар эртак ва масал кахрамонларининг хатти-харакатларида, нуткларида ёркин акс этган. Лекин улар уз холича тасвирланмайди, балки бошка кахрамонлар уртасида кечадиган зиддиятларни англашга ёрдам беради.

Укувчиларда адабий тахлил малакасини шакллантириш бадиий матн устида ишлашнинг турли шакл ва методларидан фойдаланишни шарт килиб куяди. Масалан, илк тахлилий куникмалар бошланFич синфнинг укиш ва она

тили дарсларида матн мазмуни юзасидан савол-жавоб асосида, шунингдек, тулик, кискартириб, ижодий ва шахсини узгартириб хикоялаш воситасида хосил килинади. Натижада укувчилар матн заминидаги етакчи маънони аниклаш, асар нафосатини хис этиш малакасини эгаллайдилар. Урта ва юкори синфларда эса матн устида ишлашда иншо, реферат, баён, такриз, маъруза матнини тайёрлаш каби тш турлари кенг кулланилади.

Бадиий асарлар жанр хусусиятлари ва дастур талабларига кура синфда укитувчи назорати остида, уйда мустакил тарзда укилади. Синфда овоз чикариб, овоз чикармай ичда, жур булиб, шархли, ифодали, адабий-бадиий укиш усулларида мутолаа килинади. Куйида уларнинг айримларига тухталамиз:

Шарили уциш. Шархли укиш тарихий-мемуар, айрим холларда замонавий мавзудаги асарлар мазмунини узлаштиришни такозо этади. Шархли укиш луFат устида ишлашни англатмайди, балки асардаги образли ифодалар, макол ва маталлар мазмунини шархлаш, тарихий-афсонавий, хаёлий-фантастик тимсоллар хакида маълумотлар бериш, изохлаш каби мураккаб масалаларни камраб олади. Масалан, Абдулла Ориповнинг "Узбекистон" (5- синф) касидасидаги "Икки ярим аср дунёни зир какшатди оксок жахонгир", "осмон илми туFилган илк бор Курагоний жадвалларида" мисралари шархланмаса, мазкур шеърда тилга олинган Беруний, Чингизхон, Жалолиддин Мангуберди, Собир Рахимов, Хдбиб Абдуллаев каби тарихий шахслар ёхуд Эркин Вохидовнинг "Узбегим" (6- синф) касидасида келтирилган Афросиёб, Урхун хати, Сарбадор, Зардушт, Будда атамалари туFрисида маълумот берилмаса, укувчилар уша асарларнинг мазмунини тушуниб етмайдилар.

Адабий уциш. Адабий асарнинг бадиий-эстетик мохияти ундаги кахрамонлар, сахналар, табиат тасвирлари, диалоглар ва бошка турли компонентларнинг мураккаб тартибини урганиш, шархлаш оркали узлаштирилади. "Бадиий асарни грамматик ва поэтик конун-коидаларга риоя килиб укиш адабий укиш дейилади. Адабий укишнинг асосий вазифаси бирор асарнинг поэтик ва бадиий хусусиятларини очиб беришдан иборат" (2, 52). Бу эса адабий укишнинг методик характер касб этишини курсатади. Бадиий матн устида ишлаш жараёнида укитувчининг вазифаси асарнинг поэтик мазмунини тахлил килиш, мавзуси ва тасвир предметини тушунтириш, каламга олинган хаёт вокелигига муаллиф муносабатини аниклашдан иборат.

Бу вазифани амалга оширишда ифодали укиш мухим ахамият касб этади. Шунга кура, укишнинг бу турини асар маъно-мазмунини хиссиёт ва фикр уЙFунлашган жонли нутк оркали укувчига етказиш усули дейиш мумкин.

НАТИЖА ВА МУХОКАМАЛАР

Бадиий асарни ифодали укишда унинг узига хос ички жанрий хусусиятлари ва муаллиф услубини инобатга олиш талаб этилади. А.Кдххорнинг "Бемор" хикояси билан Усмон Носирнинг "Юр, тоFларга чикайлик" шеърини, Мукимийнинг "Танобчилар" сатирик асари билан Уткир Хршимовнинг "Урушнинг сунгги курбони" хикоясини ёки Алишер Навоийнинг фалсафий Fазаллари билан Х,амид Олимжон хамда Гафур Гуломнинг кутаринки характердаги хикматлари укилиши жихатидан узаро фаркланади.

Драматик асарлар сахнага куйишга мулжаллаб яратилгани ва факат актёрлар ижросидагина узининг эстетик, тарбиявий вазифасини тула бажаргани, насрий асарлар табиатан якка тартибда укишни такозо этгани каби, шеърий асарлар ифодали укилгандагина юракдан хис килинади. Демак, бадиий асарлар тадкики ва тахлилида хам турли усуллардан фойдаланилади. Аммо бундай усулларнинг бирини шеърият, иккинчисини наср, учинчисини драматургия учун катъий чегаралаб булмаганидек, жамики асарларни факат бир хил шакл ва мазмунда, ягона нутктаи назар асосидп урганиш мумкин эмас.

Шеърий асарлар тахлили ифодали укишсиз мукаммал булмайди. Бинобарин ифодали укиш тахлил воситаси хамдир. У куп холларда батафсил изохлашдан афзал туради ва укувчиларни бадиий асар матни билан таништиришнинг бирламчи амалий методи хисобланади. Узбек адабиёти илмига катта хисса кушган Элбек ва атокли шоир, зукко шеършунос Максуд Шайхзоданинг лирик шеърият маъносида "юрак шеъри" ва "рубобий шеър" ибораларини ишлатиши бежиз эмас.

Умумтаълим мактаблари ва академик лицей хамда касб-хунар коллежлари адабиёт дастурларидан урин олган асарларнинг катта кисми шеърият намуналари экани унинг адабиётимиз тарихидаги мавкеи, тарихий тараккиёти туфайлидир. Афсуски, дастурларда шеър матни, хусусан, поэтикаси устида ишлашга жуда кам эътибор берилади. Шеърий матнлар сунгида илова килинган савол-топширикларнинг аксариятида шеърни ёдлаш, ундаги ухшатиш, сифатлаш, жонлантиришларни топиш ва белгилаш суралган, холос. Масалан, А. Ориповнинг "Икболи буюксан", Кудрат Х,икматнинг "К,иш тузFитар момик пар", Т.Адашбоевнинг "Киш" каби куплаб шеърлари юзасидан тузилган савол-топширикларни бунга мисол килиб келтириш мумкин.

"Сир эмас, шеърий асар тахлили насрий ёки драматик асарларга нисбатан шоирнинг ички кечинмалари билан боFликлиги туфайли кийинчилик туFдиради" (4. 66).

Асарнинг бадиий ифодаларига доир тахлил укувчиларнинг нутк маданиятини эгаллашларини таъминлайди. Шунинг учун хам айни максадга каратилган топшириклар тизимли усулда амалга оширишни такозо килади. Масалан:

1. Кузбор Маликнинг Малика Ойчечакка курсатган эхтиромларини ифодалаган суз ва ибораларни аниклаб, луFат дафтарингизга ёзинг ва такдимотга чикинг (эутиром ила бош эгди, тиз чукди, буюринг, садоцат ила, "Сиз буюк Хоразмшоу рафицаси, мен цулингизман, эътирозга озиз жуфтламоцчи булди, бош устига, таъзим ила).

2. Малика Ойчечакнинг Кузборга курсатган эхтиромини ифодаловчи суз ва ибораларни аниклаб, луFат дафтарингизга ёзинг ва такдимотга чикинг (ёнидан жой курсатди, оза, утиринг, миннатдорчилик билан унга царади, уни юз-хотир цилманг).

3. Малика Ойчечакнинг оналик тилакларини ифодаловчи суз ва ибораларни аниклаб, луFат дафтарингизга ёзинг ва такдимотга чикинг (инжиц-тантиц шаузода булмасин, чинакам бауодир йигит булсин, алп йигит булсин, зеуни уткир, Жалолиддин валиауд, бугундан шогирдингиз, уцувчингиз)

ХУЛОСА

Хулоса килганда, бадиий асарни укиш турлари ундаги хар бир суз, ибора ва жумлани кироат билан, туFри, равон укишгина эмас, балки матннинг умумий рухига кириб, тушуниб укишни хам англатади, асарнинг жанрий хусусиятларидан ташкари, узига хос ички тузилиши ва рухиятини хисобга олишни хам такозо этади. Бунга эришиш учун укувчиларни матн устида жиддий ишлашга ургатиш зарур.

REFERENCES

1. Зуннунов А. ва бошк. Адабиёт укитиш методикаси. -Т: Укитувчи, 1992.

2. Иномхужаев С., Зуннунов А. Ифодали укиш асослари. -Т.: Укитувчи. 1978.

3. Миркосимова М. Укувчиларда адабий тахлил малакасини шакллантириш ва такомиллаштириш усуллари. -Т.: Фан, 1995.

4. Шерматова С. (2020). Умумий урта таълим мактабларида тарихий, адаби -бадиий манбалар воситасида укувчиларни ватанпарварлик рухида тарбиялаш. Тошкент, Yangi yo4 poligraf servis, 80.

5. МаеИоиоу S., Shojalilov A., G'ulomova X., Sariyev Sh., Dolomov Z. O'qish kitobi. 4- sinf uchun. Yangi yo4 poligraf servis. 2020.

6. Ikromova R., Gulomova X. va b. Ona tili. 4-sinf uchun darslik. -T.: Oqituvchi. 2020.

7. Botirova Sh.I. (2018). The Role of Artistic Literature In The Spiritual Development of Youth. Мировая наука, 5(14), 26-28.

8. Матчонов С. (2020). Адабиёт дарсларида тахлил ва талкин уЙFунлиги. Тил ва адабиёт таълими. 7(7), 8-11.

9. Матчонов С. (2020). Адабий таълим тизимини технологиялаштириш ва бадиий-эстетик тафаккур муаммолари. Низомий номидаги ТДПУ Илмий ахборотлар 2020 7(1), 49-53-бет.

10. Шерматова У.С. (2019). Чулпон лирикасини урганиш технологияси. Tafakkur ziyosi, 2(2), 29-32.

11. Ботирова Ш.И. (2020). Роль художественного психологизма в метафорической гармонизации реальности человека и жизни. Преподавание языка и литературы, 10(10), 64-66.

12. Shermatova U. (2020). The light of nights without a day. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. 4(4), 112-117.

13. Шерматова У.С. (2020). НАУКА И МИР. Международный научный журнал, 4(80), Том 2, 57-62.

14. Sobitova T. (2020). Orzigul dostonidagi manaviy va lafziy sanatlar. Ilmiy axborotnoma SamDU, 8(4), 56-63.

15. Sobitova T. (2020). Yoshlar manaviyatini yuksaltirishda xalq og'zaki ijodining o'rni. Тил ва адабиёт таълими. 5(5), 26.

16. Umirova D. (2020). Authenticity and authentic materials: history and present.

European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. 8(10), 129-133.

17. Bakiyeva H. (2019). Developing articulation of elementary class students using independent work methodology. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. 7(6), 14-16.

18. Бокиева X,. (2010). Бошлаетич синфларда холат феъллари иштирокида укувчилар луFат бойлигини ошириш. Педагогик таълим, 3(3), 28-32.

19. Бокиева X. (2013). Бошлаетич синфда иборалар устида ишлаш. Педагогик таълим, 7(1), 62-66.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.