Научная статья на тему 'БЎЛАЖАК МУСИҚА ЎҚИТУВЧИЛАРИНИ БАДИИЙ ДИДИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ МУҲИМ ОМИЛЛАРИ'

БЎЛАЖАК МУСИҚА ЎҚИТУВЧИЛАРИНИ БАДИИЙ ДИДИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ МУҲИМ ОМИЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
30
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
мумтоз / мусиқа / бадиий дид / классик / мақом / лад / жанр / оҳанг / куй / мақом

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Абубакиров Асфандиёр

Мазкур мақолада бўлажак мусиқа ўқитувчиларининг ўзбек миллий мумтоз мусиқаси борасидаги билим, классик асарларни ижро этиш бўйича кўникма ва малакалари, шунингдек, бадиий дидини шакллантириш масалалари хусусида фикр юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «БЎЛАЖАК МУСИҚА ЎҚИТУВЧИЛАРИНИ БАДИИЙ ДИДИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ МУҲИМ ОМИЛЛАРИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal Volume 3 Issue 1 / March 2022 ISSN 2181-063X

БУЛАЖАК МУСЩА УЦИТУВЧИЛАРИНИ БАДИИЙ ДИДИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ МУ^ИМ ОМИЛЛАРИ

Абубакиров Асфандиёр Юнус Ражабий номидаги УзММСИ

Аннотация: Мазкур маколада булажак мусика укитувчиларининг узбек миллий мумтоз мусикаси борасидаги билим, классик асарларни ижро этиш буйича куникма ва малакалари, шунингдек, бадиий дидини шакллантириш масалалари хусусида фикр юритилган.

Калит сузлар: мумтоз, мусика, бадиий дид, классик, маком, лад, жанр, оханг, куй, маком.

IMPORTANT FACTORS FOR THE FORMATION OF FUTURE MUSIC

TEACHERS 'ART RELIGION

Abubakirov Asfandiyor UzINMA named after Yunus Rajabi

Abstract: This article discusses the knowledge of future music teachers about Uzbek national classical music, the skills and abilities of performing classical works, as well as the formation of artistic taste.

Keywords: classic, music, artistic taste, classic, poppy, mode, genre, melody, melody, poppy.

Булажак мусика укитувчиларининг бадиий дидини, шакллантиришда миллий мусикий мерос, анъаналардан унумли фойдаланиш алохида ахамият касб этади. Мумтоз миллий мусиканинг бетакрор намунаси булган макомларда мусикий шакл ва лад тузилиши уз ифодасини топган. Талабаларга мумтоз мусиканинг асл намунаси булган макомлар хакида батафсил тушунчалар бериш уларнинг бадиий дидини устиришда мухим урин тутади.

Булажак мусика укитувчилари мутахассис сифатида макомларнинг таркибий тузилишини чукур тахлил кила олиши, шунингдек, унга хос ижрочилик махоратидан хам етарли даражада хабардор булиши лозим.

Мусикашунос олим О.Матёкубов макомларнинг лад асоси ва маълум цикл (тизим) асосида ёзилганлигига алохида тухталади1.

Макомларнинг алохида булаклари узларининг шакл ва мазмун тузилишига хос хусусиятлари билан муайян умумийлик, яхлитликка хам асосланади.

1 Матёкубов О.М. Фараби о основах музыки Востока. - Т.: Фан, 1968. - 192 с.

[МЛ^М 377

Умумийлик уларнинг маълум, далилий асосларга эгалиги билан тавсифланади. Мазкур далиллар шартли равишда икки турга ажратилади. Яъни:

1. Алохида кисмларнинг узаро лад ва инитонацион богликлиги.

2. Х,ар бир шуъбада маълум наъмуд (куй тузилмаси)нинг такрорланиб келиши, айнан бир хил вариантдаги (масалан: "Авжи турк" ва "Зебо пари") авжлардан фойдаланиш хамда шуъбалар тузилмасининг кайфияти жихатидан ухшашлиги каби жихатлар акс этади.

Маком, ижрочилиги асосий соз танбур ижросининг аник пардасига мос келади ва бошдан охиригача шу пардага тааллукли лад тузилмасига асосланади. "Тани маком" деб хам номланувчи товуш каторга хос хусусиятлар хар бир макомда фойдаланиладиган ва уларнинг бошланиш кисмида уз ифодасини топади. "Тани маком" да ишлатиладиган товуш катор ва лад тузилмаси бутун цикл ижрочилигида уз кучини саклаб колади.

Хоразм макомлари циклига кирувчи "Рост"макомининг "тани маком" кисмида ишлатилувчи товуш каторларига хос хусусиятлар унинг бошка барча кисмларида хам айнан кулланилади. "Рост" макомининг "тани" маком кисмида ладнинг I, II ва V пардалари асосий хисобланиб, асарнинг тузилишига кура куйлаш холатлари айнан шу пардаларга тугри келади. Шунингдек, "тани маком" нинг VII боскичда гох ярим тон паст ва гох ярим тон юкори холатда кулланилиши узига хос хусусият касб этади.

"Рост" макоми (До мажор тоналлиги)да до, ре, соль пардаларида ноталарни чузиш холатлари куп учраши маълум булди. "тани маком"нинг еттинчи пардасининг гох си-бемоль, гох си-бекарь тарзида келиши макомнинг иккинчи, яъни "Тарона" ва "Сувора" кисмларида хам такрорланади.

1."Бузрук" макомида хам I, II ва V боскичларнинг фаоллиги, дорий ва мексолидий ладларининг куп ишлатилиши узига хос хусусият саналади. Шунингдек, "Бузрук"нинг лад тузилишида III боскичнинг икки вариант (масалан, Ре-минор)да, яъни фа-диез ва фа-бекарларнинг турлича куйланиши ва чалиниши узаро фаркланувчи холатлар хисобланади2.

"Наво" макоми лад узгариши билан бошкалардан ажралиб, лидий-ионий, лидий, иолий-дорий ладларининг алмашиниб келиши билан тавсифланади. Охангнинг асосий таянчи I, V ва VI боскичларга тугри келади. Айни пайтда ноталарнинг икки хил вариантда юкорилатилиш ва пасайтирилиш холатлари IV боскичга тугри келади. "Сегох" макомига хос лад тузилишида эса, дорий лади асосий уринни эгаллайди. Айни пайтда фа-диез, соль, ля, си, до тарзидаги пентакорд хам учрайди. "Дугох" макомида эса "Наво" макомига хос лад тузилишлари учрайди.

2 Матёкубов О.М. Фараби о основах музыки Востока. - Т.: Фан, 1968. - 8 с.

[МЛ^М 378

Хоразм макомларининг лад-тоналлик тизимида турли ладлардан фойдаланилса-да, улар асосан "тани маком" дан олинган тоналликдан деярли четга чикмайди.

2. Макомларни урганиш жараёнида маком шуъбаларининг лад тузилишига алохида эътибор каратиш, лад узгариши юз берадиган лавхалардан айнан мисоллар келтириш талабалар томонидан макомларни онгли идрок килиниши учун катта имкон яратади. Талабаларга, шунингдек, наъмудлар, яъни хар бир макомнинг узига хос мусикий тузилишини ифодаловчи лавхаларни ургатиб бориш мухим методик ахамиятга эга. И.Ражабовнинг "Маком масалаларига доир"3 асарида макомларни куйлашда йигирмадан ортик наъмудларнинг намоён булишини таъкидлаб, уларни урганиш алохида тадкикотлар мавзуси эканлигига ургу беради.

^ Мамиров шахсий иш тажрибасида наъмудларни урганиш ва улардан фойдаланиш булажак мусика укитувчилари томонидан макомларнинг маромида ижро этилишини таъминловчи омил эканлигини курсатиб утади. "Макомларни урганишда наъмудларни куйлашга талабаларни ургатиш нихоятда катта ахамият касб этади. Зеро, маълум наъмудлар макомларнинг асоси хисобланади. Х,ар бир макомда, унга мансуб булган наъмудлар турли характер, усулда ва улчовда такрорланиб келади!" Хусусан у амалиётчи-педагог авжларни ижро этишнинг муайян услубларини амалиётда куллаш борасида талабаларга зарур курсатмалар берди. Машгулотлар жараёнида "Шашмаком" телефильмида куйланган "Бузрук" макомининг "Насруллоий" шуъбасида ишлатилган "Авжи турк"дан парча куйлар экан, талабаларни авжнинг биринчи каторини биргаликда куйлашга даъват этади. Сунгра авжнинг "Гулузорим" асарида хам куйланиши тугрисида маълумот берди. Машгулот даврида "Гулузорим"нинг авжи "Насруллоий"нинг авжи куйланган тоналлик ва худди уша пардада куйлаб курсатилади. Талабалар таниш оханг, авжни тезда англаб олдилар ва унинг "Авжи турк" эканлигини айтдилар. Наъмудлар хакидаги мавзуни урганиш давомида "Сегох" макомининг тани макомидаги "Сегох" наъмуди хам жонли ижрода намойиш этилиб, биргина макомда айнан шу наъмуднинг такрорий кулланиши 6, 7 та мисол асосида курсатиб утилади. Талабалар хам наъмудларнинг турли хил вариантларда кулланилишини ёркин ифода этувчи намуналарни тинглаб курдилар ва укитувчи билан хамкорликда куйладилар.

Юнус Ражабий "Шашмаком"да учрайдиган наъмуд ва авжларнинг турли вариантларини муайян тизимга солган. Талабаларга маком ижрочилиги ва маком назарияси асосларини ургатишда мазкур тизимдан самарали фойдаланиш такозо этилади.

3 Ражабов И. Макомлар масаласига доир. - Т.: Бадиий адабиёт нашриёти, 1963. - 300 б.

[МЛ^М 379

"TaHu MaKoM", MaKoM mytSanapu, MaKoM Hynugaru MyMT03 acapnapHu KyHnam ^apaeHuga ynap ypTacugaru yxmamnuK Ba ^apKnapHu aHrnam TanaSanapHuHr MaKoMra xoc nag Ty3unumu, HatMygnapu xaKugaru SunuMnapuHu aHaga SofiuTagu.

Y3SeK xanKHHHHr SaguuH gugu Ba MatHaBuaTuHuHr maKnnaHuS, pHBO^; Tonumuga MyMTO3 amynanapHuHr ypHu SeKuecgup. BaguuH ^H^aTgaH WKcaK caBuagaru KymuKnap acocaH MyKaMMan metp, TatcupnaH Fa3annap acocuga aparnnagu. ffletpga u^oga этнnгaн TepaH xucnap, ^anca^ufi ^uKpnap, SaguuH oSpa3nap KyH oxaHr KaHOTuga xanK opacuga Te3 efiunagu. TepaH Ma3MyHra эгa MyMTO3 KyH Ba KymuKnap hhcoh ynyH ugeannapura aönaHagu. A.HaBouH TOMOHugaH aparnnraH "Yh caKKu3 emuMgagyp", "MySTano SynguM ceHra", "Yn capBu rynpy KenMagu", "fflmoS aönaS", "He HaBO co3 afinarafi", "3h, caSo" "^unopoMuMra aHT", "KymnuHop", "HacpynnouH", "He a^aö" KaSu yHnaS MyMTO3 KymuKnap oxaHrnap BocuTacuga энг эзгy xucnapHu yfiroTagu. MyMTo3 KymuKnap MyxaMMag Oy3ynufi, ^yT^ufi, MycnyxugguH CatguH, ASgypaxMoH ^omuh, Atouh, Begun, X,o$u3, Hogupa, 3axpugguH MyxaMMag BoSyp, 3oKup^;oH OypKaT, MyKuMuH Ba SomKa moupnapHuHr ra3annapu Herrouga aparnngu. ByryHru KyHga XaSuSufi, MupTeMup, Muckuh, CoSup ASgynna, 3pKuH BoxugoB, ASgynna OpunoB, Huny^ap, 3tTuSop OxyHoBa, Cauga 3yHyHoBa, HopMypog Ha3pynnaeB, Pacyn XaM3aToB, MyxaMMag Ba SomKanap ToMoHugaH aparnnraH metpnap

acocuga aparnnraH KymuKnap xanKKa MaH3yp SynMoKga. 3aMoHaBuH KymuKnapHuHr aparanumura y3SeK SacTaKopnapu xaM ynKaH xucca KymuS KenMoKganap. Ynap xanK oxaHrnapu, ynapgaru mupa Ba Honanap, KymuKnunuK TexHuKacu эneмeнтnapннн y3ura cuHrgupraH MycuKuH acapnap apaTMoKganap. BacTaKopnap - ro.Pa^aSufi, T.^anunoB, ^.3oKupoB, C.KanoHoB, ^.CoaraynoB, K.^aSSopoB, H.Hkpomob, H.X,acaHoB, M.Mup3aeB, H.^ypaSoeB, M.Hue3oB, O.CoguKoB, F.TomMaToB Ba ynapHuHr rogomnapu - P.TypcyHoB, A.HcMounoB, B.AnueB, T.X,acaHoB, ffl.Mup3aeB, X,.^ypaeB, H.KynaSgynnaeB, K.MaMupoB, Y.PacynoB, T.OTaSoeB Ba SomKanap ToMoHugaH aparnnraH acapnapHuHr MyaHaH kucmu MyMTo3 amynanap KaSu SaguuH KuHMaTra эгa.

TanaSanapgaru SaguuH gugHuHr ycumu ynapHuHr nonry acapnapu xaMga MyMTo3 amynanapHuHr Kagpura eTuS, ynapHu KußMarara Tyrpu Saxo Sepa onum SunaH Sup KaTopga, Sy acapnapHu ceBuS TuHrnam, acpaS-aBaHnam, myHgaH acapnapHu MyKaMMan u^po этнmгa urnunum KaSu umTueKHuHr nafigo Synumuga xaM y3 u^ogacuHu Tonagu.

Oonga^aHH^raH agaßneT^ap

1. MaTeKySoB O.M. OapaSu o ocHoBax My3MKu BocToKa. - T.: OaH, 1968. -192 c.

I icclT^^^^H 380 http://oac.dsmi-qf.uz

2. Pa«:a6oB H. MaspMnap Macanacnra gonp. - T.: EagHHH aga6neT HampneTH, 1963. - 300 6.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.