Научная статья на тему 'АЛИШЕР НАВОИЙ МЕРОСИДА БОРЛИҚНИНГ ФАЛСАФИЙ ТАЛҚИНИ'

АЛИШЕР НАВОИЙ МЕРОСИДА БОРЛИҚНИНГ ФАЛСАФИЙ ТАЛҚИНИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Алишер Навоий / фалсафа / борлиқ / фалсафага оид истилоҳлар / фазо / вақт / моддий борлиқ / номоддий борлиқ / ислом фалсафасида борлиқ / тасаввуф фалсафаси / ваҳдат ул-вужуд. / Alisher Navoi / philosophy / existence / philosophical terms / space / time / material existence / immaterial existence / existence in Islamic philosophy / Sufism philosophy / wahdat ul-wujud.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Норов, Тожи Омонович

Мазкур мақола улуғ мутафаккир, ўзбек мумтоз тили ва адабиёти асосчиси, йирик файласуф Амир Алишер Низомиддин Навоийнинг фалсафий қарашлари таҳлилига бағишланган. Таъкидлаш керакки, мутафаккир мероси ҳали ўзи тириклик пайтидан бошлаб катта қизиқиш билан ўрганилган бўлиб, кейинчалик, унинг ижоди кўпроқ бадиий ижод, адабиёт, адабиёт тарихи, лирик маҳорат, ижтимоий-сиёсий фаолияти, матншунослик, манбаъшунослик соҳалари бўйича тадқиқ этилган. Афсуски, мутафаккирнинг фалсафий, хусусан борлиққа оид қарашлари гарчи, билвосита тасаввуф адабиёти ёки шеърияти мисолида қисман эътибор қаратиб кетилган бўлсада, бевосита фалсафий таҳлил ва тадқиқ қилинмаган. Мақолада Навоийнинг борлиққа оид қарашлари тадқиқ этилиб, маълум хулосалар қилинди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PHILOSOPHICAL INTERPRETATION OF EXISTENCE IN THE HERITAGE OF ALISHER NAVOY

This article is devoted to the analysis of the philosophical views of the great thinker, the founder of the classical Uzbek language and literature, the great philosopher Amir Alisher Nizamiddin Navoi. It should be noted that the legacy of the thinker was studied with great interest from the time he was alive, and later, his work was researched more in the fields of artistic creation, literature, literary history, lyrical skill, socio-political activity, textual studies, source studies. Unfortunately, the thinker's philosophical views, in particular regarding existence, were not directly philosophically analyzed and researched, even though they were indirectly paid attention to in the example of Sufism literature or poetry. In the article, Navoi's views on existence were studied and certain conclusions were drawn.

Текст научной работы на тему «АЛИШЕР НАВОИЙ МЕРОСИДА БОРЛИҚНИНГ ФАЛСАФИЙ ТАЛҚИНИ»

АЛИШЕР НАВОИЙ МЕРОСИДА БОРЛЩНИНГ ФАЛСАФИЙ

ТАЛЦИНИ

с1 https://doi.org/10.5281/zenodo. 11669040

Норов Тожи Омонович

Тошкент давлат ик;тисодиёт университети "Ижтимоий фанлар" кафедраси в.б. профессори

фалсафа фанлари доктори

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацола улуг мутафаккир, узбек мумтоз тили ва адабиёти асосчиси, йирик файласуф Амир Алишер Низомиддин Навоийнинг фалсафий царашлари таулилига базишланган. Таъкидлаш керакки, мутафаккир мероси уали узи тириклик пайтидан бошлаб катта цизициш билан урганилган булиб, кейинчалик, унинг ижоди купроц бадиий ижод, адабиёт, адабиёт тарихи, лирик мауорат, ижтимоий-сиёсий фаолияти, матншунослик, манбаъшунослик соуалари буйича тадциц этилган. Афсуски, мутафаккирнинг фалсафий, хусусан борлицца оид царашлари гарчи, билвосита тасаввуф адабиёти ёки шеърияти мисолида цисман эътибор царатиб кетилган булсада, бевосита фалсафий таулил ва тадциц цилинмаган. Мацолада Навоийнинг борлицца оид царашлари тадциц этилиб, маълум хулосалар цилинди.

Калит сузлар: Алишер Навоий, фалсафа, борлиц, фалсафага оид истилоулар, фазо, вацт, моддий борлиц, номоддий борлиц, ислом фалсафасида борлиц, тасаввуф фалсафаси, ваудат ул-вужуд.

ФИЛОСОФСКАЯ ИНТЕРПРЕТАЦИЯ БЫТИЯ В НАСЛЕДИИ

АЛИШЕРА НАВОЯ

Таджи Омонович Норов

доктор философских наук. и.о.проф. кафедры "Социальных наук" Ташкентского государсвенного экономического университета

АННОТАЦИЯ

Данная статья посвящена анализу философских взглядов великого мыслителя, основоположника классического узбекского языка и литературы, великого философа Амира Алишера Низамиддина Навои. Следует отметить,

что наследие мыслителя изучалось с большим интересом еще при его жизни, а в дальнейшем его творчество исследовалось больше в области художественного творчества, литературы, истории литературы, лирического мастерства, общественно-политической деятельности, текстоведение, источниковедение. К сожалению, философские взгляды мыслителя, в частности относительно бытия, не были непосредственно философски проанализированы и исследованы, хотя косвенно на них и обращалось внимание на примере суфийской литературы или поэзии. В статье изучены взгляды Навои на существование и сделаны определенные выводы.

Ключевые слова: Алишер Навои, философия, существование, философские термины, пространство, время, материальное существование, нематериальное существование, существование в исламской философии, философия суфизма, вахдат уль-вуджуд.

PHILOSOPHICAL INTERPRETATION OF EXISTENCE IN THE HERITAGE OF ALISHER NAVOY

Norov Taji

Tashkent State Economic University Professor of department "Social sciences"

Doctor of Philosophy,

ANNOTATION

This article is devoted to the analysis of the philosophical views of the great thinker, the founder of the classical Uzbek language and literature, the great philosopher Amir Alisher Nizamiddin Navoi. It should be noted that the legacy of the thinker was studied with great interest from the time he was alive, and later, his work was researched more in the fields of artistic creation, literature, literary history, lyrical skill, socio-political activity, textual studies, source studies. Unfortunately, the thinker's philosophical views, in particular regarding existence, were not directly philosophically analyzed and researched, even though they were indirectly paid attention to in the example of Sufism literature or poetry. In the article, Navoi's views on existence were studied and certain conclusions were drawn.

Key words: Alisher Navoi, philosophy, existence, philosophical terms, space, time, material existence, immaterial existence, existence in Islamic philosophy, Sufism philosophy, wahdat ul-wujud.

КИРИШ

Борликни англаш ва уни танкидий тахлил килиш жахрн фалсафаси тарихидаги асосий мавзу ва муаммо хдсобланади. Борлик муаммоси - унинг

илохий талкини динда бир канча мазхаб ва окимларга булинишга, дунёвий талкини хам кучли ижтимоий зиддиятлар ва булинишларга, фалсафанинг онтологик илмий талкинида хам бир канча фалсафий ва илмий-назарий мактаблар ва окимларни пайдо булишига сабаб булган ва бу диалектик мунозара давом этмокда.

Коинот, олам, борлик билан боглик мавзу жахон фалсафаси тарихида узининг салмокли урни ва макомига эга улуг мутафаккир, узбек мумтоз адабий тилининг асосчиси, йирик давлат ва жамоат арбоби - Амир Алишер Низомиддин Навоий (1441-1501) асарларида хам узига хос тарзда чукур тадкик ва тахлил килинган. Назаримизда, мутафаккирнинг фалсафий онтологияга оид карашлари тадкикотлар доирасидан четда колиб келаётган эди. Навоий онтологик фалсафаси, фалсафий тафаккур таълимотлари билан айрим масалаларда умумийлик касб этсада, лекин, Навоийга хос оригинал ёндошувлар борки, бундай фалсафий карашлар чукур илмий тадкикотлар олиб боришни ва аник илмий-фалсафий хулосалар чикаришни талаб ва таказо килади. Ана шу жихатларни тадкик килиш мавзунинг долзарблигини англатади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Улуг мутафаккирнинг хаётий ва ижодий фаолияти хали узи хаётлик пайтидаёк катта эътибор ва эътироф билан урганила бошланган. Жумладан, Султон Хусайн Бойкаро, Абдурахмон Жомий, Захириддин Мухаммад Бобур, Мирхонд, Хондамир, Зайниддин Восифий, Содикбек Содикий, Абдураззок Самаркандий, Фасих Хавофий, Муйиниддин Исфизорий каби муаллифларни санаб утиш мумкин. Навоий хаёти ва ижоди, у хакда ёзилган юкоридаги тарихий кийматдаги асарлар кейинчалик йирик шаркшунос, навоийшунос олимлар томонидан тадкик этилган.

Жумладан, В.Абдуллаев, А.Абдукодиров, С.Айний, Х,.Аликулов, Т.Ахмедов, С.Каримов, Н.Комилов, Н.Маллаев, М.Мухиддинов, И.Муминов, М.Т.Ойбек, С.Олимов, М.Орипов, А.Рустамов, А.А.Семёнов, У.Сулаймон, И.Султонов, М.Хайруллаев, П.Шамсиев, Ш.Шомухамедов, Б.Эралиев, К.Эргашев, С.Эркинов, АДаюмов, МДушжонов, С.Ганиева, А.Хдйитметов, И.Хдккулов, А.Эркинов [35.7-8] бошка олимларимиз тадкикотларини келтириб утиш мумкин. Мамлакатимизда Навоий адабий меросига фалсафий ёндашув масаласида Ш.Сирожиддиновнинг тадкикотларини келтириб утишимиз мумкин. Олимнинг тадкикотлари мутафаккир хакидаги бирламчи, ишончли манбаларга асосланганлиги, шунингдек, унинг ижтимоий-ахлокий ва айнан фалсафий жихатлари чукур тахлил килинганлиги билан ажралиб туради.

Шунингдек, Алишер Навоий асарларидаги замон ва макон масалалари бадиий баёнларидаги тарихий ва хронотоп хусусиятлари хамда фалсафий жихатларига У.Журакуловнинг тадкикотларида хам ургу берилган.

НАТИЖАЛАР

Алишер Навоий фалсафий карашларининг назарий манбалари ва методологик асослари сифатида кадимги тамаддун учоклари булган - Кадимги Миср, Бобил, Шумер, Х,инд, Хитой, Араб халклари, Шимолий Африка (Магриб), Якин Шарк, Марказий Осиё халклари ва Кадимги Юнон фалсафасига оид билимлар тизимини айтиш мумкин.

Бунга ёркин мисоли сифатида, мутафаккирнинг "Хамса" таркибидаги достонлари, "Лисонут тайр" каби бадиий-мажозий асарлари билан бир каторда, "Тарихи мулуки ажам", "Тарихи анбиё ва хукамо", "Насойимул мухаббат" "Мажолисун нафоис" "Махбуб ул-кулуб", "Вакфия" "Мухакамат ул-лугатайн" каби илмий тарихий, илмий-назарий илмий-фалсафий асосдаги асарлари келтирилган. Мутафаккирнинг "Сирожул муслимийн", "Назмул жавохир", "Арбаъин", "Рисолайи тийр андохтан", "Муножоот", каби асарларида ислом фалсафасидаги борлик мавзу муаммолари уларга муносабатларнинг ахлокий жихатларининг илохий асослари уз аксини топган.

Вужуд аулининг коми жудунг била,

Келиб жуд цойим вужудунг била.

Вужудунг цачон цилса зоуир цидам,

Булуб борча ашё вужуди адам [5.11], деган гениал пантеистик фалсафага оид байтлар билан бошланади.

Мазмуни: оламдаги барча ашёларнинг вужуди Сенинг вужудинг ва саховатинг туфайли пайдо булган. Асл вужудий цайюмлик, яъни борлик Сенгагина хос, цолган нарсалар фацат Сенинг зоуиринг булиб, улар шунчаки шаклга эгадирлар. Бошца ашёларнинг вужуди, адамга - йуцликка айланади. Сенгина мангу, цойуми мутлац булиб цолаверасан, деган маънони беради.

Мусулмон Шаркида мафкура сиёсатнинг кули булиб колганлиги боис, аксар холларда "Х,ац" ва "х,акцщт" масалаларига жохилона хукм килинган холлари куп булган. Бундай фожиалар баёнини Навоий асарларида хам куриш мумкин. Масалан, "Насойим ул-мухаббат"да Мансур Х,алложни катли билан боглик холатни: "Шайх Шиблий дебдурлар: улча ул деди, мен хам дейирман. Аммо мени телбалик куткарди ва ани акл улимга гирифтор килди" [8.106]. Яъни, бундан шундай хулоса килинадики, агар, Халлож девона ёки телба деб топилса, у узини Худоман деса хам кечирилиши мумкин эди. Лекин, у ужарлик килиб мен девоналик ёки телбалик билан айттим демади. Х,алложни илмда

тенгсизлигини билган пешволар ва козилар унинг шу жавобини 11 йил кутдилар. Лекин, у уз "даъвосини" узгартирмади. Кейин катл килинди.

Халложнинг фожиали такдирини уз замонида, Навоийнинг гойибона пири, салафи булган Хожа Ахмад Яссавий хам надомат билан шундай бахолайди:

Билмадилар муллолар "Анал-уац" нингмаъносин, Цол аулига уол илмин Х,ац курмади муносиб, Ривоятлар битилди, уолин ани билмади, Мансурдек авлиёни цуйдилар дорга осиб, Ахгар цилиб кулин кукка совурдилар, Тогу тузлар "Анал-уац", деб турар эрмиш[9.].

Бизнинг фикримизча, Шаркда хам Гарбда хам бу каби мутафаккирларнинг "гунохи" аслда борлик хакидаги карашларида эмас, ижтимоий адолатсизликка карши исёнида эди.

Алишер Навоий фалсафасида инсон борлиги, борликни билиш назарияси ва онтологияга оид истилохлар учрайдики, улар чукур лисоний ва фалсафий тахлил ва тадкик килишни талаб килади. Шунингдек, мутафаккир фалсафий карашларида фалсафанинг белгиловчи йуналишларидан бири - онтология, гносеология, эпистемология, яъни борликни билиш назариясига оид карашлар ёркин мисоллар билан киёсий тахлил килинган.

Хусусан, "Х,айратул-аброр"нинг иккинчи боби, Худо оламдаги хамма нарсани - осмонни, Куёш, Ер, хар бир заррани, бутун усимлик ва хайвонот оламини уз юксак акли, муъжизали калами (сунъи цалами) саховати ва мехри билан яратгани, уни харакатга келтиргани, уларни бошкариб тургани, юксак даражада бадиий-фалсафий тарзда тасвирланган[12.11-12].

Бобда, тиригу-нотирик хамма мавжудод, Аллохга хамд айтиши лозимлигига багишланган. Бундай илохий талкин ва тафсир асосан Куръони карим ояти калималаридаги оламнинг Раббийси - Аллох эканлигига ишора килиниб борилади. Хусусан, Куръони Каримнинг биринчи сураси, "Фотиха" сурасидаги "Хамд оламларнинг Раббиси - Аллохгаким"[23.1] деган 1 оятга ишора тарзида тавсифланган.

Фалакда хокни (тупрокни) сокин килиб, Ерни яратди. Ер хам шу силсилада фалак даврида (орбита) айланиб кезадиган сайёрадир. Ана шу фалак мухити (минтакаси, координатаси) собит булиб, унинг марказида Ер туради, дейди:

Айлади сокин курраи хокни, Сойир этиб давраи афлокни. Токи мууит урнига афлок эрур,

Maркaзи онинг курaи xок эрур[12.13]

Яъни, коинот марказида Ер туради деб xyлосa килинган. Бу xyлосa хозирги астрономлар, астрофизиклар таъбири билан айтганда геоцентрик назариядир[24].

Лекин, Навоий "Фарход ва Ширин"да, коинотда Куёшнинг макоми ва хаёт манбаи сифатида, бутун коинот ундан нур олади, xyсyсaн, кора тупрок, яъни Ер ва ундаги барча мавжудод бахра олишига ургу беради.

Куёшким коинот андин олур нур, Килур хар тун каро тупрокка мастур [10.231].

"Лисонут-тайр" да:

ТУрт унсур, етти кук олти жихот Нодиру олий асоси коинот[11.122]. дейилиб, бу ерда коиноту ердаги барча ашёлар фалсафада эътироф этилган турт унсурдан ташкил топганлиги, етти фалак, яъни коинот етти табакадан иборат эканлиги, олти жихот - яъни оламдаги, хамма нарсаларни шакли олти томондан улчами, холати ирфоний-фалсафий ифодаланган.

Вакт - бу фалсафанинг асосий тушунчаси булиб, нисбийлик назарияси буйича, ягона вакт координатаси асосида, замон кенглигида, барча объектларнинг мавжудлиги, холати, узгаришлар жараёнлари, шунингдек, узгариши ва ривожланиши (шунингдек таназзули) кетма-кетлиги, даврининг узунлиги улчови билан боглик тасаввурдир[37].

Haвоий нaздидa, зaмон бу - aдaм, aзaл вa aбaд орaсидaги дaвр. Яъни aдaм дaвридa фaцam Аллоу бор эди, У aзaлий вa боцийдир, У коинотни, олaмлaрни ярaлиши билaн, вaцm щм бошлaнди, интиуо, aбaд б-рлиши, бошцaчa aйmгaндa циёмam бyлиши, олaмнинг, мaконнинг вa шу билaн биргa вaцmнинг yaм нщояси(циёмam мисолидa) деб цaрaлгaн.

"Хазойин ул-маоний"да:

Aзaлдин то aбaд ттуи вужудинг зaрфи myлмaским, A^a не ибтидо шйдодурур, не интиуо шйдо[17.8].

Бу байтдаги биринчи сатрининг маъноси, Сенинг таърифингга келтирилган таърифлар хеч вакт лозим даражага етмаган. Бу ерда, агар Аллохнинг шаънига айтилган хамду-саноларни бир косага yxшaгaн идишга солинса, у идиш хеч вакт тулмаган, тулмайди деган маънода мажозий фалсафа келтирилган.

Яна "Хазойин ул-маоний"да:

Maкон бирлa зaмондин сyрмaким, йyцлуцдa бор эрди,

Зaмон янглиз мaкон aндa, мaкон янглиз зaмон aндa[42.32] - дейди.

бу бaйтнинг мaзмyни, - мaконнинг хaм зaмоннинг хaм ярaлишию, мaвжyдлиги хaкддa сyрaмa, yлaр aввaл йyкликдaн пaйдо бyлгaн, yлaрни, адамдан, яъни, - йyкликдaн Дллох уз aмри билaн борликда, вужуд aйвонигa келтирди. Шyндaн кейин мaкон Ba зaмон бир-биригa мaълyм мyтaносиблик билaн мaвжyддир (номaвжyддир)!?

Шу Faзaлнинг дaвомидa:

Нишон, эйким, тиларсен ацлдин мундоз нишонларни,

Нишон ким айтцай, ацл улса беному нишон анда[42.8] дейилaди.

Бу ердa фaлсaфий тaвсиф Ba тaхлил чyкyрлaшиб, aгaр aкл билaн бyндaй сирли олaмнинг нишонлaри яъни хyсyсиятлaрини aнглaб етишгa кaнчaлик yринилмaсин, бу мyaммонинг ечими мyрaккaб иш булиб, бу мaсaлaдa кaнчa aкл эгaлaри Ba yлaрнинг aкди хaм беному-нишонлик сaри кетaди.

Ёки янa бир тaлкдндa, борлик, яъни мaкон хдм зaмон хaм уткинчи бyлгaнлиги тyфaйли беному-нишон булиб кетaди, йyкликкa aйлaнaди. Чунки борликдaги aшёлaр хyсyсидa фaлсaфий мyшохaдa тaлaбидaн келиб чикдлсa, yлaр хyсyсидaги хукм реaл холaт Ba хозирги зaмон холaти бyйичa хyлосa ккилитади.

Нaвоийнинг олaм, борлик билaн боFлик, мaжозий-фaлсaфий тaлкднини "Лисон yт-тaйр" нинг "Ф^ру фaно водийси сузи" бобидa куришимиз мумкин:

"Агар сен бу уодисага яхши назар солсанг, мавжда вужуд йуц эканлигини курасан, чунки денгиздан yзга барчаси нобуд бyлувчuдuр. Хац вужуди ана шу чексиз денгиздир, унинг юзидаги мавжлар эса бу оламдаги турли-туман нарсалардир.

Маъно ауллари эътибор цилувчи ушбу ун саккиз минг олам ичида нимаики нарса булса, улар шакл жиуатидангина мавжуд 6улиб, шаклда куринувчанлик хусусиятига эгадир.

Ер сатуи узра юзлаб ажойиб шакллар мавжуд, уар бир шаклнинг yзu яна ранг-баранг товланишларга эга. Фараз цил: теварак-атрофда денгизлар ёки маъдан конлар, ёки дашт-сауролар, ёки гулшанлар, ёки тyрsай ва булбулларни yзuга ром этиб, уларни уалок цила оладиган даражадаги ранго-ранг нафис гул ва лолалар, турли ицлимлар ва мамлакатлар, дарёлар, булоцлар ва тозлар уамда уларни yраб олган yт ва уаво, балки yт ва уаводан бошца яна бир цанча нарсалар мавжуд. Булар атрофида яна тyццuз цаватли осмон, собиту сайёра ва малаклар тyдасu бор. Улар сон-саноцсиз, балки мицдор ичра чексиз купдир. Ундаги кузга куринмас даражадаги эътиборсиз юлдузлар ер жисмига yхшаб кетади. Тyрт унсур, етти кук ва олти томон - булар коинотнинг нодир ва энг олий асосини ташкил этади" дейилган[43].

Гарб фалсафасидаги жисмоний, моддий асосдаги оламни англатувчи суз материя дейилади ва бу ерда оламни маънавий рухий олам назарда тутилмайди деб алохида изохланган.

Бу гояларни Навоийнинг "Лисон ат-тайр", "Хдйрат ал-аброр", "Садди Искандарий" ва бошка достонларида куриш мумкин. Масалан, шоир илохиёт ва коинотнинг субстанционал бир бутунликни куйидагича баён килади:

Сен-сану сендин узга худ нима йуц, Гар курунса сен улзунг ул нима йуц. Хеч нима йуц сен эдинг мавжуд, Хам сен улзунг борча булиб нобуд[12.15].

Фалсафий талкинларда оламдаги барча мавжудотларнинг шакл-шамойили, яъни формаси масаласи хам бахсли масала эканлигини айтиб утиш керак. Зеро "мавжудот" сузининг узи узбек тилига араб тилидаги "вужуд" сузидан кириб келган булиб, тана маъносини англатади.

Алишер Навоий фалсафасида номоддий борлик билан боглик тушунчалар ";асти нестнамой" - яъни, узи бору, лекин намоён булмайдиган олам тарзида кулланган. Жон ва ру; масаласи бадиий, айрим уринларда тамсилий-мажозий услубда талкин килинган. Шунингдек, номоддий оламни - малакут олами, ру;оният, онг, тафаккур, ацл, дарк, яъни идрок, хотирот, ишц, илм, билим, кунгил олами, сабр, тоцат каби истилох ва тушунчалар тарзида ифодаланган.

Алишер Навоий фалсафасида жон ва рух масаласи бадиий, айрим уринларда тамсилий-мажозий услубда талкин килинган.

Хусусан, "Лисон ут-тайр" шундай бошланган:

Жон куши чун мантики роз айлагай, Тенгри хамди бирла огоз айлагай [11.7].

"Лисон ут-тайр"да, шунингдек, шу гоянинг давоми сифатида: "...Агар ;ар бир кишида ацл мавжуд булса, шуни билгилки, азалдан то абад бу оламдаги мавжуд барча нарсалар борлицца эга эмас, фацат шакл куринишига эга. Кудратли ;ацдан бошца ;амма нарса фоний - уткинчидир, фацат ёлгиз Угина мутлац боцийдир. Унга вужуд тартиби ма;камланган булиб, борлиц расми инкор этилмасдан маъцуллангандир. ацдан узга ;ар цандай зот, фараз цилайлик, оби ;аёт ичган булса ;ам, бу оламда мутлац уткинчи хисобланади. Агар сен боцийлик истамоцчи булсанг, узингни фоний цилмогинг зарур", дейилган.

Навоий "Бадейиъ ул-бидоя"да, жон, рух, кунгил, акл-хуш, сабр-каноат каби номоддий, яъни маънавий-рухий мавзуларни мужассамлаштирган бир газалида шундай фалсафий тавсифни курамиз:

Манга не манзилу маъво аён, не хонумон пайдо,

Не жонимдин асар зоуир, не кунглумдин нишон пайдо[26.37-38]. Бу бaйтнинг мaзмyни шyндaйки, менинг тaним билaн олaмдaги урним, мaкомимнинг мaнзилy мaкони йук. Не жоним зоxир, яъни пaйдо. Не кyнглимдaн нишон бор. Бошкaчa aйтгaндa, aгaр менинг жисмимнинг борликдa урни, мaкони, мaкоми бyлмaсa, у xолдa жониму кyнглимдaн кaндaй нишон бyлaди.

Faзaднинг дaвомидa:

Хирад махфий, бадан фоний, кунгул зойиб, тараб маъдум, Бори саул эрди, булса эрди ул номеурибон пайдо[26.37-38]. Бaйтнинг мaзмyни шуки, хирад, яъни ацл-идрок махфий, бадан, жисм фоний, яъни у уам йуц даражада уткинчи, кунгил зойиб, тараб - шоду-хуррамлик йуц. Яъни уиссий хусусиятларнинг уам номавжудлиги назарда тутилаяпти. Кейинги сатрда, шунчалик номаълумлик, мавуумлик булганига яраша, кунгилда жоннинг асл мояси - Номеурибон - Аллоу булса булгани, шундан яхшиси йуц. ^йинги бaйтдa:

Шикебу ацлу ууш итмиш, царору сабру жон кетмиш, Не зам, гар булса ул ороми рууу цути жон пайдо [26.38]. Мaзмyни: Шикеб - сaбр, токдт xaм aкд-xyш xaм йyколaди, жоннинг сaбр-кaрори xaм кетaди. Лекин, жоннинг a^ кути - мaнбaси булган - Худо кyнгилдa, дилдa бyлсa, не Faм, дейди мyтaфaккир.

Шунингдек, У инсоннинг тaнaси, вужуди моддийлик олaми булиб, унинг кунгли ва ру^ияти малакут оламига дохил деган тaъриф берaди.

Бу хyсyсдa "Х,айратул-аброр"да aдоxидa боб aжрaтилгaн булиб, yндa Kyръондaги "фазкуруни мазкурукум" яъни мени эсга олинлaр, ёдлaнглaр, мен xaм сизни ёдгa олaмaн", деган мyкaддaс кaдом билaн aсослaнгaн булиб, кунгил ва хотира Олло^нинг инсонга инъоми сифaтидa тaлкдн кдлинган.

Arn шyндaй хyсyсиятлaргa мyносaбaт угарок, Швоий "Хaзойин ул-мaоний"дa

Сени топмоц басе мушкулдурур, топмаслик осонким, Эрур пайдолизинг пинуон, вале пинуонлизинг пайдо[17.400].

Номоддий олaм мyжизaлaри xисоблaнгaн - инсондaги жон, рyx, онг, тaфaккyр, ишк, рaшк, тaбиaтдaги, борликдaги олов, xaво кyдрaти Ba мyъжизaси воситaсидa моддий олaмдaги олaмшyмyл yзгaришлaр кдлитади.

Нaвоий "Pyx ул «удс'^: (У инсон) мaзxaри кулл (бaрчa инсонлaр yзидa зоxир килувчи вyжyд)гa aйлaнди, сyнгрa Aдлоx ярaтгaн нaрсaдaр ичидa yнгa олaми кубро (кaттa олaм) деб лaкaб (ном) берилди, дейди[27.211]. Яъни бу ердa, Нaвоий инсоннинг узи Ba кунглини, рyxияти, онгидa, тaфaккyридa бутун олaм xaкидa кенг тaсaввyр Ba фикрaт олaмини, олaмy кубро деб тaърифлaгaн.

Кунгил масаласида "Х,айратул-аброр"да шундай дейилади: Солик aни aрши муaлло деди, Сyфи aни олами кубро деди. [12.73].

Насойим ул-мухаббат" асарида, машхур мутасаввуф олим Мухаммад Faззолий асарлари тахлилида унинг фалсафий карашлари, xyсyсaн, борлик фалсафасига оид фикрларини, жумладан, моддий ва номоддий борлик тафсилотига каратилган куйидаги парчани келтиради.

"...Руу урсти несmнaмойдурки, киши a^a щл mопмaс ea султони цоуир ea муmaсaрриф улдур. Цолиб aнинг aсиру бечорaсидир. X,aр не курсолор цолибдин курорлор ea цолиб aндин беxaбaр; бaрчa олaмsa олaм цййюми билa ушбу мисолдурки, олaм цййюми ";acmu нeсmнaмoйдур"ки олaм зaрроmидин уеч зaррasa вужуд ea цивом $зи билa эмaс. Бaлки, Анинг цййюмлизи билaдур. Ba уор нимaни цййюми зaрурamки, ул нимa билaдур, вужуди уйциций aнгaдир ea муцйввим вужуди aндин орият вaжyи билa (Сизлaр цaердa бyлсaнгиз, у сиз билaн биргaдур) будур ea лекин, бировким мaийяmни (бу ердa жисмнинг aсли) билмaгaй, илло жисм мaийяmини жисм билa ё aрaз (бирор нaрсaнинг aсли бyлмaй, кейин шйдо бyлгaн вaцmли сифamи) мaийяmини aрaз билa ё aрaз мaийяmини жисм билa ea бу учaлaси олaм цaйюмиsa мayолдир. Бу мaийяmни фayм цт-a олмaгaй ea цпйюмият мaийяmи myрmинчи цисмдир бaлки мaийяm yaцицam юзидин будур ea бу дasи yaсmи несmнaмойдиур. Aлaрки, бу мaийяmни билмaгaйлaр, цойюмни mилaгaйлaр ea mопмaгaйлaр[8.250].

Навоий узигача булган мутафаккирлардан Имом Faззолий таълимотида оламнинг яралиши ибтидоси мавжудлиги ва интихосига оид карашларини уз карашларида давом эттиради. Гарчи унинг даврида муаммо вахдатул вужуд тарзида айтилмаган булсада, айнан, моддий ва номоддий борлик, уларнинг вa;дoнияm яъни бирлик, умумийлик тарзида талкини бор эди [8.519].

Faззолий xyсyсидa айнан шу фикр ва маълумотлар Навоий асарларида Хусусан, унинг, "Насойим ул-мухаббат"ида борлигини курдик. Зеро "Миллий Комус"даги маълумотлар, Навоий каби олимлар колдирган мерос асосида шаклланган.

Бизнинг фикримизча, Навоий Faззолийнинг борлик фалсафасига оид карашлари xyлосaлaрини тaxминaн куйидагича тавсифлаш мумкин:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- Навоий хам Faззолий каби маърифий ислом тарафдори эди ва айнан шу жихатини кадрлаган. Олам ва ашёлар табиатини илм-маърифат, акл-заковат воситасида урганиб, xyлосa килиш лозимлигини уктиради;

- рух номоддий асосда, у Aллохгa доир булгани учун, уни акл билан англаш мумкин эмас;

- aшёлaрнинг фaкaт колипини (формa - шaкд-шaмойили) кyрaмиз, лекин, колип рyxдaн бехaбaр;

- Олaмдa биз куриб тyргaн aшёлaр xa^ß^ олaм эмaс yлaрнинг рyxидир, xaкикдй борлик(кивомлик, кдйюмлик) Оллоxгa хосдир;

- Aшёлaр тaбиaтидaги yнсyрлaрнинг моддийси Ba номоддийси - х,асти нестнамой ва нести хдстнамойга булиниши;

Бу охирги мaсaлaни номоддий борлик мaвзyсидa aйтиб yтгaн эдик.

Длишер Нaвоий вaxдaтyл вужудни ёкдaгaн Ba уни мaърифий тaдкдни тaрaфдори бyлгaнлигини куриш мумкин. Лекин, мaърифaт йyлидaн тоймaгaн aйрим мyтaфaккирлaрни жоxилият курбони бyлгaнини aфсyс билaн aйтиб yтaди. Ддбaттa, yндa "вaxдaт", "вaxдония", "axaд" кaби исломий, тaсaввyфий истилоxлaр, Оллоxнинг ягонaдиги, бутун олaмнинг ягонa жaвxaри, моxияти, aсоси этанлиги Нaвоийдa иймон дaрaжaсидa эътироф этилган. У "X,aйрaт ул-aброр"дa:

Вaxдaти зотиFa куёшдек тонук, Зaррaдин aфзyнy куёшдин ёрук[12.9].

Яъни, Сенинг ягота зот экaнлигинг, олaмнинг бутунлиги фaкaт Сенгa боFликдиги куёшдек рaвшaн, yлaр зaррaдaн xaм куп Ba кyёшдaн ёрyF. Бошкaчa aйтгaндa, Сенинг вужудинг зaррaлaрдaн тортиб, куёшдек yлкaн сaйёрaлaр xaitf Сенинг вужудингдир Ba yлaр бир бутунликни тaшкил этиши кундек рaвшaн дейилгaн. Бу эсa вaxдоният мaъносини берaди.

Бирлик эдию aдaди йук эди, Бирдин yзгa axaде йук эди[12.15].

Бу бaйтдa xaм Нaвоий, Узинг aслдa Яккaсaнy, лекин, олaмдaги сени иноятинг бyлгaн aшёлaрнинг aдaди, яъни сонy-сaноFи йук, Узинг Axaдсaн -Яккaсaн, Сенинг шеригинг йук, дейди.

Эй бори мaвжyдFa сендин вужуд, Бaдки вужуд axлиFa фaйёзи жуд[12.17].

Бу ердa, олaмдaги xaммa нaрсaдa Сенинг вужудинг бор, бутун мaвжyдодгa сaхийлик вужуд билaн фaйз бергaнсaн. Яъни, олaмдaги бaрчa aшёлaрнинг xaм жисми xaм мaзмyни Ba фaйзисaн дегaн мaъно ётибди.

Aввaл узунг, охиру мобaйн узунг, БорчaFa ходик, бориFa aйн узунг[12.14].

Олaмнинг ибтидоси, xaммa нaрсaнинг мояси Сенсaн, иродaнг билaн yлaрни турли Ba^r Ba зaмон мобaйнидa мaвжyдлиги xaмдa поёнигa еткaзyвчи xaм Узингсaн, бaрчaни Ходики (хaдк килучи, ярaтyвчи, ясовчи), мaнбaъси aйнaн Узингсaн.

Навоий хамма асарларининг бошланиши анъанавий Оллох хамдига багишланган булиб, уларда оламни ва борликни яратилиши билан боглик пантеистик асосга эга. Жумладан, "Садди Искандарий"да,

Вужуд ахлининг коми жудунг била, Келиб жуд койим вужудунг била.

Маъноси: барча мавжудликларни коми (коми мурод-олий максад) сенинг саховатинг туфайли. Аслда уларда сени койим вужудинг ва саховатинг борлиги туфайли улар бордир. Асл койимлик Сенга хос.

Вужудунг качон килса зохир кидам (кадим), Булуб борча ашё вужуди адам[5.3].

Маъноси: азалда Сенинг вужудинг зохир булиши билан, барча ашёлар адамдан, яъни йуклик оламидан вужуд (борлик) оламига келишди.

Тасаввуф йуллари, улар уртасидаги гоявий, фалсафий фарклар ва ихтилофлар жараёнлари тарихи, уларда борлик билан боглик муаммолар тахлили, профессор Ш.Сирожиддиновнинг илмий монографиясида анча холис, илмий-маърифий тарзда тадкик килиб, хулосалар берилган[34.31-36].

"Нацлий илм" ва "ацлий илм"га муносабат хам тасаввуф илмларида турлича ёндашилди ва талкин килинди [34.70-70]. Афсуски, хозирги кунларимида хам аклий билимни рад этиб, наклий билимларга ёпишиб олиш холатлари устуворлик касб этаяпти. Албатта бу уринда, догма даражадаги ва жун акидаларга ёпишиб олиш назарда тутилмокда. Масалан фан-техника ва бошка самарали илмий манбалар урнига хали хам ирим-сиримларга, фолбинга, сохта табибларга ишониш, хатто эътикод даражасига олиб чикадиган сохта чорловлар килиш бунга мисолдир.

Навоий хам гарчи хамма тадбирларни маърифий ва илм тарозусида улчаган холда хукм чикариш тарафдори булсада, борликни бидояти Оллох эканлигини рад этиш уни хам кечирмас эди.

Навоий "Лисон ут-тайр"нинг дебочасида:

Улки махлукот халлокидур ул, Ондин узга фонию бокийдур ул. Сониеъким чекти чун сунъи калам, Офариниш тархини килди ракам. Айлагач дойир тукуз афлокни, Косир этти фахмидин идрокни[43].

Навоий "Лисон ут-тайр"да, "уз"га (узлик, киши, хар бир инсон) "У"лик билан мансуб булмоги керак. Шунда бу хар кандай суз айтса, "У" дегандек булади, яъни "бу" лик ва "У" лик уртадан кутарилади, дейди. Бу мажозий хикматнинг маъноси вахдат - бирликни билдиради. Унинг бош гояси - вахдати

вужуд (вужуд ягонaдиги) Ba тaжaллий (aсл моянинг олaмдaги зyxyроти) Aлишер Нaвоий мaънaвий xaётининг мaFЗини тaшкил этди. Буни aтрофличa тaдкдк этишни "Лисон yт-тaйр" фaдсaфaсини тyшyнтиришдaн бошлaгaн мaъкyл кyринaди. "Фaрxод Ba Ширин'^:

Джaб сyрaтки бир таккоши моxир, Булур юз нaвъ сyрaт бирлa зоxир Шyxyди aкд дaркидин мyбaрро, Вужуди дaрк (идрок)шуъбидин мyaрро[10■10]■ Шyxyди (куриш, мушоуада) aкд дaркидин мyбaрро (идрок килиб бyлмaйди),

Нишони бенишонликдин йирокрок,

Мaкони бемaконликдин кирокрок;.

Aзaддин беxaд ошиб ибтидоси, Aбaддин aсрy тошиб интиxоси[10■11]■ Бу сaтрлaрдa xaм, Ддлоx бутун моддий, номоддий олaмнинг ибтидоси, aсосий жaвxaри, мояси экaнлиги ифодaдaнгaн. Шунингдек, мaкони бемaконликдaн кирокрок, яъни исломий тaълимотдa ломaкон, мaкондaн тaшкaридa кaби мaсaлaлaр бaдиий тaрздa, бу мyъжизотлaр a^n билaн aнглaб етиб бyлмaйдигaн илоxий aсрорлиги aйтилaди.

Идоxий, aндaким йук эрди будум, Aдaм yйкyсидa эрди вужудум[10.13] Бу бaйтнинг мaзмyни: инсонни, инсониятнинг ярaтилиши xaм Оллонинг инояти билaн "Aдaм", яъни йукдик уйкусидин, вужуди Ba рyxи пaйдо бyлгaнигa ишорa килaди.

ХУЛОСА

Ддишер Швоийнинг борликкд оид кaрaшлaри хyсyсиятлaри, мaвзyни тaдкик этгaн мyтaхaссислaрнинг фикрлaригa aсослaниб кyйидaги хyлосaдaргa келинди:

Нaвоий кaрaшлaридa бутун коинот, мaкон Ba yндaги xaммa мaвжyдод кaби Ba^r xaм Оллоxнинг иродaсигa боFлик, У олaмни йyкдикдaн ярaтгaндa Ba^i™ xaм ярaтгaнлиги тaъкидлaнгaн. У йукдикни aдaм, Оллоx олaмни ятaтишини aзaд, олaмни йу^пикта мaxкyм булишини aбaд деб, ara шу aзaд билaн aбaд орaсидaги дaвр окимини зaмон, Ba^r деб бaxолaгaн.

Нaвоий фaдсaфaсидa борликнинг ярaлиши Ba келaжaги билaн боFлик кaрaшлaр тизими yтa юксaк aхлок фaлсaфaсигa aсослaнгaнлиги унинг тaсaввyфий кaрaшлaридa мyжaссaм. Нaвоий тaсaввyф йyллaри жyдa бир-бирига кaрaмa-кaрши, ихтилофли экaнлигини тaъкидлaб, узининг тaсaввyфий

карашларини содда, оддий инсоний макомда, яъни тасаввуф инсонда маънавий ахлокий тарбия йули эканлиги таърифлаган.

Навоий фалсафий карашлари заминида вахдатул вужуддаги "хамма нарса У" макомидан Караганда, мутафаккир бутун коинот олам, зарраларгача Унинг вужуди дейди. Шу билан бирга, олам яралишидан олдин, яъни адам даврида Оллохдан булак хеч нарса йук эди, Оллох ярал деди оламу, ашёлар яралди, вужудга келди деган карашларидан келиб чикканимизда "хамма нарса Ундан" позициясига хам якин турганлигини айтиш мумкин. Яъни, адиб дуалистик позицияда булган.

Навоий онтологик фалсафасининг узвий кисми булган антропоген йуналишда инсон бутун коинотни мехбари, гултожиси деб бахоланган, яъни инсон фалсафаси Навоий фалсафасининг гултожиси дейиш мумкин.

Навоий, Оллох бутун коинотни, коинот ва Ердаги барча неъматлар, хазиналарни яратишдан олий максади - инсонни яратиш эканлигини таъкидлайди. Оламдаги борликнинг гузаллиги ва бойликларидан бошка жонзоду, мавжудод инсон сингари бахраманд булолмайди, чунки бошка мажудодлардан фаркли равишда инсонга хос олам ашёларини билишда сезги органлари, онг, тафаккур, кунгил, ишк, идрок, зехн, фаросат ва тил каби башарий фазилатларини илохий ва маърифий жихатларини мохирона тавсифлаган хамда шу зайлда уз фалсафий услубига хос билиш назариясини яратган.

Навоийнинг борлик фалсафасида Ислом фалсафасидаги вахдатул вужуд таълимотининг "%амма нарса Ундандир" ва "%амма нарса Удир" карашлари тизимининг иккисига хам мойилликни куриш мумкин, яъни дуалистик позициясида эканлигини шунингдек, нафакат тасаввуф таълимотлари, балки, кадимги, шаркнинг Х,инд, Хитой ва Юнон фалсафий таълимотларини исломий талкинда ифодалаши ундаги маърифий ва плюралистик ёндашув эканлиги хусусида хулоса килинади.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Belin F.A. "Notice biographique et littéraire sur Mir Ali-Chir Nevaii, suivie d'extraits tirés des œuvres du même auteur". Premier article // Journal Asiatique. № 17. 1861. P.175-256; Belin F.A. "Notice biographique et littéraire sur Mir Ali-Chir Nevaii, suivie d'extraits tirés des œuvres du même auteur". Deuxieme article // Journal Asiatique. № 17. April-May, 1861. P.281-357. Манбаларни таржима килиб, умумлаштириб, "Мир Алишер Навоий хаёти ва ижодига оид кайдлар" номи билан нашрга тайёрловчи - Афтондил Эркинов. Марказий Осиё ренесанси журнали. 2021. Махсус сон. -Б. 7-33.

2. ^ишер Швоий. X,aйрaтyл-aброр (тасрий бaёни) Fофyр Fyлом номидaги aдaбиёт Ba сaнъaт нaшриёти, -Tошкент, 1974. -Б.145.

3. Швоий Ддишер. Сaдди Искaндaрий. - T: F.Fyлом номидaги aдaбиёт Ba сaнъaт нaшриёти, 1978. -Б.288.

4. Швоий. A. MAT: 20 томлик. 10 т. Хaмсa: Сaбъaи сaйёр. - Tошкент: "Фен", 1992. -Б.7-34.

5. Haвоий. A. MAT: 20 томлик. 11 т. Хaмсa: Сaдди Искaндaрий. - ^шкет1: "Фaн", 1993. - Б. 11.

6. Швоий Ддишер. Лaйли Ba Maжнyн. Haсрий бaён. -Tошкент: "F. Fyлом номидaги aдaбиёт Ba сaнъaт нaшриёти", 1990. -Б. 114.

V. Швоий. A. MAT: 20 томлик. 9 т. Хaмсa: Лaйли Ba Maжнyн. - Tошкент: "Фен", 1992. - Б. 7.

S. Швоий. A. MAT: 20 томлик. 17 т. Шсойим yл-мyxaббaт. - ^шкет1: "Фaн", 2001. -Б. 106.

9. Axмaд Яссaвий. https://e-tarix.uz/shaxslar/405-ahmad-yassaviy.html

10. Швоий ^ишер. Фaрxод Ba Ширин. MAT. 8 жилд. - ^шкет1: "Фен", 1991. - Б. 122. Ята s^a^ "Bas^^" MAT: 20 жилдлик, 14 жилд. -Tошкент: "Фен", 1998. - Б. 233.

11. Швоий. A. MAT: 20 томлик. 12 т. Лисонyт-тaйр. T.: "Фен", 1996. - Б. 167.

12. Швоий. A. MAT: 20 томлик. 7 т. Xa^a: X,aйрaт ул^брор. - ^шкет1: "Фaн", 1991. - Б 332.

13. ^ишер Швоий: комусий лyFaт. 1 жилд. - ^шкет1: "Шярк", 2016. - Б. 55.

14. AHATKH. 4 жилдлик, 2 жилд. - ^шкет: "Фен", 1983. -Б. 184.

15. AHATRn. 4 жилдлик, 4 жилд. - Tошкент: "Фaн", 1983. -Б. 212.

16. Швоий. A. MAT: 20 томлик. 15 т. Шзм yл-жaвоxир. - ^шкет1: "Фaн", 1999. - Б. 123-1S1

17. Швоий. A. MAT: 20 томлик. 4т. Xaзойин yл-мaоний: Шводир yш-шaбоб. -^шкет: "Фaн", 1989. -Б.402.

1S. Швоий. A. MAT: 20 томлик. 14 т. Ba^^. - ^шкет: "Фен", 1998. - Б. 231-270.

19. Швоий. A. MAT: 20 томлик. 14 т. Maxбyб ул-кулуб. - ^шкет1: "Фaн", 199S. -Б. 302.

20. ^ишер Haвоий aсaрлaри тилининг изоxли лyFaти. 4 жилдлик, 1жилд. -Tошкент: "Фaн", 1983. -Б. 555.

21. Швоий ^ишер. Xaзойин yл-мaоний. 20 жилдлик MAT. - ^шкет1: "Фaн", 1991. -Б. 118.

22. Куръони кaрим мaънолaрининг тaржимa Ba тaфсири / тaржимa Ba тaфсир мyaдлифи: Шaйх Aбдyлaзиз Maнсyр. - Tошкент: "Munir" нaшриёти, 2021. - Б. 1.

23. Геоцентрическая система мира. https://ru.wikipedia.org/wiki/

24. Navoiy Alisher. Lisonut-tayr. www.ziyouz.com кутубхонаси.

25. Навоий. А. МАТ: 20 томлик. 1т. Бадоеул-бидоя. - Тошкент: "Фан", 1987. -Б. 37-38

26. Навоий. А. МАТ: Рух ул-кудс. 20 жилдлик, 20 жилд. - Тошкент: "Фан", 2003. - Б. 211.

27. Беруний. X,. Ибн ал-Арабий Шайхи акбарми ё Шайхи акфарми?! https: //ahlisunna.uz/ibn-arabiy-haqida/

28. Холмуминов Ж. Вахдат ул-вужуд фалсафаси ва унинг Накшбандия таълимотига таъсири (Ибн-ал-Арабий, Мухаммад фарсо ва Абдурахмон Жомий карашлари асосида). Фалсафа фанлари доктори (DSc) диссертация автореферати. - Тошкент, 2020. - Б. 64.

29. Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. Тасаввуф хакида тасаввур. https://islom.uz/maqola/1186.

30. Комилов. Н. Тасаввуф. "MOVAROUNAHR", "O'ZBEKISTOT" NMIU, 2009. - Б. 448.

31. Узбекистон миллий энциклопедияси. «Узбекистон миллий энциклопедияси» Давлат илмий нашриёти "Газзолий" маколаси. www.ziyouz.com кутубхонаси.

32. Хаккулов И. Узбек тасаввуф шеъриятининг шаклланиши ва тараккиёти. Филология фанлари доктори илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертацияси автореферати. - Тошкент, 1993. - Б. 18-20.

33. Сирожиддинов Ш. Узбек мумтоз адабиётининг фалсафий сарчашмалари / Монография. - Тошкент: «Янги асравлоди», 2011, - Б. 10-11. Сирожиддинов Ш. Жомий ва Навоийнинг суфийликка карашлари // Навоий дунё шаркшунослари нигохида - мавзуидаги Халкаро конференция илмий туплами. - Т.: ТДШУ, 2021. - Б. 31-36.

34. Норов.Т. Алишер Навоий онтологик карашларининг фалсафий-концептуал тахлили. Фалсафа фанлари доктори(DSc)даражасини олиш учун ёзилган диссертация. Самарканд - 2022. 244 б. Адабиётлар диссертация урганилиш даражаси ва адабиётлар руйхатида берилган.

35. Клерикализм. https://ru.wikipedia.org/wiki/

36. https://ru.wikipedia.org/wiki/

37. Утопия. https://ru.wikipedia.org/wiki/

38. Метафизика. https://ru.wikipedia.org/wiki/

39. АНАТИЛ. 3 жилд. - Тошкент: "Фан", 1983. - Б. 126.

40. Навоий. А. МАТ: 20 томлик. 16 т. Мезон ул-авзон. - Тошкент: "Фан", 2000. - Б. 43.

41. HaBouH. A. MAT: 20 tomhhk. 6 t. Xa3OHuH yn-MaoHufi: OaBofiug yn-Ku6ap. -TomKeHT: "OaH", 1990. -E. 32.

42. Navoiy Alisher. Lisonut-tayr. www.ziyouz.com KyTyôxoHacu.

43. https://ru.wikipedia.org/wiki/

44. https://www.google.com/

45. https://qomus.info/encyclopedia/cat-i/ibn-al-arabiy-uz/

46. http://kh-davron.uz/kutubxona/islomiy-adabiyot/tasavvuf/najmiddin-komilov-tasavvuf-8-vahdatul-vujud-va-vahdatush-shuhud.html

47. https://ru.wikipedia.org/wiki/

48. https : //ahlisunna.uz/ahmad_as - sirhindiy/

49. YMap^OHOB, C. C. y. (2022). Ornonoruaga cyôcTaHcua Ba aKcugeHcuara goup TatnuMOTHHHr OaxpugguH po3HH TOMOHugaH pHBO^naHTHpunumH. Academic research in educational sciences, 3(3), 961-968.

50. yMap^OHOB, C. C. y. (2022). OaxpugguH Po3HHHHHr Marepua Ba maKn, maKn Ba Ma3MyH, caôaô Ba OKuôar xasugaru omonoruK TatnuMora. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(Special Issue 23), 249-258.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.