Научная статья на тему 'АШУРАЛИ ЗОХИРИЙ ВА УНИНГ “ХУДОЁРХОН” НОМЛИ МАҚОЛАСИ'

АШУРАЛИ ЗОХИРИЙ ВА УНИНГ “ХУДОЁРХОН” НОМЛИ МАҚОЛАСИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
74
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ашурали Зохири / Маҳмудхўжа Беҳбудий / Мунавварқори / Абдулла Авлоний / Худоёрхон / Мусулмонқул. / Ashurali Zahiri / Mahmudhoja Behbudi / Munavvarkori / Abdulla Avloni / Khudoyarkhan / Muslimunkul.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — R. Ziyaev

Ушбу мақолада Ашурали Зохирий хаёт йўли ва фаолияти ҳақида сўз боради. Шунингдек у томонидан ёзилган “Худоёрхон” номли мақоласи орқали сўнгги Қўқон хонининг зиддиятли ва қарама-қаршиликларга тўла бўлган қисқача хаёти ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ASHURALI ZAHIRI AND HIS ARTICLE "KHUDAYERKHAN"

This article tells about the life path and activities of Ashura Zahiri. Also, through the article “Khudayerkhan” written by him, the brief life of the last Kokand Khan, full of contradictions and contradictions, is highlighted.

Текст научной работы на тему «АШУРАЛИ ЗОХИРИЙ ВА УНИНГ “ХУДОЁРХОН” НОМЛИ МАҚОЛАСИ»

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION 2022

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

АШУРАЛИ ЗОХИРИЙ ВА УНИНГ "ХУДОЁРХОН" НОМЛИ МАЦОЛАСИ

Рах,матулло Зияев

^укон шахар алломалар музейи мудири https://doi.org/10.5281/zenodo.6952594

Аннотация. Ушбу мацолада Ашурали Зохирий хаёт йули ва фаолияти уацида суз боради. Шунингдек у томонидан ёзилган "Худоёрхон" номли мацоласи орцали сунгги Куцон хонининг зиддиятли ва царама-царшиликларга тула булган цисцача хаёти ёритилган.

Калит сузлар: Ашурали Зохири, Маумудхужа Беубудий, Мунавварцори, Абдулла Авлоний, Худоёрхон, Мусулмонцул.

АШУРАЛИ ЗАХИРИ И ЕГО СТАТЬЯ «ХУДАЁРХАН»

Аннотация. В данной статье рассказывается о жизненном пути и деятельности Ашуры Захири. Также через написанную им статью «Худаёрхан» освещается краткая жизнь последнего кокандского хана, полная противоречий и противоречий.

Ключевые слова: Ашурали Захири, Махмудходжа Бехбуди, Мунавваркори, Абдулла Авлони, Худоярхан, Муслимункул.

ASHURALI ZAHIRI AND HIS ARTICLE "KHUDAYERKHAN"

Abstract. This article tells about the life path and activities of Ashura Zahiri. Also, through the article "Khudayerkhan" written by him, the brief life of the last Kokand Khan, full of contradictions and contradictions, is highlighted.

Keywords: Ashurali Zahiri, Mahmudhoja Behbudi, Munavvarkori, Abdulla Avloni, Khudoyarkhan, Muslimunkul.

КИРИШ

Ашурали Зохирий (1885-1937) атокли жадид маърифатпарвар, тилшунос, адабиётшунос олим ва журналистдур. У уз даврининг машхур маърифатпарвар адиблари Мунаввар кори Абдурашидхон угли, Чулпон, Абдулла ^одирий, Х,амза Х,акимзода Ниёзий ва бошкалар билан бир сафда туриб Туркистон халкларини асрий жахолатдан куткариш, уларни узлигини танитиш, бор куч ва матонатини сарфлаган фидоий инсон эди.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Ашурали Зохирий 1885 йили ^укон шахри якинида Ойимкишлокда дехкон оиласида таваллуд топган. Хат-саводни уз кишлогида бошлангич мактабда чикарган. Сунгра ^уконда Мухаммад Алихон мадрасасида тахсил олиб араб, форс тилларини, шариат илмини пухта эгаллаган. У уз кизикиши билан рус тилини хам урганган.

А. Зохирий 1907-1917 йиллар давомида ^уконда рус-тузем мактабида узбек тили ва адабиётидан дарс берган. У 1910 йилдан бошлаб матбуотда уз маколалари билан катнаша бошлади. Ёзган маколаларида жадидчилик харакатини йирик вакилларидан булган Махмудхужа Бехбудий, Мунавваркори, Абдулла Авлоний ва бошкалар билан хамфикр эканлиги сезилиб туради. А. Зохирий 1920 йилда Серикбой Окоев билан биргаликда "Туркий хрестоматия ва терма китоб" номли китобини нашр эттирди. Бу китоб уша вактда жадид мактабларини бошлангич укувчилари учун мулжалланган дарслик-кулланма эди. А.Зохирийнинг 1914 йил "Садоий Фаргона" газетасида эълон килинган "Она тили" маколаси унинг узбек тили ва адабиёти келажаги учун накадар жонбозлик курсатганлигига мисол булади. Ашурали Зохирий 1920 йили Абдулхамид Сулаймон

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION 2022

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

(Чулпон) билан биргаликда тузган "Адабиёт парчалари" номли дасрлик - хрестоматияни чоп эттирди. Бу китоб олий укув юрти талабалари учун мулжалланган булиб, унда куп асрлик узбек адабиёт тарихидан материаллар урин олган. Бу китобда бадиий асарлар билан бир каторда юртимиз тарихида алох,ида из колдирган айрим тарихий шахслар хдкидаги маколалар ана шундай маколалар жумласидандир. Бу макола китобнинг 179 -193-сах,ифаларида урин олган булиб "Тарихдан маълумот" деган изо^ билан эълон килинган. Маколада ^укон х,окимининг сунгги хукмронларидан бири Худоёрхон (1831-1882)нинг хукмронлик даври 4 боскичи булиб баён этилган. Албатта, макола совет даврида ёзилганлиги учун унда кисман совет даври хукмрон мафкурасининг таъсири сезилиб туради. Бирок шунга карамай муаллиф Худоёрхон фаолиятини холис ёритишга хдракат килган. Маколада Худоёрхон хукмронлиги 4 даврга булиб асосий вокеалар киска ва лунда баён килинган. Макола Худоёрхоннинг тахтга утирган вактидаги (1845 йил) вокеалардан бошланади. Муаллиф бу маколада Худоёрхон фаолияти хдкида узи туплаган маълумотлар хдмда Ибратнинг "Тарихий Фаргона" асаридаги материаллардан фойдаланган. Ундаги Худоёрхон билан акаси Маллахон уртасидаги муносабатлар тугрисидаги мулох,азалар, кипчок-киргиз вокеаси билан боглик айрим тафсилотлар бизга маълум булган бошка манбаларда учрамайди. Шунингдек, маколада айрим фактлар нотугри берилганлигини х,ам айтиб утиш жоиз. Масалан, маколада Худоёрхон вафоти 1899 йил деб нотугри курсатилган. Аслида Худоёрхон 1882 йилда вафот этган. Худоёрхон хдёти ва фаолияти хдкида куплаб илмий маколалар, рисолалар ёзилган. Уларнинг барчаси х,ам уз урнида фойдали. Ашурали Зох,ирийнинг бу мавзудаги маколаси х,ам мазкур тарихий шахс хдкида ХХ асрнинг биринчи чорагида шаклланган умумий фикрни ифодалайди. Унда олий укув юрти талабаларига бу шахсни кимлиги хдкида кискача маълумот бериш билан уларда юрт тарихига кизикиш уйготиш ният килинган.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Биз бундан салкам юз йил илгари эълон килинган бу макола жамоатчилик эътиборидан четда колаётганлигини назарда тутиб эски узбек ёзувидан жорий ёзувга угириб нашрга тайёрлаб укувчилар хукмига хдвола этмокдамиз.

Худоёрхон 1

Шералихоннинг угли булгон Худоёрхон, Фаргона хонларининг тахтига турт маротаба ултургон.Биринчи ултириши хижрий билан 1261 йилда булгон, учогда Худоёр 14 ёш булади. Уша вактда Фаргона хони булгон Муродхонни улдиртириб, машхур Мусулмонкул мингбошининг ёрдами билан отаси Шералихоннинг тахтини кайтариб олди.

Уша вактларда Худоёрнинг акаси Саримсокбек Тошкентда х,оким эди. Худоёрхоннинг тахтда ултуриши учун унинг узидан кура купрок гам этургон Мусулмонкул Саримсокбекнинг хонлик даъво килишидан хддик килур эди. Унга карши очик кузгалишни эп курмасдан х,ийла йулини тутмокчи булди. Шунинг учун Тошкентда элчи юбориб Саримсокбекга "Худоёр хали ёшдир келгил отанг урнига хон булгил" деб таклиф килди. Тож ва тахт деса эсинин х,ам йукотиб куятургон Хонзода хийладан хдбари йук - ^уконга келди. Унинг урнига Тошкентга х,оким килиниб Азизбачча деган бир киши юборилди. Худоёр хдлиги Саримсокбекни "Киши билмас улдиртириб" юбориб, хонлик талашидан хотиржам булди. Шундок булса х,ам хукумат ишлари тамом Мусулмонкулнинг кулида эди. Худоёр - "Бир кун келиб бу Мусулмонкул тахтимни тортиб олмаса гургайди"

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION 2022

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

деб, ундан хам вахима килар эди. Булмаса хон Мусулмонкулнинг куёви булиб дунёси уша билан обод, тож ва тахти у билан баркарор эди. Мусулмонкул кипчок булгони учун Худоёр умуман киргиз-кипчокларга карши юртни кузгатмок билан ундан кутулмок фикрига тушди. Худоёрнинг игвоси билан шахарда (Куконда) киргиз-кипчокларга карши харакат бошланди. Уларни курган жойида кириб шахардан суриб чикардилар. Дочкин киргиз-кипчокларни "Билкиллама" жойгача кувлаб бордилар. У ерда жуда катта уруш ва киришлар булди: охирида Мусулмонкул асир тушиб ^уконга олиб келинди. ^уконда уни темир кафасга солиб хаммага "ибрат" булсин деб баланд бир жойга осиб куйдилар. У ерда бир неча кун турди. Мусулмонкул хукумат тепасида тургонда ундан жабир ва алам курган кишилар, халиги кафаснинг тагига келиб "Х,а чулок: Энди калайсан?"дер эканлар. Уларнинг бу сузларига Мусулмонкул кулуб туриб мана бу жавобни берар экан: - Худога шукур хали хам сиздан юкорида утирибмен. Бир неча кундан сунг Мусулмонкул улдирилди. Бу катта вокеа Худоёр хонлигининг 12-йилида булгон эди. Шундок килиб, Худоёр тахтга ултиргонидан 12 йил кейин уз бошига мустакил хон була олди. Уша мустакил хонликни "12-хонлиг"и дер эканлар.

^ипчок урди-сурдисига аралашиб юрган бир киши курганларини мана бундок хикоя киладир: Биз Маргилонда эдик пешин вакти масжиднинг сахнида бир неча киши салкинлаб ултуриб эди. Масжиднинг суфиси кучада баланд овоз билан: "Х,ей мусулмонлар! ^ипчокларни кираверинглар, улдираверинглар" деб кайта-кайта кичкириб келар эди. Х,аммамиз югуриб чикиб:

- Эй, сизга нима булди суфи? Девона булдингизми бу гапларингизнинг одамлар эшитиб хокимга етказсалар нима киласиз? - дедик.

Суфи бизга караб:

- Эй, сизнинг узингизга нима булди?. Шу чокгача гапдан хабарингиз йукми? деди. Сунгра биз:

- Х,а нима гап? ^ани айтиб берингчи! деганимизда. У битта-битта гапирмакка бошлади.

- ^уконда катта ходисалар руй беради кипчокларни кириш ва улдириш бошланибтур. Шахардаги киргиз - кипчопларнинг хаммасини шахардан хайдаб бердилар. Оксаколга хондан чопар билан хат келди. Фукаро фармончини улдиргани олиб кетдилар!

Х,аммамиз югуриб бордук хокимни курдик. Ноибни ва ёрдамчиларини ушлаб олибдилар. Бирини кузини уйиб олиб бирини ходага утиргузиб баъзиларининг кул-оёгини кесиб, баъзи бирларининг бурнидан илиб утказиб олгонлар. Шу вахшат билан бечораларни кучама-куча еталаб юриб: "Хей золим фалончини нима ёмонлик килиб эдиким улдирдинг? Фалонни нима гунох килиб эдиким терисини сидирдинг болаларини етим колдирдинг?" деган сузлар билан оччиг-оччиг таъна килдилар. Ана уша хийла таъналар ва турли азоблар билан охирида хаммасини улдириб юбордилар.

Вокеани Шералихон тахтга ултиргон кунидан бошлаб хижрийнинг 1273 йилларгача, якин 15 йил орасида, Фаргона хукумати тамом - киргиз-кипчоклар кулида булиб келган хар шахарнинг валий ва хокимлари кипчокдан булгон. Чунончи: Нормухаммад додхох, Жумабой додхох, Мирзод додхох, Хонимухаммад додхох, Утанбой парвоначи ва шунга ухшаш кишилар Тошканд, Наманган, Андижон, Шахрихон ва Маргилон сунгра хар бири бир неча юз кишлок - шахарларни сураб узбекларга шундок жабр ва жафо курсатган эдиларким, озгина бахона билан канча кишиларни куйдай суйиб юборар эдилар. Уша даврни "кипчок замонаси дер эдилар"._

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION 2022

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

2

Мусулмонкул урушида Маллахон куп майорат курсатганлигидан Мусулмонкул ушлангандан кейин халкниэсиМаллахонга караб бурилди. Худоёрхон буни фахмлаб колиб, буинг натижасида булгуси фалокатларни уйлаб уз ихтиёри билан хонликни Маллахонга топширмокчи булди. Лекин Маллахон бу ишга унамасдан Худоёрхонни уз жойида колдирди. Маллахон булса гох бошка шахарларда бек гох ^уконда хонга маслахатчи - бош вазир булиб хон билан иттифок ва дустликда умр утказар эди. Худоёрнинг номакул ярамас ишлари кундан-кунга купайиб кетаверганлигидан Маллахон кулидан келганча насихат килар эди. Куп вактлар унинг насихатларини тингламаганлиги учун Худоёрхондан хафа булиб хам куяр эди. Бундан фойдаланиб орадаги галамислар бир фитна чикармокчи булдилар ва - "Хоннинг касди Маллани улдирмак", "Малланинг нияти Худоёрни йук килиб урнига узи утирмокчи" деган миш-мишларни таркатиб иккала тамоннинг хам конини киздирмокка киришдилар. Ана уша игволарнинг натижасида Маллахон билан Худоёр бир-бирларига ишонмайтургон булиб колдилар.

Мусулмонкулнинг улдирилишидан икки йил кейин Худоёрхон хонлигининг 14 -йилида Маллахон "Элатия" (киргиз-кипчок) ичига кириб кетди. У ердан уз фурсатида 7-8га киргиз-кипчокни йигиб тугри Маргилонга келиб кирди. Маргилон халки урушмасданок Маллахонга тобеъ булди. У ердан хам бир неча минг йигиб ^уконга юруш килди Худоёр бор аскари билан карши чикиб урушди. Лекин Маллахон кушинига тоб келтира олмасдан ^уконга кайтиб камалди. Ушанга кандок булишига акли етган булса керак. Уша камал кечасидаёк Бухорога караб кочди. Уша вактда хижратнинг 1275 йили эдиким, Маллахон ^уконга кириб Фаргона тахтига ултирди. Унинг даврида хам отаси Шералихон давридаги барча хукумат ишлари киргиз-кипчок кулида булди. Чунончи: кипчок саркардаларидан Мулла Олимкул хоннинг энг якин одами - бош вазири эди. Ана уша ака-ука жанжалли ва алгов-далгов вактлар эди. Алгов-далгов вактларида пайт топиб чоллар Руссияси Оренбург томонидан келиб "Окмасжидни" олди. Сибир томонидан жунатган кушини булса бу тарафда -Етти сувда Олмаотагача етиб келди.

- Окмасжидни Руссия олиб куйябдур, деб Худоёрхонга хабар берганлар. Худоёрхон:

- Окмасжид деганингиз шу ердан неча кунлик йул? Сурагон. Вазирлар:

- Икки ойлик йул, деб жавоб берганларида. Худоёр:

- Ундок йирок ерларнинг менга кераги йук, олса олаверсин, деб куягон.

Бундок дейиши, факат уз-узини овунтурмок учунгина булиб "Окмасжид"нинг кулидан кетмаги хам Урда ичида халк орасида булсин анча гала-говур олушувларга сабаб булди. Х,ийла маслахатлардан кейин Руссия билан фикр алишмок учун Сохибзода хазратнинг Петербурга элчиликка юбордилар. У киши кайтиб келгандан кейин Руссиянинг кандай эканини куч-кувватини унда курган билганларини айтиб Руссия билан дустликдан бошка чора булмагонини агар у билан ёвлашиб уруш бошланса мамлакатга катта зарарлар келиши эхтимоли борлигини бир-бир баён килди. Иш билмай тургон нодон беклар: дунё курмаган ахмок уламо киёфасидаги хайкаллар "Бу киши Руссиядан пора олиб элни сотубдур. Исломдан куффирни ортик килиб курсатди"деб тухматлар килиб

UIF-2022: 8.2 ISSN: 2181-333

Х^^тни^ OFЗИFa кyрFOшин куймода фaтво бердилaр. Оxиридa бaъзи бир кишилaрни Уртaгa тушиб тилaб олмоклaри оркaсидaн сaломaт колди.

Руссия Ок мaсжидни олиш билaнгинa кaноaт килмaсдaн секин-секин Олмaотa томондaн бyёккa кaрaб силжиб келaр эди. Мaллaxон yндaн хaбaр топкондaн кейин yндa Aндижон хокими Олимбек кирFиз билaн Туркистон волийси ^aноaтшох иккaлaсини 6 минг кУшин билaн Рyссиягa юборди. Бyлaр "УчёFOч" дегaн жойдa Руссия aскaрлaри билaн дуч келишдилaр. Бyлaр Руссия aскaрлaрини кисиб тaхликaгa тушуриб тyрFOн вaктлaридa икки бошлик сaрдорнинг УртaсиFa совуклик тушиб колди "Faлaбa номини хдр кaйсиси Узигa олмокчи булур эди" . Нaтижaдa Олимбек узига кaрaшлик йигитлaри билaн yрyшдaн чикиб кетди. ^aноaтшох Узигa кaрaшлик aскaрлaри билaн Рyссиягa кaнчa кaрши тyрсa хaм бyлмaй оркaFa кaйтиFa мaжбyр булди. Унгa aскaрлaридaн мингтaчaси улиб aнчaси ярaдор булди. Руссия aскaри 300тaчa бор эди yлaрдaн улган Ba ярaдорлaр мaълyм эмaс эди. ^ис^си Мaллaxон дaвридa Руссия "ЯнгикУрFOн" дегaн жойгaчa келди. Мaллaxон xонлиFининг 3-йил xижрий билaн 1278 йили уз вaзири Мyллa Олимкул ёш бyлFOн холдa Олимбек кирFиз Ba бош^ бир нечa иноклaр томонидaн улдирилди.

Мaллaxон yлдирилгaндaн кейин Мyллa Олимкул узининг "бaлли-бaлли"чиси бyлFOн xоинлaр билaн гaпини бир килиб туриб Сaримсокбекнинг yFли Шохмyродxонни 15 ёшидa xон кyтaртирди бу вaктдa ^aноaтшох,нинг Тошкент кушини бир нечa xил "^yрaмa" лaшкaр билaн Тyркистондa тyрaр эди. ^aноaтшох Мaллaxон вокеaсини эшитгaндaн кейин дaрxол кУшиниFa эълонйули батан эшиттирди Ba: "Олимкул хиётат килиб Мaллaxон улдирибдур. Хaлкни aлдaмок учун бир ёш бyлFOн "Хон" исмини берибдур. Бyндaн мaксaди хyкyмaтни узи идорa килмокдур. Бу тaрaфдaн урус билaн ишимиз бундок y тaрaфдaн юртни сaриштa килaтyрFOн одaмнинг aхволи ундок" деб УртaFa мaслaхaт тaшлaди. Бу эълонни эшитгaндaн кейин бaрчa сaркaрдa Ba сипох бир дил Ba бир тил билaн: "Бaрчaмиз иxтиёримизни сенгa бердик. ^йси ишни юртга фойдaлик деб билсaнгиз yшaнгa жонимиз фидо" деб жaвоб ^^гарди. Шyндaн кейин ^aноaтшох yлaргa кaрaб мaнa бундок дейди:

- Мaъкyл кyрсaлaрингиз Бyxородaн Хyдоёрxонни чaкириб жaмиий кушин билaн пойтaxтaт "^уко^та борaмиздa Хyдоёрxонни xон кyтaриб унинг бyйрyFидa бyлaмиз, йyксa бир сaFир xO^a эътиборсиз сузи Ba бир сaхронишининг тaдбирисиз мaслaхaти билaн иш унгига келмaс

Бaрчa сипохлaр бу мaслaхaтни мyвофик куриб иттифок билaн ХyдоёрxонFa киши юбордилaр Хyдоёрxон хaм Мaллaxон вокеaсини эшитиб, Бyxоро aмири Aмир Мyзaффaрнинг кyрсaтиши билaн Жиззax шaхригa келгaн экaн, йyлдa чопорFa йуликиб ^aноaтшохнинг юришидaн хaбaр олди. Шу билaн илдaм-илдaм босиб келиб ^aноaтшох билaн куришди. Тошкaнт aхолиси билaн хaммa кушин ХyдоёрxонFa бaйъaт килди. Хон ^aноaтшохFa отaлик "Бош вaзирлик xyсyсий мaслaхaтчилик" мaнсaбини берди. Хyдоёрxон отaлиF Ba хaммa кушин Тош^н-гден кУзFaлиб Хyжaндгa келдилaр. Бу вaктдa Aмир Мyзaффaр хaм Хyжaндгa келган эди. Aмир Хyдоёрxонгa Ky^^a бормоFИFa ижозaт берди. "Aгaр Шохмyродxон Ba Мyллa Олимкул кaрши келсaлaр сенга ёрдaм берaрмaн деб вaъдa хaм берди.

3

4

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION 2022

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

Мулла Олимкул бу ишлардан хабар топиш билан дархол узига карашлик киргиз-кипчок кушинини олди-да "Элатия" орасига чикиб кетди. Шохмуродхонни узбек аскарлари билан ^уконда колдирди. Худоёр, хеч бир каршиликга йуликмасдан туппа тугри ^уконга келиб кирди. Шохмуродхон карши туриб кулидан келмаслигини билиб шахарнинг дарвазасидан чикиб кочди. Шундок килиб хижрий билан 1279 йилда Худоёрхон Урдага кириб учунчи мартаба тахтга ултирди. Шохмуродни кувлаб бориб тутиб келтирдилар. Худоёр, унга ёшлигига рахим килиб ва якинлигини кузда тутиб -улдирмади.

Шохмуроднинг хонлиги 2 ой микдорида булди. Мулла Олимкул "Элатия" орасида эди. Худоёрга итоат килмади ва шу сабабдан мамлакатдан куп тулкинлар кузгатди. Уз ичидан "Белбокчихон" дегани хон кутариб оз кунда уни йукотди. "Шохруххон дегинини хон килиб уни хам йук килди.

Фаргонада фитна ва гавголарнинг бошламогини эшитиб Музаффар Худоёрга ёрдам бермок учун ^уконга келди. ^иргиз-кипчокни кувлаб токка томон кетди. Токка кириши билан бир кувлаб берди, кулай ерда пайт пойлагон Мулла Олимкул уни ураб олди. Амир анча куп суз хам ваъдалар билан зурга Олимкулнинг кулидан кутилиб ^уконга келди. ^укондан Худоёрни олиб Шохмуродни яна хон килиб куйиб Бухорога жунаб кетди. Урда атрофидаги катталар "мамлакат тинчисин" деб Шох Муродни Мулла Олимкулнинг истикболига чикардилар. Олимкул уни улдирди. Шохмуроднинг бу сафарги хонлиги 2 ярим кунгина булди.

Мулла Олимкул ^уконга кирмасдан тугри Маргилонга бориб у ерда Маллахонга угли Султон Саидни хон кутарди. Бу вокеа хижрий билан 1280 йилда эди. У вактда Фаргона водийси шу кадар чайкалиб бесаранжом булдиким: гох Худоёрхон, гох Мулла Олимкул, гох Шохмуродхон, гох Султон Саид ва бошка ва бошкалар бири кетидан бири келиб доим алишиб турдилар. Бунинг устига: "Фалон жойда хон чикубдур, фалон жойда бир хонзода бош кутарибдур" деган вахималик хабарлар кулокларни кар килар эди. Хонлик эса булар уйинига айланиб икки уртада хаддан ташкари эзилган бечора фукаро булар эди. ^айси бир хон келса бечора фукаро - "^андок куни билан суяр кандок бахона билан сукар" деб ташвиш тортиб кайси бири келса: "Хуш келдингиз, яхши килдингиз! Худодан тилагимиз шу эди" деб кул ковуштириб турмокдан бошка илож топа олмас эди.

Бу вакт Руссиянинг Туркистон шахарига якинлашгони эшитилди. Мулла Олимкул хонлик масаласини бир ёклик килгон булиб ^уконга келди. Мамлакатни анжомини келтирмак касди билан Тошкандга бориб у ернинг беги булгон Шодмонхужани улдирди. Урнига Нормухаммад додхохни тайин килиб "Давлат тожик" деган бир девона мижоз одамни Туркистонга хоким килиб юборди. Буни уша ишларни килгондан кейин ^уконга кайтди. Халиги Давлат тожик Туркистонга бориш билан теварагидаги "Элатия"ни талаб, чопиб улдиришга киришди. Ушанга ёмонлигидан безган козок халки Руссия кул остига утиб кетди ва Руссиянинг келмагини айламакга бошлади. Куп вакт утмасдан Руссия Туркистонни олди, 1281 хижрийда Туркистон ва Авлиё ота шахарлари русия кулига утди. Руссия уша томондан Чимкентга караб силжимакда эди. Бу хабарлар Мулла олимкулга эшитилди. Олимкул, хонни ва барча аскарларини олиб Чимкентга келди. Чимкентга келиш билан дархол козокларнинг номдор бир оксоколини улдирди шу билан уртадаги козокларнинг хаммаси буларга душман булиб колди. Урусларга ёрдам килдилар шу билан Чимкент урислар кулига утди. Улар у ерда кишлаб, бахорда Тошкентга юриш килдилар.

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION 2022

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

OaproHa xohu CynToH caMug TomKeHTga Eyxopo aMupu My3a$$ap Xy^aHgga эgн. YpycnapHuHr TomKeHTra KapaG ropum KunFoHnuKnapuHu эmнттaнgaн KeMuH, TomKeHT axonucu ÄMup My3a$$apra nonop roGopuG yHgaH epgaM cypagu. ÄMup: "CynToH caMMugHu MeHra onuG KenuG GepcaHrro epgaM KunaMaH" gegu. TomKeHT xanKu maxapHu ypycnapgaH KyT^apMOK ynyH Gup KumugaH Kenumra Kapop Gepgunap Ba CynToH caMMugHu TyruG Xy^aHgra aMup My3a$$apra «yHaTgunap. ÄMup CynToH caMMugHu yngupFoHgaH KeMuH TomKeHTra x,en Gup epgaM GepMacgaH XygoepHu ^y^oHFa onuG GopuG y3 Kynu GunaH TaxTra yTypFrogu. XygoepHuHr TypraHHu MapTa TaxTra ynTupumu mygup. Xygoep x,aM aMupra Kapamnu Gup GeKgaK GynuG Typgu Ba «yMa HaMo3napuga xyTGaHu x,aM aMupHuHr HoMuFa yKuTTupAu. By mapTu Pyccua GunaH ypym hukuG Konca Gup-Gupnapura epgaM KunMoKKa Ma^KaM ax,g Ba naMMoH Kunumgunap. fflyHgoK Gynca x,aM aMup KyKoHnuKnapFa umoHMacgaH ypym acGoGnapHuHr x,aMMacuHu y3u GunaH Gupra ongu Ba ^kohhu XygoepFa, TomKeHTHu Pyccuara TamnaG aHa ByxopoFa «yHagu.

TomKaHT 8 KyH y3uHu KypuKnoFaHgaH KeMuH xu^puM GunaH 1282 Munga (MunoguM 1865 Munu MaM oMuga) эgн Pyccua Kynura yTgu. TomKaHTHu KoMaFoH ypyc acKapu 2000 HaMacuHga GynuG Ko3oK-KupFu3gaH KymunuG GopFoH KypaMa acKapu Kyn эgн.

5

ÄMup Pyccuara Kapmu ypym GomnaG KyMFoHnuFugaH Pyccua x,aM OapFoHa ToMoHFa ropym KunMacgaH, ByxopoFa KapaG Gypgu. ®u33ax, YpaTena, CaMapKaHg Ba KaTTaKypFoH GupMa-Gup Gup-Gup KeTuH ypycnapHuHr KynuFa yTraHgaH KeMuH aMup Pyccua GunaH apamgu. Hkku ypTaga MyHocaGaT Ty3angu. Xygoep Byxopo GunaH Pyccua opacugaFu ypymga GypyHFu axgu-naMMoHnapuHu TaMoM эcgaн HuKapgu Ba ByxopoFa cupa epgaM KunMagu. Byxopo GunaH Pyccua ypTacuga apam GynFoHgaH KeMuH Xygoep PyccuagaH GupHaBt xorap^aM Gynguga ynoK nonTupum, xypo3 ypymTupum Ba GomKa x,ap xun yMuH Kynrunapra 3yp Gepgu. XanK yHuHr «aGp Ba cuTaMnapugaH «yga TyMuG TypFoH Gup 3aMoHga - MycynMoHKynHuHr yFnu AGgypax,MoH o^ToGanu GunaH XygoepHuHr opacuFa coByKnuK opanagu. ÄcKap o^ToGanuHuHr Kynuga GynFoHnuFugaH Xygoep y GunaH onuma onMacnuFuHu Gungu Ba PyccuagaH Magag cypaMoK ynyH xu^puM GunaH 1292 Munga TomKeHTra Gopgu y epga Pyccua capKapganapu yHu Ma^KaM ymnaG "YpyHGypyF" maxapura ^yHaTgunap.

YpyHGypyFga Gup MungaH opTuKpoK TypraHgaH KeMuH y epgaH kohuG ^uBara yTgu. ^uBagaH ByxopoFa yHgaH ^uHgucToHFa yHgaH ^a^ra yTuG KeTuG 1899 Munga yma eKga yngu. Ympuhuht oxupuga Kyn FypGaTnap KypuG Kyn Me^Hamap HeKgu.

MY^OKAMA

Ynumu TyFpucuga Gup Hena puBoaTnap Gop эgн. CyHrpa XygoepgaH KeMuH OapFoHaHuHr pycnap ToMoHugaH onuHumu Ba yHgaH GypyHFu xoHnap xaM Gat3u Gup KuToGnapga Gop. HeKuH Gu3 OapFoHaHuHr cyHru xohu GynFoH Mo^aponu "Xygoep" тyFpнcнgaFн MatnyMoTHu GepMoKHu GynFoHnuFuMrogaH GomKa xycycnapga KanaM ropru3MaguK. YTraH Kumunap, aMHuKca тana6anapнмнз y TyFpugaFu pycna Ba MycynMoHHa acapnapHu TuTKunacanap Gynagyp.

XY^OCA

XygoepHuHr MycynMoHKyn BaKTuga mepuKnuK xoHnuFu 12 Mun MycynMoHKynHu yngupraHgaH KeMuH MannaxoH «aH^anuFuFana xoHnuFu 2 Mun MannaxoHgaH KeMuH Mynna OnuMKynHuHr xaguru GunaH xoHnuFu 1 MungaH opTuKpoK oxupFu xoHnuFu 9 Mun xaMMacu GynuG 25 Mun Kagap xoHnuK KunFoHgup.

UIF-2022: 8.2 ISSN: 2181-333

REFERENCES

1. Amypa.nu 3ox,HpuM - ropT Ba MH.n.naT ^haohhch. (MaK;o.na.nap TyonaMu). "OaproHa". 2021.

2. A.3ox,HpuM. OHa mnH.//CagoHH OaproHa. 1914 hh^ 3-coh.

3. Typgua^ueB A. "AgaGueT napna^apu" gacp.nHK - xpecTOMaTuacH x,aKHga. ("Amypa^u 3oxupHH - ropT Ba MH^^aT ^haohhch" KHToGuga). 2021. OaproHa.

4. "AgaGueT napna^apu". Ty3yBHH.nap: A. CynaMMOH, A. 3oxupHH. (ApaG e3yBuga) TomKeHT. 1926.

E. 280.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.