Научная статья на тему 'АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ЕР ФОНДИ ВА УНДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ АГРОЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ (“ДИЛРАБО” ДЕҲҚОН ФЕРМЕР ХЎЖАЛИГИ МИСОЛИДА)'

АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ЕР ФОНДИ ВА УНДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ АГРОЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ (“ДИЛРАБО” ДЕҲҚОН ФЕРМЕР ХЎЖАЛИГИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
35
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛАНДШАФТ / АГРОЛАНДШАФТ / АДИР ЛАНДШАФТИ / ЕР ФОНДИ / ФЕРМЕР ХЎЖАЛИГИ ЕРЛАРИ / АГРОЭКОЛОГИК / СИЗОТ СУВЛАРИ / ЗОВУРЛАР / СУВ ЭРОЗИЯСИ / ШЎРЛАШГАН ЭКИН МАЙДОНЛАРИ / қИШЛОқ ХЎЖАЛИК ЕРЛАРИ ИММУНИТЕТИ / ЖАРЛИКЛАР

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Деҳқонов Б.М.

Ушбу мақолада Андижон вилоятининг қишлоқ хўжалиги ерларидан фойдаланишдаги мавжуд агроэкологик масалалар ва қишлоқ хўжалигида фойдаланилаётган экин ер майдонларидан самарали фойдаланиш масалалари ёритилган. Кузатув тахлил натижалари асосида ер ресурсларидан фойдаланишни такомиллаштириш бўйича тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

AGROECOLOGICAL FEATURES OF THE LAND FUND AND ITS USE IN THE ANDIJAN REGION (ON THE EXAMPLE OF THE FARM "DILRABO")

This article covers the current agroecological issues in the use of agricultural lands of Andijan region and the effective use of arable land used in agriculture. On the basis of the results of the observation analysis, recommendations were developed to improve the use of land resources.

Текст научной работы на тему «АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ЕР ФОНДИ ВА УНДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ АГРОЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ (“ДИЛРАБО” ДЕҲҚОН ФЕРМЕР ХЎЖАЛИГИ МИСОЛИДА)»

DOI 10.46566/2225-1545_2021_2_83_856 УДК: 911.8; 911.5

Де^крнов Б.М.

«География» кафедраси катта уцитувчиси Андижон давлат университети Узбекистон, Андижон

АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ЕР ФОНДИ ВА УНДАН

ФОЙДАЛАНИШНИНГ АГРОЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ

("ДИЛРАБО" ДЕХДОН ФЕРМЕР ХУЖАЛИГИ МИСОЛИДА)

Аннотация: Ушбу мацолада Андижон вилоятининг цишлоц хужалиги ерларидан фойдаланишдаги мавжуд агроэкологик масалалар ва цишлоц хужалигида фойдаланилаётган экин ер майдонларидан самарали фойдаланиш масалалари ёритилган. Кузатув тахлил натижалари асосида ер ресурсларидан фойдаланишни такомиллаштириш буйича тавсиялар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: ландшафт, агроландшафт, адир ландшафти, ер фонди, фермер хужалиги ерлари, агроэкологик, сизот сувлари, зовурлар, сув эрозияси, шурлашган экин майдонлари, цишлоц хужалик ерлари иммунитети, жарликлар.

Dekhkonov B.M.

Senior teacher of the department «Geography»

Andijan State University Uzbekistan, Andijan

AGROECOLOGICAL FEATURES OF THE LAND FUND AND ITS USE IN THE ANDIJAN REGION (ON THE EXAMPLE OF THE FARM

"DILRABO")

Abstract: This article covers the current agroecological issues in the use of agricultural lands of Andijan region and the effective use of arable land used in agriculture. On the basis of the results of the observation analysis, recommendations were developed to improve the use of land resources.

Key words: landscape, agrolandshaft, low mountain landscape, Land Fund, agricultural land, agroecological, sizot waters, trenches, water erosion, saline fields, agricultural land immunity, ravines.

Кириш. Андижон ахолиси зичлиги, Ер ресурслари чекланганлиги билан Республикада узига хос хусусиятга эга вилоятлиги билан ажралиб туради. Андижон вилояти ер фонди 430.3 минг га. тенг булиб дишлок хужалик ерлари вилоят ер фондининг 58.3 % и (250.8 минг га)ни ташкил этади. Унинг 201.7 минг гектари суFорилиб, дехкончилик диладиган узига хос агроландшафтлар

хосил килинган. Бугун мазкур агроландшафтларнинг агроэкологик хусусиятларини атрофлича урганиш, уларда хужалик ишларини амалга ошириш учун долзарб муаммолардан бири хисобланади. Айникса, дехкон фермер хужаликлари фаолиятида уларни эътиборга олиш ва амалиётда куллаш жуда мухим ахамаиятга эгадир [5].

Асосий кисм. Кишлок хужалигида фойдаланадиган маданий ландшафтлар айрим манбаларда (В.А.Николаев,1979, 1984; Е.В.Миланова, А.М.Рябчиков, 1979; А.Г.Исаченко,1980) агроландшафтлар ёки агроландшафт тизимлари, яъни "агроландшафтлар-худуднинг катта кисмидаги табиий усимликлар агроценозлар билан алмаштирилган ерлар" (Н.Ф.Реймерс, 1990) деб аталиб, вилоят худуди учун хам жуда характерлидир. Вилоятнинг суFориб дехкончилик киладиган ерларида агроландшафтлар барпо этилган [1].

Андижон вилоятида 2019 йилнинг январ-декабр ойларида ишлаб чикарилган кишлок хужалиги махсулотларининг таркибий тузилишида фермер хужаликларининг улуши 33.0 фоизни, дехкон хужаликларида 65.4 фоизни ташкил килган. Кишлок хужалиги экинлари экилган жами майдони барча тоифадаги хужаликлар учун 217.3 минг га., шу жумладан фермер хужаликлари 177.3 минг га., дехкон хужаликлари 27.8 минг га., кишлок хужалиги фаолиятини амалга оширувчи ташкилотлар 12.2 минг га.ни ташкил этади.

1 жадвал

Андижон вилоятида кишлок хужалиги ишлаб чикариши билан шуFулланувчи ердан фойдаланувчиларнинг ишлаб чикарган кишлок хужалиги махсулотларининг таркибий тузилишидаги улуши

№ Номи ^ишлок хужалиги экин майдони (минг га.) ^ишлок хужалиги экин майдони (фоизда) Мах,сулот умумий хажмига нисбатан улуши (фоизда)

1 Барча тоифадаги хужаликлар 217.3 100 100

2 Фермер хужаликлари 177.3 81.6 33

3 Дещон хужаликлари 27.8 12.7 65.4

4 Кишлок хужалигини амалга оширувчи ташкилотлар 12.2 5.7 1.6

Берилган мaълyмoтлaрдaн вилoятдa фермер хyжaликлaри экин мaйдoнлaри кaттa бyлгaни хoлдa, мaхcyлoт хaжмидaги улуши жyдa пaст дaрaжaдaлиги нaмoён бyлaди (1 жaдвaл) [2].

Aндижoн вилoятидa Узбекистан Респyбликaси худудининг (448.97 минг км2) 0.96 фoизини эгaллaгaни хoлдa (4.3 минг км2), aхoлининг (3127.7 минг киши) 9.2 фoизи иcтикoмaт килaди. Aндижoн вилoяти aхoли зичлигигa кyрa Респyбликaдa oлдинги yриндa туриб, хoзирдa 1км2 га тyFри келувчи aхoли шни Респyбликa Уртaчa кyрсaткичи(75.5 киши)дaн деярли Ун бaрoбaргa куп яъни 727 кишига тyFри келaди [3].

Aхoли эхтиёжи учун oзик-oвкaт мaхсyлoтлaри, и^и^д^т тaрмoклaри учун зaрyр хoм aшё aсoсaн кишлoк хyжaлигидa фoйдaлaнилaётгaн экин ер мaйдoнлaри хисoбигa етиштирилaди, шyндaй экaн уни ривoжлaнтириш бугунги куннинг дoлзaрб мaсaлaсидир.

Юкoридaги хoлaтлaр вилoят ер ресyрслaридaн фoйдaлaнишдa геoэкoлoгик жихaтдaн ёндaшиб, тaкoмиллaштириш зaрyриятини келтириб чикaрмoкдa.

Вилoят тaбиaти yзигa xoc геoэкoлoгик хyсyсиятлaргa эгa. Иклими мyътaдил, йиллик рaдиaция 1 см.кв. юзaгa 130-133 raan, ёFинлaр хaм фacллaр дaвoмидa нoтекиc тaкcимлaнraн булиб, Уртaчa йиллик 200-250 мм.ни, вегетaция дaври 220-230 кунни тaшкил этaди. Рельефи шaрк вa жaнyби шaрк aдирлaрдaн ибoрaт, Faрбдa ниcбaтaн текис, нишoблик шaркдaн Faрбгa йyнaлгaн. К,ир вa тепaликлaр як^л ифoдaлaнгaн.

Юкoридaги тaбиaтининг имкoниятлaри ер реcyрcлaрдaн кишлoк xyжaлигидa caмaрaли фoйдaлaнишдa худуднинг aдир вa текислик зoнacидa жoйлaшгaнлиги, oфaтли кoрa швуктар, сел, дул ёFиши, кучли шaмoллaр, ер ocти cyвлaри caтхининг ер юзacигa якинлиги, шyрлaшиш кaби тускинлик килувчи oмиллaр caлбий тaъcир кУрcaтмoкдa.

1973 йилнинг 26 декaбридa тaшкил тoпгaн УлyFнoр тyмaни умумий мaйдoни 356.7 кв. км., aхoли шни 58.1 минг киши этиб, вилoятнинг Faрбий киcмидa Язёвoн чyллaридa жoйлaшгaн. Шaркдa вилoят тyмaнлaридaн Бycтoн вa Бaликчи, хaмдa Faрбдaн ФaрFoнa, Нaмaнгaн вилoятлaри билaн чегaрaлaнaди. УлyFнoр тyмaни тaшкил этилиши жихaтидaн ёш тyмaнлиги кaтoридa тaбиaтининг xycycиятлaри, aхoлининг жoйлaшyви, ер вa сув реcyрcлaридaн фoйдaлaнишдaги мyaммoлaри билaн хaм aжрaлиб тyрaди.

Тyмaндa ёз курук иссик acocaн ёFинcиз, июль oйининг энг ю^ри хaрoрaти +40, + 42 0С, киш хaм ниcбaтaн курук янвaрь oйининг yртaчa хaрoрaти +1; -1 0C aтрoфидa, йиллик ёFин микдoри 190 -200 мм., ёFин acocaн бaхoр oйлaригa тyFри келaди Худуди тaбиaтининг инжикликлaри ер ocти суви caтxининг ер юзacигa якинлиги, тyпрoклaр шyрлaниш дaрaжacининг юкoрилиги иктиcoдиёт coхaригa aйникca кишлoк xyжaлиги ишлaб чи^рувчи тaрмoклaргa caлбий тaъcир этaди [4]. Жyмлaдaн, Вилoят Ер реcyрcлaри вa дaвлaт кaдacтри бoшкaрмacи мaълyмoтлaридa УлyFнoр тyмaнидa жaми экин ерлaри 01.01. 2019 йил хoлaтигa 20775 га.ни тaшкил этгaн бyлca, 01.01.202 0 йил хoлaтигa 20762 га. ни тaшкил этиб, фoйдaлaнилмaйдигaн ерлaр мoc

равишда 10871 га.дан 10884 га.га етгани намоён булади. ynyFHop туманида хосилдорликни ошириш учун доимий равишда ер ва тупрок ресурсларидан окилона фойдаланиш, зарурий ирригация ва мелиоратив тадбирларни олиб бориш талаб этилади, акс холда пандемия шароити таъбири билан айтганда кишлок хужалик ерлари иммунитети пасайиб кишлок хужалиги оборотидан чикиб кетиши мумкин.

Худуд агроэкологиясини яхшилашда, кишлок хужалиги ерлари иммунитетини кутаришда ирригация ва мелиоратив тадбирларининг ахамиятини УлуFнор туманида жойлашган "Дилрабо" дехкон фермер хужалиги амалиёти мисолида куриш мумкин.

Унга кура: " 60 гектар майдон пахта экини учун ажратилган булиб, йиллик хосил бир неча йил 18 центнердан ошмади. 2017 йилда пахта майдонининг урта кисмидан сизот сувларини кочириш учун зовур максадида эни 3м узунлиги 500 м, жами 1,5 гектар (2.5 фоиз) ер ажратилади. Бунинг хисобига хосилдорлик 4-5 центнерга ортди, натижада йилни фойда билан якунланди. Х,осилдорлик аввалги холда 60*18=1080 эди майдондан зовур утказгандан кейин 58.5* 22=1287 етиб 20 фоизга ортди, хамда пахта дала майдонининг марказий кисмларидаги шурлашган ерлар мелиоратив холати нисбатан яхшиланди, умумий 200 центнер куп хосилга эга булинди" Бу бир мисол холос, лекин бундай шурлашаётган майдонлар УлуFнор туманининг жами экин майдонининг катта кисмини ташкил этади, айникса дала майдонларининг чекка кисмларидаги зовур казилганда чикариб ташланган лойка ва унинг остида колаётган экин майдонлари, захкаш ерлардаги хар бир дала экин майдонида урта хисобда 0,5 га.ни ташкил этади. "Дилрабо" фермер хужалиги мисолида каби 60 га. экин майдонида хосилдорлик 200 центнерга ортса, УлуFнор тумани жами экин майдони 20762 гектарда 69206 центнер кушимча хосил олиш имконини беради. Бу уз урнида даромад ва ялпи хосилнинг ортишидир.

Вилоят ер ресурслари ва кадастри бошкармаси маълумотларига кура 2020 йил январь ойи даври холатига вилоятда ишдан чикаётган, ер майдонлари 319 га.ни, фойдаланилмайдиган ерлар 121302 га. ташкил этади. Барча ирригация ва мелиорация тадбирларини амалга ошириш маблаF талаб этади, аммо саклаб колинган ер русурслари, кишлок хужалиги ерлари майдонларидан келажакда фойдаланиш эвазига олинадиган даромад ва геоэкологик нуктаи назардан бахоланса харажатларни камида 10 баробарга оклайди.

Адир ландшафт учрайдиган KурFонтепа, Жалолкудук, Хужаобод, Мархамат, Асака туманларида сув эрозиясига учраган, сув ювиб кетган экин майдонлари куплаб топилади.

Давлатимиз рахбари 2021 йил 18 март куни Тошкент вилоятининг Чиноз туманига келиб сув хужалигида амалга оширилаётган ишлар билан танишди ва сувдан фойдаланиш юзасидан зарур топширикларни берди.

Экин майдонларини сув эрозияларидан саклаб колиш учун Мухтарам Президентимиз Ш.М. Мирзиёев илгари сураётган томчилаб суFориш усулига

утишимиз зарур булади ва натижада ерни эрозиядан саклаш билан бирга сувни тежаб иктисодиётни янада ривожланишига эришамиз.

Сув емирган адир ландшафтидаги дала майдонларига текислик, асосан чул, чала чул ландшафтидаги зовурлардан олиниб зовур ён баFрига ёткизилиб ерни банд килаётган тупрок катлами олиб келиб ёткизилса, ер ресурслари, кишлок хужалиги ерлари майдонини саклаб колишга эришилади.

Хулоса: Вилоятда кишлок хужалик ерлари шурланиши, эрозиясига жиддий ёндашиб окилона фойдаланиш, экин майдонларида ирригация ва мелиорация ишларини олиб бориш зарурияти мавжуд. Андижон вилояти демографик салохияти хусусиятларидан келиб чикиб, худуднинг нисбатан кичиклиги вилоятда ер ва ер ресурсларидан, айникса кишлок хужалиги ерларидан фойдаланишни такомиллаштиришни талаб этади.

Урганиш ва тадкикот тахлилларидан келиб чикиб куйидаги чора тадбирларни амалга ошириш тавсия этилади:

1. Вилоятда кишлок хужалик ерларидан ер ости сувларининг сатхини хисобга олган холда фойдаланиш;

2. Шурлашган ва шурлашиш ёкасидаги кишлок хужалиги ерларида зовур казиш ишларини жадаллаштириш;

3. Тупрок хусусиятларига мос, эрозияга чидамли экин турларини экиш;

4. Х,ар бир экин майдони кадастр маълумотларини урганиб, катъий мониторинг олиб бориш;

5. К,азилган зовур чикиндилари билан якин адир минтакаларидаги хосил булган жарликларни тулдириш хисобига экин майдонлари хажмини ошириш тадбирларини ишлаб чикиш лозим.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Андижон вилояти статистик ахборотномаси. Андижон -2020.

2. Узбекистон кишлок хужалиги. Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси Статистик материаллари Тошкент. 2020.

3. М.Мамажонов. Андижон географияси. Тошкент: Академнашр,2018

4. Т.А.Мадумаров. М.Мамажонов, А.Ш.Маматюсупов, А.Исаев. Андижон вилояти улкашунослик атласи. Тошкент, 2015.

5. Н.Ф. Реймерс. Природопользование: Словарь-справочник.-М.:Мысл, 1990

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.