Научная статья на тему 'ВЛИЯНИЕ КОЛИЧЕСТВА МИНЕРАЛЬНОГО УДОБРЕНИЯ НА РОСТ И РАЗВИТИЕ МАША, ПРИ ВЫРАЩИВАНИИ ПОВТОРНОГО ПОСЕВА ЗЕРНА'

ВЛИЯНИЕ КОЛИЧЕСТВА МИНЕРАЛЬНОГО УДОБРЕНИЯ НА РОСТ И РАЗВИТИЕ МАША, ПРИ ВЫРАЩИВАНИИ ПОВТОРНОГО ПОСЕВА ЗЕРНА Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
42
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОЗИМАЯ ПШЕНИЦА / МИНЕРАЛЬНЫЕ УДОБРЕНИЯ / ГОДОВАЯ НОРМА / РОСТ И РАЗВИТИЕ / УРОЖАЙНОСТЬ / ПОВТОРНЫЙ ПОСЕВ / МАШ / WINTER WHEAT / MINERAL FERTILIZERS / ANNUAL NORM / GROWTH AND DEVELOPMENT / YIELD / RE-SOWING / MASH / КУЗГИ БУғДОЙ / ЙИЛЛИК МЕЁР / МАЪДАНЛИ ўғИТЛАР / ТАКРОРИЙ ЭКИН / МОШ / ўСИШ ВА РИВОЖЛАНИШ / ҳОСИЛДОРЛИК

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Ботиров Артиқали Абдулхаевич, Ахмедов Cохибжон Соибович

Ушбу мақолада кузги буғдойда қўлланилган маъданли ўғитларнинг йиллик меъёрларининг ўсимликнинг ўсиш ва ривожланиши ҳамда ҳосилдорлиги ўрганилган. Бундан ташқари маъдан ўғитларни қўллаш муддатлари хам мақолада батафсил баён этилган.Шу билан бирга яратилган ФОНларда такрорий экинмош ўсимлигипарваришланганда ўғит меъёрларини унинг ўсиши, ривожланиши ва ҳосилдорлигига таъсири ўрганилган.В статье приводится результаты полевых опытов с озимой пшеницей по определению влияния различных годовых норм минеральных удобрений на рост развития и на урожай зерна пшеницы. Кроме того, исследовано влияние норм минеральных удобрений на рост, развитие и урожайность растения маш в качестве повторного посева созданных ФОНах. Среди различных норм самым эффективным определен вариант N25;P2O580;К2О60 кг/га.The article presents the results of field experiments with winter wheat to determine the impact of different annual rates of mineral fertilizers on the growth of development and on the yield of wheat grain. In addition, the influence of mineral fertilizer norms on the growth, development, and yield of the Mach plant as re-seeding in the Backgrounds was studied. Among the various standards, the most effective option is N25;P2O580;K2O 60 kg/ha.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Ботиров Артиқали Абдулхаевич, Ахмедов Cохибжон Соибович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ВЛИЯНИЕ КОЛИЧЕСТВА МИНЕРАЛЬНОГО УДОБРЕНИЯ НА РОСТ И РАЗВИТИЕ МАША, ПРИ ВЫРАЩИВАНИИ ПОВТОРНОГО ПОСЕВА ЗЕРНА»

DOI: 10.24411/2181- 0761/2021-10013 ВЛИЯНИЕ КОЛИЧЕСТВА МИНЕРАЛЬНОГО УДОБРЕНИЯ НА РОСТ И РАЗВИТИЕ МАША, ПРИ ВЫРАЩИВАНИИ ПОВТОРНОГО ПОСЕВА ЗЕРНА

Ботиров Артицали Абдулхаевич Ахмедов Сохибжон Соибович

Андижанский институт сельского хозяйства и агротехнологии

В статье приводится результаты полевых опытов с озимой пшеницей по определению влияния различных годовых норм минеральных удобрений на рост развития и на урожай зерна пшеницы. Кроме того, исследовано влияние норм минеральных удобрений на рост, развитие и урожайность растения маш в качестве повторного посева созданных ФОНах. Среди различных норм самым эффективным определен вариант N25;P2O580;K2060 кг/га.

Ключевые слова: озимая пшеница, минеральные удобрения, годовая норма, рост и развитие, урожайность, повторный посев, маш.

БИР ЙИЛДА ИККИ ДОН Х.ОСИЛИ ЕТИШТИРИШДА МАЪДАНЛИ СТИТ МЕЪЁРИНИ МОШНИ УСИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИГА ТАЪСИРИ

Ушбу мацолада кузги бугдойда кулланилган маъданли угитларнинг йиллик меъёрларининг усимликнинг усиш ва ривожланиши х,амда х,осилдорлиги урганилган. Бундан ташцари маъдан угитларни куллаш муддатлари хам мацолада батафсил баён этилган.Шу билан бирга яратилган ФОНларда такрорий экинмош усимлигипарваришланганда угит меъёрларини унинг усиши, ривожланиши ва х,осилдорлигига таъсири урганилган.

Калит сузлар: кузги бугдой, йиллик меёр,маъданли угитлар, такрорий экин,мош, усиш ва ривожланиш, х,осилдорлик.

INFLUENCE OF THE QUANTITY OF MINERAL FERTILIZER ON GROWTH AND DEVELOPMENT OF MUNG WHEN GROWING REPEATED GRAINS

The article presents the results of field experiments with winter wheat to determine the impact of different annual rates of mineral fertilizers on the growth of development and on the yield of wheat grain. In addition, the influence of mineral fertilizer norms on the growth, development, and yield of the Mach plant as re-seeding in the Backgrounds was studied. Among the various standards, the most effective option is N25;P2O580;K2O 60 kg/ha.

Key words: winter wheat, mineral fertilizers, annual norm, growth and development, yield, re-sowing, mash.

Усимликлар х,аётини омилар билан тула таъминлаш, уларга энг ма;бул тупрок; мухитини яратиш -тупрок; унумдорлиги дейилади.Тупрок; унумдорлигини ва ;ишло; хужалик экинларининг х,осилдорлигини

оширувчи тадбирлар мажмуида

угитларни илмий асосда куллаш биринчи ах,амиятга эгаки, бу х,олатда режаланган х,осил олишга эришилади ва ози;а унсурларини тупрокдаги ма;бул мувозанати са;ланади.

Экинларни алмашлаб экишда кузги бугдой х,амда унинг ангизига

экиладиган такрории дуккакли-дон х,амда оралик экинлар турлари ва уларни озица тартибларини аницлаш борасида етарличаилмиИ изланишлар олиб борилмаган. Шу сабабли кузги бурдой ва ундан кеИин экиладиган такрорий экин мошнинг мацбул угит меъёрларини оч тусли буз тупроцлар шароитида аницлаш, шунингдек, ушбу меъёрларни кишлок хужалиги ишлаб чицаришининг асосий объекти булган тупрок унумдорлигини сацлаш ва оширишга таъсирини урганиш шу куннинг долзарб масалаларидан х,исобланади.

Шунга кура бизнинг

тадкикотларимизда оч тусли буз тупроцлар шароитида кузги бурдой, маккажухори х,амда мош экинлари иштирокида дала тажрибалари олиб борилиб, унда иккинчи экин сифатида маккажухори ва мош усимликларида кулланилган угит меъёрларининг самарадорлиги аницланди.

Дала тажрибалари 2008-2011 йилларда замон ва маконда такрорлаб утказилгандан кейин, улардан олинган энг мацбул вараинтлари объектив

сабабларга кура кечиккан хрлда ишлаб чицариш тажрибалари 2015 ва 2016 йиллари ПСУЕАИТИ Андижон тажриба станцияси далаларида оч тусли буз тупроцлар шароитида 3 гектар майдонда утказилган. Тажрибада цулланилган агротехник тадбирлар хужаликда цулланиладиганларига мос х,олда мацбул муддатларда амалга оширилди.

Тажриба утказиш услуби, фенологик кузатув, тупроц ва усимлик намуналари олиш[2]«Методика полевых опытов» (Доспехов, 1985),[3] «Методика Государственного сорта испытания сельскохозяйственных культур» (1964) ва [1]«Дала тажрибаларини утказиш услублари» (2007) цулланмаларига асосан утказилади.

Кузги бугдойда х,ар бир вариант эни-32,4м, узунлиги-40 м, умумий майдони -1296 м2, Тажриба 3 вариант ва 3 такрорланишдан иборат булиб, умумий майдони 11664 м2 ни ташкил этган.

Дала тажрибаси тизими цуйидаги тартибда олиб борилди.

1-жадвал.

Кузги бугдойда тажриба тизими (2008-2011 Ииллар)

ФОНлар Маъдан угитларининг йиллик меъёрлари, кг/га Маъдан угитларни куллаш муддатлари, кг/га

N P2O5 К2О Экишдан олдин Туплаш Найчалаш

N P2O5 P2O5 N N

I 120 80 60 30 80 60 45 45

II 180 120 90 30 120 90 75 75

III 240 160 120 40 160 120 100 100

Кузги бугдойдан кейин такрорий экин мошда х,ам х,ар бир вариант эни -3,6

м, узунлиги -40 м, умумий майдони-144

м2

2-жадвал.

Кузги бугдойдан сунг такрорий экин-мошда тажриба тизими (2009-2011 _йиллар). _

Вараинтлар тартиби Угитларнинг йиллик меъёрлари, кг/га Маъдан угитларни куллаш муддатлари, кг/га

N P2O5 К2О Экиш олдидан

N P2O5 К2О

10,13,16 25 80 60 25 80 60

11,14,17 50 80 60 50 80 60

12,15,18 75 80 60 75 80 60

Кузги бугдойдан кейин такрорий экин мошда х,ам х,ар бир вариант эни -3,6 м, узунлиги -40м, умумий майдони-144 м2. Тажриба

Тажриба далалари тупрогининг дастлабки агрокимёвий хусусиятларига кура х,айдов цатламидаги гумус мицдори 1,000-1,150 % ни, умумий азот, фосфор ва калий мутаносиб равишда 0,098; 0,131; 1,759 % ни, нитрат шаклидаги азот мицдори 12,5 мг/кг, х,аракатчан фосфор 25,7 мг/кг, алмашинувчи калий 165 мг/кг ни ташкил цилади. Демак, тажриба далаларининг тупроги х,аракатчан фосфор ва алмашинувчи калий билан кам мицдорда таъминланган.

Тадцицот йилларида бир-бирига яцин курсаткичлар ФОНлар ва вариантлар буйича олинганлиги учун 2010 йил (2-дала) шароитидаги маълумотларни баёни билан чекланамиз.

Мошнинг усиш ва ривожланиши буйича кузатувлар унинг 2-3 баргли даври,мевалаш х,амда амал даври охиридаги фазаларда олиб борилди.

Демак, 1-ФОНда маъдан угитлари N-25; Р205-80; К2О-60 кг/га меъёрларда цулланилган 10-вариантда утказилган фенологик кузатувларнинг

курсатишича мош усимлигининг 2-3 барг чицариш даврида ва аввало яратилган ФОНларни, цолаверса цулланилган угит меъёрларининг х,ам ижобий таъсири булганлиги

аницланган. Чунки тажриба тизимига

мувофиц маъдан угитларнинг йиллик меъёрлари экиш олдидан цулланилган.

Шундай экан, мошнинг баландлиги кузатув муддатларига мутаносиб равишда 13,2; 45,3 ва 52,8 см ни, дуккаклар сони амал даври охирида 25,2 донани ташкил этганлиги кузатилган. Кулланилган угит меъёрларидан фацат азотни мицдори 50 кг/га булган 11-вариантда пишиш даври охирида мошнинг баландлиги 58,1 см ни, дуккаклар сони эса 29,8 донани ташкил этди. Лекин азот угитининг 75 кг/га га орттирилиши натижасида баландлиги 11- вариантга нисбатан бироз камайганлиги аницланганки, бу х,олатда 75 кг/га азот мош усимлиги учун ортицча эканлигини (х,атто I-ФОНда) курсатади.

11-ФОНда N-25; Р205-80; К2О-60 кг/га меъёрларда цулланилган 13-вариантда пишиш даври охирида усимликнинг буйи 58,6 см ни, дуккаклар сони эса 30,9 донани ташкил этиб, I-ФОНдаги мацбул курсаткичлар олинган ва N-50; Р2О5-80; К2О-60 кг/га меъёрларда цулланилган 11 вариант маълумотларига нисбатан 0,5 см ва 1,1 донага юцори булганлиги кузатилган.

Таъкидлаш жоизки, мошда цулланилган азот угитининг самарадорлиги тупроц унумдорлигига, яъни кузги бугдойда цулланилган угитларнинг кейинги таъсирига х,ам боглицлиги аницланган. Тупроц унумдорлиги паст ерда маъдан угитларни юцори меъёрларда

куллашдан кура, унумдорлик макбул булган далада угитлар камрок ишлатилса уларни самараси яхши булиши яна бир бор исботланган. Ушбу П-ФОНда азот меъёрларини мошда 50 ва 75 кг/га га ортиши билан мошнинг усиши, ривожланишига салбий таъсир курсатганлиги кузатилган.

Кузги бугдойдан кейин яратилган Ш-ФОНда мош усимлигида N-25; P2O5-80; К2О-6О кг/га меъёрларда кулланилган 16-вариантда амал даври охирида усимликнинг баландлиги 55,6 см ни, дуккаклар сони эса 31,8 донани ташкил этиб, П-ФОНдаги макбул курсаткичларга эга булган 13-вариантга нисбатан баландлиги 3,0 см га пастрок, лекин дуккак сони 1 донага юкори булган. Бу х,олат юкорида курсатилгандек, Ш-ФОНда х,атто азотни 25 кг/га меъёри х,ам мошни 11-ФОНдаги

(50 кг/га азот) каби макбул усиш ва ривожланишга салбий таъсири булганлигини курсатади. Бу охирги ФОНда азот угитининг 50 ва 75 кг/га гача орттирилиши натижасида мошнинг усиши, аксинча, пасайганлиги кузатилган.

Дала тажрибаларига асосланиб, Андижон вилоятининг оч тусли буз тупроклари шароитида куйидаги хулосалар килинса тугри булади: кузги бугдойдан кейин яратилган ФОНларда маъдан угитларни куллашнинг нисбатан макбул меъёрлари П-ФОНда N 25; P205-80; К2О-60 кг/га эканлиги аникланган. 1-ФОНда 50 кг/га азот угити бироз куплик килган, шунингдек, III-ФОНда 25 кг/га азотни х,ам салбий таъсири борлиги, энг макбули 11-ФОНда N-25; P205-80; К2О-60 кг/га эканлиги кузга ташланди.

АДАБИЁТЛАР:

1. Дала тажрибаларини утказиш услублари. Тошкент, 2007. - 147 б.

2. Доспехов Б.А. Методика полевого опыта.-М. : Агропромиздат-1985. -С. 248-255.

3. Методика Госсортоиспытания сельскохозяйственных культур.-М.: Колос, 1964. -184 с.

4.Вегетация и развитие озимой пшеницы сорта гром. влияние сроков и критериев посева на урожайность зернаhttps://www.elibrary.ru/item.asp?id=41517269

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.