Научная статья на тему 'АЙДАР-АРНАСОЙ КЎЛЛАР ТИЗИМИ ВА УНГА ҚУЙИЛАЁТГАН ЗОВУР СУВЛАРИ СИФАТ КЎРСАТГИЧЛАРИ ТАҲЛИЛИ'

АЙДАР-АРНАСОЙ КЎЛЛАР ТИЗИМИ ВА УНГА ҚУЙИЛАЁТГАН ЗОВУР СУВЛАРИ СИФАТ КЎРСАТГИЧЛАРИ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
кўллар тизими / гидрология / сув сатҳи / майдони / сув ҳажмидинамикаси / менирализация. / lake system / water level / hydrology / area / water volume / dynamics / meneralization.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Кенжалиева Г.Д., Худойбердиева Г.Х.

Кам минераллашган лекин таркибида катта микдорда оғир металлар сақловчиКДС сувларинингйиллар давомида ААКТ-га қуйилиб туриши кўллар тизими сув ресурслари таркибида азот ва оғир металлар микдорининг ортишига сабаб бўлган. КДС минераллашуви ААКТ нинг асосий сув массаларининг минераллашувидананча паст эканлигини ва бу сувлар кўллар тизимининг гидрокимёвий ҳолатини барқарорлаштиришда муҳим ҳисобланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF THE QUALITY INDICATORS OF THE AYDARARNASOY LAKES SYSTEM AND THE WATER WATERS FLOWING TO IT

The long-term intensive deposition of heavy metal-containing KDW water in a slightly mineralized but large amount in the lake system has led to an increase in the content of nitrogen and heavy metals in water resources and requires constant monitoring of their amount. But the mineralization of the CDW indicates that the AACO is significantly lower than the mineralization of the main water masses, and these waters play an important role in stabilizing the hydrochemical state of the lake system.

Текст научной работы на тему «АЙДАР-АРНАСОЙ КЎЛЛАР ТИЗИМИ ВА УНГА ҚУЙИЛАЁТГАН ЗОВУР СУВЛАРИ СИФАТ КЎРСАТГИЧЛАРИ ТАҲЛИЛИ»

Кенжалиева Г.Д.

Мухтар Ауэзов номли Козогистон университети доценти Худойбердиева Г.Х.

Жиззах политехника институти "Экология " кафедраси эркин тадцикртчиси

АЙДАР-АРНАСОЙ КУЛЛАР ТИЗИМИ ВА УНГА КУЙИЛАЁТГАН

ЗОВУР СУВЛАРИ СИФАТ КУРСАТГИЧЛАРИ ТАХДИЛИ

Аннотация. Кам минераллашган лекин таркибида катта микдорда огир металлар сацловчиКДС сувларинингйиллар давомида ААКТ-га цуйилиб туриши куллар тизими сув ресурслари таркибида азот ва огир металлар микдорининг ортишига сабаб булган. КДС минераллашуви ААКТ нинг асосий сув массаларининг минераллашувидананча паст эканлигини ва бу сувлар куллар тизимининг гидрокимёвий уолатини барцарорлаштиришда мууим уисобланади.

Таянч тушунчалар: куллар тизими, гидрология, сув сатуи, майдони, сув уажмидинамикаси, менирализация.

Kenjalieva G.D. associate professor Mukhtar Auezov University of Kazakhstan

Khudoyberdieva G.Kh. independent researcher "Ecology" department Jizzakh Polytechnic Institute

ANALYSIS OF THE QUALITY INDICATORS OF THE AYDAR-ARNASOY LAKES SYSTEM AND THE WATER WATERS FLOWING

TO IT

Annotation. The long-term intensive deposition of heavy metal-containing KDW water in a slightly mineralized but large amount in the lake system has led to an increase in the content of nitrogen and heavy metals in water resources and requires constant monitoring of their amount. But the mineralization of the CDW indicates that the AACO is significantly lower than the mineralization of the main water masses, and these waters play an important role in stabilizing the hydrochemical state of the lake system.

Key words: lake system, water level, hydrology, area, water volume, dynamics, meneralization.

Айдар-Арнасой куллар тизими (ААКТ) сув ресурсларининг сифат курсатгичлари йиллар давомида Чардара сув омбори оркали куйилаётган Сирдарё сувининг таркиби узгариши ва куллар тизимига коллектор-дренаж сувларининг ташланиши хдсобига узгариб туради [1].

Куллар тизими сув ресурсларининг сифат курсатгичлари: Чардара сув омборидан сув куйилиш томонида Арнасой кули сувининг минераллашуви рухсат этилган меьёридан6,7-8,1 баравар, Тузкон кулида 9,6-12,8 баравар, Айдар кулида 9,8-14,5 баравар куп булган (1- расм). Арнасой кулида огир металлардан рухсат этилган меьёрларга (РЭМ) нисбатан кургошин микдори 1,2-2,4, мис 2,8-4,0, рух 2,0-2,6 вакобальт микдорлари 3,0-4,8 баравар куп булган. Колган огир металлар ва кимёвий компонентлардан: марганец, фтор, алюминий, циан, мышьяк ва хромнинг микдорлари рухсат этилган микдоридан ошмаганлиги кузатилган [1].

100 80 60 40 20

I

Уртача

Энг катта

II

s ^^ Г g ¿i

•I t * т

> э

а

^ .

а р

ш

IЭнг кичик Энг кичик

¡5

тт к т

> э

а

^ .

а р

ш

Е ¿о

тт к т

э

§ ^

р

ш

0

1-расм. Арнасой, Тузкон ва Айдар кулларида сувнинг умумий каттиклиги ва минераллашувининг узгариши.

2-расм. Арнасой кулида OFир металларнинг узгариши

2022 йил малумотларида Арнасой кули суви таркибининг минераллашуви ва бошка компонентларнинг рухсат этилган микдори ва 2011 йилдаги курсатгичларга нисбатан ошиб кетишининг сабаби 2011-2022 йиллар оралигида кул сувига нисбатан сифат курсатгичлари яхши булган Чордара сув омбори оркали куйиладиган Сирдарё суви Арнасой кулига жуда кам микдорда тушган ва кейинги 4-5 йилда умуман куйилмаган [2]. Бирок шу йиллар оралигида Сирдарё ва Жиззах вилоятининг кишлок хужалиги ерларини сугориш хисобига хосил буладиган минераллашуви ва

бошка компонентлари РЭМ-дан нисбатан анча юкори булган коллектор дренаж сувлари (КДС) сувлари куйилиб турган.

ЖБЗ, Кли, Окбулок ва Чегара зовур сувларининг Тузкон кулига мунтазам куйилиб туриши, катта майдонга эга булган куллар юзасидан ёзги мавсумда парланиш юкори булганлиги сабабли 2022 йилдасувнинг уртача минераллашуви Арнасой кулида 7,4 г/л, Тузкон кулида 11,17 г/л, Айдар кулида 12,12 г/л ни ташкил этган.

ААКТ сувларида РЭМга нисбатан кимёвий компонентларнинг уртача микдори: Арнасой кулида анионлардан: С03, F, CN, NO2- ва NO3-лар, катионлардан Fe3+ микдорлари РЭМ дан ошмаган. НСО-3 микдори -1,65 баробар, SO4 -1,03 барабор, С1- 3,72 баробар, катионлар: Са2+ - 3,92 баробар, Mg2+ 3,05 баробар, КИ4+ - 3,97 баробар ортик булган.

Огир металлардан кургошин микдори 1,8, мис 3,4, рух 2,3, кобальт 3,9 баравар ортик булган;Мп, F,Al,As ваСг микдорлари РЭМ дан кам булган.

Айдар кулида РЭМ га нисбатан анионлардан: СОз, 304, F, CN, NO2- ва N0з-лар микдори, катионлардан Fe3+ микдори РЭМ дан ошмаган, НСОз -1,58 баробар, С1- - 3,83 баробар, катионлар: Са2+ - 4,32 баробар, Mg2+ 3,78 баробар, КИ4+ - 4,05 баробар ортик булган.

Огир металлардан кургошин микдори 1,9, мис 3,8, рух 2,5, кобальт 5,3 баравар ортик, Сг микдори тенг булган, Мп, F,Al ва As микдори РЭМ дан кам булган.

ААКТ сувларидаогир металларнинг уртача вакт ва масофада таркалишининг микдор узгаришларикатори куйидагича булган: Fe > 7п > РЬ > Со > Си > Сё.Мп > F > А1 > лб.

ААКТ-даогир металлар микдоринингфазовий таркалиши шуни курсатдики, 7п ва Си микдоридааник минтакавий фарклар мавжуд, огир металлар асосан куллар тизимига Чордара сув омбори сувидан ва КДС сувлари оркали тушади.

ААКТ сув микдоринингкескин камайиши хамда сувнинг минераллашуви, огир металлар ва бошка компонентлар микдорининг РЭМ дан сезиларли даражада ошмаслиги учун давлатлараро келишув оркали Сирдарё сувини Чардара сув омборидан мунтазам равишда куйиб туриш лозим булади.

Хулосалар:

Айдар-Арнасой куллар тизимининг сув хажми, майдони, сув сатхи,узунлиги ва кенглиги дала экспедицияси тахлиллари асосида урганиб чикилган ва куллар тизимида сув бугланишининг узлуксиз давом этиши сув сатхининг пасайишига олиб келиши, бу эса ёз ва куз мавсумларида сувнинг шурланиш даражаси ортиб боришини курсатиши аникланган.

ААКТ мамлакат учун мухим озик-овкат (баликчилик) манбаи булганлиги сабаблиААКТ суви таркибидаги огир металларнинг РЭМ га нисбатан ошиб кетиши, куллар тизими сувида мавжуд балик турларига ва

бали; махсулотлари оркали уни истеъмол килаётган мамлакат ахрлисисоглигига салбий таъсир курсатиш мумкин.

Адабиётлар:

1. А.А.Тайлаков.Айдар-Арнасой куллар тизими табиий ресурсларини экотуризмни ривожлантириш максадида замонавий усулларда бахолаш. Авторефарат. Жиззах 2022. Жиззах политехника институти. "ZiyoNet" Ахборот таълим портали (www.ziyonet.uz).

2. Б.Б.Алиханов. О состоянии окружающей среды и использовании природных ресурсов в Республике Узбекистан (ретроспективный анализ за 1988-2007 гг.) Национальный доклад Государственного комитета по охране природы Республики Узбекистан, «Чинор ЭНК», Ташкент, 2008 г.

3. Abdurazak Abilovich Taylakov, Rashid Anorovich Kulmatov, Sayiddzakhon Zokirjon ugli Khasanov, Gulzoda Khayrullaevna Khudoyberdieva. Development of a visual programming algorithm for bim-models using a module of constructions using a dynamo module soi: 1.1/tas doi: 10.15863/tas. International Scientific Journal Theoretical & Applied Science p-ISSN: 2308-4944 (print)e-ISSN: 2409-0085 (online) 2020 йил май 85-сон, 23-34 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.