Научная статья на тему 'АНҒИЗГА ЭКИЛГАН МОШ (Phaseolus aureus L.) НИНГ РИВОЖЛАНИШ ДАВРЛАРИ'

АНҒИЗГА ЭКИЛГАН МОШ (Phaseolus aureus L.) НИНГ РИВОЖЛАНИШ ДАВРЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

27
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
такрорий экин / мош / ривожланиш фазалари / ўсиш / ривожланиш / вегетация даври / ўсимлик бўйи / дуккак / 1000 дона дон массаси. / repeated crop / mung bean / development phases / growth / development / vegetation period / plant height / legume / 1000 grain mass.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Бозорбой Сайфиддинович Маматов

Ушбу мақолада Самарқанд вилоятида ғалладан бўшаган майдонларда анғизга экилган мошнинг ривожланиш фазалaри, ўсиши, ривожланиши ва ҳосилдорлиги каби маълумотлар баѐн этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article describes the stages of development, growth, development, and productivity of mung bean planted in the field of grain in the Samarkand region.

Текст научной работы на тему «АНҒИЗГА ЭКИЛГАН МОШ (Phaseolus aureus L.) НИНГ РИВОЖЛАНИШ ДАВРЛАРИ»

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

АНГИЗГА ЭКИЛГАН МОШ (Phaseolus aureus L.) НИНГ РИВОЖЛАНИШ

ДАВРЛАРИ

Бозорбой Сайфиддинович Маматов

Тошкент давлат аграр университети Самарканд филиали мустакил тадкикотчи

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Самарканд вилоятида галладан бушаган майдонларда ангизга экилган мошнинг ривожланиш фазалaри, усиши, ривожланиши ва хосилдорлиги каби маълумотлар баён этилган.

Калит сузлар: такрорий экин, мош, ривожланиш фазалари, усиш, ривожланиш, вегетация даври, усимлик буйи, дуккак, 1000 дона дон массаси.

ABSTRACT

This article describes the stages of development, growth, development, and productivity of mung bean planted in the field of grain in the Samarkand region.

Keywords: repeated crop, mung bean, development phases, growth, development, vegetation period, plant height, legume, 1000 grain mass.

Кириш. Республикамиз шароитида тупрок унумдорлигини саклаш, тиклаш ва ошириш энг мухим ва долзарб масалалардан хисобланади. Бу борада дуккакли дон экинларининг ахамияти катта. Шу билан бирга такрорий экинлар кишло; хужалиги махсулотларини етиштиришни купайтиришда мухим имкониятлардан бири хамдир. Мамлакатимизда кузги бошокли экинлардан бушаган майдонларга дуккакли дон экинлари такрорий экин сифатида экилса, уларнинг хосили сову; кунлар бошлангунга кадар бемалол йигиштириб олинади. Натижада фермер хужаликлари бир йилда икки марта хосил етиштириб, юкори самарадорликка эришади.

Кузги бошокли дон экинларидан сунг такрорий экин сифатида дуккакли дон экинларидан мош, соя, ловия экинларини экиш мумкин.

Республикада кишлок хужалиги экинларини алмашлаб экиш буйича тавсиясига кура бошокли дон экинлари, шоли, сабзавот, полиз ва картошка, гузадан кейин алмашлаб экишда мош экинини экиш тавсия (Б.М.Холиков, Р.Ш.Тиллаев, Ш.Ж.Тешаев, 2003) этилади.

Мош экини ерларнинг донадорлигини яхшилаб, тупрок унумдорлигини оширишда мухим урин тутади. Чунки, мош

May 12-13

60

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introduci^g^mmt^griculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishningnazariyva amaliy asoslari

jy

тупрокда куплаб биологик азот туплайди айни вактда тупрокда колган органик колдик эвазига чириндини купайтириб, тупрокнинг агрофизик ва мелиоратив холатини яхшилайди, похол пояси эса чорва моллари учун туйимли озука хдсобланади.

Мош усимлиги 3 йилда уртача 1,28 т/га ангиз ва тупрокни 0-30 ва 30-50 см катламларига мутаносиб равишда 2,98 ва 0,39 т/га илдиз (жами 4,55 т/га) колдиклари колдиради (Г.Уринбоева, 2010, 22-б). Такрорий экин сифатида экилган мош урта хдсобда гектарига 1,8-2,8 тонна илдиз ва ангиз колдиклари колдирилиши эса Д.Ёрматова, Э.Бойниёзов (2008) ишларида келтирилган. Агрокимёвий тахлил натижаларига кура, 1 тонна мошнинг илдиз ва ангиз колдигида 27,5 кг азот, 13,2 кг фосфор, 27,0 кг калий борлиги аникланган. Мошнинг органик колдиги уртача гектарига 2,3 тоннани ташкил этса, унда гектарига 63,2 кг азот, 30,3 кг фосфор, 62,1 кг калий элементлари тупрокка кайтади. Бу эса усимликлар томонидан тупрокдан узлаштирилган озика моддалар урнини тулдиришга, тупрок унумдорлигини саклашга, келгусида бошка экилган экинлар хосили юкори ва сифатли булишида мухим ахдмият касб этади.

Аммо, ангизда мош етиштиришда фосфорли угитлар меъёрлари етарлича урганилмаган. Бундан ташкари, магний карбонатли шурланган утлоки-буз тупроклар шароитида мош етиштиришда нитрагиндан фойдаланиш масалалари оид маълумотлар умуман учрамайди.

Юкоридагиларни хдсобга олиб айтганда, фосфорли угит меъёрлари ва нитрагиннинг таъсирини аниклаш мош етиштиришдаги долзарб масалалардан хдсобланади.

Материаллар ва услублар. Тадкикотлар 2020-2023 йилларда Самарканд вилояти Булунгур тумани, магний карбонатли шурланган утлоки-буз тупроклари шароитида утказилди. Сизот сувлар 3-5 м чукурликда жойлашган. Дала тажрибалари 4 такрорликда, 10 вариантда утказилди. Битта пайкалнинг

л

узунлиги 50 метр, эни 5,6 метр, умумий майдони 280 м булиб, шундан хдсобга олинадиган майдон 140 м ни ташкил килди. Пайкаллар жойлашуви систематик, бир ярусли килиб жойлаштирилди.

Тажрибада фосфорли ва калийли угитларнинг 100 %и ёзги шудгор остига, азотли угит эса озиклантиришда берилди. Минерал угитлардан азотли угит сифатида аммиакли селитра (КН NOз-34,6 % К), фосфорли угит сифатида аммофос (NH4H2PO4-44-46 % Р2O5 ва 11-12 % ^Ы), калийли угитдан калий хлорид (КС1-60 % K2O)

May 12-13

61

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introduci^g^mmt^griculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishningnazariyva amaliy asoslari

jy

ишлатилди. Нитрагинни куллаш уругларни инокуляциялаш билан амалга оширилди, яъни нитрагин дастлаб сув билан суюлтирилди ва каймокка ухшаш масса хосил булганга кадар яхшилаб аралаштирилди. Олинган масса билан уругларга ишлов берилди ва соя жойда уруглар куритилгач, одатдаги технология буйича экилди.

Тадкикотлар объекти сифатида 2008 йил Давлат реестрига киритилган мошнинг "Зилола" нави олинди.

Дала тажрибаларини утказиш "Методика полевого опыта" (1985), "Дала тажрибалари услубияти" (2007), фенологик кузатув ва биометрик улчашлар (Методика Государственной инспекции по сортоиспытаниям сельскохозяйственных культур. М., 1971) услубий курсатма ва услубий тавсиялари асосида амалга оширилди.

Хрсилдорлик хар бир пайкалдан йигиштириб олиниб, стандарт намликда ц/га хисобида аникланди. Маълумотларни математик тахлил килиш ва корреляцон богликликни аниклаш Б. Доспехов (1985) буйича амалга оширилди.

Натижалар ва уларнинг тахлили. Ангизга мошнинг усиши ва ривожланишини урганиш максадида фенологик кузатиш утказилиб, униб чикиш, шоналаш, шохланиш, гуллаш ва дуккакларнинг хосил булиши, пишиш фазалари хамда биометрик улчашлар амалга оширилди.

Утказилган дала тажрибалари натижаларига кура, усимлик ривожланиш фазалари давомийлиги тажрибада урганилган омиллар таъсирида турлича булди (1-жадвал).

Униб чикиш уруглар экилгандан кейинги 9-куни кузатилган булса, 19-20 кундан сунг шохлар пайдо булди. Вариантлар буйича шохланиш-гуллаш фазалари давомийлиги 11-12 кунни, гуллаш-дуккак пайдо булиши 15-16 кунни ташкил этди. Дуккаклар пайдо булгандан 18-20 кун утгач, дуккакларнинг тулишиши ва ундан 2021 кун утгандан сунг, дуккаклар корамтир-кунгир рангга кириб, пишиш руй берди.

Умуман олганда, вариантлар буйича усимликлар вегетация даври 94-98 кунни ташкил этди. Барча холатларда фосфор меъёрининг ортиб бориши билан вегетация даври 2-3 кунга узайди. Таъкидлаш жоизки, нитрагин кулланилган вариантларда вегетация даври 1-2 кунга узайди.

Тажрибада фенологик кузатишлар утказиш билан бирга усимликнинг буйи хам улчаб борилди (2-жадвал).

Усимликнинг 5-6 барглик даврида утказилган тахлилларда, усимлик буйи 20,7-24,5 см ни ташкил этиб, минерал угитлар ва нитрагин кулланилган вариантларда

May 12-13

62

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

бироз узун булганлиги аникланди. Ушбу холат барча кузатиш утказилган муддатларда кайд этилди. Усимликлар буйининг усиш суръати дуккаклаш фазасигача жадал кечиб, кейинги даврларда усишнинг сусайиши аникланди. Бу эса, озик моддаларнинг генератив органларга окими билан изохланади.

Усимлик вегетациясининг охирида утказилган биометрик улчашларда усимлик буйи вариантлар буйича 53,9-74,1 см ни ташкил этди, яъни фосфор меъёрининг 100 кг/га гача ортиб бориши билан усимлик буйининг баланд булиши аникланди. Тажрибада энг баланд буйли усимликлар Нитрагин+К30Р100К60 вариантида булиб, 74,1 см ни ташкил этди ёки Нитрагин+^0Р0Кб0 вариантга нисбатан 13,9 см, Нитрагин+^0Р140Кб0 вариантига нисбатан 2,4 см га баланд булди.

1000 дона дон массаси угитсиз-назорат вариантда 63,2 г булиб, угит ва нитрагин таъсирида, айникса кулай озикланиш режимида юкори булиши аникланди.

1-жа^ва,"]

МИНЕРАЛ УГИТЛАРНИНГ МОШНИ РИВОЖЛАНИШ ФАЗАЛАРИГА ТАЪСИРИ,

САНА (2020-2022 ЙЙ.)

№ Tfl^pHM ВарИЛНТЛарИ Фазалараро ршожляшш даирларп, кун Вегетация лавры

Унн5 Ч11КИШ- 5-6 чмноарг 5-6 <шн5арг -шохланиш Шохпаниш -гуллаш Гул 1 ani -дуккаклаш Дуккаклаш -ДОНЕШНГ тул ИЩИ Ulli Доннпнг тулпшп -пишиш

1 Угитснз-назорат 10 19 11 15 19 20 94

2 Ni-iP-iKj-i 10 20 11 15 19 20 94

3 NjoPfoKsj 10 19 11 16 18 21 95

4 N;;:iPi:i;iKj,:i 10 20 11 16 19 21 97

з Ni)Pi4)K« 10 20 12 15 18 20 95

6 Нитрагин - N-P'Kj 9 20 11 16 18 20 95

7 Нитрагин - NjjP.jKto 9 20 12 15 19 21 96

X Нитрагин - NhPî jKîj 10 20 12 15 19 21 97

Нитрагин - NjoPiooKm 10 20 12 15 20 21 97

10 Нитрагин - NjjPi+jKf-i 9 20 12 16 19 21 98

May 12-13

63

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

2-жадвал

АЖГОДА УСТИРИЛГАН МОШШШГ БУЙШПШГ БАХАНДЛИГИГА Й31ТЛАРНИНГ ТАЪСИРИ, _СМ (2020-2022 ЙЙ.)_

№ Тазсриба варпантларп Р||Е1:1ЖЛ.1.Н||Ш флЗЛЛарИДЭ уСИМЛИК буйн, CM

5-6 чиноарг Шохлатап Гул л am Дуккаклаш Дошшнт тулмшшпм Дошшнт ПМЩМ1П

1 Угнтснз-назорат 20,7 31,1 39,1 47,7 51,9 53,9

2 20,9 32,9 42,5 53,3 59,4 62,1

3 N^qPKKR) 21,0 33,2 42,7 53,4 57,9 60,6

4 NgoPincKai 22,5 35,6 46,2 57,2 62,7 65,7

5 N^oPI+jK-k 21,5 34,9 44,9 56,0 61,3 64,7

6 Ннтратнн - N-РлК- 21,1 35,2 46,3 58,9 65,6 69,3

7 Ннтратнн -Nïri-K» 21,8 34,2 43,4 53,6 57,9 60,2

8 Ннтратнн - NioPscKio 23,3 38,2 51,2 61,5 67,4 70,6

9 Ннтратнн -N^oPiojKk 24,5 39,3 53,2 64,9 70,5 74,1

10 Ннтратнн -N^oPi+jKk) 24,4 38,9 51,7 62,8 68,7 71,7

Хулоса килиб айтганда, тажрибада кулланилган фосфорли угит ва Нитрагин препарати таъсирида усимликнинг ривожланиш фазалари давомийлигида узгаришлар содир булиб, вегетация даври вариантлар буйича 94-98 кунни ташкил этди. Кулланилган фосфор меъёри ортиши билан усимликлар буйича баланд, сершох булиши таъминланиб, уз навбатида дуккаклар сони ортди, айни вактда 1000 дона дон массаси хам ортиб, Нитрагин кулланилган барча вариантларда ижобий натижалар кайд этилди.

REFERENCES

1. Халиков Б.М., Тиллаев Р.Ш., Тешаев Ш.Ж. Тупрок унумдорлигини оширишда навбатлаб экиш тизимларини самарадорлиги // Гуза ва кузги бугдойнинг парваришлаш агротехнологияларини такомиллаштириш. Илмий амалий конф. маколалар туплами. -Тошкент, УзПИТИ, 2003. -Б. 130-133.

2. Урунбаева Г.Ш. Такрорий экинлардан кейин кулланилган маъданли угитлар меъёрларини кузги бугдойнинг хосилдорлигига таъсири: //^ишлок хужалиги фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун такдим этилган диссертация автореферати. -Тошкент, 2010. -24 б.

3. Ёрматова Д., Бойниёзов Э. Тупрок унумдорлигин саклаш // Узбекистон кишлок хужалиги. 2008. № 6. 5 б.

4. Доспехов Б.А. Методика полевого опыта. -М.: Колос, 1985. - 350 с.

5. Дала тажрибаларини утказиш услублари. -Т.: 2007. -146 б.

6. Методика Государственного сортоиспытания сельскохозяйственных культур. -М.: Колос, 1971. -239 с.

May 12-13

64

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.