Научная статья на тему 'АЙДАР-АРНАСАЙ КЎЛЛАР ТИЗИМИДА СУВ РЕСУРСЛАРИНИНГ БАЛАНСИНИ АНИҚЛАШ ВА БАҲОЛАШ'

АЙДАР-АРНАСАЙ КЎЛЛАР ТИЗИМИДА СУВ РЕСУРСЛАРИНИНГ БАЛАНСИНИ АНИҚЛАШ ВА БАҲОЛАШ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
15
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
KO'L TIZIMI / GIDROLOGIYA / SUV DARAJASI / MAYDONI / SUV HAJMI / KIRISH VA CHIQISH SUVLARI / KOLLEKTOR DRENAJ SUVLARI

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Худойбердиева Г.Х.

Aydar Arnasay ko'l tizimida (AALS) suv balansini aniqlash va baholash viloyatda baliqchilikni rivojlantirish, ekoturizm va suv resurslaridan samarali foydalanishda muhim ahamiyatga ega. Tadqiqot yillari davomida AALLARDA suv balansi quyidagicha o'zgardi. Tadqiqot yillarida Chordara suv ombori orqali chiqarilgan suvning katta miqdori tufayli ko'l tizimidagi suv miqdori 2004 va 2012 yillarda kirish suvlari miqdoridan yuqori bo'lgan. Ko'l tizimining suv muvozanatiga ta'sir qiluvchi asosiy ekologik omillar Sirdaryo suvining Chordara suv ombori orqali oqimi yillar davomida o'zgarganligi, ko'l tizimi yuzasidan suvning atmosferaga yuqori bug'lanishi oqib chiqishning ko'payishiga olib kelganligidir.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DETERMINATION AND ASSESSMENT OF THE BALANCE OF WATER RESOURCES IN THE AYDAR-ARNASAY LAKE SYSTEM

Identification and assessment of water balance in the Aydar Arnasay Lake System (AALS) is important for the development of fisheries, ecotourism and efficient use of water resources in the region. Over the years of the study, the water balance in the AALS has changed as follows. The amount of water in the lake system was higher than the amount of inlet water in 2004 and 2012 due to the large amount of water discharged through the Chordara Reservoir during the years of the study. The main environmental factors affecting the water balance of the lake system are the fact that the flow of Syrdarya water through the Chordara reservoir has changed over the years, the high evaporation of water from the surface of the lake system into the atmosphere has led to an increase in outflows.

Текст научной работы на тему «АЙДАР-АРНАСАЙ КЎЛЛАР ТИЗИМИДА СУВ РЕСУРСЛАРИНИНГ БАЛАНСИНИ АНИҚЛАШ ВА БАҲОЛАШ»

Худойбердиева Г.Х. катта уцитувчиси Жиззах политехника институти

АЙДАР-АРНАСАЙ КУЛЛАР ТИЗИМИДА СУВ РЕСУРСЛАРИНИНГ БАЛАНСИНИ АНЩЛАШ ВА БА^ОЛАШ

Annotatsiya. Aydar Arnasay ko'l tizimida (AALS) suv balansini aniqlash va baholash viloyatda baliqchilikni rivojlantirish, ekoturizm va suv resurslaridan samarali foydalanishda muhim ahamiyatga ega.

Tadqiqot yillari davomida AALLARDA suv balansi quyidagicha o'zgardi. Tadqiqot yillarida Chordara suv ombori orqali chiqarilgan suvning katta miqdori tufayli ko'l tizimidagi suv miqdori 2004 va 2012 yillarda kirish suvlari miqdoridan yuqori bo'lgan.

Ko'l tizimining suv muvozanatiga ta'sir qiluvchi asosiy ekologik omillar Sirdaryo suvining Chordara suv ombori orqali oqimi yillar davomida o'zgarganligi, ko'l tizimi yuzasidan suvning atmosferaga yuqori bug'lanishi oqib chiqishning ko'payishiga olib kelganligidir.

Kalit so'zlar: ko'l tizimi, gidrologiya, suv darajasi, maydoni, suv hajmi, kirish va chiqish suvlari, kollektor drenaj suvlari.

Khudoyberdieva G.Kh. senior teacher Jizzakh Polytechnic Institute

DETERMINATION AND ASSESSMENT OF THE BALANCE OF WATER RESOURCES IN THE AYDAR-ARNASAY LAKE SYSTEM

Abstract: Identification and assessment of water balance in the Aydar Arnasay Lake System (AALSS) is important for the development of fisheries, ecotourism and efficient use of water resources in the region.

Over the years of the study, the water balance in the AALS has changed as follows. The amount of water in the lake system was higher than the amount of inlet water in 2004 and 2012 due to the large amount of water discharged through the Chordara Reservoir during the years of the study.

The main environmental factors affecting the water balance of the lake system are the fact that the flow of Syrdarya water through the Chordara reservoir has changed over the years, the high evaporation of water from the surface of the lake system into the atmosphere has led to an increase in outflows.

Key words: lake system, hydrology, water level, area, water volume, inlet and outlet waters, collector drainage waters, infiltration and water balance.

Лйдар Aрнасой к^лар тизимининг сув майдони ва сув сатхи Чордара сув омбори оркали куйилаётган Сирдарё суви ва КДС сувларинг тушиб туриши натижасида йиллар давомида хзгариб турган. К^лар

тизимининг сув майдони 1993 йилда 2045 км2, сув сатхи 237,6

м,

2000

йилда 3140 км2, сув сатхд 244,3 м, 2006 йилда энг юкори ^рсатгич сув майдони 3599 км2, сув сатхи 246,8 м, 2010 йилда сув майдони 3412 км2, сув сатхи 245,8 м, 2015 йилда сув майдони 3348 км2, сув сатхи 245,4 м, 2017 йилда 3224 км2, сув сатхи 244,7 м. ни ташкил этган [1].

1-расм. ААКТ сув сат^ининг йиллар давомида узгариши динамикаси

AAKT га 2004-2018 йилларда куйилаётган КДС сувлари куйидагини ташкил этган. 2004 йилда 61,2 м3/с, йиллик оким микдори 1930,0 млн. м3, 2008 йилда 65,2 м3/с, йиллик оким микдори 2056,1 млн. м3, 2012 йилда 69,8 м3/с, йиллик оким микдори 2201,2 млн. м3, 2016 йилда 67,4 м3/с, йиллик оким микдори 21250,5 млн. м3, 2018 йилда 68,2 м3/с йиллик оким микдори 2150,8 млн. м3 ни ташкил этган. 2004-2018 йилларда AAKT га куйилган КДС сувларининг умумий микдори 24216,4 млн.м3.

AAKT га кириш сувлари микдорининг таркиби тадкикотларда хисобланган ер остидан ^шилган сувлар 1993 йилда 31,0 млн.м3, 1995 йилда 40,4 млн.м3, 1997 йилда 41,7 млн.м3, 1999 йилда 42,9 млн.м3, 2001 йилда 42,9 млн.м3, 2003 йилда 41,1 млн.м3, 2006 йилда 42,6 млн.м3, 2007 йилда 45,4 млн.м3, 2009 йилда 44,6 млн.м3, 2011 йилда 45,5 млн.м3, 2013 йилда 45,7 млн.м3, 2015 йилда 45,1 млн.м3, 2017 йилда 43,4 млн.м3, 2019 йилда 43,4 млн.м3 ни ташкил килган.

Тадкикот олиб борилган йиллар давомида AAKT дан чикиш сувларининг микдори куйидагича б^ган.

AAKT да ер остига синган (инфилтрация) сувларининг микдори 1993-2019 йиллар учун куйидагича аникланди:

Q1993 = 2045 * 102 * 1 * 237,6/156,8 *104 = 31,0 млн.м3 Q2001 = 3173 * 102 * 1 * 244,5/182,1 *104 = 42,6 млн.м3 Q2003 = 3106 * 102 * 1 * 244,1/184,6 *104 = 41,1 млн.м3 Q2006 = 3599 * 102 * 1 * 246,8/192,4 *104 = 46,2 млн.м3 Q2009 = 3441 * 102 * 1 * 245,9/189,6 *104 = 44,6 млн.м3 Q2015 = 3348 * 102 * 1 * 245,7/182,4 *104 = 45,1 млн.м3

Q2019 = 3216 * 102 * 1 * 244,6/181,4 *104 = 43,4 млн.м3 ААКТ да суFоришга ишлатиладиган сувлар куйидагини ташкил этди. 2004 йилда 20,8 млн.м3, 2006 йилда 32,4 млн.м3, 2008 йилда 75,2 млн.м3, 2010 йилда 176,43 млн.м3, 2012 йилда 99,4 млн.м3, 2014 йилда 245,8 млн.м3, 2016 йилда 129,0 млн.м3, 2018 йилда 150,5 млн.м3 ни ташкил этган.

Куллар тизимидан ер остига синган (инфильтрация) ва ер остидан каштан (капиляр) сувлар (1993-2019 йиллар) 1-жадвалда курсатилган. 2006 йилда ААКТнинг сув ресурслари курсатгичлари энг катта кийматларга эришган.

ААКТ сув майдони ва ер ости суви окими узунлигининг йиллар

давомида узгариши

1-жадвал

Йиллар 1993 1995 1997 1999 2001 2003 2006 2007 2009 2011 2013 2015 2017 019

Сув 2045 2682 2824 3038 3173 3106 3599 3539 3441 3418 3410 3348 3224

майдони км2 216

Ер ости 156,8 160,4 164,3 172,5 182,1 184,6 192,4 192,2 189,6 184,8 183,5 182,4 181,6

сув 81,4

окими

узунлиги,

км

Ер остига 31,0 40,4 41,7 42,9 42,6 41,1 46,2 45,4 44,6 45,5 45,7 45,1 43,4

синган 3,4

сув, 3 млн.м

Ер 31,0 40,4 41,7 42,9 42,6 41,1 46,2 45,4 44,6 45,5 45,7 45,1 43,4

остидан 3,4

кушилган

сув млн. 3 м

ААКТ да сув баланси куллар тизимига кириш ва чикиш сувларининг микдорини хдсоблаш оркали аникланди.

Умумий шаклда КСБ куйидагича хдсобланади: S = Кириш - Чикиш (1) 1 фрмулани куйидагича ифодалаш мумкин: S = I + R + ГВалм - Е - Qok^m (2)

Бу ерда, S - кул сувининг узгариши, I - Чордара сув омбори ва КДС тушадиган сув окими, км3,

R - кул юзасига туFридан туFри тушадиган ёFингарчилик микдори,

км3

ГВалм - кул билан ер ости сувларининг алмашинуви. Е - буFланиш хджми, км3. БуFланиш хджми буFланиш тезлигини ер усти сувлари майдони (А) билан купайтириш оркали аникланади.

Qo^itf - суFoришгa кетгaн oким (Аргашй кули) (км3).

Одaтдa, кyлдaн ер ocra сувлaрини чи^риш/тулдириш ер ocra cувлaри aлмaшинуви билaн ифoдaлaнaди. Юкoридaги фoрмулa тенглaмa (1) узгарган x^a^a куйидaгичa изoxлaнaди:

ГВaлм I + R— Е - Qok^ — S

Кейин улaр кул якинидaги ер ocти cувлaри caтxининг узшриши билaн микдoрий текширилaди.

Ер ocra cувлaрининг xaрaкaти фрaнцуз oлими А.Дaрcи ^нунига буйсушди [9] вa унинг caрфи куйидaги ифoдa билaн aниклaнaди.

Q = F*K*h/l

Бу ердa, Q - сув caрфи, м3/с, F - шу сув yTaëTra кaтлaм кyндaлaнг киркимининг юзacи, м2, К - филтрaция кoэффициенти, h - бocим бaлaндлиги, l - ер ocти cувлaри oкимининг йули, м.

AйдaрAрнaсoй кyллaр тизими сув бaлaнси

2-жaдвaл

Т/р Сув бaлaнcи тaркибий киcмлaри Ииллaр бyйичa

2004 2006 2008 2010 2012 2014 2016 2018

1 Kирaётгaн cувлaр (млн. м3)

Чoрдaрa сув oмбoридaн тamлaнaётгaн юзa cувлaр 2865,0 337,0 956,0 840,0 1623,0 124,0 25,0 132 ,0

ер ocтидaн кушилшн сув 41,1 46,2 44,6 45,5 45,7 45,1 43,4 43, 3

EFингaрчилик 380,0 241,5 280,7 220,2 263,6 192,5 363,2 230 ,6

КДС 1789,4 1848,4 2531,5 2596,4 2640,9 2587,7 2666,6 262 9,5

Жaми кирaётгaн сувлaр: 5075,5 2473,1 3812,8 3702,1 4573,2 2949,3 3098,2 303 5,4

2 Чи^тган cувлaр

Юзa киcмидaн пaрлaнгaн сув 3909,1 4161,6 4278,2 4282,8 4224,7 4163,4 4103,2 420 6,7

ер ocrara кетгaн сув 41,1 46,2 44,6 45,5 45,7 45,1 43,4 43, 3

cуFoриmгa иmлaтилгaн сув 20,8 32,4 75,2 176,4 99,4 245,8 129,0 150 ,5

Жaми сaрфлaнгaн сув: 3971,0 4240,2 4398,0 4504,7 4369,8 4454,3 4275,6 440 0,5

Бaлaнc

Бaлaнc микдoри +1104,5 -1767,1 -585,2 -802,6 +203,4 -1505,0 -1177,4 136 5,1

2004-2018 йиллaр учун тузилган Айдaр -Арнacoй кyллaр тизимидaги сув бaлaнcи (2-жaдвaл) шуни кyрcaтaдики, 2006 йилдaн 2018 йилгaчa сув бaлaнcи caлбий булиб ^лди, яъни бу дaврдa caрфлaниш кисми тушумлaрдaн Ry^oK эди. Шу билaн бирга, yma дaврдa кyллaр тизимигa тушaётгaн КДС cувлaрининг микдoри 1930 млн. м3 дaн 2283 млн. м3 ra oшди. Kyллaр тизимига КДС cувлaри микдoрининг omnmn кyллaрдaги сув caтxи вa сувнинг умумий xaжмининг кескин пacaйиmигa йул кyймaди.

Умуман олганда, сув балансидаги номутаносибликларнинг келиб чикиши куллар тизимида утказиладиган мониторингнинг етарли даражада аник эмаслигидан далолат беради.

Айни пайтда нафакат Жиззах ва Навоий вилоятлари, балки бутун мамлакатимиз учун табиатни барпо этувчи мухим ахамиятга эга булган Узбекистондаги энг йирик баликчилик сув омборларидан бири булган куллар тизимида нокулай вазият вужудга келди, уз вактида юкори даражада карор кабул килишни талаб килади.

Айдар-Арнасой куллар тизимининг хозирги холатини экспедиция тадкикотлари материаллари асосида тахлил килиш шуни курсатдики, 2006 йилда бошланган сув омборлари сув сатхини пасайтириш боскичи ва кулларда сувдан фойдаланиш хусусияти сув омборлари ва кушни худудларнинг экологик холатининг ёмонлашувининг аник белгилари билан бирга келади. Бу кул суви шурланишининг боскичма-боскич купайиши, балик махсулдорлигининг пасайиши, дренажланган тубининг бузилган майдонларининг шаклланиши ва кирFOкларнинг шурланиши билан тавсифланади.

ХУЛОСА

Куллар тизимининг турли кисмларининг сув балансини тартибга солишнинг турли хил вариантларини тахлил килиш, урганиш ва амалга ошириш мухимдир.

ААКТ сув баланси куллар тизимига кириш ва чикиш сувларига боFлик холда узгариб туради.

Тадкикот ишларида 2004-2018 йиллар оралотида куллар тизимининг сув баланси урганилди.

ААКТ га 2004 йилда кириш сувлари микдори 5075,5 млн.м3, чикиш сувлари 3971,0 млн.м3, баланс микдори +1104,5 млн.м3, 2006 йилда кириш сувлари микдори 2473,1 млн.м3, чикиш сувлари 4240,2 млн.м3, баланс микдори -1767,1 млн.м3, 2008 йилда кириш сувлари микдори 3812,8 млн.м3, чикиш сувлари 4398,0 млн.м3, баланс микдори -585,2 млн.м3, 2010 йилда кириш сувлари микдори 3702,1 млн.м3, чикиш сувлари 4504,7 млн.м3, баланс микдори -802,6 млн.м3, 2012 йилда кириш сувлари микдори

4573.2 млн.м3, чикиш сувлари 4369,8 млн.м3, баланс микдори +203,4 млн.м3, 2014 йилда кириш сувлари микдори 2949,3 млн.м3, чикиш сувлари

4454.3 млн.м3, баланс микдори -1505,0 млн.м3, 2016 йилда кириш сувлари микдори 3098,2 млн.м3, чикиш сувлари 4275,6 млн.м3, баланс микдори -

1177.4 млн.м3, 2018 йилда кириш сувлари микдори 3035,4 млн.м3, чикиш сувлари 4400,5 млн.м3, баланс микдори -1365,1 млн.м3 ни ташкил этган.

Куллар тизими сув балансига таъсир этувчи асосий экологик омиллар Сирдарё сувининг Чордара сув омбори оркали куйилишининг йиллар давомида узгариб туриши, куллар тизими сув юзасидан атмосфера хавосига буFланиш юкорилиги кириш сувларидан чикиш сувларининг ошиб кетишига олиб келади. Натижада куллар атрофидаги майда сув

х,овузчаларидаги сув буFланиб, шурхок майдонларининг купайишига олиб келади ва экологик вазият ёмонлашади.

Использованные источники:

1. Ежегодник качества поверхностных вод и эффективности проведенных водоохранных мероприятий на территории деятельности Главгидромета за 2007 год. Ч. 1. - Ташкент, 2008.

2. R. Kulmatov, Abdurazok Taylakov, Sayidjakhon Khasanov. Investigating and evaluating the dynamics of change in water resources of the Aydar-Arnasay Lake system in Uzbekistan. Environmental Science and Pollution Research https://doi.org/10.1007/s11356-020-11959-7. (инглиз тилида)

Горелкин Н.Е. Никитин А.М. Водный баланс Арнасайской озерной системы // Тр. САРНИГМИ 1976. -Вып. 39 (120). -С. 76-93. Н.Верещагина и други. Основные факторы, влияющие на экологическое состояние Айдаро-Арнасайской системы озёр и территории вокруг нее. Экологический вестник №8. 2013, стр. 11-13.

В. С. Вуглинский, И. П. Албул. Методика расчета испарения с водной поверхности по данным наземного испарителя ГГИ-3000. Вестник СПбГУ. Сер. 7. 2016. Вып. 3. Стр 118-128. Санкт-Петербургский государственный университет, Российская Федерация, 199034, Санкт-Петербург, Университетская наб., 7-9.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.