Научная статья на тему 'Badi" science and its essence'

Badi" science and its essence Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
194
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АРАБСКАЯ И ТАДЖИКСКО-ПЕРСИДСКАЯ ПОЭТИКА / ПОЭТИЧЕСКИЕ ФИГУРЫ / ИБН МУ''ТАЗ / САККОКИ / ИБН ХАЛДУН / ТАДЖНИС (СРОДНЕНИЕ) / ARABIAN AND TAJIK-PERSIAN POETICS / POETICAL FIGURES / IBN MU'TAZ / SACKCHOKI / IBN KHALDOUN / TAJNIS (NATURAL KINSHIP) / ФАННИ БАДЕИ АРАБИ ВА ФОРСИИ ТОҷИКИ / САНЪАТҳОИ БАДЕИ / ИБНИ МӯЪТАЗЗ / САККОКӣ / ТАҷНИС

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Юсуфов Умриддин

Предпринята попытка анализа сущности и целей науки бади ', то есть науки о поэтических фигурах или учения о приёмах украшения художественной речи. Приведены определения науки бади', данные средневековыми авторами, в том числе Ибн Му'тазом, Саккони Хорезми, Абулкохиром Джурджани, Ибн Халдуном, и современными отечественными и зарубежными теоретиками литературы. Особое внимание уделено взаимосвязи и взаимовлиянию арабской и таджикско-персидской поэтики. На примере поэтической фигуры таджнис (сроднение) выявлены причины обретения некоторыми фигурами нескольких названий.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

НАУКА БАДИ' И ЕЁ СУЩНОСТЬ

The author makes an endeavor of analyzing the essence and aims of badi science dealing with poetical figures which can be considered as a tenet of the devices embellishing belles-lettres discourse. He adduces the definitions of badi science given by mediaeval scholars, such as ibn Mutaz, Sackkoni Khorezmi, Abdulkohir Djurdjani, ibn Haldun, and contemporary theoreticians of literature, both home and foreign ones. Special attention is paid to mutual connection and mutual influence of Arabian and Persian-Tajik poetics. Taking tajnis (natural kinship) poetical figure as an example the author ascertains why some figures acquired several titles.

Текст научной работы на тему «Badi" science and its essence»

УДК 82 ББК 83.3

Юсуфов Умриддин, докторанти Пажууишгоуи забон ва адабиёти ба номи Рудакй, Академияи илмуои Чумуурии Тоцикистон (Тоцикистон, Душанбе)

Юсуфов Умриддин, докторант Института языка и литературы имени А. Рудаки АН РТ (Таджикистан, Душанбе)

Yusufov Umriddin , Doctoral student of the Institute of Language and Literature named after Rudaki under Tajikistan Republic Academy of Sciences (Tajikistan, Dushanbe) E-MAIL:nushin74@mail. ru

Калидвожа^о: фанни бадеи арабй ва форсии тоцикй, санъатуои бадей, Ибни Муътазз, Саккокй, Ибн Халдун, тацнис

Дар мацола моуият ва уадафуои фанни бадеъ, яъне фанн дар бораи зебошиносии сухан ва уунари зебосозии он ба риштаи таулил кашида шудааст. Муаллиф таърифуои ба ин фанн додаи уам муаллифони цуруни вусто, аз цумла Ибни Муътазз, Саккокии Хоразмй, Абулцоуири Чурцонй, Ибни Халдун ва уам адабиётшиносони муосири ватанй ва хорициро зикр кардааст. Ба робита ва таъсири мутацобилаи фанни бадеи арабй ва форсии тоцикй диццати махсус дода шудааст. Дар мисоли санъати тацнис сабабуои бо якчанд ном маъруф гардидани як санъат шаруу тавзеу ёфтааст.

Ключевые слова: арабская и таджикско-персидская поэтика, поэтические фигуры, Ибн Му'таз, Саккоки, Ибн Халдун, таджнис (сроднение)

Предпринята попытка анализа сущности и целей науки бади \ то есть науки о поэтических фигурах или учения о приёмах украшения художественной речи. Приведены определения науки бади \ данные средневековыми авторами, в том числе Ибн Му'тазом, Саккони Хорезми, Абулкохиром Джурджани, Ибн Халдуном, и современными отечественными и зарубежными теоретиками литературы. Особое внимание уделено взаимосвязи и взаимовлиянию арабской и таджикско-персидской поэтики. На примере поэтической фигуры таджнис (сроднение) выявлены причины обретения некоторыми фигурами нескольких названий.

Key words: Arabian and Tajik-Persian Poetics, poetical figures, ibn Mu'taz, Sackchoki, ibn Khaldoun, tajnis (natural kinship) The author makes an endeavor of analyzing the essence and aims of badi science dealing with poetical figures which can be considered as a tenet of the devices embellishing belles-lettres discourse. He adduces the definitions of badi science given by mediaeval scholars, such as ibn Mu-taz, Sackkoni Khorezmi, Abdulkohir Djurdjani, ibn Haldun, and contemporary theoreticians of literature, both home and foreign ones. Special attention is paid to mutual connection and mutual influence of Arabian and Persian-Tajik poetics. Taking tajnis (natural kinship) poetical figure as an example the author ascertains why some figures acquired several titles.

ФАННИ БАДЕЪ ВА МО^ИЯТИ ОН

НАУКА БАДИ И ЕЁ СУЩНОСТЬ

"BADI" SCIENCE AND ITS ESSENCE

Eaget gap pagu^u MatOHH Ba 6aeH aKe a3 ce $yHyHH hjmh 6aioraTpo TamKHj Meguxag. EaioraT, 6uHo6ap ry^Tau H6hh MyK;a$$at «agou MatHHH 6ucep 60 ia$3H aHgaK» [30, 24], AiH h6hh Hco PyMMOHH «Bycyiu MatHucT Sap gui, 60 ai$03H 3e6aHga» [30, 104], A6gy.iK;ox,HpH Hyp^OHH «3aBK Ba эxcоcн pyxoHH» [28,162], MyxaMMag h6hh X,aHH$a «SaeHH cyxaHecT, kh MatHHH oh gap $axMy xoTupu myHaBaHga omKop Ba capex Somag Ba 60 cogaTapy KyToxTapuH u6opaTe, kh MaBcy$ 6a caiocaTy meBOH» [14, 69], H6hh XaigyH «6apo6apuH cyxaH 60 MatHH a3 ^aMHtu By^yyxu oh, 6a ca6a6u xocuaTxoe, kh 6apoH TapKu6oT gap u^oga Ba pacoHugaHH MatHHH MaKcyg» [6, 1223 ] Ba fflaMcu ^ancu P03H «oh acT, kh ohhh gap 3aMup 6omag, 6a ia$3H aHgaK, 6e ohkh 6a TaMOMH MatHH uxioie pox e6ag, 6aeH KyHag Ba gap ohhh 6a 6acTH cyxaH эxтнe^ y^Tag, a3 Kagpu XO^aT gapHary3apag Ba 6a xaggu Ma^oi HapacoHag Ba axiu HaKg ry^TaaHg: 6aioraT ia$3H HeKycT 60 cuxxaTH MatHH» [16, 448] acT.

Hmomh 6aioraT A6gyiK0xHpH Hyp^OHH gap pucoiau «Tatpu^OT» ^OMetTapuH Tatpu^u 6aioraTpo 6ag-HH Ba^x: «MyTo6HK,aTH KaiOM 6a MyK,Ta30H xoih Myx0Ta6» Ba3t KapgaacT [29, 46].

A3 hh Tatpu^, Cupo^ygguH A6yatKy6 CaKKOKHH Xopa3MH (1160-1228) [17,

732], MyxaMMag XaTu6u K^3bhhh [ 10, 1/80; 20, 35; 21, 27] Ba goHHmMaHgoHH cagaxou 17-19 aga6u nopcuu to^hkh, kh HaBumTaxoamoH acocaH 6ap Ma6H0H hh gy khto6 Tatiu^ mygaaHg [1, 25; 12, 9; 15, 102; 4, 6; 5,5; 19, 8] hcthk6oi Kapga, a$3ygaaHg, kh xoi e MaKOM, xoiaT e MaBKetuaTecT, kh hkth30 MeKyHag to KaiOM 6a ryHae xoc, MyaKKag e ranpuMyaKKag, My^accai e My^a3 6aeH maBag [24, 39; 19,8 ]. X,aM3aM0H, XaTu6u K^3bhhh gap «ai-H30x» 6opu gurap 6a Tatpu^u 6aget Menapg03ag, kh to aHg03ae mapxu Tatpu^u ^yp^OHucT: «Eaget... HiMecT, kh 6a Bacuiau oh poxxou 3e6o coxTaHH cyxaH goHucTa MemaBag» [10, 287].

EaioraT ce Ba^x gopag: Myc0B0T, umopa Ba um6ot. Myc0B0T oh acT, kh ai$03H 6ugyHH KaMy koct MOHaHgu K0ia6e 6omaHg 6apou MatHH Ba umopa - 60 ai$03H aHgaK MatOHHH 6ucep 6aeH KapgaH 6omag Ba 6apou aK MatHH KaiHMOTH MyTapogu^ 3HKp KapgaHpo um6ot HOMaHg. A3 hh py, Magopu 6aioraTH apa6H 6a paBOHHH cyxaH (^acoxaT) Ba pacouu KaiOM (6aioraT) ycTyBop 6yga, xaga^u oh pacoHugaHH MatHHH MaKcyg 6a ryaHga acT. Ea htth^okh opo, goHHmMaHgoHH apa6 xygygu 6aioraTpo a3 gy cu^aT u6opaT goHucraaHg: 6aioraTH KaiOM Ba MyTaKaiiHM. Hyp^OHH xaggy Map3H 6aioraTH KaiOMpo nyHHH MyanaH KapgaacT: «6aioraT cu^aTecT 6ap KaiOM Ba u6opaT a3 6apo6ap 6ygaH acT 60 xoih myHaBaHga Ba xoi aMpecT, kh myHaBaHga 60 By^ygu oh MatHHH KaiOMpo Me^axMag Ba 6a MaH3ypu ryaHga nan Me6apag Ba ryaHga 60 TaBa^yx 6ag-0H cyxaHpo MyHTa6uK 60 $axMy ugpoKH myHaBaHga MeHaMoag» [28, 5]. Ba HyKTau 3apu$ gap hh Tatpu^ oh acT, kh «6aioraT gap KaiHMa cy6yT Ba TaxaKKyK Hagopag», 6a hh gaiei, kh «gap KaiHMau My^pag HaMeTaBOH MaKcygepo Huxog, kh cyxaH yxgagopu 6aeHH oh 6omag» [28,5]. MyKTa30H xoi 6oag nyHHH xycycueTpo u^03y hxthcop, Ta^cuiy htho6, TatKugy xa3$, Tatpu^y TaHKup Ba Ta^guMy Tatxup gomTa 6omag. MacaiaH, xaHroMH cyry MOTaM, kh MaKOMH cyxaH gap xaggu xy3Hy raM acT, xen Kac H3xopu mogMOHH HaKyHag. E hh kh gap ^oe MaKOM u^03y hxthcop hkth30 KyHag, My^a3 Ba hxthcop cyxaH 6uryaHg Ba arap MaKOMH MyKTa3H TatKug acT, KaiOM MyaKKag 6omag, arap Ta^cuiy htho6 cyxaHpo My^accai 6ueBapaHg Ba xyiiac MyTo6uKH MyKTa30H xoi aMai KyHaHg.

Th6kh Ha3apueTH aga6uu coxh6h «ai-MyTaBBai» gap 6aioraTH KaiOM gy Tapa$ By^yg gopag. ^Ke, Tapa^u atio Ba oh hh acT, kh cyxaH 6a roaTH эt^оз pacuga 6omag, nyHOHKH 6aierTapuH khto6h ocmohh ^yptOHH KapuM a3 hh Ma3uaT 6axpau ko^h gopag.

Ba тaрaфи дигари он aсфaл aст, бaд-ин тaъбир, ки сyхaн дaр нидояти пaстй Ba беaрзишй бошaд. Ba миёни ин ду тaрaф мaротиб Ba дaрaчоте дaст, ки якеро бaр дигаре бaртaрй бошaд, яъне нисбaти бaлогaти яке бaр дигaре, нисбaти поин бa боло Ba бaр дaрaчaи фyрyдтaр нисбaти боло бa поин aCT [20, 16]. Рукни aarä Ba шaрти yмдaи бaлогaти галомро риояти aсли фaсодaт тaъбир кaрдaaнд.

Аксaри мyтлaки донишмaндони aрaбy a^aM бaлогaти мyтaкaллимро «мaлaкa» донистaaнд. Ибни Хaлдyн чи гyнa бa дaст овaрдaни ин мaлaкaро, пеш aз дaмa бa фaро гирифтaни «сyхaнони фaсед, мyтолиa, тaкрор Ba мyморaсaт» мaрбyт донистa, тaъкид мекyнaд, ки «^р год мaлaкaи сyхaн гyфтaн бaд-ин услуб дaр сyхaнвaрй досил шуд, aндешaи вaй дaр тaркиби кaлом бa хaто нaмерaвaд Ba тaбъaш дaр ин тaрик нaмелaгзaд Ba aгaр тaркибе бaр гaйри ин рaвиш бишнaвaд, бе деч aндешaе бa гуши y гаронбор меояд Ba онро рaд мекутад Ba чуз ончи дaр тати^и дусули мaлaкaи нaфсонии бaлогaт истифодa кaрдaaст, дaр гуши y бегота мебошaд, зеро мaлaкоти нaфсонй aз лидози русух Ba истикрор чунон aст, ки пиндорй дaр чойгоди худ сириштa шyдaaст» [6, 1225]. Чдлолуддини Думой ин aндешaи Ибни Хaлдyнро то чое тaкмил додa, онро aз ду дaрaчa иборaт медонaд. Бa aндешaи y, «зудури кyдрaт Ba мaлaкaи эчоди галоми фaседи бaлег дaр дaрaчaи aBB&i мaнyт бa зaвки фитрй Ba истеъдоди худодод Ba дaр дaрaчaи дyвyм мaрбyт бa тaмрин Ba мyморaсaт дaр aмaл, мyтолaa Ba тaтaббyи осори бyлaго Ba мaънyс шyдaн бо aшъор Ba мaколотy мyншaоти устодони aдaб aст» [25, 25-26].

Бaр aсоси ин тaъриф, мyтaкaллими бaлег мaлaкaест, ки гyяндaро дaр сохтaни сyхaни рaсо тaвоно месозaд. Бaъзе гyфтaaнд, ки дaр бaлеге фaсед aст, вaле дaр фaседе бaлег нест. Бa ин д&лел, ки фaсодaт шaрти тaдaккyки бaлогaт Ba дaр тaърифи он мyътaбaр aст, вaле бaлогaт шaрти тaдaккyки фaсодaт нест. Аз ин руй, дaр сyхaне то фaсед нaбошaд, бaлег нaходaд буд. Нигорaндaи «Фунуни бaлогaт Ba синооти aдaбй» бa тaърифи бaлогaти мyтaкaллим сифaти «кyдрaти иншои сyхaни бaлег»-ро иловa кaрдa, се тaбaкaро дорои мaлaкaи сyхaндонй Ba кyввaи бaёни шевою бaлег медонaд: 1) гyяндaгон, яъне шyaро; 2) нaвисaндaгон Ba муншиён Ba 3) сyхaнвaрон, яъне хaтибонy воизон Ba aмсоли эшон [25, 25].

Fyломдyсaйни Ризонaжоди Нушин бaлогaти кaломро бa порсй бaробaр бa «^ло-гaти гyфтa» Ba «бaлогaти сyхaн», (14, 34) Ba Чдлолуддини Думой бaлогaти мyтaкaллимро бо "сyхaндони чирaзaбон" муродиф донистaaст [25,25].

Тибки рaвиши тaълифи Абдулкодири Чурчонй чи дaр "Асрорy-л-бaлогa" Ba чи дaр "Дaлоилy-л-эъчоз" чунин фaдмидa мешaвaд, ки бaлогaт aз ду кисм: мaъонй Ba бaён иборaт мебошaд. Baле y ин нyктaро мaхсyс тaъкид нaкaрдaaст. Сирочуддин Абуяъкуб Юсуф Сaккокии Хорaзмй (1160-1228) дaр aсоси тaълифоти Абдулкодири Чурчонй Ba инчунин aз руи модияти мaъной Ba хусусиёти сохторй бaлогaтро бори aввaл бa се фaн: мaъонй, бaён Ba бaдеъ тaксим кaрдaaст [17, 286]. Аммо Сaъдyддини Тaфтозонй дaр "aл-Мyтaввaл" чонибдори aкидaи Абдулкодири Чурчонй бyдa, aксоми бaлогaтро фaкaт бa мaъонй Ba бaён мaxдyд Ba бaдеъро дaмчyн тaвобеъи фaнни бaён мyaррифй кaрдaaст [20, 13]. Донишмaндоне, ки дaр зaминaи китобдои "Мифтоду-л-улум"-и Сaккокй Ba "aл-Мyтaввaл"-и Тaфтозонй бa порсии точикй тaълифот aнчом додaнд, голибaн нaзaри ондоро инъикос кaрдaaнд. Бaрои тaсдики ин фикр, гyфтaи мyaллифи рисолaи "Зеби сyхaн" "илми бaдеъ aз тaвобеъи бaлогaт" гyвод ad [13, 1/8].

Гyфтaн Ba нaвиштaни кaломи фaсед бa мyктaзои дол Ba мaкомро бa доирaи омузиши илми мaъонй дaхил кaрдaaнд Ba бaррaсии aволи исноди хaбaрй, aдволи

MacHag Ba MycHagyuiaHx, axBoiu MyTaaiiHKoTH $eti, Kacp Ba HHrno, $acyi Baci Ba HTHo6y MycoBOT MaB3ytxou acocuu hamh MatoHH 6a myMop MepaBag. Ba aKHgau XygoH fflapu^, "TatiHMoTH hjmh MatoHH 6o yciy6u cyxaH naHBaHg gopag" [32,56]. Baie, MyTaaccH^oHa, gap goHHmroxxou To^hkhctoh xaHroMH TatiHMH $aHHH "Yciy6mHHocH" hh naHBaHg 6a Mymoxuga HaMepacag.

XymoxaHrHBy opocrarH Ba agou MatHou Boxug 6a TypyKH MyxTaiu^ xygygu oMy3H-mu himh 6aget Ba 6aeH acT. A3 hh py, 6aget gap lyraT 6a MatHHxou "nagugoBapaHga", "HaBoBapaHga", "HaBoBapgamyga", "HaB", "To3a", «murH$TaHre3», «cyxaHopoH», «Hogu-paryH» Ba HH3e, kh Ka6iaH By^yg HagomTa oMaga, gap hcthioxh aga6H goHHmecT, kh gap xycycu 3e6ouxo Ba opoumu ia$3H Ba MatHaBHH KaioM 6axc MeKyHag. Ba Tat6upu KygaMo, 6aget HiMecT, kh Magopu 6axcu oh "By^yxu TaxcuHH KaioM" 6yga, Ma^Myu caHoeu 6agetupo $apo Merupag. A3 pyu hh Tatpu^ MatiyM Merapgag, kh $aHHH Ma36yp ^aH6axou opoumH, atHe 3eBapy ^aMo^u cyxaH Ba TaxaHuiuu 3a6oHpo MaBpugu oMy3um Kapop goga, cyxaHH ogupo 6a cyxaHH aga6H 6agai MeKyHag. CatgyggHHH Ta$TO3oHH coxu6u pucoiau «Tax3H6y-i-6aiora» 6ap hh aKuga acT, kh 6agetpo ce Ba^x acT: 1) Bo3ex 6ygaH Ba gaioiaTH KaioM 6ap MatHH; 2) Tatcupu KaioM Ba ycryBopuu MatHou oh Ba 3) 3e6oH Ba guiHHmuH 6ygaHH cyxaH [27, 326].

HaKmu acocuu 6aget gap aga6ueT HHtHKocu aBora^u 3e6oH Me6omag. Max3 TaBaccyTH 6aKoprupuH BocuTaxou TacBupu 6ageH 3a6oHH Ma^o3 Bopugu metp e Hacp rapguga, 6a KaiHMoT xaeTH gy6opa Me6axmag. BuHo6ap hh, ^aBxapu metppo 3e6oH TamKHj Meguxag. HyHoHKH TaKH BaxugueHH KoMep 6ucep 6aMaBpug ry^Taacr: "3e6oH KHMueecT, kh mhch 3a6oHpo 6a thiioh metp 6agai MeKyHag" [8, 5]. X,aMHH goHHmMaHg 3e6oupo a3 gy khcm 3e6ouu Ta6uH Ba 3e6ouu xyHapH u6opaT goHucra, mapTH MyxHMMH 3e6oH gap xyHap э^ogн ia33aT Ba TaiKHHH эxcocoтн Boxug ap3e6H MeKyHag. A3 hh py, 3e6oH gap Ta6uaT 6o 3e6oH gap xyHap Ta^oByT gopag. flap Ta6uaT 3e6oH Ba 3umTH xacT, MacaiaH ac6 3e6ocT Ba KapKagaH Ho3e6o, ToByc 3e6o, aMMo noxou y 3umT acT. flap xyHap 6ap xhio^h Ta6uaT HaTaHxo HHtHKocu 3e6oH 3e6ocT, 6aiKH xaTTo HHtHKocu 3umTH xaM MeTaBoHag 3e6o 6omag. MacaiaH, HaKKomuu xyHapMaHgoHa a3 aK nexpau 3umT, 3e6ocT; $aiocu$a Ba aHgemaMaHgoH a3 ry3amTaxou gyp to HMpy3 3e6oupo Tatpu^ KapgaaHg. Hh Tatpu^xo rap™ MyTa^oBHT acT xap KagoM 6axme a3 xaKHKaTH 3e6oupo HumoH Meguxag. Bucepe MytTaKHgaHg, kh 3e6ouu xyHapH u6opaT acT a3 cypaTH 3oxup 6axmugaH 6a ia33aT Ba 3e6oH ia33aTecT Ta^accyMe^Ta Ba ^a33aTaHre3" [8, 6]. Max3 6a xoTupu a3 3apo$aT Ba ^aTo^aTH BH^ae 6apxypgop 6ygaHH 6aget, oHpo xaM 6a goHum Ba xaM 6a xyHap ht^ok gogaaHg. Ba Tat6upu gurap, 6aget goHumu 3e6omuHocuu cyxaH Ba xyHapu 3e6oco3HH oH Me6omag.

BuHo6ap ry^Tau aKe a3 aga6ueTmuHocoHH 6ap^acTau xa^KH to^hk AToy^^ox MaxMygu ^ycaHHH (acpu XV) «^ycaxo Ba 6y^arou apa6 MyxaccaHoTH Ka^oMpo gy HaBt эtтн6op KapgaaHg. ABBa^ -MyxaccaHoTH 3oTHa, kh 6a mhc^h xycHH 3othh gu^6apoH acT Ba HaBtH gyByM - MyxaccaHoTH apa3ua, kh 6a Maco6au 3HHaTxou opu3au эmoн acT"

Ba 6aeHH HaBtH aBBa^po "hjmh 6a^oraT" MeryaHg Ba oHpo 6a ca6a6u KacpaTH Ma6oxuc gy h^m coxTaaHg: aKe "hhmh MaoHH" Ba gurape "hjimh 6aeH".

Ba 6aeHH HaBtH gyroMpo "himh TaBo6etu 6aioraT" MeryaHg Ba oHpo 6a ca6a6u KHiiaTH Ma6oxuc Huc6aT 6a himh 6aioraT aK him coxTaaHg - Ba oh "himh 6aget" acT" [27, 16-17].

Ba aKHgau AToyiiox MaxMygu ^ycaHHH 3e6ouu MaxocuHH himh 6aeH Ba himh MatoHH xap gy himh 6aioraTpo TamKHi MeguxaHg. A3 pyu hh Metep, KaioM 6oag HaxycT 3e6ouH 3oth gomTa 6omag Ba oh 6atgaH gap Koia6u caHtaTxou 6ageH ago maBag, 6o3

дам зеботар мегардад. Вале пажудишдои бадеънигорони сададои муосир, аз чумла сохторгароён ба субут расонид, ки баъзе аз санъатдои бадей, аз чумла "гулувв" ва "идом" дорои зебодои зотй дастанд. Яъне доираи омузиши зебоидои зотй, факат ба илми маонй маддуд намешавад ва он баёну бадеъро низ дарбар мегирад.

Бинобар ин, Сируси Шамисо бадеъро аз чумлаи "низомдои арзишманди адабй" дониста, таъкид мекунад, ки он монанди голиби низомдои дигари адабии мо карндост, ки тадаввул ва такомуле наёфтааст. Ончй дар мардалаи аввал зарурат дорад, ин аст, ки ин низом бо таваччуд ба равишшиносй (методология) ва зебошиносй шавад. Масалан, дастгоде танзим шавад, ки мавзуъ ва дадаф ва дудуди бадеъро мушаххас кунад ба надве, ки дигар байни мабодиси он бо соири низомдо (масалан, аруз ва кофия ва баён ва накди адабй) хилт нашавад ва саноеъро аз чанд дидгоди маддуд табакабандй кунад ба надве, ки теъдоди касире аз саноеъ тадти як унвони муштараки кобили тавзед ва баррасй бошанд ва номгузории саноеъ ба надви истидлолй табйин шавад ва равишдое ба вучуд омадани саноеъро равшан кунад ба надве, ки синфияти байни гурудй аз саноеъ ошкор шавад ва низ кудрати пешбинй дошта бошад, ба надве ки битавон саноеи чадидеро кашф ва номгузорй кард ва дар табакаи худ чо дод ва саранчом ин ки битавон дар мавриди арзиши зебошинохтии саноеъ бо таваччуд ба дадафи бадеъ казоват кард [31, 19].

Фусадои араб воситадои тасвири бадеъиро "санъат" ("саноеъ)-и бадей" ва"мадосин" (мудассанот)-и калом" номидаанд. Бадеънигорони порсии точикй ин истилодотро пазируфтаанд. Аммо илова ба он аз мусталадоти дигаре низ истифода бурдаанд. Насируддини Тусй дар "Асосу-л-иктибос" онро"диллатдои саноеъ" мено-мад. Таркиби "санъати сухан"-ро бори аввал Шамси ^айси Розй дар "ал-Муъчам" зимни таърифи санъати "игрок" истифода кардааст, ки Туракул Зеднй вачди тасмияи китобашро аз дамин чо гирифтааст. Мирчалолуддини Каззозй кушиш кардааст, ки муодилдои истилодоти балогат, бавижа бадеъро ба порсй баргардон намояд ва вожаи "санъат"-ро дамчун "ороя" тарчима кардааст. Таркибдои "шигард" ва "тарфанд" дар рисоили Мирчалолуддини Каззозй, Сируси Шамисо, Бедрузи Сарватиён, Такй Вадидиёни Комёр, Асгари Додбед, Мадмуди Футудй, Саидмудаммади Ростгу ва дигарон ба чои санъат истифода шудаанд. Ин таркибу истилодот гуводи равшани онанд, ки дар даврони падлавй ва сугдй бадеи порсии точикй мавчуд будааст. Мо оид ба ин масъала дар фасли ибтикорот бадс ходем кард.

Таъбирдои "воситаи инъикос" ва "воситаи тасвир" - менависад донишманди точик Худой Шарифов, дамчун муродифи тарчумаии мафдумдои таркибии русй "средства изображения" ва "средства выражения" ба вучуд омадаанд. Имруз ондоро касони забоншинос ва махсусан адли адабу накду тадкики адабй, дар яке ба андозаи саликаи худ ва фадму дироят кор мефармоянд. Маънии "санъати бадей" низ зери таъсири мафдуми таркибии русии "художественное средство" карор ёфта ва вазоифи маърифатии тоза пайдо кардааст. Бинобар ин мафдуми бадеъ дар таърихи афкори бадеии мо, метавонем тасдик кунем, се маъно дорад: -аввал, ба маънои наву тозагй дар сухан, -баъд, васоити дунарй, -сипас, сифати хоси эчодй [32,72-73].

Пас санъати бадей чист? Устод Абдунабй Сатторзода дар рисолаи мабсути "Такмилаи бадеи форсии точикй", ончо, ки дар бораи санъатдои ба гунаи асбоби тахайил ва зарурати короии он судбат мекунад, дар ин хусус чунин менависад: "Нахустин донишманд аз донишмандони фанни бадеъ, ки дар адаби порсии точикй

6a hh nypcum nocyx gogaacT, Xo^a HacupygguHH TycH, MyaiiH^H cagau 14 MacexH Me6omag. y caHtaTxou 6ageupo gap MaKoiaTH HyxyMH «AcocyiHKTu6oc» HyHHH Tatpu^ HaMygaacT: «Ba xuiaTxou caHoetupo, kh MyTaaiiHK 6a ia$3 e 6a MatHH Ba e 6a xap gy 6yBag, «caHtaT» xoHaHg» [22, 588]. flap Ha3gu MaHTHKueH, 6a BH^a HacupygguHH TycH "xuiaTxou caHoet" a3 ^yMiau yMype 6ygaacT, kh hkth3oh TaxaHHui MeKyHag. HyHHH 6aeHH Ha3ap HaTaHxo gap oh 3aMoH, 6aiKH py3ropu mo axaMHaTH xyg ryM HaKapga, MoxuaTH caHtaTxou 6ageupo H^oga Meco3ag. Hhbhkoch naxiyxou ryHoryHH xaeT Ba BoKeuaTH aHHH TaBaccyTH Kop6acTH caHtaTxou 6ageH cypaT rupu^Ta, oHxopo paHruHTap Ba xyHapH HHmoH Meguxag. flap po6uTa 6a hh, Xo^a Hacup HyHHH Myioxu3apo nem MepoHag, kh gapxypu TaBa^yx Me6omag: "Ba ohhh 6a ^aBxapu ia$3 KyHag Ba e 6a ^acoxaT Ba ^a3oiaTH ia$3 KyHag e 6a xaca6u xuiaTe Ba xaMHyHHH ohhh hkth3oh TaxaHui 6a xaca6u MatHH KyHag Ba e 6a rapo6a™ MatHH KyHag e 6a xaca6u xuiaTe Ba yMypu MyTaaiiHK 6a xap gy xaM 6ap hh Kuec [22, 589].

^aioiyggHHH X,yMoH HH3 MoHaHgu HacupygguHH TycH caHtaTxopo gopou yMype MegoHag. Xo^a Hacup, xaMoH ryHa kh nemTap umopa myg, hkth3oh TaxaHuipo aMpe xuco6 MeKyHag, kh MoxuaTH caHtaTxopo 6aeH Meco3ag. yMype, kh XyMoH a3 oh egpac MemaBag, 6a 3e6oH Ba opoumu cyxaHH aga6H rapoum gomTa, oHxopo "MyxaccaHoT" Ba "caHoet" Ba "caHtaTxou 6ageH" ryaHg [25, 37]. Ammo Hacpyiioxu TaKaBH a3 yMyp HoMe HaMe6apag, 6agetpo gopou By^yxe MegoHag, kh My^u6u xycHH KaioM acT [19, 206].

MyaiiH^oHH "OapxaHru hcthioxoth aga6ueTmHHocH" 6ap hh Ha3apaHg, kh caHtaTxou 6ageH 6emTap 6a maKi Ba Ma3MyHH KaiHMaxo gaxi HaMyga, oHxopo 3e6o Ba xymoxaHr Kapga, 6a u6opaxo MatHHxou ryHoryH Ba aMHK MeguxaHg [23, 97].

^Ke a3 Tatpu^xou Myocupu "caHtaT"-H 6ageH 6a KaiaMH Cupycu fflaMuco TaaiiyK gopag, kh oHpo MeTaBoH aK HaBt ^aMt6acra HyKTau Ha3apxou 6agetHuropoH HoMug. y gap u6THgo cyoi Meguxag, kh "caHtaT hhct?" Ba 6atgaH 6a oh nocyx Meryag: "nac 3a6oHH ca6KH aga6H, 3a6oHecT, kh a3 ihxo3h MatHH Ba MycuKH a3 3a6oHH ca6Kxou gurap (himh, TatpuxH...) MacaiaH 3a6oHH py3Mappa e ucToHgopg MyTaMou3 acT. X,ap ryHa HHxupo^ Ba TarHupu xyHapH (uHxupo^e, KH ^aH6au 3e6omuHocH gomTa 6omag) a3 3a6oHH ogH hh gap MatHH Ba TacBup Ba hh gap ia$3y MycuKH, aK MaBpug e caHtaTH 6ageH acT. Hh caHoet gap KaguM Ta3HHHH xuco6 MemygaHg Ba KygaMo himh 6agetpo 6axc a3 By^yxu TaxcuHH KaioM Tatpu^ KapgaaHg. Ammo HMpy3a MycaiiaM acT, kh 6apxe a3 ohxo ^y3tu ioaH^aKKH aga6ueT e ^y3BH 3oth aga6ueT xacraHg. A3 Tapa^H gurap 6a KaioMe aga6H ryaHg, kh 6acoMagu hh caHoet gap oh 3ueg 6omag» [31,22].

flap gapo3ou Tatpux himh 6aget HH3 mhcih pumTaxou gurapu a6agueTmHHocH pymgy TaKoMyi e$T. MyxaccaHoTH KaioM e caHtaTxou 6ageH, HyHoHKH umopa myg, a$3opxoe xacTaHg, kh agu6oH TaBaccyTH 6a Kop 6ypgaHH ohxo 3a6oHH acapu xyg opoum MeguxaHg. A6gyHa6H CaTTop3oga 6o ucTH^oga a3 oMy3umxou aga6muHocuu Myocup caHtaTxou 6ageupo 6a xaHcu yHcypu maKio^apuHH aga6ueTH 6ageH 6a gy 6axm TaKcuM KapgaacT:

1)BocuTaxou TacBupu 6ageH (xyHapH) e a^3opu Ta^accyMH;

2)BocuTaxou 6aeHH cyxaH e a^3opu H^ogau cyxaH.

BocuTaxou TacBupu 6ageH (xyHapH) gap aga6ueT 6emTap moMHiu caHtaTxou 6ageue Me6omaHg, kh a3 ohxo moupoH Ba HaBucaHgaroH 6a xoTupu TacBupco3H Ba o^apuHHmu chmoh xyHapH ucTH^oga MeKyHaHg. Ba cyxaHH gurap, caHtaTxou 6ageue, kh gap aMpu TacBupu 6agetHH BoKetuaT agu6oHpo Magag MeKyHag, a3 ^yMiau BocuTaxou TacBupu 6ageH gap aga6ueT 6a myMop MepaBag...

Восшадои бaёни сyхaн Ba ё aфзори ифодaи сyхaн дaр aдaбиёти бaдей бештaр шомили сaнъaтдое мешaвaнд, ки aз ондо aдли кaлaм Ba aдибон, пеш aз дaмa, бa хотири рaвонй, хyшодaнгй, лaтофaт Ba aчобaти сyхaн истифодa мекyнaнд [18, 362364].

Дaр сaнъaт вaчди тaсмияе дорaд. Бa иттифоки орои aксaри мyтлaки донишмaн-дони aрaбy aчaм Ибни Муъгаззро (861-908) мyхтaреи илми бaдеъ донистaaнд. Рисолaи Ибни Мyътaзз aз ду фaнн иборaт aст: фaнни aввaл бaдеъ ном доштa, дaр борaи тaчнис, мyтобaкa, рaддy иъчозy-л-кaлом ъaлa мо тaкaддyмyдо Ba мaздaби галомй" бaдс мекyнaд. Фaнни дyвyмро содиби "Бaдеъ" мaдосин номидa, рочеъ бa илтифот, иътироз, ручуъ, хуруч, тaъкидy-л-мaдд бимо яшбyдy-з-зaмм, тaчодyлy-л-ориф, aл-дaзлy юроду биди-л-чидд, дусни тaзмин, тaъриз Ba киноя, aл-ифрот фй-с-сифa, дусни тaшбед, иъноту-ш-шоир нaфсaдy фй-л-кaвофй Ba тaкaллyфyдy мин золикa мо лaйлa лaдy, дусни ибтидоот мaълyмот медидaд.

Истилодоте, ки Ибни Муъгазз бaрои мaдосини бaдеъ дaмчyн ном бaргyзид, aз чониби бaдеънигорони тасин мaвриди корбaст кaрор гирифтa, теъдоди ондо низ бa мaротиб зиёд шуд. Мaсъaлaе, ки боиси ихтилоф гашт, ин aз чониби дaр донишмaнд бa тaрики худ ном мондaни сaнъaтдост. Бо он гyфтaи зерини Ибни Мyътaзз aсос гашт: "Бошaд, ки ходиши нaфси он, ки нaтaвонистaaст дaр тaълифи ин китоб пешй бигирaд, дaр ояндa уро бa aнбозе бо мо дaр ин фaзилaт бихонaд, то фaнне aз фунуни бaдеъро бa номе чуз ончи мо номидем-биномaд, ё дaр ин боб к&ломе мaнсyр aз они хештaн бигунчотад ё шеъре, ки мо тaфсир нaкaрдaем, тaфсир нaмояд, ё бaйтеро бияфзояд, ки бa aндозaи соири шaводид aдaмият нaдоштa ё бо зикри мисолдои дигар aз он бениёз бyдaем Ba aз ин ру онро вонидодaем" [7,281].

Ин "ихтиёр"-е, ки Ибни Мyътaзз бa бaдеънигорон дод, дaр зaминaи номгузории мyстaлaдоти бaдеъ ихтилофотеро бa вyчyд овaрд. Бaрхе aз сaнъaтдо дaр сaдaдои минбaъдa дорои 10 утаон гaшт, ки бaрои тaшхис кaрдaни ондо монеa эчод кaрд.

^yдомa дaр ин мaврид чунин менaвисaд: "Дaр год медидaм, ки дaр сyхaне мaзмyндо Ba сaнъaтдое дaст, ки бaрои ондо дaнyз номе вaзъ нaшyдaaст, мекyшидaм, ки номе бaрои ондо пaйдо кyнaм Ba чунин кaрдaм Ba aз ончо, ки номдо нишонaдое беш несганд, чои бaдсy чaдaл дaр ондо нест. Агар aдли нaзaр бa номдое, ки нигорaндa вaзъ кaрдa, конеъ шyдaнд чй бедтaр, вaгaрнa дaр кaс, ки номдоеро, ки вaзъ кaрдaaм, нaпaзирyфт, дaр номеро, ки худ бедтaр меписaндaд, вaзъ кyнaд Ba чои мyнозиa Ba чидол нест" [11, 224].

K|yдомa тaндо дaр дaфт нaвъи сaнъaт бо Ибни Мyътaзз тaворyди хотир дошт. Бо кушиши ин ду сaромaди бaдеи aрaбй 20 сaнъaти нaв бa вyчyд омaд. Шaмсyлмaъолй Гaрaконй дaр "Абдaъy-л-бaдоеъ", ки мaсъaлaи теъдоди сaнъaтдоро тaдкик Ba мaвриди бaррaсй кaрор додaaст, чунин менaвисaд: "Пaс aз он, Абyлaсбaи Андaлyсй Ba Абудилоли Аскaрй, Абyлaббос ^aйрyвонй 40 сaнъaти дигaр бaд-он aфзyдaнд. Сипaс Абдулкодири Чурчонй дaр "Асрорy-л-бaлогa" Ba "Дaлоилy-л-эъчоз" Ba Дaмидyддини Бaлхй дaр "Мaкомот Ba мaколот" Ba Рaшидyддини Baтвот дaр "Дaдоикy-с-седр Ba дaкоики-ш-шеър" Ba Тaкиюддин Дaмaвй дaр "Хизонaтy-л-aдaб" Ba Сaфиyддини Диллй дaр "Kофиятy-л-бaдеъия" Ba Шaмсyддин Диворй дaр "Бaдеъиятy-л-yмён" Ba Тaкиюддин Kaфъaмй дaр "Фaрaчy-л-кaрaб шaрди бaдеъияи Мaкaррй" Ba Сaдрyддини Мaдaнй дaр "Анворy-р-рaбиъ" шyморaи ондоро бa 150 ё бештaр рaсонидaaнд" [4, 29].

Нaсрyллоди Ta^Bï рисолaи "Динчори гуфтор"-ро дaр пaйрaвии "Абдaъy-л-бaдоеъ" нaвиштaaст, гyфтaи болои Шaмсyлмaъолй Гaрaкониро aйнaн иктибос кaрдa,

oHpo HyHHH ugoMa gogaacr: "A6gyiraHH h6hh Hcmohi h6hh A6gyiraHH To6hichh ai-MyBaiiug, fluMamKH ai-MucKHH gap "Ha$axoTy-i-a3xop" Ba fflaMcyiMatoiH X,o^ Mup3o MyxaMMag X,ycaHHH rapaxoHH gap "A6gaty-i-6agoet" TaxKHKH 6emTape gap amtopu $opcH Ba apa6H Ba MyaiiaMaoT Kapga Ba MyxaccaHoTpo 6oihf 6ap 220 BoHaMyg KapgaHg" [19, 10].

BagaBH Ta6oHa gap khto6h "Myt^aMy-i-6aioraTy-i-apa6Ha" xygygu 981 cuHoaTH 6aiorH [3,28] Ba AxMag MaTiy6 gap Ma^Myau ce^uiguu "Myt^aM MycTaiaxoTy-i-apa6ua Ba TaTaBBypyxo" xygygu 1100 hcthioxh 6aiorupo Myappu^H KapgaaHg [3, 18].

^Ke a3 ca6a6xou 3ueg 6ygaHH caHtaTxou 6ageH oh acT, kh 6at3e 6agetHuropoH, xycycaH gap 6ageu nopcuu to^hkh HaBtxou aK caHtaTpo xaMHyH caHtaTH MycTaKHi Ba 6a Tat6upu Cupycu fflaMuco "My^appag Ba My^a33o" Myappu^H MeKyHaHg. MacaiaH, gap pucoiau "Bagety-i-a$Kop"-H XycaHH Bou3H Komu^H, kh Huc6aT 6a pucoiaxou nemuHH 6ageu nopcuu to^hkh caHoetu KaioM 3ueg acT, 6a xhco6h mo 93 caHtaT 6o aHBoam guga myg. Baie Mup^aioiygguH Ka33o3H, kh gap acocu Honu PaxHM MycyiMoHKyioB oHpo gap Эpoн HHTHmop gogaacT, 6ap hh aKHga acT, kh myMopau caHtaTxou 6agetH gap oh 6em 300 Me6omag [9, 58].

X,aHy3 caHtaTxou HaBe HyH xucoMe3H, Tamxuc, napagoKc, TacBupu napagoKcH, oHpyHH, opKH ToHn, yciy6u Myoguia, HaMog, xymau TacBupH, omHo3ygoH (rapo6aT) 6a pucoiaxou 6ageu nopcuu to^hkh Bopug HamygaaHg. X,oi oh kh gap amtopu moupoHH mo HMpy3 gap hh caHtaTxo HaMyHaxo guga MemaBaHg.

flap 6agetH nopcuu to^hkh AToyiiox MaxMygu XycamH 6opu aBBai 6apou Tamxuc KapgaHH caHtaTxo 6o homxoh ryHoryH e gap aBBai e gap oxup homxoh gurapu oHpo 3HKp MeKyHag. MacaiaH, y homxoh 3uegu arnotu caHtaTH ^HHocpo oBapgaacT, kh 6apou paBmaH mygaHH Mactaia oHxopo hkth6oc MeopeM: "ABBai, Ta^Hucu tom. Ba oHpo Ta^Hucu Tacpex HH3 MeryaHg. Bat3e oHpo Ta^Hucu MyMocuia Ba 6apxe gurap Ta^Hucu MycTaB^H MeryaHg" [26, 16-17]. flyByM, Ta^Hucu hokhc Ba oHpo Ta^Hucu MyxTaiu^ Ba Ta^Hucu Myxappa^ HH3 MeryaHg. CeByM, Ta^Hucu My3aHHai Ba oHpo Ta^Hucu 3oug HH3 MeryaHg. HaxopyM, Ta^Hucu My3opet Ba oHpo Ta^Hucu MyTappa^ HH3 MeryaHg. naH^yM, Ta^Hucu ioxhk Ba oHpo Ta^Hucu Tacpu^ hom HuxogaaHg. fflamyM, Ta^Hucu aKc Ba oHpo 6at3e Ta^Hucu Kai6 hom HuxogaaHg, X,a$TyM, Ta^Hucu MypaKKa6 Ba oHpo Ta^Hucu Map^y MeryaHg. Ba Ba^xu TacMHa oh acT, kh axagy-i-MyTa^oHucuH py$y Kapga mygaacT 6a 6at3e a3 xaiHMau gurap e 6a xap^e a3 xypy^u MatHH.

Ammo Ta^Hucu raHpHia^3H 6ap ce khcm acT, aBBai Ta^Hucu xaTTH Ba oHpo My3opua Ba MymoKHia Ba Tacxu^ HH3 MeryaHg. Bat3e a3 axiu apa6uaT Ta^Hucu xaTTupo MyTaHHaM hom KapgaaHg. Ba Ba^uxu TacMHau oHpo HyHHH mapx Meguxag: "Ba "aTtaM" - gap iyraT gy $ap3aHg 6a aK muxaM 3ougaH acT. Ba HyH MyTa^oHucuH 6a ca6a6u Mymo6uxaT gap cypaTH xaTTH MoHaHgu TaBtaMoHaHg, hh Ta^Hucpo 6uHo6ap oh MyTaHHaM hom HHxogaaHg [26, 25].

Baie HaBtH gyByM Ba ceByMH Ta^Hucu raHpHia^3H TaHxo ax hom gopaHg [26, 16-26].

A3 goHHmMaHgoHH Myocup ycTog A6gyHa6H CaTTop3oga 6apou Tamaxxyc gogaHH homxoh ax caHtaT Myoguixou gurapu oHpo gap oxup roxe 6o 3HKpu homh MyaiiH^ Ba roxe gurap 6o egoBapuu khto6xoh эmoн, atHe gap 3aMHHau himh oBapgaacT. MacaiaH, MyTa3ogpo "Ta3ogg" [14, 161; 22, 70], "MyTo6uKa" [65, 27; 6, 337; 19, 29; 14, 161], "MyTo6uK" [65, 31], "th6ok" [14, 161], "TaT6uK" [14, 161], "MyKo6aia" [22, 70], "Taxo^y" [14, 161], "TaHoKy3" [71, 273] Ba "TaKo6yi" [71, 273] HH3 MeryaHg [18,125]. Ba axiu him MatiyM acT, kh myMopau aBBai homh MyaiiH^ Ba acapu y Ba myMopau gyByM HumoHguxaHgau ca^xa Me6omag.

Ин истилохтарошй ва ихтилоф дар номгузорихо ба рушду такомули илми бадеъ монеъа эчод карда, онро ба инхитоти фархангй рубару кардаст. Чунонки Шафеъии Кадканй дар "Мусикии шеър", ки мабонии мусикоии саноеи бадеиро тахлили чиддй кардааст, дар ин маврид менависад: "...ин шумораи шигифтовари саноеъ ва номхои ачибу гариби онхо, хеч гуна накше дар халлокияти адабии мусулмонон надошта, балки нишонаи комили инхитоти завк ва бунбасти халлокият дар миёни онон будааст. Ба таври хулоса метавон гуфт, ки робитаи ошкор ва мустакиме вучуд дорад миёни рушди ановин ва мусталахоти бадеъ ва инхитоти халлокияти адабй дар забони форсй ва арабй" [33, 293-294].

Худуди тахкики фанни бадеъ чумла (як байти шеър, баробар ба як чумла аст) ё фарочумла (матн) аст. Одатан саноеи лафзй дар ду калима хосил мешавад, вале нихоятан корбасти он боз хамон чумла мебошад. Дар мутуни насрй худуди тахкики фанни бадеъ вусъат ёфта, аз чанд чумла иборат мебошад, ки ба худ арзиши хунарй ва ахамияти зебошиносй касб мекунад.

Фе^расти адабиёт:

1. А^мад, Низомуддин ибни Мущммад Соле% ас-Сиддицй ал-Хусайнии Чувайнй. Мацмаъу-с-саноеъ фй улуми-л-бадоеъ. -Те^рон: Сафири Ирди^ол. Муцаддима, тас%е% ва таълицоти Му^аммад Хушкоб. 1394. -372 с.

2. Аумад Матлуб. Муъцам мустала^оту-л-арабия ва татаввуру^о. -Бейрут: Мактаба Лубнон, 2007. -705 с.

3. Бадавй Табона "Муъцаму-л-балогату-л-арабия" -Бейрут: Мактаба Лубнон, 1997. -780 с.

4. Гараконй, Мущммад Хусайн Кариби мулаццаб ба Шамсулуламо. Абдаъу-л-бадоеъ. -Табрез: Интишороти А^рор. Бо э^тимоми Хусайн Чаъфарй. Чопи аввал, зимистони 1377. -536 с.

5. Гараконй, Мущммад Хусайн Кариби мулаццаб ба Шамсулуламо. Кутуфу-р-рабиъ фй сунуфи-л-бадеъ. -Те^рон: Фар^ангистони забон ва адаби форсй. Ба кушиши Муртазо Косимй. Чопи аввал. 1389. -с 243.

6. Ибни Халдун, Абдурра^мон. Муцаддима. Тарцумаи Мущммад Парвини Гунободй. Чопи ча^орум, ц. 1 ва 2. 1362. -1401 с.

7. Крачковский И.Ю. Избранные сочинения. -М.-Л.: Изд. АН СССР. Т.6, 1960. -736 с.

8. Комёр Тацй Ващдиён. Бадеъ аз нигощ зебоишиносй. -Те^рон: Самт. 1394. Чопи %афтум. ашт+179 с.

9. Кошифй Хусайн Воиз. Бадеъу-л-афкор фй саноеъи-л-ашъор. -Те^рон: Нашри марказ. Виростаи Мирцалолуддини Каззозй. Чопи аввал, 1369. -377 с.

10.Казвинй, Чалолуддин Мущммад б. Абдура^мон. ал-Изо^у фй улуми-л-балога. Шар^и Алй Бумул^ам. -Бейрут: Дор ва мактаба ал-Хилол, 2000. - 456 с.

11. Кудома б. Чаъфар.Нацду-ш-шеър. _Ободон:Пурсиш. Тарцумаи дуктур Сайид Абулцосими Сиррй. 1384. -312 с.

12. Муцмалй, Хаким Воцидалихон. Матлаъу-л-улум ва мацмаъу-л-фунун. -Те^рон: Пажу^ишкадаи %унар. Ба тас^е^и Саидкамол %оц Сайидцаводй. 1392. -300 с.

13. Нишот Саидма^муд. Зеби сухан ё илми бадеъи порсй. -Те^рон: Илм. 1342. ц. 1. -459 с.

14. Нушин Рулом^усайни Ризонажод. Усули илми балогат дар забони форсй. -Те^рон: Фотиматуззу^ро. 1367. -664 с.

15. Орзу Сироцуддин Алихон. Атияту-л-кубро ва мав^ибат-л-узмо. -Те%рон:Фирдавс, 1381 ш. Ба кушиши Сируси Шамисо. -196 с.

16. Розй, Шамси Кайс. Ал-муъцам фй маъойири ашъори-л-ацам.-Те%рон:Илм. Ба тас^е^и муцаддади Сируси Шамисо. 1388, -640 с.

17. Саккоки, Сироцуддин Абуяъкуб Юсуф. Мифтоуу-л-улум.-Бейрут-Лубнон: Дору-л-кутуби-л-илмия. Му^ацциц Абдулуамид Хиндови.-846 с.

18. Сатторзода Абдунаби. Такмилаи бадеъи форсии тоцики (дар заминаи навиштауои пешиниён ва имрузиён). -Душанбе: Адиб, 2011.-380 с.

19. Тацавй Насруллоу. Хинцори гуфтор дар фанни маъони ва баён ва бадеъи форси.-Исфауон: Фаруангсарои Исфауон. 1363, чопи дувум. -344 с.

20. Тафтозони Саъдуддин. ал-Мутаввал. -Кум:Мактабату-д-довари, 1416 к.. -1544 с.

21. Тафтозони Саъдуддин. Шаруу-л-мухтасар. Ба кушиши Абдулмутаъоли Саъиди. -Кум:Катбии Нацафи. Бс. -464 с.

22. Туси Насируддин. Асосуликтибос. -Теурон:Интишороти Донишгоуи Теурон. Ба тасуеуи Мударрис Разави. Чопи чауорум, 1367. -632 с.

23.Ходизода Р., Шукуров М., Абдуцабборов Т. Лугати истилоуоти адабиётшиноси.-Душанбе:1966. -187 с.

24. Хумои Чалолуддин. Маъони ва баён. -Теурон: Хумо. 1374 ш. Чопи севум. -274 с.

25. Хумои Чалолуддин. Фунуни балогат ва синооти адаби. -Теурон: Нашри Хумо. Ду цилд дар як муцаллад, чопи бистууафтум, 1386. -448 с.

26. Хусайни, Атоуллоу Махмуд. Бадоеъу-с-саноеъ, Нусхаи хатти таути раками 16560 дар китобхонаи Мацлиси шурои исломии Теурон мауфуз аст. -150 с.

27.Хусайни Сайидали. Тарцума ва тавзеуи Таузибу-л-балога. -Кум:Дору-л-илм. 1388. Чопи севум. -380 с.

28. Чурцони Абдулкоуир. Асрору-л-балога. -Теурон: Интишороти Донишгоуи Теурон. Тарцимаи Чалил Тацлил. 1374. Чопи чауорум. -302 с.

29. Чурцони Али. Таърифот. -Бейрут: Дору-л-кутуби-л-илмия. 1408 к/1988 м. -280 с.

30. Шавки Зайф. Балога. Ал-Балога татаввур ва таърих. -Копира: Дору-л-маъориф. 2000, -383 с.

31. Шамисо, Сирус. Нигоуе тоза ба бадеъ.-Техрон:Митро, 1383, верости 3. -208 с.

32. Шарифов Худои. Балогат ва суханвари.-Душанбе:Ирфон, 2002. -278 с.

33.Шафеъии Кадкани, Мусщии шеър.-Теурон:Огоу. Вироиши 3, чопи уафтум, 1381. Чиуилуяк+ 679 с.

Reference Literature:

1. Ahmad, Nizomuddin ibni Mukhammad Solekh al-Siddiki al-Khusayni Djuvaini. Artistic Devices in Poetics. - Tehran: Safir Irdikhol. Introduction, commentary and notes by Mukhammad Khush-boka. 1394 hijra. - 372pp.

2. Ahmad Matlub. The Dictionary of Rhetorical Terminology and its Evolution. - Beirut: Lebanon School, 2007. - 705 pp.

3. Badavi Tabona. The Vault of Arabian Rhetoric. - Beirut: Lebanon School, 1997. - 780pp.

4. Garakoni, Mukhammad Khusayn Karib Shamsululamo. Introduction into Rhetoric. - Tabrez: Ahror. Preparedfor publication by Khusayn Djafari. The first edition. Winter of1377 hijra. - 536pp.

5. Garakoni, Mukhammad Khusayn Karib Shamsululamo. Vernal Colors of Poetics Classification. -Tehran: The Academy of Persian Language and Literature. Preparation for Publication by Murtaz Kasimi. The first edition. 1389 hijra. - 243 pp.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

6. Ibn Haldun, Abdurrakhmon. "Introduction " Translation by Mukhammad Parvin Gunobod. The fourth edition. VV. 1-2. 1362 hijra. - 1401 pp.

7. Krachkovsky I. Yu. Selected Composition. Moscow - Leningrad: Publishing-house of the USSR Academy of Sciences, 1960, V.6. - 736pp.

8. Komyor Taki Vahidiyan. Poetics from the Position of Linguistics. Tehran: Samt. 1394 hijra. The seventh edition. - eight+179 pp.

9. Koshifi Vaiza Khusayna. Wonders of Thought in the Art of Poetry. - Tehran: Publishing center. Introductory article, translation and commentaries by Mirdjalaluddin Kazzozi. The first edition. 1369 hijra. - 377pp.

lû.Kazvini, Djalaluddin Mukhammad Abdurakhman. Explication in Rhetoric. Commentaries by Ali Bumulkham. - Beirut: Dor-ul-Maktaba al-khilol, 2000. - 456pp.

11.Kudoma Djafar. Criticism of Poetry. - Obodon: Questionnaire. Translation by Sayid Abulkosim Sirri. 1384 hijra. - 312 pp.

12.Madjmali, Hakim Vodjidalikhon. The Beginning of Science and Vault of Arts. - Tehran: The Institute of Art. Commentary by Saidkamol Khodji Sayiddjavodi. 1392 hijra. - 300pp.

13.Nishot Saidmakhmud. Eloquence and Persian Poetics. - Tehran: Enlightenment. 1342 hijra. V. 1. - 459 pp.

14.Nushin Gulomkhusayn Rizonazhot. The Grounds of Persian Rhetoric. - Tehran: Fotimat az-Zakhro. 1367 hijra. - 664 pp.

15. Orzu Sirodjudding Alihon. Great Gift and Big Talent. Tehran: Firdaws. 1381 hijra. Prepared for publication by SirusShamiso. - 196pp.

16.Rozi, Shams Kays. The Vault of Persian Poetry Rules. Introductory article, translation and commentaries by Sirus Shamiso. Tehran: Science. 1388 hijra. - 640pp.

17. Sacchaki, Sirajuddin Abuyakub Yusuf. The Key to Sciences. - Introductory article, translation and commentary by AbdulkhomidHindovi. - Beirut: Lebanon. - 846pp.

18. Sattorzoda Abdunabi. Addendum to Persian Poetics. - Dushanbe: Man-of-Letters, 2011. - 380pp.

19. Takavi Nasrullah. Norm of Speech in Persian Rhetoric, Aesthetics and Poetics. Isfahan: Isfahan Palace of Culture. 1363 hijra, the second edition. - 344 pp.

20. Taftozani Sad ad din. Detailed Description. - Kum: Foundations of Justice, 1416 hijra. - 1544 pp.

21. Taftozani Sad ad din. Brief Description. Prepared for publication by Abdulmutaoli Sayidi. - Kum: Katbi Nadjafi - 464 pp.

22. Tusi Nasiruddin. The Base of Reference. Commentaries by Mudarris Razavi. The fourth edition. -Tehran: Publishing-House of Tehran University, 1367 hijra. - 632 pp.

23.Hodizoda R., ShukurovM., Abdudjabborov I. The Dictionary of Literary Term. - Dushanbe: 1966. -187 pp.

24.Humoi Djalol ad-din. Rhetoric and Poetic Discourse. - Tehran: Humo. 1374 hijra. The third edition. - 274pp.

25. Humoi Djalol ad-din. Rhetoric and Literary Devices. - Tehran: Humo. VV. 1-2. -1386 hijra. - 448 pp.

26.Khusayni, Atoullah Makhmud. Manuscript 16560 in the Literary "Islamic Consultative Assembley of Tehran. - 150 pp.

27.Khusayni Sayiddali. "Edification of Rhetoric" by Takhsibu l-Baloga. - Kum: The Tree of Science. 1388 hijra. - 380 pp.

28. Djurdjani Abdulkahir. Secrets of Rhetoric. - Tehran: Publishing-House of Tehran University. Translation by Djalil Tadjil. The fourth edition. 1374 hijra. - 302 pp.

29. Djurdjani Ali. Definitions. - Beirut: The Tree of the Books of Science. 1408/1988. - 280 pp.

30. Shavki Zayf. Rhetoric. Evolution and History. - Cairo: The Tree of Enlightenment. - 2000. - 383 pp.

31. Shamiso Sirus. New View of Rhetoric. - Tehran: Mitro, 1383 hijra. - 208pp.

32.Sharifov Kh. Rhetoric and Eloquence. - Dushanbe: Cognition, 2002. - 278 pp.

33.Shafeii Kadkani. Music of Poetry. Tehran: Tidings. The seventh edition, 1381 hijra. - Forty one+679 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.