BACILLUS THURINGIENSIS БАКТЕРИЯСИНИ ФАОЛЛИГИНИ
УРГАНИШ
Ф. А. Ф. А. Давлатова С. Н. О. У. TypFyM6oeB
Мустафакулова Мирзаабдуллаева
Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти
АННОТАЦИЯ
Ушбу маколада Bacillus thuringiensis бактерияси хар хил штаммлари ва химоя килишда энг самарали восита эканлиги хакида кенг тушунча берилган. Шунингдек, патоген микроорганизмларни бартараф килишнинг биологик омили сифатида фойдаланиш самаралари тугрисида маълумот берилган.
Калит сузлар. Bacillus thuringiensis, патоген, микроорганизм, авлод.
STUDY OF BACILLUS THURINGIENSIS BACTERIA ACTIVITY
F. A. F. A. Davlatova S. N. O. U. Turgumboev
Mustafakulova Mirzaabdullaeva
Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology
ABSTRACT
This article provides a broad understanding of the fact that the bacterium Bacillus thuringiensis is the most effective tool in various strains and protection. It also provides information on the effectiveness of its use as a biological factor in the elimination of pathogenic microorganisms.
Keywords: Bacillus thuringiensis, pathogen, microorganism, genus.
КИРИШ
Кейинги вактларда Bacillus thuringiensis бактерияси хар хил штаммлари фитопатоген бактериялар ва замбуругларга турли хил таъсир этиши билан катта кизикиш уйготмокда ва усимликларни химоя килишда энг самарали восита сифатида кулланилмокда [Morrone et al., 1999; Кандыбин, Смирнов, 1999; Смирнов, 2000; Климентова, 2001].
АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ
Купгина муаллифларнинг таъкидлашича Bacillus thuringiensis бактерияси 5-эндотоксинларининг антимикробли фаоллигининг жуда юкорилиги аникланган
[Егоров ва бошк., 1990; Юдина, Егеров, 1996; Юдина, Бурцева, 1997; Климентова, 2001; Тюльпинева, 2003].
Bacillus thuringiensis бактерияси ва унинг дельта-эндотоксинлари инсон организми ва кишлок хужалик усимликларида касаллик кузгатувчи патоген бактериялар ва замбуругларга таъсир даражаси буйича катта кизикиш уйготмокда [Каменек ва бошк., 2008].
Bacillus thuringiensis бактерияси дельта-эндотоксинларининг антибиотик таъсири фитопатоген замбуруглардан Rhizoctonia, Phytophtora, Fuzarium, Bipolaris ва Alternaria авлодлари устида бир катор тадкикотчилар томонидан кузатишлар олиб борилди. Уларнинг хулоса килишича дельта-эндотоксинлар фитопатоген замбуругларнинг культурал белгиларнинг узгаришига, усиш чизигини тухтатиб куйиши, колонияларнинг хаво кисмини усишини бартараф килиш ва бошка фойдали жихатлари билан фаоллиги маълум булди. Муаллифларнинг таъкидлашича хозирги вактда фитопатоген микроорганизмлар билан курашишнинг экологик хавфсиз усуллари етарли даражада эмас. ВТ дельта-эндотоксинлари фитопатоген микроорганизмларни бартараф килишнинг биологик омили сифатида энг истикболли сохалардан бири хисобланади [ Каменек, 2000].
Bacillus thuringiensis энтомопатоген бактерияси оксилли кристаллар хосил килиш кобилиятига эга булган ноёб микроорганизмлар гурухи хисобланади. Ушбу бактериянинг бир канча кенжа турлари ва уларнинг дельта-эндотоксинларига нисбатан хар хил турдаги фитопатоген бактерия ва замбуругларнинг сезувчанлиги устида илмий-тадкикотлар олиб бордик (Каменек ва унинг ходимлари). Тадкикотлар натижасида аникландики Bac. thuringiensis бактериясининг хар хил кенжа турлари фитопатоген бактерияларнинг Erwinia ва Xanthomonas турларига нисбатан антимикробли таъсир курсатди. Бунда Bac. thuringiensis var. kurstaki кенжа тури бактерияларга нисбатан энг юкори фаоллик курсатиб, фитопатоген бактериялар культурасининг колонияларини бартараф килди (угнетение). [Каменек ва бошк., 2008].
МУХ,ОКАМА
Дельта-эндотоксинларнинг асосий фарк килувчи хусусияти фитопатоген замбуругларнинг усиш чизигини маълум даражада тухтатиб куйиши хисобланади. Олинган натижалар дельта-эндотоксинларнинг фунгицидлик таъсирини аник курсатди. [Каменек Л.К., Тюльпинева А.А., Климентова Е.Г., Морозова Е.П., 2008].
Хрзирги вактда Bacillus thuringiensis бактерияси оксилли кристаллариниг хашорат булмаган бошка зарарли организмларга нисбатан фаол булган турлари
(Cry токсинлардан бошка) хам маълум [Каменек ва бошк., 2000, Добрица ва бошк., 2001].
НАТИЖА
Хрзирги вактда купчилик муаллифлар Bacillus thuringiensis (БТ) бактерияси Bacillus cereus (БС) билан оксилли кристаллар синтез килиш хусусияти жихатидан бир хил (тур) хисобланади ва хар хил хашоратларнинг личинкаларини нобуд килиш имконини беради [De Barjac, 1990; Бурцева, 1991; Daffonchio, 2000].
Илмий тадкикот ишларида исботланганки Bacillus thuringiensis нинг кристалл хосил килишини таъминловчи гени (плазмидаси) уз-узидан Bacillus cereus га утказилиши (кодирланиши) мумкин. Бу факт икки бактериянинг генетик жихатдан кариндош эканлигини исболайди. [Del Vecchio et al., 2006].
Кейинги йиллардаги илмий-тадкикотлар натижасида фитопатоген замбуругларга таъсири жихатидан боглик булган Bacillus thuringiensis нинг яна бир кенжа тури (патотип F) ажратиб олинди [Кандыбин, Смирнов, 1999; Смирнов, 2000].
Хрзирги вактда маълум булган фаол антагонист микроорганизмлардан факат бир кисмигина юкори талабларга мувофик келади. Бундан ташкари яширин биологик омилларни кашф килиш бир талай кийинчиликлар келтириб чикарадики, бу асосан антагонист организмларнинг зараркунандаларги таъсири ва уларнинг яшаш мухити билан узора богликлигининг етарли даражада урганилмаганлигидадир. Маълумки, хозирги вактда дунё микёсида усимликларни микробиологик химоя килишнинг 150 га якин, фитопатоген микроорганизмларнинг эса 8 минг тури маълум [Новожилов, 2003].
ХУЛОСА
Юкори келтирилган маълумотларга хулоса килган холда, адабий манбаларга асосланиб, хашаротлар патологиясини урганиш натижаларига кура,хашаротларда касаллик кузгатувчи Bacillus thuringiensis бактерия асосида тайерланган биологик препаратларни бир катор зараркунандаларига карши кураш тадбир тизимида муваффакиятли куллаш мумкин.
REFERENCES
1. Хужамшукуров Н.А. Влияния биопрепарата Antibac Uz на Helicoverpa armigera Hb. ВЕСТНИК НГУ (Вестник Новосибирский ГУ), Россия (в печати).
2. Khujamshukurov N. Qobilov G. Influence of salinity on growth, development and symbiotic properties of legumes, rhizobia symbiosis of alfalfa in vegetation experiments. International Journal of Biology Research. India (in press).
3. А.Г.Кольчевский, В.Я.Коломлец и др.-1993. Турингин для защиты. Ж. Защита растений, № 2.
4. Хужамшукуров Н.А. Производство микробиологических препаратов для защиты растений: проблема и перспектива (обзор) / / Химия и химическая технология. — № 3 (33). — 2011. — С. 66-75.