Научная статья на тему 'АНДИЖОН ВИЛОЯТИДА МЕВА ВА РЕЗАВОР ЎСИМЛИКЛАР ЕТИШТИРИШНИНГ ҲУДУДИЙ ЖИҲАТЛАРИ'

АНДИЖОН ВИЛОЯТИДА МЕВА ВА РЕЗАВОР ЎСИМЛИКЛАР ЕТИШТИРИШНИНГ ҲУДУДИЙ ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
43
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РЕСУРС / МЕВА ВА РЕЗАВОРЛАР / ЎСИМЛИКЛАР / ДЕҲқОН ХЎЖАЛИКЛАРИ / ТАБИИЙ ШАРОИТ / ҲОСИЛДОРЛИК / ЭКОЛОГИК ВАЗИЯТ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Деҳқонов Б.М.

Рисолада Андижон вилояти географик хусусиятлари ва табиатини ўрганиш орқали қишлоқ хўжалиги соҳаларини ривожлантиришнинг устувор вазифалари ёритилган, статистик маълумотлар тахлил қилиниб мавжуд муаммоларни хал этишга қаратилган тавсиялар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REGIONAL ASPECTS OF FRUIT AND BERRY CULTIVATION IN ANDIJAN REGION

The article describes the priority tasks of the development of agricultural sectors based on the study of geographical features and nature of the Andijan region, analyzes statistical data and provides recommendations for solving existing problems.

Текст научной работы на тему «АНДИЖОН ВИЛОЯТИДА МЕВА ВА РЕЗАВОР ЎСИМЛИКЛАР ЕТИШТИРИШНИНГ ҲУДУДИЙ ЖИҲАТЛАРИ»

Дехщонов Б.М. катта уцитувчи

З.М.Бобур номидаги Андижон давлат университети

Узбекистон, Андижон

АНДИЖОН ВИЛОЯТИДА МЕВА ВА РЕЗАВОР УСИМЛИКЛАР ЕТИШТИРИШНИНГ ХУДУДИЙ ЖЩАТЛАРИ

Аннотация: Рисолада Андижон вилояти географик хусусиятлари ва табиатини урганиш орцали цишлоц хужалиги соуаларини ривожлантиришнинг устувор вазифалари ёритилган, статистик маълумотлар тахлил цилиниб мавжуд муаммоларни хал этишга царатилган тавсиялар берилган.

Таянч сузлар: ресурс, мева ва резаворлар, усимликлар, дещон хужаликлари, табиий шароит, уосилдорлик, экологик вазият.

Dekhkanov B.M. senior lecturer Andijan state university Uzbekistan, Andijan

REGIONAL ASPECTS OF FRUIT AND BERRY CULTIVATION IN

ANDIJAN REGION

Abstract: the article describes the priority tasks of the development of agricultural sectors based on the study of geographical features and nature of the Andijan region, analyzes statistical data and provides recommendations for solving existing problems.

Keywords: resources, fruits and berries, plants, farms, natural conditions, productivity, ecological situation.

Андижон вилояти Узбекистон Республикасининг энг шаркий кисмида жойлашган, шунинг учун мамлакатнинг «шаркий дарвозаси» хисобланади. Андижон вилояти ФарFOна минтакасининг шаркий кисмида, асосан, Корадарё хавзасида, ФарFона ва Олой тоFлари оралотида, "Буюк ипак йули"нинг K,ошFар - Уш - Кукон - Тошкент йуналишида, интенсив суFорма дехкончилик ва ахолиси куп ва жуда зич яшайдиган минтаканинг марказида жойлашган [1-2]. Майдони - 4,30 минг кв.кмни ташкил килиб мамлакатимиз худудининг атиги 1% га тенг келади. У шимол, шарк ва жануби-шаркдан КирFизистон Республикаси Жалолобод ва Уш вилоятлари, жануби^арбдан ФарFOна вилояти, шимолий-Fарбдан Наманган вилоятлари билан чегараланиб туради. ФарFOна вилояти билан 101,2 км, Наманган вилояти

билан 106,6 км ва K,ирFизистон Республикаси билан 409,3 км масофада чегарадош булиб жами чегара узунлиги 617,1 км га тенг [3].

К,ишлок хужалиги сохаси мамлакатимизни, жумладан, Андижон вилоятининг ривожланган иктисодий тармоFи хисобланади. К,ишлок хужалиги аввало озик-овкат махсулотлари ишлаб чикаришнинг асосий манбаи булиб хизмат килади, ахолининг озик-овкат махсулотларига булган талабини кондирувчи асосий база бу сохада дон, усимлик ёFи, гушт, сут махсулотлари, тухум, парранда пархез гуштлари, балик, асал, картошка, сабзавот, полиз, резавор, мева, узум, чорва учун ем-хашак, озука, фармоцевтика, фармокология сохалари учун доривор усимликлар етиштириш, урмон хужалигини ривожлантириш каби куплаб сохаларни узини таркибида бирлаштиради[4-5].

Вилоят табиатининг узига хослиги, худуднинг усимлик ва хайвонот дунёси хам табиий компонент сифатида уз ахамиятига эга булиб, табиатнинг тулаконли ривожланишида иштирок этади.

Бугунги жамиятнинг ривожланаётган даврида Андижон вилояти мамлакатимизнинг бошка худудларига ухшаб куплаб сохаларда етакчилик килмокда. Жумладан, мева ва резавор махсулотларни етиштириш, уни саклаш ва кайта ишлаш сохасида хам анча яхши натижаларга эришаётган вилоят хисобланади. Вилоятнинг барча хужалик-субъектларида 2019 йилда 633.4 минг тонна мева ва резаворлар етиштирилган булса, бу курсаткич 2020 йилда 666.9 минг тоннага усиб, 2019 йилга нисбатан 5.3 % га купайган. Етиштирилган мева ва резаворларнинг 70.4 фоизи дехкон (шахсий ёрдамчи) хужаликларида етиштирилган.

Мевалар ва резаворлар

Х,ажми, минг тонна Усиш суръати

Ишлаб ма^сулотнынг тоифалари тацсимланиши

чицарилган

хужалик Фермер хужаликлари

буйича ф Деадон (шахсий ёрдамчи) % да хужаликлари

^ишлок хужалиги

фаолиятини амалга оширувчи ташкилотлар

1- расм.Ишлаб чицарилган махсулотнинг хужалик тоифалари буйича тацсимланиши.

(тонна ва фоиз хис.)

Вилоятда етиштирилаётган мева ва резавор махсулотларни 469.2 минг тоннаси дехцон (шахсий ёрдамчи) хужаликлари, 191.1 минг тоннаси фермер хужаликлари, 6.5 минг тоннаси эса цишлоц хужалиги фаолиятини амалга оширувчи ташкилотларга туFри келади. Ушбу сохадаги усиш суръати хам ишлаб чицарилган махсулотнинг хужалик тоифалари буйича хам бир -биридан кескин фарц цилади. Бу курсаткич фермер хужаликларида 113.3 %, дехцон (шахсий ёрдамчи) хужаликларида 101.5 %, цишлоц хужалиги фаолиятини амалга оширувчи ташкилотларда 2.8 % ни ташкил цилган. Бу курсаткич вилоятда дехцончилик сохаси яхши ривожланганлигини, янги технологиялар жорий цилинганлигини, ердан унумли фойдаланилганлигини, минерал ва махаллий уFитлардан самарали фойдаланилганлиги натижаси эканидан дарак беради. _

2- расм. Андижон вилояти мева ва резавор экинлари харитаси.

Вилоятда етиштирилган мева ва резаворларни худудлар буйича етиштириш хажми куйидаги куринишга эга. Туманлар ичида энг куп мева ва резавор махсулотлари етиштирган туманлар Асака 76.2, Хужаобод 68.8, Жалакудук 66.7, Шахрихон 62.9 минг тоннани ташкил килган булса, УлуFнор 13.3, Бустон 24.2, Булокбоши 28.6, KурFOнтепа 33.3 минг тонна махсулот етиштирган. Бу курсаткич Хонобод ва Андижон шахарлари атрофи хужаликларида 3.3 ва 13.2 минг тоннани ташкил килган. УлуFнор, Бустон, Булокбоши, KурFонтепа туманларида мева ва резавор махсулотлари микдорининг камлиги бу туманларда ушбу соха тармоклари экин майдонларининг камлиги хамда тупрок ва табиий шароитининг нисбатан яхши эмаслиги ва соханинг ихтисослашувида хам соха мутахассисларининг етишмаслиги каби сабаблар таъсир килади.

Вилоятда ушбу сохадаги етиштираётган махсулотлар мамлакатимизнинг бошка худудларига нисбатан узининг юкори унумдорлиги, хосилдорлиги, махсулот сифатининг юкорилиги, таннархининг пасайиши, жахон бозорида харидоргирлиги, кам мехнат сарфлаб куп даромад билан ажралиб туради.

Вилоятда етиштирилган кишлок, урмон ва баликчилик хужаликларида етиштирилган махсулотларнинг жами микдори 2018 йилда 20183.9 млрд сумни ташкил этган булса, бу курсаткич 2019 йилда 24314.9 млрд сум, 2020 йилда эса 26142.8 млрд сумга етганлиги вилоятда кишлок хужалиги оборотидаги ер майдонларидан унумли фойдаланилаётгани, ерларнинг экологик холатининг яхшилиги, тупрокнинг биологик, физик, химик яхшилигидан далолат беради.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. М. Мамажонов Андижон географияси. Т: Академнашр,2018 ( 73 б.)

2. Т.А.Мадумаров. М.Мамажонов, А.Ш.Маматюсупов, А.Исаев Андижон вилояти улкашунослик атласи. Тошкент, 2015.( 24 б)

3. Бабушкин Л.Н., Когай Н.А., Зокиров Ш.С. Акроклиматические условия сельского хозайства Узбекистана. Ташкент, Мехнат, 1975.

4. Узбекистоннинг экологик харитаси. Тошкент. 1992.

5. Гуломов П.Н. География ва табиатдан фойдаланиш. Тошкент, Укитувчи, 1985.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.