Научная статья на тему 'БЎЛҒУСИ ПСИХОЛОГЛАР КАСБИЙ КОММУНИКАТИВ КОМПЕТЕНТЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПСИХОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ'

БЎЛҒУСИ ПСИХОЛОГЛАР КАСБИЙ КОММУНИКАТИВ КОМПЕТЕНТЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПСИХОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
502
47
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
мулоқот / коммуникатив / интерактив / перцептив / касбий мулоқот / компетентлик / касбий коммуникатив компетентлик.

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Фарҳод Ирназарович Ҳайдаров, Матлуба Бердали Қизи Эшмуродова

Мазкур мақолада бўлғуси психологлар касбий коммуникатив компетентлигини ривожлантиришнинг психологик хусусиятлари ҳақида фикр юритилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «БЎЛҒУСИ ПСИХОЛОГЛАР КАСБИЙ КОММУНИКАТИВ КОМПЕТЕНТЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПСИХОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ»

БУЛГУСИ ПСИХОЛОГЛАР КАСБИЙ КОММУНИКАТИВ КОМПЕТЕНТЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПСИХОЛОГИК

ХУСУСИЯТЛАРИ.

Фар^од Ирназарович Гайдаров Матлуба Бердали цизи Эшмуродова

haydarov82@internet. ru УзДЖТСУ

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада бу^уси психологлар касбий коммуникатив компетентлигини ривожлантиришнинг психологик хусусиятлари хдкида фикр юритилган.

Калит сузлар: мулокот, коммуникатив, интерактив, перцептив, касбий мулокот, компетентлик, касбий коммуникатив компетентлик.

ABSTRACT

This article discusses the psychological features of the development of professional communicative competence of future psychologists.

Keywords: communication, communicative, interactive, perceptive, professional communication, competence, professional communicative competence.

КИРИШ

Узбекистоннинг жах,он иктисодий хдмжамиятига кириши, таълим-тарбия сохдсининг ва мех,нат ички бозорининг жадал ривожланиши малакали мутахассисларни тайёрлашга, шунингдек, мутахассис психологларни тайёрлашга юкори талабларни куяди. Таълим устуворлигига ва замонавий жамиятнинг ривожланишида кадрлар тайёрлаш масаласи ало^ида ахдмиятга эга булиб Президентимиз Шавкат Мирзиёев таъкидлаганларидек "Ренессанснинг пойдеворини бошлаймиз, деяпмиз. Буюк боболаримиз, Хоразмий, Огах,ийлар нима дейишган? Огах,ий бобомиз илм булмаса, эртанги кун йук деган. Янги Узбекистон мактабдан бошланади. Мактаб, мактабгача таълимни жойига куйишимиз шарт. Биз укиган даврдаги укитувчи обрусининг бугунги кун билан фарки ер билан осмонча. Укитувчи обрусини юксалтирмас эканмиз, максадимизга эришолмаймиз. ОТМ сонини 125 тага етказдик. 9 фоиз эди Олий таълимга укишга кириш, 25 фоизга чикардик. Максадимиз - 50-60 фоизга етказиш" дан иборат1.

1 Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев ^удудлариинг ижтимоий-иктисодий ривожи билан танишиш, истикболдаги вазифаларни белгилаш максадида 29 ноябрь куни Хоразм вилоятидаги ташрифида сузлаган нутки.

Янги ижтимоий иктисодий шароитда мутахассисларни тайёргарлигининг психологик таъминоти муаммоси ва таълим жараёнида келгуси мехнат фаолиятида "инсон омилини" фаоллаштириш долзарб ахамият касб этади. Фаоллаштириш - шахснинг потенциал имкониятларини максимал тулик ошиб боришида, ижтимоий касбий мухим сифатларнинг ривожланишида ва касбий компетентлик фаолиятида намоён булиши нуктаи назаридан тахлил килинади.

Психологлар фаолиятининг асосий хусусиятларидан бири шахслараро муносабат булса, психолог касбининг узи "одам-одам" типига хос булиб, психологдан юкори маданиятли касбий мулокотни, касбий-коммуникатив компетентликни, коммуникатив кобилиятларни хамда шахс сифатлар талаб этилади . Психологларни тайёрлаш Республикамизнинг айрим олий таълим муассасаларида олиб борилиб, бунда талабалар, болалар ва катталар билан психологик маслахат, психодиагностик, психокоррекцион хамда психопрофилактик ишларни олиб бориш учун зарур булган махсус билимларни, амалий малака ва куникмаларни эгаллайдилар. Хдётий кузатишларимиз шуни курсатадики, психологик маълумотни олган олий укув юрти битирувчилари хатто мактабгача ва умумтаълим муассасалари психологларининг барчаси хам касбий мулокот психологияси, айрим холатларда психологик ёрдамга мухтож булган укувчилар, ота-оналар, укитувчилар, умуман олганда бошка одамларга маслахат беришда ва сухбатларни утказишда етарли даражада компетентга, коммуникатив малака ва куникмаларга эга эмаслар. Бунинг сабабларидан бири психологларни тайёрлайдиган олий укув юртлари укув дастурларига "Касбий мулокот психологияси", "Мутахассис психологнинг касбий - коммуникатив компетентлиги" укув курслари киритилмаган. Бундай махсус курслар амалиётчи психологларни тайёрлаш ва педагогик ходимларни малакасини ошириш ва кайта тайёрлаш институтлари тингловчилари дастурларида хам назарда тутилмаган.

Юкорида зикр этилган фикрларимизнинг мазмун-мохиятидан психологларнинг касбий махорати самарадорлигини ошириш, уларнинг факатгина назарий билимлар ва услубий тайёргарлиги билангина белгиланмасдан, балки уз вазифасини касбий мулокотнинг этик нормалари ва коидаларига риоя килган холда махорат билан бажаришлари кузда тутилади. Бунда мутахассис психологлар турли ёшдаги инсонлар билан самарали мулокот килишнинг узига хос усулларини билишлари катта ахамиятга эга.

2 Аржакаева Т.А. Креативность как важнейший компонент коммуникативной компетентности учителя // Творчество педагога в науке и практике. - М.: Педагогика, 1993. - С. 32-33.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Мазкур масаланинг мохияти шундаки, психологлар касбий фаолиятининг самарадорлиги, инсонлар билан мулокоти, психолог томонидан амалга ошириладиган ишлар (психодиагностик, психокоррекцион, психопрофилактик, психологик маслахат хамда касбга йуналтириш) сифати ва натижалари психологнинг касбий - коммуникатив компетентлигининг ривожланиш даражасига куп жихатдан боFлик. Бирок булажак психологларни тайёрлаш дастурида, шунингдек, "амалий психология" мутахассислиги буйича педагогларни кайта тайёрлаш курсларида талабаларнинг касбий -коммуникатив компетентлигини ривожлантириш ва максадли шакллантириш назарда тутилмаган. Илмий тадкикотлар ва нашрлар, шунингдек, ишлаб чикилган услубий кулланмаларнинг тахлили шуни курсатадики, асосий эътибор психологларнинг эмас балки, бошкарув ходимлари, менеджерлар ва бошка соха мутахассислари, "одам-одам" типи касблари мутахассисларининг коммуникатив компетентлигини урганишга каратилган3. Х,озирги вактда психолог касби нуфузли ва жамият ва инсон учун зарур касблардан биридир. Бу касб эгаларидан юкори даражадаги касбий тайёргарлик, касбга мослик мезонларидан бири булган касбий коммуникатив компетентлиги талаб этилади. Психологнинг касбий коммуникатив компетентлигининг етарли даражада ривожланмаганлиги у томонидан курсатиладиган хизматнинг сифатига салбий таъсир утказиб, мижоз томонидан тушунмовчиликларнинг юзага келиши, унинг психик саломатлигига зарар етказиши, жамоадаги психологик иклимни бузилиши ва охир окибатда психология фанига "путур" еткзиши мумкин. Шунинг учун психологнинг касбий коммуникатив компетентлигини олий укув юртида ёки амалиётчи психологларни кайта тайёрлаш курсларида ривожлантириш уларнинг келажакдаги амалий фаолиятини самарали олиб боришлари учун шароит яратади ва бу куйидаги 3 йуналишда амалга оширилиши мумкин:

1-йуналиш - бу психологларнинг ихтисослаштирилган марказларида маслахат ишларини олиб боришлари, мижозлар билан мулокотга киришишлари учун зарур булган касбий-коммуникатив компетентлиги.

2-йуналиш - амалиётчи психологлар ёки таълим муассасалари (мактаб, касб-хунар коллежлари, академик лицейлари, олий укув юртлари) психолог укитувчилари фаолияти. Бу жараёнда психологнинг касбий коммуникатив компетентлиги укувчи(мижоз)лар билан самарали мулокот олиб боришлари,

3 Кирилловский А.Н. Коммуникативная компетентность в личностном и профессиональном развитии студента // Субъектность в личностном и профессиональном развитии человека. Материалы всеросс. науч. практ. конференции. / Под общ ред. Г.М. Мухаметзяновой. Казань: КСЮИ, 2004.- С. 204-205.

yrapHH ncuxo^oruK Matpu^aT Ba ncuxo^oruK öu.nHM.rapra эга öynumnapHHH TatMHH.ram ynyH Myx,HMgup.

3-HyHannm - aManuéTHH ncuxo.rorHHHr pax,öap.nap, TamKHTOT, KopxoHa, Myaccaca xoguM^apu öhtoh umnamga, yrapra ncuxo^orHK xH3MaT KypcaTHmga Ba Mac^a^aT öepumga, ^aMoaga cofhom h^thmohh-ncuxo^oruK hkhhmhh TatMHH^am, Kagp.rapHH TaH^oB acocuga Kaöyn KHHHm, öomKapyB Kapop^apuHH um^aö HHKumga yTa Myx,HM ax,aMHAT Kacö этagн.

Eu3HHHr ^HKpHMH3na ncuxo^orauHr Kac öhh -KOMMyHHKaTHB KoMneTeHrauru x,aMga maxcHHHr HyHanraHnurH (^aMoaga y3apo Tatcup KypcaTHmra, KacöuH Ba3H^anapHH öa^apumra, y3ura éKH y3 "Me^'ura) TagKHKoT gaBoMHga aHHK^am Ba öe^ruram MyMKHH öynraH öat3H maxcHH xycycu^raapra öofhhk. ncuxo^orauHr KacÖHH Ba3H^anapH KacöuH MyroKoTHHHr Ba кoммyннкaцнflнннr MyBa$$aKHtfraH aManra omHpHHHmH yqyH Myx,HM öynraH KoMMyHHKaTHB ManaKa Ba KyHHKManap acocHga HaMoéH öy^umu öhtoh öe^ruraHagH. fflyHHHr yqyH öyra^aK ncuxo^orauHr KacöHH-KoMMyHHKaTHB KoMneTeffraurHHHHr Ma3MyHHHH ypraHHm Ba ohhö öepHm, yHH pHBo^namupHmHHHr onTHMan mapouraapu, maKH Ba yc^yö^apHHH axTapum Ba Tonum h^thmohh, negarorHK ncuxo^orua HyKTau Ha3apugaH ypraHHraéTraH Ma3Kyp MaB3y hhmhh Ba aManuñ ax,aMHATra эгagнp.

Ke^a^aKga colara oug hhmhh TagKHKoraap ncuxo^orauHr KacöuH KoMMyHHKaTHB KoMneTeffraurHHHHr ncuxo^oruK xycycucHtfraapHHH TaBcH$.roBHH, yHHHr y3ura xoc TOMoH^apuHH, Ma3MyHHHH, aManuéTga Ky^am ycymapuHH ohhö öepyBHH HHMHH acoc^aHraH MatnyMoraapHH apaTagu4. EyHHHr oKuöaTHga KacöuH My^o^oT ncuxo^oruacu coxacugaru Ba MyTaxaccuc.rapHHHr KoMMyHHKaTHB KoMneTeHTHHrHHH puBo^naHTupum MyaMMo^apu öyHHHa KyHugaru Ba3H$anap aHHK öe^ru^aHHm ho3hm:

• ncuxo^orauHr KacöHH-KoMMyHHKaTHB KoMneTeHrauru, myHHHrgeK, yHHHr hhmhh TaHKHHHra Terum^H öynraH TymyHHanap th3hmhhh um^aö HHKum Ba acooraö öepum;

• "ncuxo^orua" Ba "aManHH ncuxo^orua" Myraxaccuc^HrH öyHHHa TatHHM o^yBHH^apHHHr KacöuH-KoMMyHHKaTHB KoMneTeffrauruHH puBo^naHTupumra xH3MaT KH^yBHH TatHHMHHHr нннoвaцнoн ycymapu Ba maKmapu, ncuxo^oruK TpeHHHr^apHH um^aö HHKum Ba anpoöaцнagaн yTKa3Hm;

4 AcagoB W., fflöMumoBa ffl. ®opMHpoBaHue h pa3BHTue npo<^eccHoH&m3Ma yHHTe^a MeTogaMH h cpegcTBaMH coцн&ntнo -ncHxoHorHHecKoro TpeHHHra / / MaTepuami Pecnyö. HayH.- npaKT. koh<^.: «®aKTopti noBtimeHua 3<^eKTHBHocTH npo<^opнeнтaцнн h ncuxo^oro -negarorHHecKoH guarHocTHKH yna^uxca». - TamKeHT, 2010. - C. 14-25.

• "Касбий мулокот психологияси", "Психологнинг касбий-коммуникатив компетентлиги" махсус курслари, таълим олаётган психологлар учун укув-услубий кулланмалар ишлаб чикиш;

• психологнинг касбий-коммуникатив компетентлигининг ривожланиши ва унинг амалиётда кулланилиши билан боFлик булган шахснинг касбий мухим булган коммуникатив малака, куникма ва сифатларини аниклаш;

• таълим тизимидаги психологларнинг, шунингдек, ОУЮлари, педагогик кадрларнинг малакасини ошириш ва кайта тайёрлаш институтлари укитувчиларининг касбий компетентлиги самарадорлигини оширишга каратилган услубий тавсияларни ишлаб чикиш ва хок.

Куйида коммуникатив малака ва куникмаларни ривожлантириш тренингидан наъмуналар келтирамиз. ("Психология " мутахассислиги буйича таълим олаётган талабалар учун).

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

1-машFулот. Ижтимоий психологик тренинга кириш. (ИПТ).

Умумий тушунчалар: "ИПТ", гурухдаги мулокот ва узини тутиш коидалари. "Танишиш", "Гурух коидалари" (мухокама ва кабул килиш) машклари.

Бошловчи (тренер) ижтимоий психологик тренинг хакида тушунча бериб, уларнинг ахамияти, турлари ва усуллари, улардан кандай максадларда фойдаланилиши, иштирокчилар гурухларда ишлаб кандай малака ва куникмаларга эга булишлари туFрисида тушунча беради. Тренинг маъруза ва семинарлардан фаркли равишда гурухий ишнинг ноанъанавий шаклидир. Бундай тренингларнинг асосий максади - булажак психологларнинг касбий мулокот сохасида коммуникатив малака ва куникмаларини ривожлантиришдан иборат.

Тренингнинг вазифаси:

• перцептив (идрок)кобилиятларни ривожлантириш;

• психологнинг касбий мулокот хакида билимларини ривожлантириш.

Бошловчи (тренер) шунингдек, тренингдан олган таассуротларни акс

эттириш учун анкета суровномаси утказилишини тушунтиради.

Шундан сунг гурух 1-машFулотдаги машкларни бажаришга киришади.

Тренинг машклари. 1.1. "Танишиш". МашFулот бошланганда тренингнинг хар бир иштирокчиси карточкага узининг исмини ёзади. У узининг хакикий исмини, таниш одамининг исмини, бадиий кахрамон исмини ва х.к. Исми ёзилган карточка кукракка кадалади ва тренинг давомида

иштирокчилар бир-бирларига шу исм билан мурожаат киладилар. Карточка тайёрлашга ва узининг такдимотига тайёрланиш учун 3 дакика вакт берилади. Такдимотда хар бир иштирокчи узини шундай таништириши керак-ки, бошка иштирокчилар эслаб колишлари лозим.

Сунгра иштирокчилар доира булиб утирадилар ва навбат билан исмларини айтадилар ва узларининг шахс хусусиятларини айтадилар.

1.2. "Гуру^ коидалари". Танишувдан сунг бошловчи (тренер) иштирокчиларга ижтимоий психологик тестнинг асосий тамойиллари ва тушунчаси, гурухда ишлашнинг афзалликлари хакида тушунтиради. Сунгра иштирокчилар гурухий коидаларни ишлаб чикишга киришадилар.

Гурухда ишлаш коидалари:

Мулокотнинг ишончли усули.

Бошловчи (тренер) тренинг давомида иштирокчиларнинг бир-бирларига тенг булишлари учун "сен" деб мурожаат килишларини таклиф этади.

"Шу ерда ва ^озир" конуни. Айни вактда ва шу ерда булаётган жараённинг, шунингдек, катнашчиларнинг хис -туЙFулари, кечинмалари ва муносабатларини тренинг доирасида куриб чикиш ва уларни келажак ёки утмиш билан боFламаслик керак. Бу коида гурухнинг хар бир катнашчисига мазкур тренинг вактидаги кечинмаларни англаб етиш имконини беради.

"Факат уз фикрини баён этиш" конуни. Бу конун узининг фикрини биринчи шахс номидан баён этиш, яъни "Менинг фикримча, мен хис киламан, менинг уйлашимча..." Х,ар бир иштирокчи гурухниниг бошка катнашчиларининг фикрларини билмайди. Гурух номидан гапира олмайди, шунинг учун купчилик, яъни "биз" деб бошланадиган фикрлар мумкин эмас.

"Мулокотда самимийлик" нимани хис килсак факат шуни гапирамиз факат хакикатни ёки сукут саклаймиз. Бунда узимизнинг хис-туЙFуларимизни ва бир-биримизга муносабатимизни намоён киламиз.

"Шахсни ба^оламаслик" конуни. Х,ар бир иштирокчи уз фикр мулохазаларини, хиссиётларини баён килиши мумкин, бирок бунда бошловчи ва колган иштирокчилар хикоядаги вазиятнигина мухокама килишлари керак ва сузловчининг уша пайтдаги хулк-атвори, хатти-харакатини бахолашдан кочишлари керак. Иштирокчилар бир-бирларига дустона муносабатда булиши, бир-бирларининг хиссиётларини хурмат килишлари керак Бундан ташкари тренер томонидан куйидагилар алохида таъкидлаб утилиши шарт.

Бировнинг фикрини умуман нотуFри деб хисоблаган ёки унга кушилмаган такдирда хам уни тухтатиб куйиш ёки устидан кулишга хеч

кимнинг хакки йук. Иштирокчилар бир-бирини масхаралаши ёки Fурурига тегадиган гаплар айтиши мумкин эмас.

Барча иштирокчилар билан мулокотда булиш. Тренинг иштирокчилари факат узларига ёккан иштирокчилар билан эмас балки гурухнинг хар бир аъзоси билан мулокотда булишга интилишлари керак.

"Конфиденциаллик" конуни. "Тренинг вактида содир буладиган барча холатлар, вазиятлар факат шу ерда ва факат тренинг катнашчилари билан мухокама килинади ва ташкарига чикмайди".

Бу конун тренинг катнашчиларига уз фикрларини эркин баён этиш имконини беради.

Изо^: тренинг иштирокчилари "Гурух коидаларини" мухокама килиб уларни кабул килишлари керак. Бошловчи хар иштирокчининг фикрини баён килишга имкон бериши керак. Бунда иштирокчилар билан бу меъёрларга албатта риоя килиш кераклиги туFрисида келишиш ва хар бир аъзонинг розилигини олиш керак. Бу коидаларга риоя этиш тренингнинг максадига эришиш ва кулай психологик иклимнинг яратилишида катта ахамиятга эга хисобланади.

2-машFулот. Ижтимоий стереотип, унинг шахслараро ва касбий мулокотдаги а^амияти.

Ижтимоий стереотип, шахслараро ва касбий мулокот хакида тушунча.

"Микроскоп", "Шиор», "Автопортрет", анкета-суровнома машклари.

Бошловчи гурухга ижтимоий стереотип хакида тушунча беради. Сунгра иштирокчилар уларда кандай стереотип ва курсатмаларни коFоз вараFига ёзадилар. Бундан сунг бошловчи иштирокчилар ёзган курсатмаларни мухокама килади.

Ижтимоий стереотип (от греч. stereos - баркарор и ва typos - образ) -ижтимоий объектнинг нисбатан баркарор ва соддалаштирилган образи. Ижтимоий стереотип инсонга у ёки бу ижтимоий объект хакида маълумотлар етишмаслигида ёрдам беради.

Агар бу нотаниш инсон булса, у холда у хакидаги тасаввурлар ижтимоий стереотип таъсирида юзага келиши мумкин ва бу маълум бир миллатга мансуб инсонларнинг умумлашган образини уз ичига олади.

Агар объект сифатида вокеа ёки ходисалар булса, у холда аввал содир булган вокеа ва ходисалар асосида содир булади.

Тренинг машклари. 2.1. Микроскоп. Бошловчи: Сизда ижтимоий ва ноадекват (нотуFри) установкалар бор ва улар характерингиз, одатларингиз ва сиз улардан халос булмокчисиз. Балки сиз уларга урганиб колгандирсиз, лекин

улар сизга ишда ва хаётда халакит беради. Келинг, бу камчиликларимизни микроскоп оркали курамиз.

Аввал хар бир иштирокчи коFOЗ вараFида уз характерининг салбий томонларини ва ёмон одатларини ёзади. Сунгра навбат билан барча иштирокчилар доира буйлаб суз оладилар ва бошловчи мухокамани ташкил этади.

2.2. Шиор. Бошловчи: "Кддимда бирон бир калъа дарвозаларига ана шу давлатнинг герби ва шиори акс эттирилган булар эди. Бу рамзлар маънога эга булиб, ана шу давлатнинг асосий максадини акс эттирган". Мана хозир шу шиорни аниклаб олишимиз керак. Х,ар бир иштирокчи узининг хаётий максади, одамларга муносабати акс этган шиорига изох бериши керак.

Ажратилга вакт 5-7 дакика.

Кейин хар бир иштирокчи навбат билан узининг шиорини укиб эшиттиради ва уларни тушунтириб беради.

2.3. Автопортрет. Х,ар бир иштирокчи 5 - 7 минут ичида узининг батафсил психологик портретини тузади. Автопортретда узингизнинг дунёкарашингиз, одамларга муносабатингиз, одатларингиз акс этиши керак.

Лекин ташки куринишингиз ёки бирон-бир ажралиб турувчи белгиларингиз (юзингиз, кузингиз, кийимингиз) хакида гапирмаслигингиз керак.

Бошловчи автопортретларни йиFиб олади ва колган иштирокчилар ким хакида гап кетганлигини топишлари керак. Гурух аъзолари машFулот давомидаги кузатишлари асосида автопортретга кушимча киритишлари мумкин. МашFулотдан сунг анкета суровномаси утказилади.

3-машFулот. Мавзу: Ижтимоий перцепция ва психологнинг коммуникатив кобилиятлари.

Умумий тушунча. Психологнинг касбий фаолиятида ижтимоий перцепция ва коммуникатив фаолиятнинг ахамияти.

Машклар: «Мен гурух нигохида», «Ишончли далил», Анкета-суровнома.

Бошловчи иштирокчиларга ижтимоий перцепция ва психологнинг перцептив кобилиятлари хакида тушунча беради. Сунгра гурух машкларни бажаришга киришади.

Ижтимоий перцепция (лот. socialis - ижтимоий регсерйо - идрок) -идрок килиш, тушуниш ва одамларнинг ижтимоий объектларга бахо бериш (бошка одамларни, уз-узини, гурухларни, ижтимоий катламларни ва хок.). Инсоннинг идроки доим ижтимоий шартланган булиб, идрок килинаётган

объектнинг характеристикасига боFлик булмай, балки унинг утмишдаги тажрибаси, максадлари, хохишлари ва вазиятнинг ахамияти билан хам боFлик.

Ижтимоий перцепциянинг механизми шахснинг шаклланиши ва ривожланиши даврида шаклланиб, унинг бутун хаёти давомида таъсир утказади. Унинг асосида хотира, тафаккур ва тасаввури билан боFлик булган инсоннинг туFма ва ижтимоий шартланган хусусиятлари, идрокининг турлари ётади.

Ижтимоий перцепция шахслараро ва гурухлараро идрокка булинади.

Шахслараро идрок - бу инсонларнинг бир-бирини тушуниши ва бахо бериши, гурухлараро идрок - бу бир гурух одамларнинг бир - бирини тушуниши ва бахо бериши.

Мулокот характеристикаси:

•перцептив жараён сифатида бошка одамларнинг куз унгида узининг ахамиятлилигини, шунингдек, мулокот руй бераётган вазиятни идрок этиш;

•коммуникатив жараён - иштирокчиларнинг бир-бирига, фикрига таъсир курсатиш;

•эмоционал жараён - эмоционал холатларни тушуниш ва уларга туFри муносабатда булиш, партнёрнинг хайрихохлик курсатиши;

•интерактив жараён - мулокотни турли усулларда амалга оширишда узаро таъсир стратегиясини намоён килишдан иборат.

Тренинг машклари. 3.1. "Мен гуру^ ниговдда". Бошловчи иштирокчиларга мурожаат этиб: "Х,ар бир иштирокчи узини гурух нигохида кандай тасаввур этишини, яъни гурухнинг бошка аъзолари уни кандай кабул килишларини" айтиб беришни таклиф этади.

Х,ар бир иштирокчи уз фикрини айтиб бергандан сунг гурух аъзолари унинг фикрини маъкуллайдилар ёки кушимча киладилар.

3.2. "Далилларга карши". Бошловчи "Келинг узимизга ёкмайдиган камчиликларимиз, одатларимиз юзасидан сухбатлашамиз" деб мурожаат килади.

Бунинг учун коFOЗ вараFини иккига ажратинг. Бир томонига узингизнинг камчиликларингизни, иккинчи томонига узингизни ютукларингизни ёзиб чикасиз.

"Бугун ва айни дамда узингиздан норози булган холатингизни, сунгра эса кейинги устунга шу дамдаёк норози булган холатингизга карши далиллар келтириб ёзинг" Сунгра иштирокчилар 3 - 4 кишидан иборат микрогурухларга булинадилар ва узларининг фикрларини мухокама киладилар.

Узидан кони^маслик Узини кабул килиш

Изо^: Жадвалларни аввалдан тайёрлаб куйиш ва тренинг иштирокчиларига таркатиш мумкин. Жадваллар тулдирилаётганда иштирокчилар индивидуал тарзда ишлайдилар.

Машкларни утказиб булгандан сунг анкета суровномаси утказилади. АНКЕТА - СУРОВНОМА

Иштирокчининг тренингдаги исми_

МашFулот утказилаётган сана_

Тренинг жараёнига киришни бахолаш: 0 1 2 3 4 5 балл асосида. МашFулотга киришиш учун нима халакит беради?

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2. MaшFулoт давомида сенинг хaтoликлapининг: А) узингга нисбатан_

Б) бoшкaлapгa нисбатан

В) бошловчига нисбатан

3. MaшFулoт вактида Crora биpoн биp нapcaни тушунишга, англаб етишга, шахсий муаммоингизни xaл этишга ëpдaм бepгaн, Cиз учун axaмиятгa эга булган мaвзулap, cуxбaтлap, машк ва вaзиятлap:_

4. Бу мaшFулoтдa сизга нима ëкмaди?

5. Бошловчига Сизнинг тилакларингиз ва эътирозларингиз:_

4-машFулот. Мулокот психологияси. Умумий тушунчалар. Мулокотнинг вазифаси ва турлари. Касбий мулокот. Мулокотда шерикларнинг коммуникатив типлари.

Машклар: "Адашган хикоячи", "Тасаввурлар", "Мулокотда мослашув", Анкета - суровнома.

Бошловчи тренинг иштирокчиларига "мулокот", "мулокотнинг вазифалари ва турлари", "касбий мулокот", шунингдек, мулокотда шерикларнинг коммуникатив типлари хакида тушунча беради.

XYtfOCA

,3,eMaK, TanaSaga KacSuft MyroKoTHHHr maKmaHum ^apaeHH o^HHroxga TaMHM onam ^apaeHugaH Som^aHuS, SyHga KacSuft HyHanraHHHKHHHr TapKuS TonnmH xan KH.nyBHH xogucanapgaH Supu cu^aTuga raBganaHagu. KacSuft HyHanraH^HK эсa TanaSaHHHr y3 Shhhm, Ta^puSa Ba koShhhathhh TaararaH KacSu coxacuga Ky^am ynyH maxcuft HHTH^umugup. fflaxcHHHr KacSuft HyHanraH^Hru KacSra HucSaTaH h^oshh MyHOcaSaT, yHra KH3HKum Ba ^ae^aT, maxcun Taneprap^HKHH TaKoMH^^amTupum ucTaru, y3 KacSu coxacuga MexHaT khhhs, MogguH Ba MatHaBHH эxтнe^^apнн KoHgupumuHH y3 unura o^agu. fflyHHHrgeK, KacSuH HyHanraH^HK KacSuft ^ao^u^T MaKcag Ba Basu^anapuHH TymyHumHH xaMga KaSyn KHnumHH Ha3apga Tyragu. fflyHgaft экaн Sy^Fycu ncuxo.roraap KacSuft KoMMyHHKaTHB KoMneTeffrauruHH puBo^naHTupum SeBocuTa h^thmohh ncuxo^oruK oMH^^ap atHH, maxcHHHr hhkh ncuxo^oruK xycycuaraapHra, мoтнвaцнoн TH3HMura, y3HHH-y3H Saxo^am, y3HHH-y3H aHraam, KacSuft kosh^hat Ba HMKoHuaT^apu Su^aH xaM naMSapnac sofhhk.

REFERENCES

1. Khomidova, O. K., Asanova, N. V., Davidova, K. R., Shirieva, S. I., & Davronova, I. A. (2021). Innovative methods of training runners for 5000 m and 10000 meters in the republic of Uzbekistan. Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS), 1(3), 101-110.

2. Xo'jamkeldiyev, G. S., G'aniboyev, I. D., Ziyayev, F. C., & Karimov, F. M. (2021). Kichik razryadli o'rta masofalarga yuguruvchilarning musobaqa oldi tayyorgarligi. Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS), 1(3), 270-274.

3. Eyp^ueB, y. K. (2021). EapKaMo^ maxc TapSuacuga ^hcmohhh MagaHuaT. Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS), 1(3), 275278.

4. Yoldashov, S. S., Mamishev, O. E., & Jabbarov, H. A. (2021). Milliy ot sporti— "uloq-ko „pkari" o „yinming jamiyatda tutgan o ,,rni va uning ijtimoiy ahamiyati. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 1(3), 313-320.

5. EapaToB, A., CangKynoB, 3., Akmohob, E., XangapoB, E., & Mup3aTH.maeB, H. (2021). TycuK^ap oma rorypyBHH^apHHHr MamFyroraapu MasMyHH. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 1(3), 321-327.

6. Saydqulov, Z., Baratov, A., Xaydarov, B., Mirzatillayev, I., & Aqmonov, B. (2021). G'ovlar osha 400 metr yuguruvchilarning ritm va texnikasini tahlili. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 1(3), 328-335.

7. Ziyayev, F. C., & Karimov, F. M. (2021). Yengil atletika sport turini rivojlantirishda umumiy o'rta t'alim maktablarining jismoniy tarbiya darslarida yengil atletika turlarini o 'rgatish metodikasini takomillashtirish samaradorligi. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 1(3), 348-355.

8. ТУЛАГАНОВ, А. А. (2021). Ёш футболчиларнинг уйин давомидаги чап ва унг оёкда бажариладиган техниктактик харакатларини тахлил килиш. Fan -sportga, 57-59.

9. Kholikov, B. K. (2021). Optimization of the ratio of physical and technical-tactical training of qualified kurash wrestlers. Eurasian Journal of Sport Science, 1(2), 185-190.

10. Karimov, A. A. (2021). The problem of training loads rationing of young hockey players at the stage of in-depth specialization in annual training cycle. Eurasian Journal of Sport Science, 1(2), 219-224.

11. Жуманиязов, А. Б. (2020). Жисмоний тарбия ва спорт менежменти буйича кадрлар тайёрлашнинг педагогик тахлили. Фан-Cпортга, (2), 74-77.

12. КАРИМОВ, А. (2020). Укув-машFулот гурухида ёш хоккейчиларни машFулот юкламасини оптималлаштириш. Фан^портга, (7), 39-41.

13. Tulaganov, S. H. F., & Muminov, A. S. (2020). Injuries in handball players and ways to prevent them. Journal of Critical Reviews, 7(5), 1699-1702.

14. Shavkatovich, M. A., Mirzakarimovich, R. M., & Abdulatifovich, A. B. (2021, January). Tools and methods of development of handball players at the preliminary preparation stage. In Archive of Conferences (Vol. 13, No. 1, pp. 146-151).

15. Турсунов, Н. Б., & Оздаева, В. Р. (2017). Распространенность спортивных травм среди спортсменов-дзюдоистов. Молодой ученый, (5), 546-551.

16. Adilov, S. Q., Berdiyev, F. O., Jumaqulov, A. B., & Anarbayev, T. R. (2021). Erkin kurashchilarini mashg 'ulot jarayonlarida modellashtirishni asosiy tarkibiy qismlarini o 'rganish. Academic research in educational sciences, 2(4), 1717-1722.

17. Xolmatov, A. I., Tashnazarov, D. Y., & Kurganov, O. N. (2021). YUNON-RIM kurashchilariga texnik usullarni o „rgatishda modellashtirish usulining samaradorligi. Academic research in educational sciences, 2(4), 1708-1716.

18. СОЛИЕВ, И. Р. (2021). ТОКИО (ЯПОНИЯ) ШАДРИДА БУЛИБ УТГАН XXXII ОЛИМПИЯ УЙИНЛАРИДА СПОРТНИНГ ЕНГИЛ АТЛЕТИКА ТУРИ

БУЙИЧА УТКАЗИЛГАН МУСОБА^АЛАРНИНГ ТАХЛИЛИ. Fan - sportga, 13-15.

19. ХАЛМУХАМЕДОВ, Р. Д., АНАШОВ, В. Д., & АЛИМОВА, Д. А. (2021). Итоги выступления сборной команды Узбекистана по боксу на xxxii олимпийских играх в токио - 2020 (ЯПОНИЯ). Fan - sportga, 5-7.

20. Jumanova, F. U., & Alfayzov, S. A. (2021). Boshqaruv ilmiga sharq mutafakkirlarining ilmiy qarashlari. Academic research in educational sciences, 2(4).

21. Nazarova, Z. X. (2021). The role of motivation in the development of girls' boxing skills. Electronic journal of actual problems of modern science, education and training, 12-16.

22. Мнажатдинова, Р. З. К. (2021). Феномен религиозности личности в зарубежной и отечественной психологии. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 1(3), 230-238.

23. Сирлиев, Э. Н., & Узоров, А. X,. У. (2021). Дзюдочи шахсидаги устувор сифатларни урганишнинг психологик ахдмияти. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 1(3), 185-192.

24. Mahmudov, A. M. (2021). Pedagogical and psychological basis of formation of management skills in leadership in the field of physical training and sports. Electronic journal of actual problems of modern science, education and training, 25-29.

25. Mirzatillayev, I., Baratov, A., Saydqulov, Z., Aqmonov, B., & Xaydarov, B. (2021). O 'quv mashg 'ulot guruhlarida umumiy va maxsus jismoniy tayyorgarlik davrida jismoniy yuklamalarni me'yorlashtirish. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 1(3), 298-303.

26. Yusupov, I. A., Ismoilova, D. T., Shirinov, S. B., Mamaraimov, S. X., & Normurodov, N. B. (2021). O 'zbekiston yengil atletikachilarining chet el musobaqalarida 2018-2021-yilllardagi ishtiroki tahlili. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 1(3), 304-312.

27. Sayidqulov, V. Z., Baratov, A., Xaydarov, S. B., Aqmonov, O. B., & Mirzatillayev, I. I. (2021). NAYZA ULOQTIRUVCHILARNI KUCH QOBILYATINI RIVOJLANTIRISH. CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS), 1(3), 363-368.

28. Abdukhamidov, R. N. (2021). IMPROVING PSYCHOPHYSIOLOGICAL TRAINING OF TEENAGE BOXERS WITH THE HELP OF IMPROVISED MEANS OF GAMES. Berlin Studies Transnational Journal of Science and Humanities, 1(1.5 Pedagogical sciences).

29. Абдухамидов, Р. Н. (2021). Самарали восита ва усуллар ёрдамида усмир боксчиларнинг психофизиологик тайёргарлигини такомиллаштириш. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

30. Халмухамедов, Р. Д., Абдухамидов, Р. Н., Каримов, Ш. К,., & Усмонхужаев, С. Т. (2021). Современные проблемы судейства в боксе. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

31. Ражабов, Г. К. (2021). Показатели тактико-технических действий высококвалифицированных боксеров в соревновательных боях в условиях отсутствия и возникновения стрессовых факторов (помех). Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

32. Ражабов, F. К. (2021). Малакали боксчиларнинг турли экстремал шароитларида мусобака фаолияти натижадорлиги. Academic research in educational sciences, 2(1), 161-169.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.