Научная статья на тему '«ҒАРОЙИБ АЛ-ХАБАР ФИ АЖОЙИБУЛ САФАР» АСАРИНИНГ МАЗМУНИ ВА НУСХАЛАРИ ХУСУСИДА'

«ҒАРОЙИБ АЛ-ХАБАР ФИ АЖОЙИБУЛ САФАР» АСАРИНИНГ МАЗМУНИ ВА НУСХАЛАРИ ХУСУСИДА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Марказий Осиё / Возеҳ / “Ҳажнома” / “Ғаройиб ал-хабар” / ўзбек адабиёти / Зиёрат йўллари / Маданий мерос / Шарқшунослик. / Central Asia / Vozeh / Hajnoma / Garayib al-khabar / Uzbek literature / Pilgrimage routes / Cultural heritage / Oriental Studies.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Акбар Идиев

Мазкур мақолада ХIХ аср Ўрта Осиё саёҳатномаларининг тарихий ва маданий аҳамияти кўриб чиқилади, хусусан, Возеҳ асарларига эътибор қаратилади. Минтақадаги халқаро алоқалар чегараланган бир шароитда, бу саёҳат ёзувлари, айниқса “Ҳажнома” деб номланувчи Ҳаж сафари тафсилотлари зиёрат йўллари бўйлаб учрайдиган география, одамлар ва маданиятлар ҳақида маълумот беради. Возеҳнинг диққатга сазовор асари “Ғаройиб ал-хабар фи ажойиб ул-сафар”да диний ривоятларни у дуч келган шаҳарлар ва олимлар ҳақидаги батафсил маълумотлар билан уйғунлаштириб беради. Бу унинг аҳамиятини фақат диний мазмундан ташқари кенгайтиради. Моҳир ўзбек шоири, хаттоти ва географи Возеҳ нафақат зиёратдаги кузатишларини, балки ўз даврининг сиёсий, ижтимоий ва адабий муҳитини ҳам ёритган. Тадқиқотчи олимлар томонидан унинг Марказий Осиё бўйлаб кўплаб қўлёзма нусхаларида сақланган асарлари илмий таҳлил қилиниб, Возеҳ асарларини таълим ва тарихий аҳамиятга эга эканлигини таъкидладилар. Ушбу мақолада, шунингдек, Возеҳнинг адабиётга қўшган хизматлари, жумладан, унинг турли мавзудаги рисолалари ва замондош шоирлари ва давлат арбоблари ҳаётини акс эттирувчи биографик асарлари ҳақида сўз юритилиб, унинг мероси ХIХ аср Марказий Осиё интеллектуал ҳаётидаги асосий шахс сифатида ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABOUT THE CONTENT AND COPIES OF THE WORK “GHARAIB AL-KHABAR FI AJAIBUL SAFAR”

This article examines the historical and cultural significance of 19th-century Central Asian travelogues, specifically focusing on the works of the intellectual Vozeh. Amid limited international relations in the region, these travel writings, especially those detailing the Hajj journey known as “Hajnoma”, provided rare insights into the geography, people, and cultures encountered along the pilgrimage routes. Vozeh’s notable work, “Gharayib al-khabar fi ajaib al-safar”, blends religious narratives with detailed accounts of the cities and scholars he encountered, expanding its importance beyond solely religious content. Vozeh, an accomplished Uzbek poet, calligrapher, and geographer, documented pilgrimage observations and the political, social, and literary environment of his time. His works, preserved in multiple manuscript copies across Central Asia, have been scientifically analyzed, with scholars emphasizing their educational and historical value. This article also discusses Vozeh's diverse contributions to literature, including his well-regarded treatises on various subjects and biographical works that chronicle the lives of contemporary poets and statesmen, highlighting his legacy as a key figure in 19th-century Central Asian intellectual life.

Текст научной работы на тему ««ҒАРОЙИБ АЛ-ХАБАР ФИ АЖОЙИБУЛ САФАР» АСАРИНИНГ МАЗМУНИ ВА НУСХАЛАРИ ХУСУСИДА»

«ГАРОЙИБ АЛ-ХАБАР ФИ АЖОЙИБУЛ САФАР» АСАРИНИНГ МАЗМУНИ ВА НУСХАЛАРИ ХУСУСИДА

Акбар Авазугли Идиев

Таянч докторант

УзР ФА Абу РайуонБеруний номидаги Шарцшунослик институти

E-mail: akbaridiyev515@gmail. com

Аннотация: МазкурмацоладаXIXаср Урта Осиё саёуатномаларининг тарихий ва маданий ауамияти куриб чицилади, хусусан, Возеу асарларига эътибор царатилади. Минтацадаги халцаро алоцалар чегараланган бир шароитда, бу саёуат ёзувлари, айницса "Хажнома" деб номланувчи Хаж сафари тафсилотлари зиёрат йуллари буйлаб учрайдиган география, одамлар ва маданиятларуацида маълумот беради. Возеунинг диццатга сазовор асари "Гаройиб ал-хабар фи ажойибул-сафар "да диний ривоятларни у дуч келган шауарлар ва олимларуацидаги батафсилмаълумотлар билануйзунлаштириб беради. Бу унинг ауамиятини фацат диний мазмундан ташцари кенгайтиради. Моуир узбек шоири, хаттоти ва географи Возеу нафацат зиёратдаги кузатишларини, балки уз даврининг сиёсий, ижтимоий ва адабий мууитини уам ёритган. Тадцицотчи олимлар томониданунингМарказий Осиё буйлаб куплабцулёзма нусхаларида сацланган асарлари илмий таулил цилиниб, Возеу асарларини таълим ва тарихий ауамиятга эга эканлигини таъкидладилар. Ушбу мацолада, шунингдек, Возеунинг адабиётга цушган хизматлари, жумладан, унинг турли мавзудаги рисолалари ва замондош шоирлари ва давлат арбоблари уаётини акс эттирувчи биографик асарлари уацида суз юритилиб, унинг мероси XIX аср Марказий Осиё интеллектуал уаётидаги асосий шахс сифатида ёритилган.

Калит сузлар: Марказий Осиё, Возеу, "Хажнома ", "Гаройиб ал-хабар ", узбек адабиёти, Зиёрат йуллари, Маданиймерос, Шарцшунослик.

ПО ПОВОДУ СОДЕРЖАНИЯ И КОПИЙ ПРОИЗВЕДЕНИЯ «ГАРАИБ АЛЬ-ХАБАР ФИ АЖАИБУЛ САФАР»

Акбар Авазугли Идиев

Базовый докторант

Институт востоковедения имени Абу РайханаБеруниРеспублики

Узбекистан

Электронная почта: акЬагЦ¡в\5 15@ятаИ. сот

Аннотация: В статье рассматривается историческое и культурное значение среднеазиатских травелогов XIX века, в частности, на произведениях Возе. Поскольку международные контакты в регионе ограничены, эти путевые заметки, особенно подробности хаджа, известного как Хаджнома, дают представление о географии, людях и культурах, встречающихся на маршрутах паломничества. Замечательный труд Возе «Гараиб аль-хабар фи гхарабал уль-сафар» сочетает в себе религиозные повествования с подробными сведениями о городах и ученых, с которыми он столкнулся. Это расширяет его значение за пределы просто религиозного содержания. Возе, искусный узбекский поэт, каллиграф и географ, осветил не только свои наблюдения о паломничестве, но и политическую, общественную и литературную среду своего времени. Его произведения, сохранившиеся во многих рукописных экземплярах по всей Центральной Азии, были научно проанализированы учеными-исследователями, и они отметили, что произведения Возе имеют просветительское и историческое значение. В этой статье также обсуждается вклад Возе в литературу, в том числе его трактаты на различные темы и биографические произведения, изображающие жизнь современных поэтов и государственных деятелей, подчеркивая его наследие как ключевой фигуры в интеллектуальной жизни Центральной Ази и XIX века.

Ключевые слова: Средняя Азия, Возе, «Хайнома», «Гараиб ал-хабар», узбекская литература, Паломнические маршруты, Культурное наследие, Востоковедение.

ABOUT THE CONTENT AND COPIES OF THE WORK "GHARAIB AL-KHABAR FI AJAIBUL SAFAR"

Akbar Avaz ugli Idiyev

PhD student Al-Biruni Institute of Oriental Studies E-mail: akbaridiyev515@gmail. com

Annotation: This article examines the historical and cultural significance of 19th-century Central Asian travelogues, specifically focusing on the works of the intellectual Vozeh. Amid limited international relations in the region, these travel writings, especially those detailing theHajjjourney known as "Hajnoma ", provided rare insights into the geography, people, and cultures encountered along the pilgrimage routes. Vozeh's notable work, "Gharayib al-khabar fi ajaib al-safar", blends religious narratives with detailed accounts of the cities and scholars he encountered, expanding its importance beyond solely religious content. Vozeh, an accomplished Uzbek poet, calligrapher, and geographer, documented pilgrimage observations and the political, social, and literary environment of his time. His works, preserved in multiple manuscript copies across Central Asia, have been scientifically analyzed, with scholars emphasizing their educational and historical value. This article also discusses Vozeh's diverse contributions to literature, including his well-regarded treatises on various subjects and biographical works that chronicle the lives of contemporary poets and statesmen, highlighting his legacy as a key figure in 19th-century Central Asian intellectual life.

Keywords: Central Asia, Vozeh, Hajnoma, Garayib al-khabar, Uzbek literature, Pilgrimage routes, Cultural heritage, Oriental Studies.

КИРИШ.

XIX асрда Марказий Осиё худудининг ташки дунё билан алокалари

чекланган холатда олиб борилган шу боисдан саёхатнома жанрида битилган

манбалар сони кам ва мавжудлари кадрли саналади. Бу даврда асосий саёхат

йуналиши мукаддас хаж зиёрати билан боглик саналиб, айнан ушбу амални www.sharqjurnali.uz DOI: 10.5281/zenodo.13996355

399

бажариш давомида кезилган улкалар, уларнинг халки, урф-одатлари, хайвонот ва наботат олами борасида берилган маълумотлар акс этган асар турлари фанда "Х,ажнома" деб номланади.

ТАДЦЩОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ.

Хажномалар тури. Юртимиздаги хаж амалининг йуналиши XVI асрдан кейин бироз гарбга томон силжиши юз берди. Бунинг асосий сабаби Бухоро-Сафавийлар уртасидаги диний тус берилган сиёсий низо билан боглик саналади. Хусусан буни тасдикловчи маълумотлар Абдуллахон II нинг шох Аббосга ёзган мактубида акс этади, унга кура хон хаж йулини каттик охангда Эрон хукмдоридан талаб килади1. Шу даврдан сунг Марказий Осиёлик хаж амалини бажарувчилар Усмонлилар худуди оркали хаж амалини бажариб келишган. Бу тоифадаги асарлар икки турга булиниши борасида М.Жониев уз диссертацияда маълумот келтириб утади2. Унга кура хажномалар факат диний мазмундаги хамда маърифатпарварлик рухида ёзилган хажномаларга булинади. Муаллиф биз тадкик этаётган манбани факат диний мазмундаги хажнома сифатида таснифлайди3. Аммо асар билан танишар эканмиз унда нафакат диний мазмундаги кисса, ривоят ва хадислар, балким муаллифнинг ^оракул, Чоржуй, Марв, Ашхобод, Боку, Тифлис4, Батуми, Истанбул5, Багдод, Кирмоншох, Техрон, Машхад, ва хоказо. уша вилоятлар илм-фан ва адабиёт намояндалари билан булган учрашувини ифода этди ва тилга олиб утади. Шу жихатдан олиб карайдиган булсак бу асарни факат диний мазмундаги асар деб таснифлаш ноурин саналади.

1 К^аранг.: M.Dixon. Shah Tahmasp and the uzbeks. 1958.

2 M.Joniyev. "O'rta Osiyoda haj safarlarini tashkil etishning o'ziga xos xususiyatlari (XIX asr oxiri - XX asrning 80-yillari)". PhD darajasini olish uchun yozilgan diss. avtoreferati. -b. 18-20

3 M.Joniyev. "O'rta Osiyoda haj safarlarini tashkil etishning o'ziga xos xususiyatlari (XIX asr oxiri - XX asrning 80-yillari)". PhD darajasini olish uchun yozilgan diss. avtoreferati. -b. 18-19

4 Тбилиси (1936 й. гача русча транскрипциясида — Тифлис) — Грузия пойтахти.

5 Уз ФАШИ Инв №2106 рак;амли кулёзмада Исломбул шаклида берилган.

www.sharqjurnali.uz DOI: 10.5281/zenodo.13996355

МУХРКАМА.

Асарнинг урганилиши. Ушбу китоб совет йилларидан бошлаб илмий урганила бошланган. Хусусан А.Семёнов бошчилигидаги гурух томонидан унинг кулёзма нусхалари илмий тавсифи амалган оширилади6. Орадан беш йил утиб Т.Неъматзода томонидан ушбу асар тадкикига оид рисола нашр этилган. Унда асарга оид маълумотлар асардаги вокеалар баёни ва баъзи шахарларга оид тавсифлар келтириб утилади. Шунингдек муаллиф уз диссертациясини кейинчалик кенгайтириб 1965 йилда монография холатида нашр эттиради7. XIX аср Марказий Осиё адабиётининг тадкикотчиси саналган Р.Ходизода уз асарининг алохида бобини Возех ижодига багишлайди ва у ушбу хажноманинг тарбиявий ахамиятига купрок ургу беради8. Шунингдек, бир катор замонавий тадкикотларда Возех ижодиётига оид масалалар ёритилган бирок куп холатда унинг "Тазкират уш-шуаро" асарига купрок мурожаат этилади. Шу йуналишдаги замонавий тадкикотлардан бири Ж.Пиккет томонидан Возех Бухоронинг энг олди маърифатпарларидан дея зикр этади. Шунингдек, Зулфия Юнусзода томонидан у Ахмад Донишдан кейинги уринда турувчи саёхатнома жанрида ижод этган зиёли сифатида таърифланади.

Асар муаллифи хакида маълумот. Возех тахаллуси билан танилган муаллифнинг асл исми ^ори Рахматуллох бин Ашур Мухаммад (1817/181893/94 йй.) булиб, у узбек шоири, адабиётшунос, хаттот, географ. Бухоро мадрасаларидан бирида укиган (1844 йилга кадар). 1853—56 йилларда Кармана хокими хизматида булди. Сарой мухити билан келишолмай, Бухорога

6 Собрание восточных рукописей академии наук Узбекской ССР / под ред. проф. А.А. Семенова. Т.1. Ташкент, 1952. -С. 377-378.

7 Каранг.: Неъматзода Т. Дар бораи Возех, ва асари у "Савонех ул -масолик фй фаросих ул-мамолик". -Сталинобод: Нашр. Давл. Точик., 1957. - 48 с.; Неъматзода Т. Возех. -Дешанбе: Ирфон, 1965. - 230 с.

8 Х,одизода Р. Адабиди точик дар нимаи дуввуми асри Х1Х. -Душанбе: Дониш, 1968. - 294 с.

www.sharqjurnali.uz DOI: 10.5281/zenodo.13996355

KaHragH Ba yMpuHHHr oxupurana ^aKupoHa xaeT Kenupagu. Bo3ex y36eK, to^hk Ba apa6 rannapuga Typnu ^aHpnapga mcog KunraH. ffletpnapu Typnu 6ae3 Ba Ma^Myanapga ynpaftgH, geBoH Ty3MaraH. «Anpug yHHuco» («Aennap ynyH Kouganap») puconacu, «FapoftuS an-xa6ap a^OHu6yn ca^ap» («CaBOHux yn-MaconuK Ba ^apocux yrnMaMonuK» «HynnapHHHr KynaftnHKnapH Ba MaMnaKaraapHHHr Maco^anapu») Ba 6oms;a acapnapu yma gaBpgaru aga6uH-6aguHH, H^THMOHH-cuecHH Myxurra oug, myHHHrgeK reorpa^ua Ba этнorpa$нa 6yHHna MatnyMoraapra 6oft «Kohh na33ar Ba xohh HetMar» («.Ha33ar MaH6au Ba HetMar gacTypxoHH») acapu TypKucTOHga pacM 6ynraH rypnu HoHnap Ba mupuH^HKnapHUHr hhcoh canoMaraHrura ^oftganH xycycuaraapH xaKuga. XVIII — XIX acpHHHr 6upHHHH apMugaru aga6uH MyxuTHH ypraHumga KHMMarau MaH6a xuco6naHraH «Tyx^ar yn-ax6o6 Ta3KHpar yn-acxo6» («CyxSargomnap Tap^HMau xonugaH gycraapra Tyx^a», 1871) Ta3Kupacuga Kykoh Ba Eyxopo xoHnuruga amaraH moup Ba gaBnar ap6o6napu xaKuga MatnyMoraap, ynapHHHr acapnapugaH HaMyHanap KemupunraH. Acap 29 6o6gaH u6opar, xap 6up 6o6 moupnap Taxa^nycuHHHr apa6 anH$6ocugarH TapTuSu acocuga Ty3unraH. Acapga 133 Mamxyp maxcnapHHHr hcmh KenrapHnagH9. By xaM Bo3exHHHr y3 gaBpuHHHr 3uenu KumunapugaH экaнпнrн ucSoTHgup. OHHM HHHr aga6uH Ba ^HKXHH HyHanumgaru Kapamnapu hhmhh ToMoHgaH KynpoK ypraHunraH.

TA^HH BA HATH^AHAP.

AcapHHHr Hycxa^apH Ba yiapHHHr TaBCii(|)ii. Acap y3 gaBpuga Mamxyp caHanraH. 1887 Manga aparanraH Ba 1904 ftunra Kenu6 KoroH SocMaxoHacuga Tom6ocMa xonarugaH Hamp эraпagн. Mynna Mup A6gy^noxxy^;a ToMoHHgaH KeHHHHanuK metpnap 6unaH TyngHpunuS Kama Hamp этнnraн (1905 h.) Ym6y acapHHHr TypT Hycxacu (2106, 110, 2336/II, 2343/11) Y3P OA A6y PafixoH

9 Polymaths of Islam: Power and Networks of Knowledge in Central Asia. James Pickett (Ithaca, NY: Cornell University Press, 2020). p. 149.

www.sharqjurnali.uz DOI: 10.5281/zenodo.13996355

402

Беруний номидаги Шаркшунослик институтида сакланади, шунингдек Тожикистон Республикаси шаркшунослик ва кулёзмалар мероси институтида икки нусхаси (826 ва 1044 ) хамда Тожикистон ССР академиги А.М. Мирзоев шахсий кутубхонасида бир нусхаси мавжуд. Энг нодир нусха Инв №2106 ракамли кулёзма хисобланиб, у муаллиф томонидан ёзилган автограф нусха хисобланади. Асарнинг колофон кисми чап бурчагидан туркийда ёзилган ёзув буни тасдиклайди. Мазкур кулёзма 153 сахифадан иборат, нуксонлари деярли мавжуд эмас. Настаълик ёзувида 13х20 см улчамда, ёзув 13 сатрдан иборат, форс тилида битилган, аммо асар хаж амалини амалга оширишга оид асарлар сирасига киргани боис араб тили хам кенг кулланилган.

Асарнинг 2106, 110, 826 ва 1044 нусхалари бир жилд остида битилган ягона асар саналса, 2336/II, 2343/II нусхалари жилд остида келувчи иккинчи асар саналади. Асарнинг 2106 (153 варак) ва 110 (160 варак) ракамли нусхалари мазмунан, тузилиш ва тузилиш жихатидан бир -бирига анча ухшаш.

Асар нусхаларида баъзи шахс номлари, шахар, кисса ва хикоялар кизил сиёх билан белгиланган. Унда мундарижа мавжуд эмаслиги асарнинг узига хос хусусиятларидан бири саналади. Асарда жуда куплаб шахарлар тавсифи учрайди хусусан сафар Бухородан бугунги Туркманистон худудиган у ердан Каспий буйлаб Усмонлилар улкаси, хусусан Истанбул оркали Урта ер денгизи, у ердан Александрия шахрига Александриядан Кизил денгизга ва Арабистон ярим оролида хаж амали адо этилиб, Ирок ва Эрон худудлари оркали Бухорога кайтади. Масаланинг кизик томони XVI асрда Эрон оркали хаж амалини бажариш учун йуллар ёпилган булсада XIX аср сунггида вазият бироз узгарганлигини ушбу саёхатнома оркали билиш мумкин. Усмонлилар улкаси оркали хаж амалини адо этиш борасида куйилган тартиб боис амални адо этиш учун йул айнан улар музофотидаги худуд оркали амалга оширилган аммо

ватанга кайтиш борасидаги танлов ихтиёрий саналиб, Кожарлар худуди оркали Бухорога кайтиш йули очик булганлиги кизик фактологик маълумот санади.

ХУЛОСА.

«Гаройиб ал-хабар фи ажойибул сафар» асари бугунги кунда хам долзарб масала саналган хаж амалининг кандай йусинда адо этилиши, шунингдек, XIX аср сунггида Марказий Осиё, Кавказ, Кичик Осиё, Урта ва Якин шарк, Миср каби худудлардаги сиёсий вазият, ушбу улкаларнинг тарихий топонимик тадкики учун мухим манбалардан саналади. Мазкур асарнинг хам илмий хам тарбиявий ахамияти мавжудлигини инобатга олган холда уни кенг оммага таржима холатда етказиш лозим.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. M.Dixon. Shah Tahmasp and the Uzbeks. 1958.

2. MJoniyev. O'rta Osiyoda haj safarlarini tashkil etishning o'ziga xos xususiyatlari (XIX asr oxiri - XX asrning 80-yillari). PhD darajasini olish uchun yozilgan diss. avtoreferati. - 18-20 b.

3. Тбилиси (1936 й. гача русча транскрипциясида — Тифлис) — Грузия пойтахти.

4. Уз ФАШИ Инв .№2106 ракамли кулёзмада Исломбул шаклида берилган.

5. Собрание восточных рукописей академии наук Узбекской ССР / под ред. проф. А.А. Семенова. Т.1. Ташкент, 1952. -С. 377-378.

6. Неъматзода Т. Дар бораи Возех ва асари у "Савонех ул-масолик фй фаросих ул-мамолик". -Сталинобод: Нашр. Давл. Точик., 1957. - 48 с.; Неъматзода Т. Возех. -Дешанбе: Ирфон, 1965. - 230 с.

7. Хрдизода Р. Адаби/ги точик дар нимаи дуввуми асри Х1Х. -Душанбе: Дониш, 1968. - 294 с.

8. Polymaths of Islam: Power and Networks of Knowledge in Central Asia. James Pickett (Ithaca, NY: Cornell University Press, 2020). p. 149.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.