Научная статья на тему 'ҲАРБИЙ ХИЗМАТНИ ЎТАШ ТАРТИБИГА ҚАРШИ ЖИНОЯТЛАР СУБЪЕКТИ: ИЛМИЙ-НАЗАРИЙ ТАҲЛИЛ'

ҲАРБИЙ ХИЗМАТНИ ЎТАШ ТАРТИБИГА ҚАРШИ ЖИНОЯТЛАР СУБЪЕКТИ: ИЛМИЙ-НАЗАРИЙ ТАҲЛИЛ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

328
34
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
жиноят субъекти / махсус субъект / ҳарбий хизматчи статуси / чақирув ѐши / соҳавий ҳарбий қонунчилик / ҳарбий хизматнинг турлари / ҳарбий хизматда бўлишнинг бошланиши / ҳарбий хизматда бўлишнинг тугаши / the subject of the crime / the special subject / the status of the military service / military age / sectoral military legislation / types military service / the beginning of the military service / the end of military service

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Нодирбек Омонович Юсупов

Мақолада ҳарбий хизматни ўташ тартибига қарши жиноятларнинг субъектига доир илмий-назарий қарашлар таҳлили амалга оширилган, масаланинг миллий қонунчиликда тартибга солиниши билан боғлиқ айрим муаммолар ўртага ташланган ва уларнинг ечимлари юзасидан фикрмулоҳазалар баѐн қилинган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article analyzes scientific and theoretical views on the topic of the subject of crimes against the order of military service, highlights some of the problems associated with the regulation of this issue in national legislation, and also expresses opinion on their solution

Текст научной работы на тему «ҲАРБИЙ ХИЗМАТНИ ЎТАШ ТАРТИБИГА ҚАРШИ ЖИНОЯТЛАР СУБЪЕКТИ: ИЛМИЙ-НАЗАРИЙ ТАҲЛИЛ»

ХДРБИЙ ХИЗМАТНИ УТАШ ТАРТИБИГА ЦАРШИ ЖИНОЯТЛАР СУБЪЕКТИ: ИЛМИЙ-НАЗАРИЙ ТА^ЛИЛ

Нодирбек Омонович Юсупов

Узбекистан Республикаси Мудофаа вазирлиги харбий хизматчиси

АННОТАЦИЯ

Маколада харбий хизматни уташ тартибига карши жиноятларнинг субъектига доир илмий-назарий карашлар тахлили амалга оширилган, масаланинг миллий конунчиликда тартибга солиниши билан боглик айрим муаммолар уртага ташланган ва уларнинг ечимлари юзасидан фикр-мулохазалар баён килинган.

Калит сузлар: жиноят субъекти, махсус субъект, харбий хизматчи статуси, чакирув ёши, сохавий харбий конунчилик, харбий хизматнинг турлари, харбий хизматда булишнинг бошланиши, харбий хизматда булишнинг тугаши

ABSTRACT

The article analyzes scientific and theoretical views on the topic of the subject of crimes against the order of military service, highlights some of the problems associated with the regulation of this issue in national legislation, and also expresses opinion on their solution.

Keywords: the subject of the crime, the special subject, the status of the military service, military age, sectoral military legislation, types military service, the beginning of the military service, the end of military service

КИРИШ

Узбекистан Республикаси жиноят конунчилиги коидаларига мувофик, барча жиноятлар каби харбий хизматни уташ тартибига карши жиноятлар таркибини хам жиноятнинг объекти, субъекти, объектив ва субъектив томонлари ташкил этади. Урганилаётган тоифадаги жиноятларнинг субъекти борасида фанда турлича караш ва ёндашувлар мавжуд булиб, биз куйида айнан "субъект" элементига оид баъзи илмий карашларни тахлил килишга харакат киламиз.

Хдрбий хизматни уташ тартибига жиноятларнинг субъекти Узбекистан Республикаси Куролли Кучлари (Мудофаа вазирлиги, Миллий гвардия, Ички ишлар вазирлигининг коровул кушинлари, Фавкулодда вазиятлар вазирлиги, Давлат

November, 2022

32?

хавфсизлик хизматининг давлат чегарасини химоя килиш кумитаси), Давлат хавфсизлик хизмати, бошка вазирлик ва идораларнинг харбий булинмалари харбий хизматчилари, шунингдек, уларда харбий йигинларни утаётган шахслар булиши мумкин [1].

Хдрбий хизматни уташ тартибига карши жиноятлар субъекти белгиларини тулик англаш учун сохавий харбий конунчиликка мурожаат килиш лозим булади. Хусусан, Умумий харбий мажбурият ва харбий хизмат тугрисидаги ^онун 4-моддасига кура харбий хизматнинг турлари куйидагича: муддатли харбий хизмат;

сафарбарлик чакируви резервидаги харбий хизмат; контракт буйича харбий хизмат;

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Узбекистан Республикаси Куролли Кучлари сафида харбий хизматни утаган резервчилар хизмати [2].

Мазкур Конуннинг 24-моддасида ун етти ёшдан йигирма уч ёшгача булган, шу жумладан укишга кабул килинган йили ун етти ёшга туладиган фукаролар олий харбий таълим муассасаларининг курсантлари лавозимларига контракт буйича харбий хизматни уташ учун кабул килиниши курсатилган [3]. "Узбекистон Республикаси фукароларининг харбий хизматни уташ тартиби тугрисидаги низом" 92-бандига мувофик, "Олий харбий таълим муассасаларининг курсантлари укиш муддати давомида муддатли харбий хизматчилар учун конунчиликда белгиланган хукук ва имтиёзлардан фойдаланадилар" [4]. Яъни, олий харбий таълим муассасаларининг курсантлари уз макомларига кура, муддатли харбий хизматчиларга тенглаштириладилар. Умумий харбий мажбурият ва харбий хизмат тугрисида Конуннинг 4-моддаси мазмунидан муддатли харбий хизматга факат 18 ёшга тулган фукароларни чакиришга йул куйилиши англашилади. Куриб турганингдек, бу ерда "нормалар конфликти" мавжуд. ЖКнинг 17-моддаси учинчи кисмида эса харбий хизматни уташ тартибига карши жиноятларнинг субъекти 18 ёшга тулган шахслар эканлиги белгиланган.

Олий харбий таълим муассасасининг 17 ёшли курсантини жиноят субъекти деб топиш масаласи жуда бахсли. Р.В. Закомолдин ва В.И. Плохова 18 ёшга тулмаган шахс харбий хизматчи макомини ихтиёрий равишда олгани ва чакирув ёшига етмаганлиги сабабли жиноят субъекти булолмайди деб хисоблашади [5]. Бошка бир гурух олимлар эса жиноятнинг субъектини аниклашда чакирув ёшига эмас,

November, 2022

328

кандай шароитда олинганидан катъий назар "харбий хизматчи" макоми мавжудлигининг узи етарли деган фикрни билдирадилар. Буни курсантларнинг навбатчилик (суткалик наряд), коровул каби махсус хизматларни уташга жалб этилиши, уларга белгиланган тартибда курол бириктирилиши, харбий хизматнинг муайян имтиёз ва кафолатларидан фойдаланиши кабилар билан асослайдилар ва шу сабабли умумий тартибда жавобгарликка тортилишлари лозимлигини уктиришади [6].

Шахсни харбий хизматни уташ тартибига карши жиноятлар субъекти деб хисоблаш учун унга конунга мувофик "харбий хизматчи" макоми берилган, харбий хизмат бошланган, давом этаётган ва тугатилмаган булиши лозим. ^арбий хизматнинг мазкур аспектлари "Умумий харбий мажбурият ва харбий хизмат тугрисида"ги Конунда акс этган булиб, унинг 27-моддасига мувофик, хакикий харбий хизматда булишнинг бошланиши:

муддатли харбий хизматга чакирилган чакирилувчилар хамда захирадаги офицерлар учун — харбий кисмга жунаш максадида мудофаа ишлари органида хозир булган кун;

контракт буйича харбий хизматга кирган шахслар учун — харбий хизматни уташ тугрисидаги контракт кучга кирган кун;

олий харбий таълим муассасаларига, шунингдек вазирликлар, давлат кумиталари ва идораларнинг укиш харбий хизматга тенглаштириладиган таълим муассасаларига укишга кирган чакирилувчилар, харбий хизматга мажбурлар учун — тегишли таълим муассасасига укишга кабул килинган кун;

Узбекистон Республикаси Президенти томонидан харбий лавозимга тайинланган шахслар учун — тегишли фармон, карор ёки фармойиш имзоланган кун хисобланади.

^арбий хизматдан резервга бушатилиши ёки истеъфога чикарилиши муносабати билан харбий кисм командирининг буйругига биноан шахсий таркиб руйхатидан чикарилган кун харбий хизматчи учун харбий хизматда булишнинг тугаши хисобланади.

Бола хукуклари тугрисидаги Конвенциянинг 38-моддасига мувофик, иштирокчи-давлатлар уз Куролли Кучлари сафига 15 ёшга тулмаган шахсларни чакириши такикланган, лекин ундан катта ёшлиларни, шу жумладан, вояга етмаган шахсларни чакиришга чеклов урнатилмаган [7]. Демак, 17 ёшдан курсант сифатида харбий хизматга кабул килиш халкаро нормаларга зид эмас. Бирок бу 17 ёшга тулган шахснинг харбий хизматни уташ тартибига карши жиноятларнинг субъекти була олишини англатмайди. Бошка томондан, Бола

November, 2022

329

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

хукуклари тугрисидаги Конвенцияга доир, болаларнинг куролли можароларда

"Умумий харбий мажбурият ва харбий хизмат тугрисида"ги Конунига мувофик улар факат ун саккиз ёшга тулганидан сунг йул куйилади" [8]. Бизнинг назаримизда, харбий хизматчи макомининг мавжудлиги шахсни тахлил этилаётган жиноятларнинг субъекти деб топишнинг мухим шартларидан бири, бирок ёш цензи асосий ва бирламчи аспект булиши шарт. Шу боис, олий харбий таълим муассасаларига кабул килиш ёшини умумий чакирув ёши билан тенглаштирган холда ЖКнинг 17-моддаси талабларига мувофиклаштириш тарафдоримиз.

Шу уринда харбий хизматга гайриконуний равишда чакирилган (мукаддам судланган, чакирув ёшининг юкори чегарасидан утган, харбий хизматга яроксиз ва шу каби) шахсларнинг хам тадкик этилаётган жиноятлар субъекти була олиш масаласига тухталмокчимиз. О.К. Зателепин ва И.И. Исраиловларнинг фикрича, гарчи шахс харбий хизматга гайриконуний равишда чакирилган (кирган) булсада субъект деб эътироф этилиши керак [9]. Хусусан, О.К. Зателепин шахс харбий хизматга гайриконуний равишда чакирилган (кирган) такдирда хам харбий хизматчилар учун белгиланган хукук ва мажбуриятларга эга булади, улардан фойдаланади, демак унинг жиноий жавобгарлиги хам истисно килинмаслиги кераклигини таъкидлайди [10]. Собик иттифок даври жиноят хукуки фанида хам шу караш устувор булган [11]. Уз навбатида К.И. Егоров, Р.В. Закомолдин, В.Г. Сызранцев, А.А. Тер-Акопов, В.М. Шеншин ва Н.А. Шулепов харбий хизматга гайриконуний равишда чакирилган (кирган) шахслар тахлил килинаётган жиноятларнинг субъекти була олмаслигини курсатишади [12]. Назаримизда, биринчи ёндошув мантикан асослирокдек. Нега деганда, харбий хизматга чакирилган шахс Ватанни куриклаш ва химоя килишга оид хамда бошка хизмат юзасидан мажбуриятларини бажаришга киришади, мавжуд имтиёз ва кафолатлардан тулик фойдаланади. Бу ерда харбий хизматга чакирилиш факти эмас, балки шахснинг харбий хизматчи макомига эга эканлиги ва акли расо шахс сифатида уз хак-хукукларини англай билиши бирламчи ахамиятга эга. Шу сабабли "харбий хизматчи" макомига эга шахсни, хатто у гариконуний харбий хизматга чакирилган булса хам, харбий хизматни уташнинг

иштирокига тааллукли Факультатив протоколга Узбекистон Республикаси куйидаги мазмундаги баёнот билан кушилган: "Узбекистон Республикаси баён этадики, Узбекистон Республикаси Куролли Кучлари сафига фукароларнинг чакируви Узбекистон Республикасининг 2002 йил 12 декабрда кабул килинган

белгиланган тартибига тажовуз килган хатти-харакати албатта

November, 2022

мазкур жиноятлар учун жавобгарлик доирасида хал этилиши керак, деб хисоблаймиз.

Назарий изланишларда шунингдек, харбий йигинларни утаётган шахсларни харбий хизматни уташ тартибига карши жиноятларнинг субъекти деб топишга оид турли карашлар шаклланган. Жумладан С.И. Журавлев ва Д.А. Кременскийлар харбий йигинлардаги шахслар тулик харбий хизматчи макомидаги шахслар экани ва улар харбий йигинларда иштирок этиш оркали харбий хизматни уташини айтадилар [13]. Назаримизда бу караш жиноий нормаларни кенгайтириб шархлаш натижаси булиб, муаллифлар йигинларни утаётган шахсларнинг тадкик этилаётган тизимдаги айрим жиноятларнинг субъекти була олмаслигига оид зарурий шартларни эътибордан четда колдиришган. П.С. Данилов харбий йигинларга жалб этилган шахслар мобилизацион инсон ресурсларини ташкил килиши, уларга "харбий хизматчи" статусининг бир кисмигина тааллуклилиги, улар харбий хизматни эмас балки, харбий хизматга тайёргарликни уташларини таъкидлайди ва харбий йигинларни утаётган шахсларни субъектлар каторидан чикариб, улар томонидан харбий йигинлар вактида содир этиладиган жиноятлар декриминализация килиниши лозим деб хисоблайди [14]. Бу ёндашув бир карашда, жуда либерал куринсада, нормал ишлаб турган бутун сохавий харбий ва жиноий конунчиликни кардинал жихатдан куриб чикилишини такозо килади. Шу боис муаллифнинг карашини айни вактда бу каби ташаббусларга эхтиёж мавжуд эмас деб бахолаган булардик. Шунингдек, О.К.Зателепиннинг ёзишича, харбий йигинларнинг максади харбий хизматни уташга тайёргарлик куриш хисобланади ва шу сабаб йигинларни утаётган шахслар харбий йигинларни уташ тартибинигина бузишлари мумкин. Унингча, харбий йигинларни утаётган шахслар харбий хизматни уташ тартибига карши жиноятлар тизимига киритилган айрим жиноятлар учунгина субъект була оладилар [15]. Шунингдек, Р.В. Закомолдин, С.М. Мальков, П.Е. Мелешколар хам шундай карашни кувватлайди [16]. Биз олимларнинг мазкур фикрини кувватлаймиз. Чунки, хикатдан хам харбий йигинларни утаётган шахслар жанговар навбатчиликни уташ, харбий мансабдорлик каби тизим таркибидаги бир катор жиноятлар учун субъект була олмайдилар.

Жиноят хукуки фанида тадкик этилаётган жиноятларнинг субъектлари руйхатини кенгайтириш зарурати хакидаги карашлар хам йук эмас. Хусусан, С.А. Соколов халкаро гуманитар хукук нормалари ва умумий принципларига асосланган холда харбий асирларни хам харбий хизматни уташ тартибига карши жиноятларнинг

November, 2022

331

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

субъектлари деб топиш мумкинлигини кайд этади [17]. Хдкикатдан хам "^арбий асирлар билан килинадиган муомала тугрисида" Конвенциянинг 82-моддасида "Харбий асирлар асирликда ушлаб турган давлат Куролли Кучларида амал килувчи конун, низом ва буйрукларга буйсунадилар. Давлат мазкур конун, низом ва буйрукларни бузган исталган харбий асирга нисбатан интизомий ёхуд суд чораларини куллаш хукукига эга" деб курсатилган [18]. Гипотетик жихатдан ушбу нормани харбий асирлар ушлаб турилган давлатнинг сохавий харбий ва жиноий конунчилиги, шу жумладан Умумхарбий низомларига тула буйсунишлари керак, деб талкин килиш мумкин. Бундай холда улар хам харбий хизматни уташ тартибига карши жиноятларнинг субъектлари булишлари керак булади. Бирок, суз бораётган жиноятлар тизимининг объекти харбий хизматни уташ ва харбий хизмат вазифаларини бажариш билан боглик ижтимоий муносабатлар эканлигини унутмаслик зарур. ^арбий асирлар асирликда ушлаб турган давлатнинг Куролли Кучларида харбий хизматни утамайдилар ва табиийки, кайд этилган объектга зарар етказа олмайдилар. Харбий асирлар асир олинган давлатда уз ихтиёрига зид равишда ушлаб туриладилар ва улар асирликда ушлаб турилган давлат олдида хеч кандай мажбуриятга эга эмаслар. Шу сабабли фикримизча, харбий асирларнинг ташки томондан харбий хизматни уташ тартибига карши жиноятларга ухшаш хатти-харакатларини миллий конунчилик билан тартибга солиш максадга мувофик эмас. Масалан, асирнинг ушлаб турилган жойдан кочиши дизертирлик деб топилиши мумкин эмас, чунки максад харбий хизматни уташдан буйин товлаш эмас, балки асирликдан кутулишдир.

О.К. Зателепиннинг ёзишича, айрим харбий лавозимларга харбий хизматчилар эмас, балки мехнат шартномаси асосида ишловчи фукаролар хам тайинланишлари мумкин булиб, улар хам мазкур жиноятларнинг субъекти була оладилар [19]. Фукаролик персонали жанговар булмаган вазифалар учун мулжалланган булиб, одатда таъмирлаш-курилиш ишлари, моддий-техник таъминот, молиявий-хукукий масалалар, тиббий хизмат курсатиш каби сохаларда фаолият курсатади. Харбий хизматни уташ тугрисидаги контрактдан фаркли равишда мехнат шартномаси шахсга харбий хизматни уташга оид мажбуриятларни юкламайди ва табиийки, фукаролик персонали харбий хизматчи макомига эга була олмайди. Шу сабабли улар субъект деб эътироф этилмаслиги лозим.

November, 2022

ХУЛОСА

Шундай килиб, бошка жиноятларнинг субъекти учун муайян ёшга тулганлик, акли расолик белгилари билан бир каторда, харбий хизматни уташ тартибига карши жиноятларнинг субъекти учун "харбий хизматчи" статусига эга булиш мажбурий белги булиб хисобланади.

REFERENCES:

1. Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2000 йил 15 сентябрдаги "Харбий хизматни уташ тартибига карши жиноятларга оид ишларни куриш буйича суд амалиёти тугрисида"ги 23-сон карори 1.2-банди, https://lex.uz/docs/1449962

2. "Умумий харбий мажбурият ва харбий хизмат тугрисида"ги 2002 йил 12 декабрдаги 436-11-сон Конун, https://lex.uz/docs/78717

3. Уша жойда, 24-модда

4. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 12 сентябрдаги "Узбекистон Республикаси фукароларининг харбий хизматни уташ тартиби тугрисидаги низомни тасдиклаш хакида"ги ПК-4447-сон карори, https://lex.uz/docs/4513434

5. Закомолдин Р. В. Некоторые вопросы уголовной ответственности за преступления против военной службы, совершенные в соучастии // Борьба с организованными проявлениями преступности и обеспечение национальной безопасности / под ред. А. И. Долговой. М., 2019. С. 295-296; Плохова В. И. Системное толкование норм об уклонении от прохождения военной или альтернативной гражданской службы (ст. ст. 328, 331, 337-339 УК РФ): монография. Барнаул, 2009. С. 11-12; Шулепов Н. А. Теоретические основы реализации уголовной ответственности военнослужащих: дис. ... д-ра юрид. наук. М., 2001. С. 44.

6. Ермолович Я.Н. Дифференциация уголовной ответственности военнослужащих: монография. М., 2014. С. 131-135; Зателепин О.К. Квалификация преступлений против военной безопасности: монография. Серия: Право в Вооруженных Силах — консультант. М., 2009. Вып. 106. С. 268-275; Зателепин О.К. Уголовно-правовая охрана военной безопасности Российской Федерации: дис. ... д-ра юрид. наук. М., 2013. С. 167; Зателепин О.К., Кислицын М.К., Петухов Н.А., [и др.] Военно-уголовное законодательство Российской Федерации. Специальный курс: учебное пособие. М., 2004. С. 85-93; Мальков С. М. Преступления против военной службы: монография. М., 2015. С. 30; Терешин А. П.,

November, 2022

333

Назарова Е. А. К вопросу о юридической ответственности курсантов военных образовательных учреждений // Право в Вооруженных Силах. 2009. № 12. С. 25-28

7. Конвенция о правах ребенка от 20 ноября 1989 г,

https: //www.un. org/ru/documents/_declconv/conventions/childcon.shtml,

Узбекистан Республикаси мазкур халкаро хужжатга 1992 йил 9 декабрдаги 757-XII-сон Конунга асосан кушилган, 1994 йил 29 июлдан кучга кирган

8. Бола хукуклари тугрисидаги Конвенцияга доир, болаларнинг куролли можароларда иштирокига тааллукли Факультатив протокол, Нью-Йорк, 2000 йил 25 май,

https://www.un.org/ru/documents/decl conv/conventions/rightchild protocol2.shtml; Хужжат Узбекистан Республикаси томонидан 2008 йил 12 декабрдаги УРК-190-сон Конунга асосан ратификация килинган, 2009 йил 23 январдан кучга кирган

9. Зателепин О. К. Уголовно-правовая охрана военной безопасности Российской Федерации: дис. ... д-ра юрид. наук. М., 2013. С. 171; Исраилов И. И. Преступления против порядка подчиненности и воинских уставных взаимоотношений: уголовно-правовой аспект: дис. ... канд. юрид. наук. М., 2011. С. 67-70.

10. Зателепин О. К. Уголовно-правовая охрана военной безопасности Российской Федерации: дис. ... д-ра юрид. наук. М., 2013. С. 172-173.

11. Мас.: Воинские преступления: учебник / под ред. Н. Ф. Чистякова. М., 1970. С. 49-50; Закон об уголовной ответственности за воинские преступления: комментарий / под ред. А. Г. Горного. М., 1986. С. 17-18.

12. Преступления против военной службы / под общ. ред. Н.А. Петухова. СПб., 2002. С. 58-64; Закомолдин Р. В. Ответственность за нарушение правил несения службы по охране общественного порядка и обеспечению общественной безопасности по уголовному законодательству России: дис....канд. юрид. наук. Самара, 2001. С. 121-123; Сызранцев В. Г. Воинские преступления: комментарий к главе 33 УК РФ. СПб., 2002. С. 15-16; Тер-Акопов А. А. Преступление и проблемы нефизической причинности в уголовном праве. М., 2003. С. 152; Шеншин В. М. Самовольное оставление части или места службы, как преступление против порядка прохождения военной службы: уголовно-правовой и криминологический аспекты: дис. ... канд. юрид. наук. СПб, 2006. С. 76; Шулепов Н. А. Теоретические основы реализации уголовной

November, 2022

334

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

ответственности военнослужащих: дис. ... д-ра юрид. наук. М., 2001. С. 55-61.

13. Журавлев С. И., Кременский Д. А. Основные вопросы прохождения службы в мобилизационном людском резерве // Военное право. 2013. № 1. С. 53-54.

14. Данилов П. С. Субъект преступлений против военной службы // Вестник Омского университета. Серия «Право». 2017. № 2. С. 191.

15. Зателепин О. К. Уголовно-правовая охрана военной безопасности Российской Федерации: дис. ... д-ра юрид. наук. М., 2013. С. 94-95

16. Закомолдин Р. В. Недостатки военно-уголовного закона по реагированию на преступность в сфере военной службы // Криминальные реалии, реагирование на них и закон. Под ред. А. И. Долговой. М., 2018. С. 72; Мальков С.М. Преступление против военной службы: монография, М., 2015. С. 152; Мелешко П. Е. Об уголовной ответственности граждан, призванных на военные сборы, за совершение преступлений, предусмотренных главой 33 Уголовного кодекса Российской Федерации // Право в Вооруженных Силах. 2012. № 8. С. 74-75

17. Соколов С. А. Ответственность за преступления против военной службы: уголовно- правовое регулирование и криминологический аспект: автореф. дис. ... канд. юрид. наук. М., 2002. С. 17.

18. Конвенция (III) об обращении с военнопленными. Женева, 12 августа 1949 года, https://www.icrc.org/ru/doc/resources/documents/misc/geneva-conventon-3.htm, Узбекистон Республикаси х,алкаро хужжатга 03.09.1993 йилдаги 946-Х11-сон Конунга мувофик кушилган, 08.04.1994 йилдан кучга кирган, https://nrm.uz/contentf?doc=139427

19. Зателепин О. К. Уголовно-правовая охрана военной безопасности Российской Федерации: дис. ... д-ра юрид. наук. М., 2013. С. 179-181.

November, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.