Научная статья на тему 'БАДАНГА ШИКАСТ ЕТКАЗИШ БИЛАН БОҒЛИҚ ЖИНОЯТЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОСЛИГИ'

БАДАНГА ШИКАСТ ЕТКАЗИШ БИЛАН БОҒЛИҚ ЖИНОЯТЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОСЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
Баданга шикаст етказиш / судланган шахс / соғлиғига зиён етказган шахс / жиноий жавобгарлик / Injury to the body / a convicted person / a person who has suffered health damage / criminal liability

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Кудияров Шарапат Солиевич

Мазкур мақолада баданга шикаст етказиш билан боғлиқ жиноятларнинг ўзига хослиги ҳақида амалий назарий таҳлил қилинган бўлиб бу борада ҳуқуқшунос олимлар фикр-мулоҳазалари ўрганилиб, муаллиф томонидан таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SPECIFICITY OF CRIMES RELATED TO INJURY TO THE BODY

This article contains a practical theoretical analysis of the specificity of crimes related to injury to the body, in which the opinions of legal scholars were studied and suggestions and recommendations were developed by the author

Текст научной работы на тему «БАДАНГА ШИКАСТ ЕТКАЗИШ БИЛАН БОҒЛИҚ ЖИНОЯТЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОСЛИГИ»

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Щ /

i V

Уг\гл

Я-,. ' I г [■■

I " Ï yj

ч i 'JmH

LAW, FINANCE AND APPLIED SCIENCES

à^A «..l в®.!»»»»""

ARTICLE INFO

SPECIFICITY OF CRIMES RELATED TO INJURY TO THE

BODY

Kudiyarov Sharapat Soliyevich

Inspector for important tasks of the Ministry of spiritual and educational affairs and staffing of the IIBB of the city of Tashkent https://doi.org/10.5281/zenodo.11192037

ABSTRACT

Received: 06th May 2024 Accepted: 13th May 2024 Online: 14th May 2024 KEYWORDS

Injury to the body, a convicted person, a person who has suffered health damage, criminal liability.

This article contains a practical theoretical analysis of the specificity of crimes related to injury to the body, in which the opinions of legal scholars were studied and suggestions and recommendations were developed by the author.

БАДАНГА ШИКАСТ ЕТКАЗИШ БИЛАН БОГЛИЦ ЖИНОЯТЛАРНИНГ

УЗИГА ХОСЛИГИ Кудияров Шарапат Солиевич

Тошкент шахар ИИББ Маънавий-маърифий ишлар ва кадрлар билан таъминлаш хизмати мухим топширицлар буйича инспектори https://doi.org/10.5281/zenodo.m92037

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 06th May 2024 Accepted: 13th May 2024 Online: 14th May 2024 KEYWORDS

Баданга шикаст етказиш, судланган шахс, соглигига зиён етказган шахс, жиноий

Мазкур мацолада баданга шикаст етказиш билан боглиц жиноятларнинг узига хослиги уацида амалий назарий таулил цилинган булиб бу борада ууцуцшунос олимлар фикр-мулоуазалари урганилиб, муаллиф томонидан таклиф ва тавсиялар ишлаб чицилди.

жавобгарлик.

2023 йил давомида жиноят ишлари буйича судлар томонидан 73 797 нафар шахсга нисбатан 58 418 та жиноят иши куриб чицилди. 1 244 нафар шахс оцланиб, реабилитация цилинди. Судланган шахслар сони 55 763 нафарни ташкил этиб, шундан 17 396 нафар шахсга озодликдан махрум цилиш ва 37 077 нафарига бошца турдаги жазолар тайинланди, 1 290 нафар шахс шартли хукм цилинди. Судланган шахсларнинг 49 297 нафари эркак, 6 466 нафари аёл, 20 922 нафари ёшлар (шу жумладан 1 911 нафари вояга етмаган) ва 2 123 нафари 60 ёшдан ошган шахслар.

7 362 нафар шахс озодликдан махрум этиш билан боглиц булмаган жазолар тайинланиши муносабати билан суд залида цамоцдан озод цилинди, 33 612 нафари

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

жазони уташдан муддатидан илгари шартли озод цилинди, 12 286 нафарига тайинланган жазоси енгили билан алмаштирилди ва 13 522 нафар шахсга нисбатан дастлабки тергов органлари томонидан асоссиз равишда цуйилган моддалар айбловдан чицариб ташланди ёки цайта малакаланди. 272 нафар шахсга (ёшлар, аёллар ва бошцалар) кафолат хатлари асосида озодликдан махрум цилиш билан боглиц булмаган жазолар тайинланган.

Х,исобот даврида курилган жиноят ишларнинг аксариятини фирибгарлик, транспорт воситалари харакати ёки улардан фойдаланиш хавфсизлиги цоидаларини бузиш, угрилик, узлаштириш ёки растрата йули билан талон-торож цилиш, гиёхвандлик воситалари, уларнинг аналоглари ёки психотроп моддаларни утказиш мацсадини кузламай цонунга хилоф равишда тайёрлаш, эгаллаш, сацлаш ва бошца харакатлар, хужжатлар, штамплар, мухрлар, бланкалар тайёрлаш, уларни цалбакилаштириш, сотиш ёки улардан фойдаланиш, цасддан баданга енгил шикаст етказиш, безорилик, цасддан баданга уртача огир шикаст етказиш ва пора бериш билан боглиц жиноятлар ташкил этади.

Ярашув институтининг самарали цулланилиши натижасида 14 698 нафар шахс жиноий жавобгарликдан озод этилди. Етказилган моддий зарарнинг урнини цоплаган 8 586 нафар шахсга нисбатан озодликдан махрум цилиш билан боглиц булмаган жазо тайинланган. Апелляция тартибида 15 720 нафар шахсга нисбатан 10 843 та жиноят иши куриб чицилди. 1 715 нафар шахсга нисбатан биринчи инстанция судлари томонидан чицарилган царорлар бекор цилиниб, 3 556 нафар шахсга нисбатан чицарилган суд царорлари узгартирилди.

Олий суднинг Жиноят ишлари буйича судлов хайъати томонидан кассация тартибида 5 855 нафар шахсга нисбатан 5 130 та жиноят иши куриб чицилди. 1 143 нафар шахсга нисбатан цуйи судлар томонидан чицарилган царорлар бекор цилиниб, 509 нафар шахсга нисбатан чицарилган суд царорлари узгартирилди.

Шунингдек, кассация инстанциясида 467 нафар шахсга нисбатан 402 та жиноят иши такроран куриб чицилди. 288 нафар шахсга нисбатан чицарилган царорлар бекор цилиниб, 121 нафар шахсга нисбатан чицарилган суд царорлари узгартирилди.

Баданга шикаст етказиш деганда, бошца одамнинг эркига царши содир этилган, унинг туцималари ва аъзоларининг анатомик яхлитлиги ёки физиологик вазифалари ташци мухит таъсири остида ёхуд айбдор томонидан жисмоний таъсир курсатиш билан ишдан чицаришда ифодаланган соглигига хуцуцца хилоф равишда зарар етказишни тушуниш лозим, баданга шикаст етказишнинг объекти - саломатлигининг холати ва шахсий хислатларидан цатъи назар, бошца одамнинг соглигидир. Баданнинг дахлсизлиги шахс соглигига зарар етказиш билан боглиц булмаган бошца зуравонлик тажовузларининг хам объекти хисобланади, бошца одам соглигига зарар етказиш фактини аницлашда, жабрланувчининг баданига шикаст етган пайтдаги саломатлиги холатидан келиб чициш лозим.

Узининг соглигига зиён етказган шахс (узининг бирор аъзосини жарохатлаш), мазкур харакатлар фацат ЖКда кузда тутилган мустацил жиноятни вужудга келтирса, масалан, харбий ёки муцобил хизматдан буйин товлаш (ЖК 225-моддасининг 2-цисми "а" банди), узининг бирор аъзосини майиб цилиш билан ёки бошца усул билан харбий

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

хизматдан буйин товлаш (ЖК 290-моддаси) ва баъзи бошца холатларда жиноий жавобгарликка тортилиши мумкин. Бундай холатларда уз соглигига зарар етказиш (жарохат етказиш) юцоридаги жиноятларнинг зарурий ёки жавобгарликни огрлаштирувчи холат белгиси сифатида намоён булади, шу боисдан бундай цил-мишларни бошца одамнинг соглигига царши жиноят сифатида квалификация цилиш мумкин эмас. Агар шахснинг соглигига зиён етказиш унинг уз розилиги билан бошца киши томонидан содир этилган булса, у холда айбдорнинг харакатлари жиноятлар мажмуи буйича баданга тегишли даражада шикаст етказиш хамда уз соглигига зарар етказишга розилик берган шахснинг содир этган жиноятда иштирокчилиги сифатида квалификация цилиниши мумкин.

Объектив томондан жиноят хуцуцца хилоф равишда бошца шахс соглигига зарар етказишда ифодаланади. Баданга шикаст етказиш цуйидаги воситалар:

* жисмоний таъсир (механик, термик, электр токи ва бошцалар);

* баданга кимёвий ёки биологик фаол воситалар билан таъсир этиш;

* рухий таъсир орцали амалга оширилиши мумкин.

Агар шахс ноцонуний тарзда уц отар цуролни ясаган ёки цулга киритган булса-ю, бошца одамнинг баданига шу цуролдан шикаст етказса, у холда бундай цилмиш баданга тегишли огирлик даражасида шикаст етказиш ва цурол, уц-дорилар, портловчи моддалар ёки портлатиш цурилмаларига цонунга хилоф равишда эгалик цилиш мажмуи билан квалификация цилиниши зарур (ЖК 248-моддаси).

Баданга шикаст етказишни тугалланган жиноят деб топиш учун цонунда аниц курсатилган муайян оцибатлар бошланиши зарур (мехнатга лаёцатини йуцотиш, аъзосини ишдан чицариш ёки уни бажарадиган вазифаларидан махрум этиш, хомиладорликнинг узилиши ва бошцалар). Айни пайтда инсон баданидаги туцималарнинг анатомик яхлитлиги бузилишигина эмас, балки соглицца етказилган муайян зарарни хам баданга шикаст етказишнинг юцоридаги турларининг жиноий оцибатлари деб хисоблаш керак.

ЖК 104-моддаси буйича жавобгарлик бошланишининг муцаррар шарти - содир этилган ижтимоий хавфли цилмиш ва бошланган жиноий оцибат (баданга огир шикаст етказиш) уртасидаги сабабий богланишни аницлашдир. Сабабий богланиш булмаган холатда вужудга келган оцибатлар шахсни айбдор деб топишга монелик цилади, сабабий богланиш мавжудлиги масаласини хал цилиш учун жабрланувчи баданининг узига хос хусусиятлари (касаллик, тугма етишмовчилик ва бошцалар) инобатга олиниши зарур. Мазкур хусусиятларнинг мавжудлиги ижтимоий хавфли цилмиш туфайли бошланган оцибатлар мохиятига таъсир этиши мумкин. Бундай холатларда ижтимоий хавфли цилмиш натижасида цандай аниц оцибатлар бошланганлигини ва улар жабрланувчи баданининг узига хос хусусиятлари билан огирлашган-огирлашмаганлигини аницлаш зарур. Башарти мазкур оцибатлар айбдорга маълум булса-ю, у узи содир этаётган цилмиш пировард натижага таъсир этишини англаса, амалда жабрланувчига келтирилган зарар унга айб сифатида юклатилиши шарт. Бундай вазиятлар айбдор цасди натижасида содир этилмаган булса, у бошланган оцибатлар учун жавобгарликка тортилиши мумкин эмас.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Cyö^eKTHB TOMOHgaH öagaHra oFup mHKacT eTKa3Hm afiöHHHr ;acg maKflH öu^aH TaBcu^aHagu Ba Myafi^H xo^aT^apra Kypa TyFpu ëKH эгрн ;acg öu^aH eTKa3H^raH öy^umu MyMKHH. Ahh; 6y^MaraH ;acgHHHr MaB^yg^uru xo^araga afiögop aMa^ga Ke^uö HH;;aH o^HÖaT^ap yHyH ^aBoörap^HKKa TopTH^agu. AfiögopHHHr öom;a maxcHHHr coF^HFHra 3apap eTKa3Hm hhath aHHK^aHca Ba aMa^ga KaM gapa^agaru 3apap eTKa3H^ca, cyö^eKTHHHr xapaKaTH ^aöp^aHyBHHHHHr coF^HFHra ;apmu 3apap eTKa3Hmra cyu;acg ^H^raH^HK öyfiHHa квa^н^нкaцнн ^H^HHagH (Maca^aH, afiögop maxc ^aöp^aHyBHHHHHr ro3ura KHC^oTa cenMo;HH öy^gu, ^eKHH ^aö^aHyBHH yrupu^uö o^umra MyBa^a; öy^gu Ba coF^HFHra xeH ;aHgafi 3HëH eTMagu).

CoF^H^^a ;apmu ^HHo^T^apHH TyFpu квa^н^нкaцнн ^H^Hmra yHH yxmam ^HHOHT^apgaH ^ap^^amra, ^H^MHmHHHr xycycu^TH Ba coF^H^^a eTKa3H^raH mHKacTra MyBo^u; ^a3oHH TyFpH TafiHKflamra KyMaK^amagH. BagaHra mHKacT eTKa3Hm geö, hhcoh TaHacHHHHr öupop-öup a^ocura Myafi^H gapa^aga TaH ^apoxaTH eTKa3umHH TymyHMo; ^o3HM. ^ihh, eTKa3H^raH TaH ^apoxaTH HaTH^acuga maxcHHHr cof^hfh fiy^o^Hmu ëKH a^3o^apu ca^^aHHÖ ^o^ca-ga y^apHHHr y3 ^ao^HHTHHH fiy;oTHmH ëKH öagaHHHHr aHaToMHK öyTyH^uru öy3H^umura ëxyg Mex,HaT ^oöh^hhthhh Ma^yM gapa^aga fiy;oTHmH xo^^apu ëKH xoMH^aHHHr TymymuHH TymHHum KepaK

K^acggaH öagaHra mHKacT eTKa3Hm hhcoh opraH^apu ëKH opraHH3MH Ty^HMa^apu aHaToMHK öyTyH^uru ëKH y^ap ^H3uo^oruK ^yH^HflcuHHHr Tam;u Ta^cup o;uöaTHga öy3H^umu, ëxyg HHcoHra ^hcmohhh ^uxaTgaH oFpu; öepyBHH, myHHHrgeK, yHHHr pyxuATH öy3H^umura o^uö Ke^umga H^oga^aHraH ;acg ëKH эxтнëтcнз^нкmaк^нgarн xy;y;;a xH^o^ ^H^MHm^ap TymyHH^umuHH Ta^KHg^aö, ^hhoat KogeKcu Ha3apga TyTH^raH coF^H^^a ;apmu ^HHo^T^apHH öupuHHH öagaHra Typ^H gapa^aga mHKacT eTKa3Hm MyMKHH öy^raH (^K 104-109, 111-m.) Ba hkkhhhh ;ufiHam öu^aH öof^hk; öy^raH coF^H^^a 3apap eTKa3Hm (^K 110- m.) MyMKHH öy^raH ^HHo^T^apra a^paTH^raH. Thöö^t Hy;Tau Ha3apugaH ogaMra Tam;u MyxHTHHHr Typ^H oMH^^apuHHHr Ta^cupu HaTH^acuga By^ygra Ke^raH a^3o Ba Ty^HMa^apHHHr aHaToMHK öyTyH^uru Ba ^H3uo^oruK ^ao^HHTHHHHr öy3H^umu TaH ^apoxaTHcu^aTuga TymyHH^agu.

ETKa3H^raH TaH ^apoxaTH HaTH^acuga maxcHHHr coF^HFHHHHr Hy^o^umu ëKH a^3o^apHHHHr My^o^umu ëxyg a^3o^apu ca^^aHHö ^o^ca-ga y^apHHHr y3 ^ao^HHTHHHHr fiy;oTHmH ëKH öagaHHHHr aHaToMHK öyTyH^uruHHHr öy3H^umura ëxyg MexHaT ^oöu^HHTHHHHr Ma^yM gapa^aga fiy^oTHmu xo^^apu ëKH xoMH^aHHHr TymumuHH TymyHHm KepaK W^opugaru xy^y^myHoc o^HM^ap ^HKp My^oxa3a^apugaH Ke^uö hhk;h6, öagaHra mHKacT eTKa3Hm geö hhcoh TaHacHHHHr öupop-öup a^ocura Myafi^H gapa^aga TaH ^apoxaTH eTKa3Hmu ëKH TaHacHHHHr aHoToMHK öyTyH^uru ëKH hhcoh opraHH3MH ^ao^HHTHHHHr ëKH öyTyH opraHH3MHHHHr öy3H^umuga öeroHa öup maxcHHHr KyH Hm^aTHmu Hau^acuga FafipH;oHyHHfi 3apap eTKa3Hm geö Ta^pu^am MyMKHH.

References:

1. ^ymöo;oB, ffl., & CaMagoB, M. (2023). Xy;y;öy3ap^HK^ap npo^H^aKTHKacuHH aMa^ra omupyBHH hhkh um^ap opraH^apu ToMoHHgaH Ma^Mypufi xy;y;öy3ap^HK^ap TyFpucugarH

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

ишларни юритишда мавжуд муаммолар ва уларнинг ечими. Solution of social problems in management and economy, 2(13), 95-98.

2. Зацепин А. М. Дополнительная квалификация преступления. Общие и специальные вопросы: монография. -М.: Проспект, 2017. - 304 с.; Козаченко И. Я. Уголовное право. Особенная часть. Практикум: учебное пособие для бакалавриата и специалитета / И. Я. Козаченко [и др.]: ответственный редактор И. Я. Козаченко. - Москва: Издательство Юрайт, 2019. - 263 с.

3. Рустамбаев М.Х,. Узбекистон Республикаси Жиноят хуцуци курси. 3 том. Ташкент. 2011. Б.83. 8. Кушбоцов, Ш. (2022, September). Жазони ижро этиш муассасалари фаолиятида тадбиркорликнинг урни. In Международная конференция академических наук (Vol. 1, No. 27, pp. 16-20).

4. Безручко Е.В. Уголовная ответственность за причинение вреда здоровью: дис канд. юрид. наук. - М., 2001. С. 33

5. Тищенко Е.В. Уголовно-правовая и криминологические характеристики умышленного причинения тяжкого вреда здоровью: дис. канд. юрид. наук.- Ростов н/Д., 2001.- С.45 11. Qushboqov, S., & Mamatova, D. (2023). yangi O'zbekistonda huquqbuzarlik profilaktikasining o'rni. current approaches and new research in modern sciences, 2(10), 3739.

6. Туйчиев А. Соглицца царши царатилган жинооятларнинг тури сифатида цасддан баданга огир шикаст етказиш тушунчаси ва унинг белгилари //Евразийский журнал права, финансов и прикладных наук. - 2023. - Т. 3. - №. 12. - С. 7-13

7. Qushboqov, S., & Tilabov, S. (2023). Axborot xavfsizligi hamda muhofazasi ta'minlashda huquqbuzarlik profilaktikasining roli. Science and innovation in the education system, 2(11), 45-47.

8. Бакунов П.Б. Касддан баданга огир шикаст етказиш жинояти / Уцув цулланма. Ташкент. 2010. Б.8 8. Кушбоцов, ш., & Хосилжонов, М. (2023). Оилавий (маиший) зуравонлик хуцуцбузарлигини малакалашдаги муаммолар. Development of pedagogical technologies in modern sciences, 2(9), 29-31.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.