Научная статья на тему 'АЙДАР-АРНАСОЙ КЎЛЛАР ТИЗИМИ СУВ РЕСУРСЛАРИНИНГ ЎЗГАРИШ ДИНАМИКАСИНИ АНИҚЛАШ ВА БАҲОЛАШ'

АЙДАР-АРНАСОЙ КЎЛЛАР ТИЗИМИ СУВ РЕСУРСЛАРИНИНГ ЎЗГАРИШ ДИНАМИКАСИНИ АНИҚЛАШ ВА БАҲОЛАШ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
кўллар тизими / гидрология / сув сатҳи / майдони / сув ҳажми динамикаси / ГАТ дастури. / lake system / water level / hydrology / area / water volume / dynamics / GIS.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Изтлеуов Ғ.М., Худойбердиева Г.Х

Айдар Арнасой кўллар тизими (ААКТ) сув ресурслари ҳажми, майдони, сатҳи йиллар давомида Чардара сув омбори орқали ташланаётган Сирдарё сувининг кўпайши, камайиши ҳамда КДС сувларининг қуйилиши ҳисобига ўзгариб турган. Мақолада ААКТнинг 1993-2022 йиллар давомидаги сув миқдори, майдони, сатҳи ўзгаришини статистик маълумотлар, ГАТ усуллари ва муаллифлар томонидан олб борилган дала тадқиқолари асосида аниқланган ва баҳоланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DETERMINATION AND ASSESSMENT OF CHANGING DYNAMICS OF WATER RESOURCES OF THE AYDAR-ARNASOY LAKE SYSTEM

Studying and evaluating the AALS hydrology, the volume, area, and variability of water levels altogether play an important role in the development of fisheries in the region. This paper examines the changes in water volume, area, and levels of the AALS throughout 1993–2022 by considering availability of statistical data and field experiments.

Текст научной работы на тему «АЙДАР-АРНАСОЙ КЎЛЛАР ТИЗИМИ СУВ РЕСУРСЛАРИНИНГ ЎЗГАРИШ ДИНАМИКАСИНИ АНИҚЛАШ ВА БАҲОЛАШ»

Изтлеуов F.M.

Мухтар Ауэзов номли Козогистон университеты профессори Худойбердиева Г.Х.

Жиззах политехника институти "Экология " кафедраси эркин тадцикртчиси

АЙДАР-АРНАСОЙ КУЛЛАР ТИЗИМИ СУВ РЕСУРСЛАРИНИНГ

УЗГАРИШ ДИНАМИКАСИНИ АНЩЛАШ ВА БА^ОЛАШ

Аннотация. Айдар Арнасой куллар тизими (ААКТ) сув ресурслари уажми, майдони, сатуи йиллар давомида Чардара сув омбори орцали ташланаётган Сирдарё сувининг купайши, камайиши уамда КДС сувларининг цуйилиши уисобига узгариб турган.

Мацолада ААКТнинг 1993-2022 йиллар давомидаги сув мицдори, майдони, сатуи узгаришини статистик маълумотлар, ГАТ усуллари ва муаллифлар томонидан олб борилган дала тадцицолари асосида аницланган ва бауоланган.

Таянч тушунчалар: куллар тизими, гидрология, сув сатуи, майдони, сув уажми динамикаси, ГАТ дастури.

Iztleuov G'.M. professor

Kazakhstan University named after Mukhtar Auezov

Khudoyberdieva G.Kh. independent researcher "Ecology" department of Jizzakh Polytechnic Institute

DETERMINATION AND ASSESSMENT OF CHANGING DYNAMICS OF WATER RESOURCES OF THE AYDAR-ARNASOY LAKE SYSTEM

Annotation. Studying and evaluating the AALS hydrology, the volume, area, and variability of water levels altogether play an important role in the development of fisheries in the region.

This paper examines the changes in water volume, area, and levels of the AALS throughout 1993-2022 by considering availability of statistical data and field experiments.

Key words: lake system, water level, hydrology, area, water volume, dynamics, GIS.

1. Кириш

Айдар-Арнасой куллар тизими (ААКТ) - Орол денгизи хдвзасидаги энг катта сунъий кул хисобланади ва Узбекистоннинг жанубий-шаркидаги

^изилкумнинг Артасой пaст текислигидa, Нaвоий Ba Жиззaх вилоятлaри хyдyдидa жойлaшгaн 6УЛИ6, yчтa кyллaрнинг КУШИЛИ6 кетишидaн (Артасой, Айдaркyл Ba Тузкон) хосил бyлгaн [1, 2, 3].

Айдaр-Арнaсой кyллaр тизимининг бвликчиликни

ривожлaнтиришдaги роли, кyллaр тизимининг хyдyддa иклим yзгaришигa Ba экологик бaрк;aрор ривождaнишгa тaъсири yргaнилгaн [4]. ААКТ сув ресyрслaри йил мaвсyмлaри дaвомидa ёFингaрчиликкa Ba унта тaшлaнaётгaн сув микдоригa боFлик холдa yзгaриб тyргaн [б.7].

ААКТ зими сув сaтхи билaн мвйдонининг Узшриши боFликдик корреляциясини, сув микдорининг сув сaтхи кyтaрилишигa боFлик холдa куп^иши ер ости сyвлaрининг кyтaрилишигa, шyрлaниш дaрaжaсининг ортиб боришини келтириб чикдриш омили экжлиги yргaнилгaн [5]. Тaдкдкот хyлосaсигa кyрa сув сaтх1ининг кугарилиши ер ости сyвлaри кyтaрилишигa олиб келиб, кyллaр тизимининг шyрлaниш дaрaжaси ошишигa сaбaб бyлгaн [V].

Ушбу ишнинг мaк;сaди ААKТгa Сирдaрё сувиниг Чaрдaрa сув омбори оркдли вa коллектор дренвж сyвлaри тaшлaниши окдбaтидa 1993-2022 йиллaр дaвомидa сув хджми, мaйдони, сув сaтх1ининг yзргaриш дитамитасини иклим yзгaришини бaхолaшдaн иборaт.

2. Материаллар ва кулланилган методлар

Айдaр-Арнaсой кyллaр тизими сув ресyрслaрининг дитамитаси yзгaришини yргaнишдa дaдa тaдкик;от, юрокосмик, стaтистик бaхолaш, мaсофaвий зондлaш (Landsat), кaртогрaфик yсyллaрдaн фойдaдaнилгaн.

Айдaр-Арнaсой кyллaр тизими (ААКТ)нинг гидрологияси: сув сaтх1и, хджми, мщдони вa сув сaтхи yзгaришининг йиллик aмплитyдaси (1994-2022 йй.) Чордaрa сув омбори оркдли к;yйилaётгaн Сирдaрё сувининг yзгaришигa, Сирдaрё вa Жиззaх вилояти экин мaйдонлaридaн окиб келaётгaн коллектор-дренвж сyвлaри, кор-ёмFир сyвлaри вa ер остидж кyшилaётгaн грунт сyвлaри хдсобига yзгaриб турган.

3. Натижалар ва уларнинг му^окамаси

ААКТнинг сув сaтхи, мaйдони вa хэжми йиллaр дaвомидa Сирдaрё сувининг Чaрдaрa сув омбори оркдли тaшлaниши вa коллектор дренэж сyвлaрнинг (КДС) куйилиши вa йиллик ёFингaрчиликлaр микдорига боFлик XOлдa yзгaриб тyрaди.

ААКТ нинг сув мaйдони вa сув сaтхи Чордaрa сув омбори оркдли кyйилaётгaн Сирдaрё суви вa КДС сyвлaринг тушиб туриши нaтижaсидa йиллaр дaвомидa yзгaриб тyргaн. Kyддaр тизимининг сув мaйдони 1993 йилдa 2045 км2, сув сaтх1и 237,6 м, 2000 йилдa 3140 км2, сув сaтх1и 244,3 м, 2006 йилдa энг юкори кyрсaтгич сув мaйдони 3599 км2, сув сaтх1и 246,8 м, 2010 йилдa сув мaйдони 3412 км2, сув сaтх1и 245,8 м, 2015 йилдa сув мaйдони 3348 км2, сув сaтхи 245,4 м, 2017 йилдa 3224 км2, сув сaтхи 244,7 м, 2020 йилдв 3281 км2, сув сaтх1и 245,16 м, 2022 йилдa сув мaйдони 3296 км2, сув

сатхи 245,46 метрни ташкил этган. Куллар тизими сув майдонининг куп йиллпар давомида узгариши 2-расмда курсатилган.

Куллар тизимининг сув сатхи 1995 йилда 241,6 м, 2022 йилда 245,5 м. булган булса, энг юкори сатхи 2006 йилда 246,8 м, энг паст курсатгич 1995 йилда 241,6 м.ни ташкил этган.

ААКТ га 2004-2022 йилларда куйилаётган КДС сувлари куйидагини ташкил этган. 2004 йилда 61,2 м3/с, йиллик оким микдори 1930,0 млн. м3, 2008 йилда 65,2 м3/с, йиллик оким микдори 2056,1 млн. м3, 2012 йилда 69,8 м3/с, йиллик оким микдори 2201,2 млн. м3, 2016 йилда 67,4 м3/с, йиллик оким микдори 21250,5 млн. м3, 2018 йилда 68,2 м3/с йиллик оким микдори 2150,8 млн. м3, 2022 йилда 72,6 м3/с, йиллик оким микдори 2258,2 млн. м3 ни ташкил этган. 2004-2022 йилларда ААКТ га куйилган КДС сувларининг умумий микдори 32942,2 млн.м3 ни ташкил этган.

ААКТ сув балансини хисоблаш тадкикот ишларида ер остидан кушилган сувлар микдори уртача 50 млн м3 килиб олинган [5; 20]. Лекин бу микдор йиллар кесимида узгариб туриши мумкин. Шу сабабли ААКТ га инфильтрация оркали ер остидан кушилган сувлар микдорини француз олими А.Дарси конунига буйсунади [5;20] шу усул ёрдамида хисоблаб чикилди.

Хулоса

ААКТнинг гидрологияси, сув хажми, майдони, сув сатхининг йиллар давомида узгриш динамикаси асосан куллар тизимига Чардара сув омбори оркали ташланадиган Сирдарё сувига ва унга куйиладиган коллектор дренаж сувлари микдорига боглик равишда узгариб туради.

• ААКТнинг майдони, сув хажми, сув сатхининг йиллар давомида узгариш динамикаси асосан куллар тизимига Чордара сув омбори оркали ташланадиган Сирдарё суви ва унга куйиладиган коллектор дренаж сувлари микдорига боглик равишда узгариб туриши аникланган.

• ААКТнинг сув ресурслардан комплекс фойдаланиш, мухофаза килиш ва самарали бошкариш тизимини жорий этиш максадида ААКТнинг экологик холатини макбул даражада ушлаб туриш учун сув ресурсларига булган эхтиёж бахоланган ва асосланган.

• Статистик тахлиллар ва утказилган тадкикот натижаларига кура ААКТ майдони 2000-2022 йиллар оралигида узгариб турганлиги: 2000 йилда 3140 км2, 2004 йилда 3402 км2, 2006 йилда 4599 км2, 2014 йилда 3373 км2, 2022 йилда 3296 км2 ни ташкил этганлиги аникланган;

Адабиётлар:

1. Б.Б. Алиханов, О состоянии окружающей среды и использовании природных ресурсов в Республике Узбекистан (ретроспективный анализ за 1988-2007 гг.) Национальный доклад Государственного комитета по охране природы Республики Узбекистан, «Чинор ЭНК», Ташкент, 2008 г.

2. Экспедиционное обследование системы озера Айдар-Арнасай в период с 21 сентября по 5 октября 2011 года. Отчет. Исследовательский центр МКВК,

Государственный комитет охраны природы и Институт зоологии. Ташкент, 2011 (на русском).

3. Ж. Мирзаев, Р. Кулматов, А. Тайлаков, Иклим узгариши шароитида Жиззах вилояти сув ва сугориладиган ер ресурсларидан баркарор фойдаланиш, Экологик хабарнома журнали, 2018 йил 9-сон, 26-30 бетлар.

4. M. Groll, R. Kulmatov, N. Mullabaev, C. Opp, & D. Kulmatova. (2016). Rise and decline of the fishery industry in the Aydarkul-Arnasay Lake System (Uzbekistan): effects of reservoir management, irrigation farming and climate change on an unstable ecosystem. Environmental Earth Sciences, 75(10), 921. (инглиз тилида)

5. S. Wahyuni, S. Oishi, & K. Sunada. (2008). The estimation of the groundwater storage and its distribution in Uzbekistan. Proceedings of Hydraulic Engineering, 52, 31-36. (инглиз тилида)

6. K. Rodina. (2010). The Aydar-Arnasay Lakes System: Formation, Functions and Future Water Management Scenarios. Магистрлик иши, 2010.

7. S. Wahyuni, S. Oishi, K. Sunada, K. N. Toderich, & N. E. Gorelkin. (2009). Analysis of water-level fluctuations in Aydarkul-Arnasay-Tuzkan lake system and its impacts on the surrounding groundwater level. Annu J Hydraul Eng, 53, 37-42. (инглиз тилида)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.