Научная статья на тему 'ⅤⅢ-ⅩⅢ АСРЛАРДА ЎЗБЕКИСТОН МЕЬМОРИЙ БЕЗАКЛАРИДА ГИРИҲ ВА МУҚАРНАСЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИ'

ⅤⅢ-ⅩⅢ АСРЛАРДА ЎЗБЕКИСТОН МЕЬМОРИЙ БЕЗАКЛАРИДА ГИРИҲ ВА МУҚАРНАСЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
136
43
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
Протогирих / протомуқарнас / ислом ренессанси / гирих / муқарнас / хазорбоф / баннои / визуал иллюзия / “тўртбурчак асосли” муқарнаслар / полигонал тўр / равоқ / гумбаз / бағал / изора / шамс / косаги / пояги

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Шахбоз Шухратович Мустафоев

Мақолада ⅤⅢ-ⅩⅢ асрларда Ўзбекистон меьморий безакларида гириҳ ва муқарнасларнинг илк “прото” кўринишлари, структуравий тузилиши, шаклланиши, тадрижий ривожланиши, турлари ва даврий ўзига хослиги тадқиқ этилиб, умумий натижалар жамланган ҳолда махсус жадваллар кўринишида тизимга солиган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ⅤⅢ-ⅩⅢ АСРЛАРДА ЎЗБЕКИСТОН МЕЬМОРИЙ БЕЗАКЛАРИДА ГИРИҲ ВА МУҚАРНАСЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal / ISSN 2181-063X Volume 3 Issue 3 / September 2022

VIII-XIII ACP^AP^A Y3EEKHCTOH MEbMOPHH EE3AKtfAPH^A rHPHX, BA MY^APHAC^APHHHr mAK^^AHHmH

Шахбоз Шухратович Мустафоев 1993 shaxboz3991 @gmail .com Санъатшунослик институти

Аннотация: Маколада УШ-ХШ асрларда Узбекистон меьморий безакларида гирих ва мукарнасларнинг илк "прото" куринишлари, структуравий тузилиши, шаклланиши, тадрижий ривожланиши, турлари ва даврий узига хослиги тадкик этилиб, умумий натижалар жамланган холда махсус жадваллар куринишида тизимга солиган.

Калит сузлар: Протогирих, протомукарнас, ислом ренессанси, гирих, мукарнас, хазорбоф, баннои, визуал иллюзия, "туртбурчак асосли" мукарнаслар, полигонал тур, равок, гумбаз, багал, изора, шамс, косаги, пояги.

EVOLUTION GIRIHS AND STALACTITES IN THE ARCHITECTURAL DECORATION OF UZBEKISTAN IN THE VIII-XIII CENTURIES

Shakhboz Shukhratovich Mustafoev 1993shaxboz3991 @gmail.com Institute of Art Studies

Abstract: The article discusses the first types of "proto" girihs and stalactites. Furthermore, studied the structure, formation, evolutionary development, classification, and periodic characteristics of girihs and stalactites in the architectural decoration of Uzbekistan in the УШ-ХШ centuries. In the final part of the article, there were created special tables to compare the structure of girihs and stalactites.

Keywords: Protogirikhs, protostalactites, Islamic renaissance, girih, muqarnas, hazarbaf, banna'i, optical illusion, muqarnas of the "square-rhomboid type", polygonal grid, vault, dome, squinch, socle (architecture), shamseh, taseh (kosagi), parak (poyagi).

Араблар истилосидан сунг Марказий Осиё хусусан Узбекистоннинг усимликсимон - "ислимий", геометрик - "гирих ва муцарнаслар" ва "эпиграфик " ва бошка йуналишдаги архитектура безакларида йирик бурилишлар кузатилди. Маколада илк ислом даврида гирих ва мукарнасларда кечган узгаришлар, тадрижий ривожланиш боскичлари, гирих хамда мукарнасларнинг турлари тадкик этилди.

TaAK^Kpraap нaтижacидa мaълyм бyлишичa Л.И. Рeмпeлъ[18] xдмдa Г.Â. Пyгaчeнковa[17] Mapкaзий Оcиëнинг VIII-XIII acpлap мобaйнидa ^чтан мaдaний тypмyш тapзи Ba вoкeликдaн кeлиб чикдан xpлдa 6у дaвpни уч бocкичгa булиб ypгaнишни тaклиф этaди. Олимлapнинг илмий тaжpибacигa твянган xpлдa бу дaвp оpaлиFидa шaкллaнгaн гиpих x,ai^a мyкapнacлapнин тaдpижий pивожлaниш боcкичини 1 - жадвал миcолидa уч бocкичгa булиб, yлapнинг pивожлaниши, тузилиши, тжбини Ba узига xoc томонлapини инобaтгa олгад xpлдa шapтли Fypy^rapra aжpaтдик.

1-жадвал

VIII-XIV AŒnAPflA УЗБЕКИСТОН МЕЬМОРИИ БЕЗÂKЛÂРИДA ГИРИД X,AMДÂ MУK;AРНÂСЛAРНИНГ ШÂKЛЛAНИШИ

Боодич^

Бо^ич^!

Бо^яч-Ш

VIII - К acp ypTacm^a

IX acp ypтacи - X acp

XI - XIV acpлap

Пpoтoгиpиxл ap

Пpoтoмyкapнacл ap

Гиpиxлap,

Пpoтoмyкapнacлap

Гиpиxлap

Myrçapra^ap

Kaтaкли тypлap тaянгaн

Гумб&зости кoнcтpyкциялap и(пpoто-мyкap-нacлap миcoлидa)

"xaзopбoф" ycyлидaги Ba "^o^a" acocли гиpиxлap

БaFaл кoнcтpyкциялapидa

"xaзopбoф" ycyлидaги Ba '^o^a Ba полиго^л" acocли гиpиxлap

I.1. тypдaги "тypтбypчaк

aco^rf' мyкapнacлap

I.1. (ПГ).

I.2. (ПМ).

П.1. (Г).1

П.3.(ПМ).

Ш.1. (Г).

Ш.3. (M).

"№ 36 кaлъa", Бepкyт кaлъa Bogara, Хopaзм.

Сoмoнийлap мaкбapacи. Бyxopo, К-X a.

Сoмoнийлap мaкбapacи, Бyxopo. К-X a.

Mинopaи ^лон. Бyxopo, ХП-

a.

Узгян мaкбapacи. E^Fro^TO^ XI-XI! a.

П.2. (Г).

П.4. (nM).

Ш.2. (Г).

Ш.4. (M).

Уймa гaнч. Вapaxшa. VП-VШ a.

Кда-Kиз,Tepмиз, IX a.

Aфpocëб гашли. Сaмapкaнд. X-XI a.

Дeггapoн мacжиди. Хaзopa к., Kapмaнa. X-X a.

Пянно №11. Tepмиз-шoxлap capoи, ХП a.

Рaбoти Maлик минopacи. Kapмaнa. К a.

Бощич-I, (^Ш - Xаср уртасигача)дa Apaблap бocкинидaн cy^ мaълyм BaKT мoбaйнидa шaxдpcoзлик Ba кypилишнинг пacaйиб кeтиши Ba бошкд oмиллapнинг гeoмeтpик бeзaклapгa тaъcиpи ypгaнилди. Бу дaвpгa оид гeoмeтpик бeзaклapни гиpиxлap тypкyмигa киpитиш мушкул булиб, cтpyктypaвий жиx1aтдaн "кaтaкли

1 Maзкyp жaдвaлдa куйидвги шapтли parça^ap Ba киcкapтиpишлap киpитилгaн: I, П, Ш - К^йд этилгaн тypлap paKa^; 1, 2, 3 Ba х. - Typra оид гypyxчaлap parçam; (Г) - Гиpиxлap; (M) - Myrçapra^ap; (ПГ) - npoTorapm; (nM) - npoтoмyкapнac.

турларга таянган" 1.1. (ПГ). куринишидаги "протогирих"лар сарасига киритиш мумкин (1-жадвалга каранг). Таъкидлаш жоизки Илк урта асрлар протогирихлари Антик давр протогирихлардан[18] катта фарк килмайди ва асоси полиганал катакли турларга таянади (миср учбурчаги, квадрат ромб ва б.).

Улар асосан VI-VIII асрларга тегишли сарой ва кушкларнинг ички ва ташки безакларида ганч хамда хом гишт ("чекма" ва "кесма"[13] куринишида) ашёларида кенг кулланилган. Техник жихатдан услубни бугунги кунда Бухоро-Самарканд ёгоч хамда ганчкорлик мактабларида кенг кулланиб келинаётган "заминкори" ва "занжира" услубларига таккослаш мумкин[19]. Шу уринда такидлаш жоизки, айнан шу услубдаги протогирихлар Узбекистон архитектурасида Х1Х-аср охири, ХХ-аср бошларигача хашаматли дала-ховлилар ва кушклар деворини безатишда асосий безак услуби хисобланган[10: (30)].

Шу билан бирга, протогирихлар нафакат меъморий безаклар, балки амалий санъат асарларида хам кенг кулланилган ("учоцлар", "дастархонлар"[18; 8]). Бу эса безакларнинг нафакат амалий санъатдан меъморчиликка, балки унинг акси куринишида бир гурухдан иккинчи гурухга утиб келганинига далолат беради.

Меъморликда диний иншоатларнинг кайта мослаштирилиши, буддавийлик эхромларидаги мехроблардан хайкалларни олиб ташланиши масжидлардаги мехробларнинг ривожланишига замин яратган булиши мумкин.

Модуль[14] тизимига асосланиб, хона юзаларининг хажмий кенгайиши, томёпма курилмаларида "равоц", "гумбаз" хамда "багал" конструкцияларининг кенг кулланилиши, мукарнасларнинг шаклланишига асос яратган. Илк протомукарнаслар иншоатларнинг багал кисмидан келиб чикканлиги, уларнинг илк куринишлари функционал булгани Г.А. Пугаченкова ва X,. Казампур[3] тадкикотларида аникланган. Багал ва гумбазости курилмаларида мукарнасларнинг илк куринишлари - "протомукарнас"ларнинг ривожланишини калъа "№ 36", Сомонийлар макбараси ва Деггарон масжиди багал курилмалари мисолида кузатиш мумкин (1-жадвалдаги "Босцич-I" ва "Босцич-И"ларга царанг).

Босцич-11, (IX аср уртаси - X аср). Бу даврда мамлакатнинг Багдод халифалари хокимиятидан озод булиши, махаллий феодал давлатчиликнинг мустахкамланиши, шахарсозлик, курилиш ва безак санъатига булган узгаришлар (Сомонийлар давлати мисолида), даврда узига хос "ислом ренессанси" вужудга келганидан далолат беради.

Тадкикотлар шуни курсатадики, хар бир давр безак турларини нисбий жихатдан ундан аввалги давр безаклари билан киёсий боглаш мумкин. Шу уринда Боскич-II "прото"гирих ва мукарнасларини бундан аввалги давр безаклари билан узвий богликлигини курсатди.

rnpExnapga 6yHgaH aBBanrn gaBp ycny6nra Ta^HraH AHrn KypHHHmgarH MetMopnft maKn-maMonnnapra эгa ycny6nap aHnKgaHn6, ynapHn 1-^agBan acocnga mapran paBHmga II.1. (r). Ba LL.2. (r).ge6 HoMnagnK.

ByHga II.1. (r). rypyx rupuxnapuHHHr reoMeTpnK acocu WKopuga aHTu6 yTunraHugeK nonnroHan Typgapra TaaHn6, FnmTKopnga aHtaHaBHH ycTa3ogagap TOMOHugaH "xa3op6o$" ge6 wpuTHnumu aHHKgaHgu. YnapHH Kenn6 HHKum acocuHH "AHdpoHoe"[18] Tunugaru TyKHManunuKKa oug 6e3aKgap -"npoTorupuxnap" 6nnaH 6oFgam MyMKKH, aMMO 6y gaBpra Kenn6 Kypunamga nnmraH FnmTHEHr кy.мaннпнmн ynapHKHr 6agннн-кoмnoзнцнoн eHnMngaru ^apKHK CoMOHMHnap Ba 6omKa FnmTEH KMoparaap Mnconnga AKKon HaMoeH этмoкga.

II.2. (r). rнpнxпapннннr reoMeTpnK acocn aHHa MypaKKa6 6ynn6 "gonpa Ba nonnroHan" TypnapgaH ^oftganaHraH xogga Ty3nm xaMga Taxing этнm MyMKKH. Ygap rnpExnapHMHr 3aMoHaBEH KypEHnmnapKra akuh Ba rnpExnapHMHr khk BaKMnnapn gecaK My6ogaFagaH xonn 6ynMaHgn.

By rypyxra MaHcy6 reoMeTpnK Tax6nHnap кy.мaннпнmн ^uxargaH acocaH KHTeptep 6e3aKnapnga raHH[6] Ba my Ka6n MMmoK Kypunnm MaTepnannapnga KeHr KynnaHnnraH. TeoMeTpnK acocn acocaH 3, 4, 6, 8 Ka6n MyHTa3aM nonnroHnapra KypnnraH. Mncon TapnKacnga A$pacne6, TepMro[5] Ka6n moxgap capoHngaru raHHKopn ycny6nra MocgaHraH Mexpo6, "w3opa"[13] Ba 6omKa apxETeKTypaBEH KucnMnap mygap ^yMnacngaHgnp.

TeoMeTpnK Taxing Hara^a^-pura^] acocnaHn6, 6y gaBpgapra ong rnpExnapHn Y36eKncToH xygygngarn maKggaHraH rnpExnapHEHr ehk KypEHnmnapn cn^arnga KaHg этgнк. OnKpEMroHKHr acocnfi ca6a6napn KyHngarnHa rooxnaHagn:

- rnpExnapHn тyзнпнmн ^nxargaH MypaKKa6, цнpкyп epgaMnga тyзнпн6, KaTaKnn ycgy6gaH ^oftganaHnnraH, reoMeTpnK кoнyннaтпap(cнммeтpнa, accnMeTpna, puTM Ba 6.)ra TynnK Ta^HraH (2-^adea^);

2-wadean

"BOCKUH-H" rupuxgapuHuHr CTpyKTypacu

IX acp ypTacu - X acp

II.1. (T). KaTaK^u acocgaru rupuxgapu

II.2. (T). goupa acocura Ty3u^raH rupuxgap

CoMoHungap MaK6apacu, Byxopo IX-X a. "Xa3op6o$" ycgy6uHuHr urn KypuHumgapu. ffl.ffl. MycTa^oeB Taxgugu.

A$pacue6 naHegu, CaMapKaHg X - a. H.H. PeMnegb acocuga Ty3u^raH Taxgug

- гирихсозликда "таксим"ни геометрик конуниятларга таянган холда йирик полигонал юзаларни кичик полигонал юзаларга булиш оркади бажарилганлиги 2- жадвал (П.2. (Г). доира асосига тузилган гирихлар) мисолида яккол намоён булади;

- гирих таксимлари бурчагида жойлашган турли шаклдаги мунтазам полигонлар( "шамс")нинг узаро ритмик богланиши, бу даврларда гирихларни тузиш тамоили тулик шаклланиб булганига далолат беради.

Мавжуд археологик артефактларга таянсак, Якин Шарк[1] худудларида гирихларни тузиш Узбекистон худудига нисбатдан эрта ривожлангани^НЫХ асрларда)кузатилди. "Боскич-П" гирихлари полигонлари ичидаги ислимий безакларнинг стилизацияси узига хос булиб, анологик жихатдан Якин Шарк худудларида[1] шаклланган безакларга анологик жихатдан якиндир. Мавжуд далилларга таянсак, П.2. (Г). гирихлари услуби якин шарк мамлакатларидан кириб келган булиши мумкин.

"Боскич-П" "протомукаранслар"ига назар ташласак, тузилиши жихатидан содда ва "Боскич-Г'да келтирилган багал конструкцияларининг ривожланган куринишидир. Бу боскичда протомукарнасларнинг ривожланиши ривожланишисуст булсада, уларнинг ривожланиш жараёнидаги икки мухим куриниши кайд этилди (шартли равшда уларни 2-жадвал асосида И.3.(ПМ)., II.4. (ПМ). деб номладик).

П.3.(ПМ). протомукарнасларининг умумий тузилиши сифатида Сомонийлар, Араб Ота макбарларининг багал конструкцияларини мисол сифатида келтириш мумкин. Тахлилий жихатдан асоси("тахбини") мунтазам учбурчакка таянган холда, ритмик равишда багал марказидан икки "косаги "га ажратилган содда шаклда тузилган (1-жадвал, П.3.(ПМ).га царанг). Шу соханинг етук мутахасислари[16] фикрига таянсак, айнан багал курилмалари мукарнасларни келиб чикишига замин яратган деган фикр тугридир (1-3 жадвалларга каранг). Курилишда пишган гиштнинг ишлатилиши эса уларнинг ривожланишига янада катта таъсир утказгани мавжуд тарихий йдгорликлар мисолида яккол кузга ташланади.

Фикримизнинг яна бир тасдиги шу даврнинг охирги боскичларида шаклланган II.4. (ПМ). Деггарон[12] масжидининг (Х-Х1 а.) багал курилмалари мисолида кузатиш мумкин. Уста мукарнас тахбинини тузишда гирихсозликда кулланиладиган усулдан фойдаланган холда йирик полигонларни кичик полигонларга булиш оркали бажарган. Бунда мунтазам учбурчак асосили багал курилмаси кичикрок туртбурчакларга хамда учбурчакларга колдиксиз булинган. Таъкидлаш жоизки бу протомукарнасларда марказий элемент - "шамс" тулигича шаклланмаган булишига карамай, бу турдаги протомукарнасларда "косаги" ва

"пояги " элеметар мавжуд хамда тузилиши жихатидан содда "кубистик" шакл-шамоилга эга.

Босцич-Ш, (XI - XIV асрлар). Мамлакатда ижтимоий тузумнинг тулик гуллаб-яшнаши, илм фан ривожланиши, мугуллар истилосига кадар булган даврда шахарсозлик хамда меъморчиликнинг энг юкори чуккисига чикиши, геометрик безакларнинг узига хослиги - Хоразм, Мовароуннахр ва Хуросон меъморий мактаблари мисолида[17] тадкик этилди.

Бу давр гирих хамда мукарнасларининг структураси бундан аввалги мавжуд геометрик безаклардан кескин фарк килиб, бу узгаришларга турли омиллар сабаб булган булиши мумкин. Масалан: иктисодиёт, илм фан, технология ва курилиш материалларидаги кескин бурилиш, хусусан ташки ва ички безакларни безашдаги услублар ва архитектуравий мактаблар шулар жумласидандир.

Экстеръер безакларида пишган гишт ("хазорбоф" усулнинг ривожланиши), уйма терракота, кейинчалик сирланган кошин булаклаларидан (ХП-асрларда) ва кошинбуруш(мозаика, XIV-асрларда) услубидан кенг фойдаланилгани кузатилса, интеръер безакларида ганч, пишган гишт ва кошин турларининг кенг кулланилгани, худудий узига хослик - меъморий мактаблар (Шимолий Хуросон, Мовароуннахр ва Хоразм) мисолида архитектуравий ёдгорликларда яккол кузга ташланади.

Турар жой меъморчилигида, хусусан кушкларда эса асосан хом гишт, пахсали конструкциялар кулланилган булиб, бу турдаги иншоотларда асосан "Боскич-I" "протогирих"ларига хос безак турлари кулланилгани В.Л. Воронина[10] тадкикотларида уз аксини топган.

Бу даврларда меъморий ёдгорликлар типологик асоси Шимолий Хуросон, Мовароуннахр хамда Хоразм мактаблари куринишида туслансада, гирихсозликда бу жараён икки йирик гурух: "хазорбоф" ва "доира ва полигонал" асосли гирихлар куринишида намоён булади. Таъкидлаб утиш жоизки шу уринда фикримиз оркали гирихларнинг геометрик асоси назарда тутилмокда, уларнинг стилистик жихатдан амалий санъат турларида кулланилиши алохида илмий изланишларни талаб этади.

Боскич-Ш гирихларида хам Боскич-П анъаналарига содик колган холда "катакли турларга таянган" хамда "доира ва полигонал" асосдаги гирихларни тузиш давом эттирилган булиб, аммо тузилиши жихатдан бирмунча мураккаб бадиий ечим топган. Тадкикотимизда 1 - жадвал асосида уларни шартли равишда Ш.1.(Г). ва Ш.2. (Г). гурухларидаги гирихлар сифатида кайд этдик.

Боскич-Ш гирихларининг утган боскич гирихларидан фарки куйидагича. Кулланилиши жихатдан Ш.1.(Г). ва Ш.2. (Г). гирихлари обидаларда нафакат икки улчамли юзаларда (изора, девор ва б.), балки уч улчамли фазовий констркцияларда хам (губаз ости конструкциялари, устунлар ва б.) кулланила

бошланган. Жумъа массжиди устунлари (Хоразм)[9], Султон Санжар гумбази (Марв, Туркманистон), Узген макбарасининг кириш равоки (Киргизистон), Турабек Хоним гумбазидаги (Кухна Урганч, Туркманистон) гирихлар фикримиз мисоли сифатида келтириш мумкин.

Ш1.(Г). (катакли) гирихлар асосан йирик девор юзаларини коплашда кенг кулланилган булиб, "хазорбоф" усулининг ривожланган куринишидир ва айнан "хазорбоф" туридаги гирихлар Темурийлар даврига келиб "банной' гирихларини шаклланишига замин яратгани Улугбек мадрасалари хамда бошка ёдгорликлар девор юзаларидаги гирихлар мисолида кузатилади.

Бу гирихларнинг утган даврлар геометрик безакларидан асосий фарки, гирихларнинг геометрик конуниятларни камдак-кам холда бузгани ва мураккаб тузилганлигидадир. Уларнинг базилари мураккаблиги жихатдан хаттоки Темурийлар даврида тузилган гирихлардан колишмайди. Ш.2.(Г). гурухидаги гирихлар тахбинлари турли курилиш материалларда куллаш мумкин булиб, асосан 3, 4, 5, 6, 8, 10, 12 йулдузли комбинацияларда узининг мукаммал ечимини топади.

Л.И.Ремель[18] бу даврга оид гирихларнинг геометрик асоси усталарнинг меъморий обидаларда олиб борган эксперементал амалий фаолияти натижалари махсули деб хисоблайди, аммо фикри ожизимизча бу гипотеза мавхумдир. Унинг кисман тугрилиги бу давр гирихларида "Ижодий ёндашув ва визуал иллюзия"га асосланган гирихларнинг[18: (96)] хам учраши булса, гипотезанинг хатолигини эса бу даврларда аник фанлар ривожига улкан хисса кушган комусий математик олимлар рисолалари мисолида изохланади.

Даврнинг яна бир узига хос томониларидан бири гирихсозликда "иллюзион ёлгон"га асосланган гирихларнинг учраши. "Ижодий ёндашув ва визуал иллюзия "га асосланган гирихлар куринишидан асоси мураккаб математик айниятлар заминида тузилганга ухшасада, усталарнинг оптик иллюзиани амалиётда мохирона куллагани нафакат бизни, балки хорижнинг етук математик олимларини хам бирмунча уйга солиб келмокда. Бу гирихларда мунтазам полигонал юзалар ва геометрик конуниятлар (симметрия, ассиметрия, ритм) бузилмаган ухшасада, аммо замонавий компютер дастурлари уларнинг мунтазам полигонал юзаларида бирмунча чузилиш(деформация) мавжудлигини курсатади. Тахлилларимиз эса бу турдаги аксар гирихлардаги полигонал юзаларни чузмасдан бажариб булмаслигини курсатди. Бундан ташкари бу гирихларинг ички элементларида куплаб ассимериялар кузатилиб, жараённи амалиётда устанинг янгилик киритишга уринишлари, уларни тузишда баъзи усулларни етарлича шаклланмаганлиги билан изохладик.

"Иллюзион ёлгон"га асосланган гирихларда 5, 7, 9 ва бошка ток сонли полигонал купбурчаклардан фойдаланган холда тузилиб, бу комбинациялардан

^onganaHraH xpnga rupuxnap Ty3um xaTTOKH SyryHru KyH ycTanapu yHyH x,aM KaTTa MyaMMonapgaH Supu SynuS KenMOKga. "naHHO №13", "naHHO №14" (TepMH3 moxnap capoHH, XII- a.) [18: (96)], MaroKH Attoph rupuxnapuHH (Eyxopo, XII- a. ®:aHySHH nemTOKgaru MyKapHac xomuflcu) mhcoh TapuKacuga KenTHpum MyMKHH.

By gaBp My^apHacnapura TyxTancaK, ynapga Kyftugaru puBO^naHumnap Kaftg этнпgн. By gaBpra KenuS MyKapHacnapHHHr hhk maKrnaHraH KypuHHmu aHHKgaHuS, hkkh SocKUHgaru rypyxra a^parnngH Ba maprau paBHmga III.3. (M). xaMga III.4. (M). geS SenrunaHgu.

111.3. (M). My^apHacnapu WKopuga caHa6 yranraH "npoTOMyKapHac"napgaH KecKUH $apK Kunagu. YnapHHHr acocu xaM aBBanru gaBp npoTOMyKapHacnapu KaSu 6aran KOHCTpy^uflnapuga maKrnaHraH Syncaga, TypTSypHaK Ba yn6ypnaKnapra TaflHraH xpnga KocarunapHHHr 3aMOHaBHH MyKapHac эпeмeнтпaрнгa yxmamnurugagup (paBOKcuMOH maKnra эгa). By My^apHacnapga 3aMOHaBHH My^apHacnapga MaB^yg эпeмeнтпaр Sopnurura KapaMacgaH, ynap KypuHumu ^Hx,argaH Tyna maKnnaHraH My^apHacnap capacura Kupagu.

111.4. (M). rypyxu My^apHacnapuHHHr KOHcTpy^Hflcu TynaKOHnu maKmaHuS, TapKuSun KucuMnapuga "косаги", "noxeu" Ba "maMc"napgaH Tammn TonraHH Ky3aTunagu. YnapHHHr TaxSuHH "TypTSypHaK acocnu" nonuroHan W3anapgaH TamKun TOnraH SynuS, acOcaH nemTOK xaMga mapa^anapga KeHr KynnaHunraH xaMga yH ynnaMnu w3anapga TaKpopnaHyBHH SnoKnapgaH TamKHn TOnraH. XH - XIV acpnapga III.4. (M). Typugaru MyKapHacnapuHHHr caKgaHuS KonraH KypHHHmnapHHHHr aKcapu, KyxHa YpraHH, xycycaH Xopa3Mmoxnap xygygura Tyrpu Kenumu aHHKgaHgu. YnapHHHr TaxSuHH KBagpaT, pom6, yHSypHaK, "окmaгонa^"(caккнз Kuppanu nonuroH) acOcra эгa SynuS, TaxSuHH 80% xpnarga KOnguKcrogup (3-^adeama bppa^) [3].

Xynoca KH^aguraH SyncaK VIII-XIII acpnapga Y3SeKHcTOH MetMopuH 6e3aKnapuga rupuxnap yH SocKHHga puBO^naHuS, Shphhhh sockhh (bockhh-i) rupuxnapu acocu KaraKnu Typnapra TaflHraH cOgga KypuHumra эгa npOTOrupuxnapgup. Hkkhhhh Sockhh (Bockhh-II) rupuxnapu hkkh KypHHHmga Phbo^hbhhS, SupuHHHr acocu "KaraKnu Typnapra TaflHraH" ("xa3oaSo$") ycynga Synca, hkkhhhh rypyx acocu эca "goupa Ba nonuroHan" Ty3unumga puBO^naHraHH aHHKgaHgu. Yhhhhh puBO^naHum SocKHHura (Bockuh-III) oug rupuxnap xyggH hkkhhhh Sockhh rupuxnapu KypuHumuga ("KaTaKnu" Ba "goupa Ba nonuroHan" acocnu) KypuHumga maKnnaHuS, ynapgaH ^apKgu paBumga reoMeTpuK eHHMHHHr MypaKKaSnamraHH SunaH H3oxnaHagu.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

MyKapHacnapHHHr Ty3HHHmura KenaguraH SyncaK, hhk puBO^naHum gaBpuga (Bockhh-I) ynap cogga - "npoTo" KypuHumga ryMSa3ocTH Saran кoнcтрyкцнflпaрнga maKmaHuS, KOHcTpyKTHB ^H^aTgaH ^yнкцнoнaп SynraH. KeHHHHanuK (bockhh-h), Saran w3anapuga rumTnapHH geKopaTHB HHFHnumH ynapHHHr MyKapHac cu^aTuga

ривожланишига замин яратган, аммо тадрижий ривожланиш натижасида "протомукарнас"лар узининг функционал хоссаларини кисман йукотиб Боскич-III да мукарнас куринишида декоратив максадларда кулланила бошлаган. Бугунги кунгача сакланиб колган меъморий ёдгорликларда мукарнасларнинг илк куринишлари Работи Малик карвонсаройи мезанаси, Бухородаги Номозгох масжиди мехроби, Магоки аттори масжиди пештоки ва Кухна Урганч худудидаги куплаб иншоатларининг турли кисимларида аникланди.

Геометрик тахлил натижаларига таяниб, IX- аср охири XV- аср бошларигача Узбекистон меъморий ёдгорликларида кайд этилган мукарнас турларини, уларнинг геометрик асосидан келиб чиккан холда шартли равишда 1.1. турдаги "туртбурчак асосли " мукарнаслар деб номладик (1-3 жадваллар).

Натижалар шуни курсатдики, 1.1. турдаги "туртбурчак асосли" мукарнаслар X-XIV асрлар мобайнида шаклланиб, Марказий Осиё мукарнассозлигида кенг кулланилган. Бу мукарнаслар тахлилий жихатдан мукаммал булиб, тахбинларида геометрик конуниятларнинг бузилиши кенг куламда кузатилмайди. Тахбинларини аналогик киёслаш натижасида, бу турдаги мукарнаслар Хоразмшохлар давлати худудларида кенг ривожланиб, бугунги кундаги Туркия сархадларигача оммабоп таркалгани аникланди. Бундан ташкари бу турдаги гирихлар бир вактнинг узида икки карама-карши географик худудларда Хоразмшохлар давлати ва Якин Шаркдаг Ирок, Сурия ва Шимолий-шаркий Мисир худудларида бир вактнинг узида шаклланганлиги аникланди.

3-жадвал

УРТА ОСИЁДА МУКАРНАСЛАРИНИНГ ТАДРИЖИИ РИВОЖЛАНИШИ IX-XIV АСРЛАР. БАГАЛ КУРИЛМАЛАРИ МИСОЛИДА. 1.1. ТУРДАГИ "ТУРТБУРЧАК АСОСЛИ" МУКАРНАСЛАР

IX-XIV асрлар

ХП - аср

XV асрлар боши

V- аср

Миён Бобо макбараси. Туркманистон

Арслан - II макбараси. Кухна Урганч, Туркманистон

Мазлум Сулу макбараси. Миздакхон, Нукус

"Усто Али Несефи" макбараси. Шохи Зинда, Самарканд

Oonga^aHH^raH agaSneT^ap

1. Bonner, Jay (2017). Islamic geometric patterns: their historical development and traditional methods of construction. New York: Springer.

2. Hamidreza Kazempour. (2016). The Evolution of Muqarnas in Iran from Pre-Seljuk to Ilkhanid Period. Supreme Century.

3. Mustafoev Sh. Sh. (April 7, 2022). Evolution and geometric analysis of stalactites in Uzbekistan 9th-14th centuries (based on squinches). // History of architecture and conservation in Transoxiana (Maveraunnehir). International online symposium Proceeding's book. Yeditepe University, Faculty of architecture. Istanbul. p. 67-77.

4. Мухаммад Наршахи. История Бухары. Перевод: Л. Лыкошына., под редакцией В.В. Бартолъда. Тошкент, 1897.

5. Ахраров И.Е., Ремпель Л.И. Резной штук Афрасиаба. Изд. литературы и искусства им. Гафура Гуляма. Т., 1971.

6. Беленицкий А.М., Бентович И.Б., Большаков О.Г. Средневековый города Средней Азии. Наука. Л., 1973.

7. Булатов М.С. Геометрическая гармонизация в архитектуре Средней Азии IX-XV вв. (историко-теоретическое исследование). Наука. М., 1988.

8. Веселовский Н.И. 1930- йилларда Мирзо Бухоридан Эрмитаж фонди учун стиб олинган Самарканд "учокдари" Эрмитаж. Санкт-Петербург. Инв. № СА-3176; № АФР-2837; № СА-1678; № СА-13888; № АФР-5733; № АФР-1846; № АФР-1867.

9. Воронина В.Л. Конструкция и художественный образ в архитектуре востока. "Стройздат" М., 1977.

10. Воронина В.Л. Народные традиции архитектуры Узбекистана. Архитектура иградостроительство. М., 1951.

11. Воронина В.Л. Народные традиции архитектуры Узбекистана. Архитектура иградостроительство. М., 1951.

12. Засыпкин Б.Н. Архитектура Средней Азии. М., 1948. С. 36. Рис. 21.

13. Зохидов П.Ш. Меьмор олами. ^омуслар бош тахририяти. Тошкент, 1996.

14. Крюков К.С. Модуль в памятниках средневекового зодчества. // Архитектурное наследство. Вып. 17. М., 1964.

15. Ноткин И.И. Архитектура Средней Азии XIII-XIV вв., глава IV, Архитектура стран Средиземноморья, Африки и Азии. VI-XIX вв. // Всеобщая история архитектуры. Том 8. "Стройиздат" М., 1969.

16. Пугаченкова Г. А. Мавзолей Араб-ата // Искусство зодчих Узбекистана. «Zamon-Press-Info», Ташкент 2021.

17. Пугаченкова Г. А., Ремпель Л. И. История искусств Узбекистана с древнейших времен до середины девятнадцатого века. Искусство. М., 1965.

18. Ремпель Л. И. Архитектурный орнамент Узбекистана. История развития и теория построения. Гос. худ. изд. лит. УзССР. Ташкент, 1961.

19. tohctob C.n. no cnegaM gpeBHexope3MHHCKOH цнвнпнзацнн. H3gaTentCTBO AH CCCP. M., 1948.

20. rocynoBa M. A. EyxapcKaa mKona 3ognecTBa XV-XVII bb. (oco6eHHOcrn h gHHaMHKa pa3BHTua). Cn «MEGA BOSMA». CaMapKaHg, 2022.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.