Научная статья на тему '«Ал-фавоиду-з-зиёиййа» ва «Кофия» асарларида феъл туркумининг ёритилиш принциплари'

«Ал-фавоиду-з-зиёиййа» ва «Кофия» асарларида феъл туркумининг ёритилиш принциплари Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
106
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
шарҳ / қўлёзма / тошбосма / замонавий араб тили / «Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа» / грамматика / қиёсий услуб / классик араб тили / Абдураҳмон Жомий / феъл / ўтимли ва ўтимсиз феъллар / Ибн Ҳожиб / буйруқ майли / шарт майли / тилшунослик. / комментарий / рукопись / литография / современный арабский язык / «Аль-Фавайду-з-Зийоййа» / грамматика / сравнительный стиль / классический арабский язык / Абдурахман Джами / глаголы / переходные и непереходные глаголы / Ибн Хаджиб / команда может / условно / лингвистика.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Жўраева Мадина

Мазкур илмий мақолада қуйидаги масалалар таҳлил этилган: Абдураҳмон Жомийнинг «Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа» асарида феълнинг асосий хусусиятини унинг якка ҳолида ҳам бирон маънога далолат қилиб, яъни мустақил маъно ифодалаб, уч замондан бирига тааллуқли бўлишида, деб ҳисоблаши, шунингдек, олим феълнинг асосий белгиси унга قد юкламасини, келаси замонда س ва سوف юкламаларини ва جوازم – яъни феълнинг шарт майлини талаб қилувчи юкламаларни, ҳамда муаннас жинснинг ва бош келишикдаги бирикма олмошларининг сукунлиت ҳарфини қўшилишида эканлигини таъкидлаганлиги кабилар илмий таҳлил этилди ва унга муносабат билдирилди. Шунингдек, мақолада Жомийнинг феълнинг майл юкламалари билан келишини ҳам алоҳида таъкидлаб ўтганлиги, олим феъл майлларининг шакли, уларнинг қўлланилиш ўринлари, муайян шаклни алоҳида талаб қилиб келувчи юкламаларнинг маъноларини тўлиқ очиб берганлиги ҳам ёритилган. Айниқса Абдураҳмон Жомийнинг «феъл» бобининг ўтган ва ҳозирги -келаси замон шакли, буйруқ шакли, ўтимли ва ўтимсиз феъллар, мажҳул нисбат, гумон ва (ишончли) билиш (ёки ўйламоқ ва ҳисобламоқ)ни ифодаловчи маъноли феъллар туркуми, ёрдамчи феъллар, иш-ҳаракатнинг яқинлигини билдирувчи феъллар, ҳайрат (таажжуб)ни ифодаловчи феъллар, мақтов ва таҳқир феъллари ҳақидаги маълумотларига алоҳида тўхталиб ўтилган. Олимнинг бу феъллар борасида умумий маълумот бериш билан чекланмаслиги, балки мазкур туркумга кирувчи ҳар бир феълнинг гапдаги вазифаларини, маъноларини аниқ ва мукаммал шарҳлаб, муносабат билдириши ва уларни алоҳида туркумлаши кенг шарҳланган. Мақолада Абдураҳмон Жомийнинг ўзига хос услубига алоҳида тўхталиб ўтилган бўлиб, айниқса унинг аслиятга кўпроқ эътибор қаратиши кенг ёритилган. Масалан, олим сўзларнинг, грамматик қоидаларнинг асл ўзагини, ясалишини, (этимологиясини) моҳиятини аниқ ифода этиб, чуқур мулоҳаза юритади. Жомийнинг ҳозирги-келаси замон феълининг насб (истак майли шакли) ҳолатида келишини талаб қилувчи أَنْ (...ни), لَنْ (ҳеч қачон, эмас, асло), كَىْ (учун, ниятида), إذن (ундай бўлса) юкламаларининг грамматик нуқтаи назардан қандай шаклда ясалганлиги ва ўзгаришга учраганлигини фактик далиллар асосида аниқ маълумотлар берган бўлиб, мақолада мана шу масалалар қиёсий услуб орқали янада кенгроқ ёритиб берилган. Мақолада изланишлар натижасида бошқа мумтоз араб тилшунослик асарларида бундай тўлиқ маълумотларни учратилмаганлиги, бу маълумотлар «Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа» асарининг юксак илмий аҳамиятини белгилиб беришини алоҳида ёритиб ўтилди. Тадқиқот натижалари классик араб тилига қизиқувчилар учун манба бўлиб хизмат қилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Принципы покрытия глагольной группы в произведениях «Аль-фавойду-з-зияйя» и «Кофия»

В данной научной статье анализируются следующие вопросы: Абдурахман Джами в своей работе «Аль-Фавоиду-з-Зийоййа» считает, что основным признаком глагола является принадлежность его к одному из трех времен, что указывает на индивидуальное значение, т. самостоятельное значение. В статье также подчеркивается, что Джами идет с глагольными предлогами, ученый полностью объясняет форму глагольных предлогов, места их применения, значения предлогов, требующих той или иной формы. В частности, глава Абдурахмана Джами о «глаголах» включает формы прошедшего и настоящего времени, повелительные формы, переходные и непереходные глаголы, пассивные местоимения, ряд значимых глаголов, выражающих подозрение и (надежное) знание (или мышление и расчет), вспомогательные глаголы, глаголы действия, выражающие близость, глаголы, выражающие восхищение, глаголы похвалы и оскорбления. Широко отмечается, что ученый не ограничивается предоставлением общей информации об этих глаголах, а ясно и точно интерпретирует функции и значения каждого глагола в этой категории, выражает их отношение и классифицирует их по отдельности. Статья посвящена уникальному стилю Абдурахмана Джами, особенно его стремлению к оригинальности. Например, ученый глубоко мыслит, ясно выражая сущность, структуру, (этимологию) слов, грамматические правила. В результате исследования в статье подчеркивается, что других полных сочинений классического арабского языкознания не обнаружено, что свидетельствует о высокой научной значимости труда «Аль-Фавайду-з-Зийоййа». Результаты исследования послужат ресурсом для тех, кто интересуется классическим арабским языком.

Текст научной работы на тему ««Ал-фавоиду-з-зиёиййа» ва «Кофия» асарларида феъл туркумининг ёритилиш принциплари»

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2022, № 2 -

ЖУРАЕВА МАДИНА

уцитувчи, ТДШУ

«Ал-фавоиду-з-зиёиййа» ва «Кофия» асарларида феъл туркумининг

ёритилиш принциплари

https://doi.org/10.37547/os/vol-01issue-02-09

Аннотация. Мазкур илмий мацолада цуйидаги масалалар таулил этилган: Абдураумон Жомийнинг «Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа» асарида феълнинг асосий хусусиятини унинг якка уолида уам бирон маънога далолат цилиб, яъни мустацил маъно ифодалаб, уч замондан бирига тааллуцли булишида, деб уисоблаши, шунингдек, олим феълнинг асосий белгиси унга ■ юкламасини, келаси замонда с ва юкламаларини ва - яъни феълнинг шарт майлини талаб цилувчи юкламаларни, уамда муаннас жинснинг ва бош келишикдаги бирикма олмошларининг сукунли ^ уарфини цушилишида эканлигини таъкидлаганлиги кабилар илмий таулил этилди ва унга муносабат билдирилди.

Шунингдек, мацолада Жомийнинг феълнинг майл юкламалари билан келишини уам алоуида таъкидлаб утганлиги, олим феъл майлларининг шакли, уларнинг цулланилиш уринлари, муайян шаклни алоуида талаб цилиб келувчи юкламаларнинг маъноларини тулиц очиб берганлиги уам ёритилган. Айницса АбдураумонЖомийнинг «феъл» бобинингутган ва уозирги -келаси замон шакли, буйруц шакли, утимли ва утимсиз феъллар, мажуул нисбат, гумон ва (ишончли) билиш (ёки уйламоц ва уисобламоц)ни ифодаловчи маъноли феъллар туркуми, ёрдамчи феъллар, иш-уаракатнинг яцинлигини билдирувчи феъллар, уайрат (таажжуб)ни ифодаловчи феъллар, мацтов ва тауцир феъллари уацидаги маълумотларига алоуида тухталибутилган. Олимнинг бу феъллар борасида умумий маълумот бериш билан чекланмаслиги, балки мазкур туркумга кирувчи уар бир феълнинг гапдаги вазифаларини, маъноларини аниц ва мукаммал шарулаб, муносабат билдириши ва уларни алоуида туркумлаши кенг шаруланган.

Мацолада Абдураумон Жомийнинг узига хос услубига алоуида тухталиб утилган булиб, айницса унинг аслиятга купроц эътибор царатиши кенг ёритилган. Масалан, олим сузларнинг, грамматик цоидаларнинг асл узагини, ясалишини, (этимологиясини) моуиятини аниц ифода этиб, чуцур мулоуаза юритади. Жомийнинг уозирги-келаси замон феълининг насб (истак майли шакли) уолатида келишини талаб цилувчи ^ (...ни), ¿1 (уеч цачон, эмас, асло), (учун, ниятида), ц->1(ундай булса) юкламаларининг грамматик нуцтаи назардан цандай шаклда ясалганлиги ва узгаришга учраганлигини фактик далиллар асосида аниц маълумотлар берган булиб, мацолада мана шу масалалар циёсий услуб орцали янада кенгроц ёритиб берилган. Мацолада изланишлар натижасида бошца мумтоз араб тилшунослик асарларида бундай тулиц маълумотларни учратилмаганлиги, бу маълумотлар «Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа» асарининг юксак илмий ауамиятини белгилиб беришини алоуида ёритиб утилди. Тадцицот натижалари классик араб тилига цизицувчилар учун манба булиб хизмат цилади.

Таянч суз ва иборалар: шару, цулёзма, тошбосма, замонавий араб тили, «Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа», грамматика, циёсий услуб, классик араб тили, Абдураумон Жомий, феъл, утимли ва утимсиз феъллар, Ибн Х,ожиб, буйруцмайли,шарт майли, тилшунослик.

Аннотация. В данной научной статье анализируются следующие вопросы: Абдурахман Джами в своей работе «Аль-Фавоиду-з-Зийоййа» считает, что основным признаком глагола является принадлежность его к одному из трех времен, что указывает на индивидуальное значение, т. самостоятельное значение.

В статье также подчеркивается, что Джами идет с глагольными предлогами, ученый полностью объясняет форму глагольных предлогов, места их применения, значения предлогов, требующих той или иной формы.

В частности, глава Абдурахмана Джами о «глаголах» включает формы прошедшего и настоящего времени, повелительные формы, переходные и непереходные глаголы, пассивные местоимения, ряд значимых глаголов, выражающих подозрение и (надежное) знание (или мышление и расчет), вспомогательные глаголы, глаголы действия, выражающие близость, глаголы, выражающие восхищение, глаголы похвалы и оскорбления. Широко отмечается, что ученый не ограничивается предоставлением общей информации об этих глаголах, а ясно и точно интерпретирует функции и значения каждого глагола в этой категории, выражает их отношение и классифицирует их по отдельности.

Статья посвящена уникальному стилю Абдурахмана Джами, особенно его стремлению к оригинальности. Например, ученый глубоко мыслит, ясно выражая сущность, структуру, (этимологию) слов, грамматические правила.

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2022, № 2 -

В результате исследования в статье подчеркивается, что других полных сочинений классического арабского языкознания не обнаружено, что свидетельствует о высокой научной значимости труда «Аль-Фавайду-з-Зийоййа». Результаты исследования послужат ресурсом для тех, кто интересуется классическим арабским языком.

Опорные слова и выражения: комментарий, рукопись, литография, современный арабский язык, «Аль-Фавайду-з-Зийоййа», грамматика, сравнительный стиль, классический арабский язык, Абдурахман Джами, глаголы, переходные и непереходные глаголы, Ибн Хаджиб, команда может, условно, лингвистика.

Abstract. This scientific article analyzes the following questions: Abdurahman Jami in his work "Al-Favoidu-z-Ziyoyya" believes that the main feature of the verb is that it belongs to one of the three tenses, which indicates an individual meaning, i.e. an independent meaning.

The article also emphasizes that Jami comes with verbal prepositions, the scientistfully explains the form of verbal prepositions, places of their application, the meanings ofprepositions that require one form or another.

In particular, Abdurahman Jami's chapter on "verbs" includes past and present forms, imperative forms, transitive and intransitive verbs, passive pronouns, a number of meaningful verbs expressing suspicion and (reliable) knowledge (or thinking and calculation), auxiliary verbs, verbs actions expressing closeness, verbs expressing admiration, verbs of praise and insults. It is widely noted that the scholar does not limit himself to providing general information about these verbs, but clearly and accurately interprets the functions and meanings of each verb in this category, expresses their relationship and classifies them separately.

The article is devoted to the unique style of Abdurahman Jami, especially his desire for originality. For example, a scientist thinks deeply, clearly expressing the essence, structure, (etymology) of words, grammatical rules.

As a result of the study, the article emphasizes that no other complete works of classical Arabic linguistics have been found, which indicates the high scientific significance of the work "Al-Fawaidu-z-Ziyoyya". The results of the study will serve as a resource for those interested in classical Arabic.

Keywords and expressions: commentary, manuscript, lithograph, modern Arabic, "Al-Fawaidu-z-Ziyoiyya", grammar, comparative style, classical Arabic, Abdurahman Jami, verbs, transitive and intransitive verbs, Ibn Hajib, command may, conditionally, linguistics.

Кириш. «Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа» асарида Ибн Х,ожибнинг «феъл»га берган куйидаги таърифи келтирилган:1 4-Ш1 ^iajVl Jab pjJi« у у*« уЬ Jj U J*iJl - «Феъл (якка холида хам) бирон маънога далолат килган, яъни маъно ифодалаган суз булиб, у уч замондан бирига тааллукли булади», дейди.

Жомий мазкур таърифни кенгрок шархлаган: у "¿JlS "у»« уЬ" 4AS jl "JJ l« J*iil"

jj^j 4AS ^^ jjfr ¿« J yfl yj*Ail JljAil j yj*j .JJ l« ^¿j yfl j I "4uiAj

«Феъл харф ёки исм - 2... J*aA Ja ¿с ^«Vl ^jlfl ."ЯЗДЛ jab pjJie" ...^jiaj^iAli l$Jl

ёрдамига эхтиёж сезмай туриб бир маънога далолат килади. Шу билан бирга феъл уч замондан (утган, хозирги ёки келаси замондан) бирига албатта, тааллукли булади. (Ибн Х,ожиб) У у*« Ус JJ l« J**il дейиши билан «харф» суз туркумини чикариб юборди, чунки у ёрдамчи суз туркуми булиб, якка холда келганда мустакил маъно англатмайди. Шунингдек, (Ибн Х,ожиб) pjJS« ибораси билан «исм» суз туркумини хам таърифдан чикарди, чунки «исм» мустакил маънога эга булсада учта замондан бирортасига боглик булмайди».

Шунингдек, Абдурахмон Жомий феълнинг хусусиятларини хам мукаммал шархлаган: Jj^Ji jj JbJl yil ^^Uil ^jj&J Ujj ljjfr "js Jjaj" J*iil ^Ijl ¿« jl ¿« j"

ydil j ^¿jSil JlSJ«Vl ус Jj^l "<Jj« j ¿j^il" JjIj j J*iil у Vj JS^jj V ^ij ¿« j jj J*iil (V)^ yili jj tj«Vl ^ jj ( lA j fi)^ Jx&il yili Ц O*^j l+fr "fjlj^l" JjlJ j JjuJI JL2j«VI yb yJc "^jj'tjJI Jj^i j" J*ii| yfl Vj jj^jj V yjla-AJI sift ¿л JS j Lj^il IjJlS J*iiL ^j^il jj 'y^l

- 3 j^j JjaJ j" l^^l^J^^ 4Sj^jAil ¿с jljJal ¿jjUJl flJ ¿с Jla "4jSl«" (JS) Jj^J

«Феълнинг хусусиятлари- JS юкламасини, келаси замонда ^ ва Mj« юкламаларини ва ^jlj^

1Абдурахмон Жомий. Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа. УзР ФАШИ. Кулёзма. 9665. 205а сахифа.

2ФЗ.205б.

3 Абдурахмон Жомий. Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа. УзР ФАШИ. Кулёзма. 9665. 205б-206а сахифа.

59

-яъни феълнинг шарт майлини талаб килувчи юкламаларни, хамда муаннас жинснинг ва бош келишикдаги бирикма олмошларининг сукунли ^ харфини кушилмогидир. Агар ^ (аллакачон) харфи утган замон феълини англатиб келса, Jb. - холга якинлаштиради. Х,озирги-келаси замон феълининг олдига ^ юкламаси куйилса, тахмин килиш, гумонни, ишончсизлик, эхтимоллик маъноларини англатади. (Х,озирги-келаси замон феълининг олдида) ^ юкламаси якин келажакка, эса узок келажакка ишора килади. fjlj* -яъни феълнинг шарт майлини талаб килувчи юкламалар хам феълнинг хусусиятларидандир. f! (йук)ва lA (хали йук)юкламаси инкорни ифодалайди. Колганлари баъзан буйрук учун ёки шартни ифодалаш учун ишлатилади».

Рус арабшуноси Б.М. Гранде: «Араб грамматикасида феълнинг асосий белгиси унинг замон билан боглик холда келишидир. Феъл (исм суз туркумидан) куйидаги жихатлари билан ажралиб туради: а) замонга эга, араб тилидаги феълларда утган ва хозирги-келаси замон мавжуд; б) шахс (биринчи, иккинчи, учинчи шахсларга эга); в) учта сон(бирлик, иккилик, куплик сон); г) тусланади; д) майлга эга (дарак, кучайтирма, истак ва шарт майллари); е) даражага эга (аник ва мажхул)1», дейди. Феълларнинг бу курсаткичлари олд кушимчалар ва юкламалар (Mjm, ^Д ü, f!, 0] ) оркали ифода этилади.

«Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа»да Ибн Х,ожибнинг утган замон феълига берган куйидаги таъриф хам келтирилган:2 JjS jUj Jj U ^¿аЛ -«Мозий маъноси сен турган замондан олдинги вактга далолат килади».

Жомий мазкур таърифни куйидагича шархлаган: ¿¿jjl J^l М". Jj J*^ ^l "Jj l-jj^uaJl jjc ¿A" .(-¡j^ j. ^jül ^Jfr ^¿l^jl ^jül ^Jfr ¿jja .H—j Jjä jl-j ^Jfr jj ia AJV^Jl ö- jjW^i

3 (ljjj^)l^ (Цд— f^J Ii "jljjl" JjC ¿A J .Ujj^ öjj^ j. jj&Mlil ^Jfr Uf4 1ä "¿JjajÜl ^JJAJI -

«Мозийнинг (яъни утган замоннинг) маъноси сен турган вактдан олдин содир булган утган замонга далолат киладиган бир суздир. (Ибн Х,ожибнинг) jl-j Jj Ia (замонга далолат килади) ибораси барча феълларнинг замонини уз ичига олади, аммо (ундан кейин келган) H-j Jjä (сен турган замондан аввал) ибораси билан утган замондан бошка барча феъллар бу таърифдан чикиб кетади. Утган замон феълининг охирига бош келишик маъносидаги тусловчи суффикслар ва j-вов кушилмаса (феъл) фатха харакатига тугайди. Масалан: »j^- урди. Агар утган замон феъл охирига бош келишик маъносидаги тусловчи суффикслар кушилса феъл сукунга тугайди. Масалан: öjj^ (мн.улар урдилар) - l^jj^ (биз урдик). Агар J - вов кушилса у даммага тугайди. Масалан: ljjj^ -(мз.улар урдилар)».

Демак, Жомийга кура утган замон феъли -дамма ёки сукун булишини талаб киладиган маълум бир омилга эга булмаса фатхага тугайди.

Методлар. Маколани ёритишда илмий тавсифлаш, анализ ва синтез, семантик, киёсий-типологик, тахлил каби усуллардан фойдаланилди.

Натижалар ва мулохаза. Араб тилшунослигида «утган замон феъли» сузланаётган пайтгача содир булган иш-харакатни ёки холатни ифодалайди, шунингдек, бу феъл музаккар жинс III шахс куплик сонда даммага, музаккар жинсдаги II шахс куплик ва муаннас жинсдаги III шахс бирлик сонда сукунга тугайди ва колган барча шаклларда фатха билан нихояланади.

Асарда хозирги-келаси замон феълига куйидагича таъриф берилган: ^ЦЛ ^l lA ¿jU^l утган -келаси замон феъли -«Х,озирги -4м}Ц j üJHlj '''j''^" j l^jj"- 'Cjäj »Jä^j MJJ*' замон(нинг калимаси)га —¿Ij es l j) харфларидан бири кушилса, келажакка доир бир маъно хосил буладиган феълдир. Унга ва харфлари кушилса факат келаси замонни

англатиб исмга ухшаб колади». (Масалан: »J^J - урябди, »J^J Mjm - уради.)

f! Ö :J^a J yj J 'jljc] j - «Х,озирги-келаси замон феълининг

харакати рафъ (бош келишик-дарак майли шаклида), насб (тушум келишиги-истак майли

1Гранде Б.М. Курс арабской грамматики в сравнительно-историческом освещении. - М.: 1963. - С. 121.

2Абдурахмон Жомий. Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа. УзР ФАШИ. Кулёзма. 9665. 208б сахифа.

3ФЗ.208б.

4Абдурахмон Жомий. Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа. УзР ФАШИ. Кулёзма. 9665. 209а сахифа.

5ФЗ.209а.

60

шаклида) ва жазм (шарт майли шаклида) холатида булади, масалан: Mj^j - (бош келишик-дарак майли шаклида) урябди, Mj^j ¿i - (тушум келишиги-истак майли шаклида) - (хеч качон, эмас) ёзмайди, Mo^J fi- (шарт майли шаклида) (умуман, хеч ) урмади».

Асарда Ибн Х,ожиб айтадики:

1 Jjj fjSj JP« i^jjl^lj y^ljll ¿¿с Jjaj ljj ¿¿Jjj j - «(Х,озирги-келаси замон феъли) насб (тушум келишиги-истак майли шаклида) ва жазм (шарт майли шаклида) килувчи омиллардан холи булса рафъ (дарак майлида) булади, масалан: Jjj fjsJ -Зайд туряпти», - дейди.

Абдурахмон Жомий бу маълумотларни куйидагича шархлайди:2

Mjl^ jl Mj^j Jjj yfl IaS f«Vl jSj« 4tjSj fjbJlj у^Ш ¿с Jjaj ljj ¿¿¿jj j - «(Х,озирги-келаси замон феъли) насб (истак майли шаклида) ва жазм (шарт майли шаклида) килувчи омиллардан холи булса исм урнида келиб маъно жихатдан рафъ (аниклик майлида) булади, масалан: Mj^j Jjj - «Зайд урябди» ёки ^^-«урувчидир». Жомий: mj^j Jjj - «Зайд урябди» ва Mjl^ Jjj -«Зайд урувчидир» жумлаларини келтириб ушбу икки жумла маъно жихатдан бир хил маъно англатишини таъкидлайди. Чунки, феълнинг хозирги замон дарак майли(м>^ Jjj - «Зайд урябди») билан феълнинг аник даража сифатдош^м^ Jjj -«Зайд урувчидир) бир хил маънода ишлатилиши мумкин.

«Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа»да шундай дейилади : 3 pjj j ¿yS j ¿i j j - «Х,озирги-

келаси замон феъли (ушбу туртта юклама) pjj , ¿S , ¿i , pj билан насб (истак майли шаклида) холатида булади».

Жомий шархида ушбу турт юкламанинг асл куринишлари хакида мумтоз арабшунос олимларнинг фикрларини хам келтириб утади: plV Jjliil JlS j ljjj (Ml JjjI V fljiil JlS l jj JjS j pljj JjS pjj j 4«lji 4jl 4jjjj« JlS j fyu jl ^fl pl SjaA j V (il (¿Ai lS j—Sfl 4.4jil d^Ail ¿с pjjfl j^jl

- «Шайх Фарро ¿i (юкламаси) аслида ^ эди ва алифни тушириб, унинг урнига сукунли нун куйилди, дейдилар. Шайх Халил эса pl^ булади, деганлар. Уртадаги (l) ва p l нинг хамзасини тушириб колдирилгандан сунг ¿i булди, дейдилар. Шайх Сибавайх эса ¿i уз олди билан бир харф, дедилар. pjj эса аслида pljj эди. Уни енгиллаштириб pjj килинди. Баъзилар эса аслида И j&l дир ва ljj даги танвин -танвини эваз булиб, мудофун илайхи

(мослашмаган аникловчи)дан эваздир, деганлар».

Абдурахмон Жомийнинг хозирги-келаси замон феълининг насб (истак майли шакли) холатида келишини талаб килувчи pjj , ¿S , ¿i , pj юкламаларининг грамматик нуктаи назардан кандай шаклда ясалганлиги ва узгаришга учраганлигини Жомийнинг берган маълумотлари оркали билиб олдик. Шу кунгача бошка мумтоз араб тилшунослик асарларида бундай тулик маълумотни учратмадик. Бу маълумотлар «Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа» асарининг юксак илмий ахамиятини белгилиб беради.

Демак, pjj , ¿S , ¿i , pj юкламалари хозирги-келаси замон феълининг охирги харакатини «фатха»га айлантириб насб холатида, истак майли маъносини англатади. «pj» юкламаси узбек тилида «...ни» маъносини берувчи истакни ифодалайдиган юкламадир. Масалан: JjjJ ( ii^J pj - «Аллох сизларга (шариат ахкомларини) енгиллатишни хохлайди».5 (Нисо сураси, 28-оят). «¿» -«хеч качон, эмас, асло» маъноларини англатади ва келаси замонда мутлако амалга ошмайдиган иш-харакатни ифодалайди. Масалан: p^^il ^jjij ¿i - «Дангаса хеч качон муваффакият козонмайди». «¿S»- «учун, ниятида» маъносини англатиб, иш-харакатни бажаришдан кузланган максадни ифодалаш учун ишлатиладиган юкламадир. Масалан: f^ ¿S ¿a«1 - «Тушуниш учун кулок сол». «pjj» юкламаси эса «ундай булса» маъносини билдириб, узидан олдинги жумлага жавоб булиб келган жумла таркибида келади. Масалан: J-JJ pjj - «Ундай булса уйга кирасан».

1ФЗ.209б.

2 ФЗ.209а.

3Абдурахмон Жомий. Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа. УзР ФАШИ. Кулёзма. 9665. 293а сахифа.

4ФЗ.293б.

5Куръони карим маъноларининг таржима ва тафсири. Таржима ва тафсир муаллифи Шайх Абдулазиз Мансур. - Т.: Тошкент ислом университети нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2009. - Б. 83.

61

Абдурахмон Жомий айтадики: Ц^ j ûj уА j CiljlÂiJI »K j ypJI y V j jAVl j Ы j Q gjâJj j

1 Jl2â iJj j ULS 54 Uî j j j U j yla j j laJii j U° jj j- «Х,озирги-келаси замон феъли (-...ма, йук), ^ (- ...магунча, булмагунча, халигача), j (-буйрукни ифодалаш учун), V (-

инкорни ифодалаш учун) (юкламалари) билан ва мужазат яъни шарт майлини талаб килувчи сузлари билан хам шарт майлида жазм (сукун) холатида булади. Мужазат(мукофот) юкламалари ((j - агар, ЦИ - качон?,^ Jj -хар вакт,качонки, - кайси жойга, ùiI- каерда?,^ -качон?, 1a - нима?, ей -ким?, ^î -кайси?, yjî -каерда. Х,озирги-келаси замон феъли -кандай? ва 'Jj - агар, качонки, хар качон юкламаси билан жуда кам холатларда жазм (сукунли) булади».

Махмуд Замахшарий хозирги-келаси замон феълининг шарт майлини ифода этувчи юкламалар умумий бештадан ( р, l-Ц J,V, ((j) иборат эканлигини айтиб утган булса2, Жомий бу юкламаларнинг 16 тасини келтириб утган. Шунингдек, 16 та шарт майли юкламаларини

2 га булади. Биринчиси - узидан кейин битта феълни жазм(сукун) килувчи юкламалар булиб улар туртта: »J, l-Ц j, а . Иккинчи гурухни эса Жомий «Мужазат-(яъни)мукофотлар» деб номланган юкламалар», деб атайди. Улар 12 та: ûj, Цн, lA Jj, ùs!, ц2*, 1a , ей, <H yjî. IaÀjS , lJj, юкламалари булиб, бу юкламалар узидан кейин иккита феълни жазмли (сукунли) килади.

Узидан кейин битта феълни шарт майлида келишини талаб килувчи юкламалардан бири булган р ва l^ юкламалари утган замон маъносидаги инкорни ифода этади. р юкламаси билан келган феъл умуман амалга ошмаган иш-харакатни ифода этса, ^ юкламаси нутк пайтигача давом этиб келаётган инкор маъносини билдиради. Масалан: » - У умуман ёзмади, IâI - У хозиргача ёзмади. Шунингдек, j юкламасини Жомий j*VI gV -яъни буйрук «лом»и деб атайди, масалан: gjH^ - У хурмат килсин. V юкламасини эса уН V -яъни «инкор «лом»и дейди, масалан: V - дангасалик килма. Демак, юкорида келтирилган юкламалардан кейин битта хозирги -келаси замон феъли келиб, сукун холатида туради. «Мужазат(мукофотлар)» гурухига кирувчи 12 та (Цй, Ia Jj, IajJ>, ùI, ц^4, Ia , ей, ¿H yî. , 'Jj, (ûj) юкламадан кейин иккита хозирги - келаси замон феъли келиб, улар жазмли(сукунли) холатда, шарт майлида булади. Масалан: (A jî (AjJ (ûj - Агар борсанг, бораман. »"j |Jj -Агар рахм килсанг, рахм^курасан. ¿Jj^J* да ÙJ lAâjS-Кандай булсанг дустларинг хам шундай булади. JbJI (A^ä yjî .gjlu - Мол сохиби каерга бормасин хурмат килинади. îj® ^î J^J - Кайси китобни укисанг фойда оласан. (^j - Ким талаб килса(изласа) топади. Ia jj^SJI yâ ¿î*ijj yâ ¿JIääj -Ёшликда нимани кулга киритсанг, катта булганингда манфаат курасан.(2 уА - Качон ёзсанг, ёзаман. (Ajj (AjJ ¿¿I -Каерга борсанг у(хам) боради. gi2*^ Ы-aJ ^ éjJÏJ - Кайси жойда тугри булсанг, Аллох сенга муваффакият беради. Ia Jj gjÜJ - Качонки таълим олсанг, ривожланасан, мисолларда куриб утганимиздек, шарт майлининг юкламаларидан сунг феъл жазм (сукун) холатида туради.

«Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа»да буйрук майли хакида куйидаги маълумотлар келтирган^ jÂVI шахсига II ли феълнинг «Буйрук май - 3 tejl^I <Jj> (alL^I Jclül ù* ЗЦМ % нисбатан ишлатилиб, хозирги-келаси замон феълининг шахс-сон кушимчасини (харакати билан) олиб ташлаш оркали хосил килинади». Жомий мавзуни давом эттириб айтадики:_ JUa j^UI yâ j "jaVI "- «Амр (буйрук) майли-(«Кофия»нинг) баъзи кулёзма нусхаларида j*»I JUa («Буйрук майлининг мисоллари») шаклида келган». Араб тили грамматикасида шунингдек, мумтоз араб тилшунослигига оид асарларда хам буйрук майлини ифодаловчи атама «jaVI» ёки « jAî ¿J*â» атамалари оркали ифодаланади, аммо буйрук майлининг « jaVI J1ja» шаклидаги атамасига илк бор Жомий берган маълумот оркали дуч келдик.

1Абдурахмон Жомий. Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа. УзР ФАШИ. Кулёзма. 9665. 294а сахифа.

2Каранг: Носирова М. Махмуд Замахшарийнинг «Ал-Унмузаж фи-н-нахв» рисоласи. - Т.: 2005. - Б. 124.

3Абдурахмон Жомий. Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа. УзР ФАШИ. Кулёзма. 9665. 217б сахифа.

4ФЗ.217б.

62

Ибн Х,ожиб айтадики: jj?-*il fia ej—l fSa j - «Буйрук феълининг охири жазм (сукун яъни шарт майли) килинган феълнинг хукми кабидир» дейди. Жомийнинг шархига кура2, буйрук майлини ифодалаб келаётган феълнинг охири сахих яъни тугри феъл булса сукунли булади.(масалан: mj^ (урмок),*М^^а2 (урябсан), mj^I (ур) Шунингдек, охири муътал (иллатли харф яъни охири j,j ,l дан иборат) булган феълларнинг иллатли харфи хам тушириб колдирилади. (масалан: y«j (отмок, иргитмок), —у«> (отябсан, иргитябсан) - -f Jj от, иргит)

Куфа мактаби олимлари айтишадики, буйрук майлидаги феълнинг куриниши муъроб (яъни феъл англатган сузнинг охирини узгариши) ва «J -ли» предлоги ( кушилиши) билан мажзум яъни шарт майлидаги суздир, дейишади. Аммо, Басра мактаби олимлари буйрук майли мажзум (шарт майли) эмас, балки мавкуф яъни феълнинг охирги харакати вакф килинган яъни тухтатилганлиги сабабли сукун куйилгандир» дейишади. Абдурахмон Жомий хам Басра мактаби олимларининг фикрларига кушилиб, уларнинг фикри хакикатга якинлигини таъкидлайди3.

Демак, буйрук майлидаги феъл шакли асосан иккинчи шахсга каратилган булиб, хозирги-келаси замон феъл шаклидан (иккинчи шахс) узакнинг учинчи ундоши харакатини сукунлаш ва олдиндаги ^ кушимчасини олиб ташлаб урнига (j) васлали хамзани орттириш оркали ясалади. Мазкур васлали хамзанинг кандай харакат олиши феъл узагининг урта ундоши харакатига боглик. Агар унинг харакати «дамма» булса, васлали хамзанинг харакати хам «дамма» килиб талаффуз килинади (ёзувда васлали хамза ёзилмайди). Масалан: фЗ^З - ^ l - ёз. Агарда «фатха» ёки «касра» булса, васлали хамзанинг харакати «касра» килиб укилади.

Буйрук майли феълининг I ва III шахслари шу шахсдаги феълнинг шарт майли олдига J -ли юкламасини куйиб хосил килинади. Масалан: Mj^i (ичайлик), Mj^ji (ичсин). Бу майлнинг инкор шакли барча шахслар учун шарт майли олдига ^ юкламасини куйиш оркали ясалади. Масалан: V (ёзма).

Умумий килиб айтганда, иш-харакатнинг вокеликка муносабатини ифодаловчи категория майл дейилади. Майл феълдан англашилган иш-харакатнинг бажарилиш хусусиятини, имкониятини, яъни реал вокеликка, шароитга богланганлигини ифодалайди. Майл категорияси харакатнинг вокеликка муносабатини ифодалаб, грамматик замон ва грамматик шахс (бажарувчи) билан узвий богланади4.

Асарда Жомий утимли ва утимсиз феъллар хакида шундай дейди: jje j

"mj^s (Sjjj j J*iil Jeliil jjfr j«j у!с jl" Jj!*li у!с (SjJj U "J*iil ¿л ^JxjAili

Утимли феъл шундай феълки, уни (Феъл аслида икки хил булади:) утимли ва утимсиз. «- 5 тушуниш уша феълнинг фоъили (эгаси)дан бошка нарсага богликликдир, масалан: Масалан: Mj^ - урди».

Жомий мазкур шархи оркали утимли феъл деганда Jj*i« - яъни воситасиз

тулдирувчиси булган феълларни назарда тутади. Араб тилида утимли феъл томонидан бошкарилиб келаётган суз тушум келишигида келади. Масалан: lJjj Oij^ - «Зайдни урдим» каби.

Жомий утимли феъл хакида яна куйидаги фикрларни келтиради: Jj*i« yil IjJ*3a ¿Sj ^ j*jAil j Утимли феълнинг битта тулдирувчиси «- 6 jjl j f^lS yil j fte j ybdS ¿ш| yil j mj^S Jalj булиши мумкин, масалан: mj^ -урди ( lJjj Oij^ - Зайдни урдим) каби, иккита тулдирувчиси

1Абдурахмон Жомий. Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа. УзР ФАШИ. Кулёзма. 9665. 222а сахифа.

2Каранг: ФЗ.222.

3Яна каранг: ФЗ.222: jft j 4j1j&1 y^jij l« ^IajjV pjSnil yb j (jil ¿jjj—jil - 4LiaJl y j— jl ej—l fSa j

j m1 j^Vl Jja—il plS«l yfl fjj^Ail Pjl^Ail fSa J!u jl fjjaAil fSa ijj—il yfl j 4 jj пи yft lul мtJсЫS 4j^jSaJ1 fu^li 4&jb^nHl aja Mj^J fi ; JJSJ IAS (fjl j j&j j ¿¿—l) j (ljij^l 'lij^l .Mj^l ):JjSJ '4 ybd yj*« fjjaAJl f^Jl 4jfl l« 4jl^i lA 4ji aja ijJSA f^i fjj^A Mj*« 4jl yil pjiflj^l Jftj j fjJ fi j j*J fi j (J&J fi j ljij^J fi bj^J fi

4МирзаевМ. Узбек тили. - Т.: 1970. - Б. 145.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

5 Абдурахмон Жомий. Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа. УзР ФАШИ. Кулёзма. 9665. 222а сахифа.

6ФЗ.223а.

63

булиши мумкин, масалан: (бермок) y^cl ва (билмок) fJc ( LAlï 'ijj —Ac - Зайдни турганини билдим) каби, учта тулдирувчиси булиши мумкин, масалан: ^îcl (хабар бермок, билдирмок) ва csjl (курсатмок) ( l*?lj fJ*Jl «jja^j ^jiAl ^Acl- Укитувчи укувчиларга илмни фойдали эканлигини билдирди)» каби.

Асарда утимсиз феъл хакида айтиладики: 1J*s£ Âi^Àj ^j*2AI jjé j - «Утимсиз феъл утимли феълнинг тескарисидир, масалан: i*ï - утирмок».

Араб тилида утимсиз феъл узи бошкариб келаётган сузни бирор-бир предлог-олд кумакчи ёрдамида бошкариб келади, шу сабабли хам у утимсиз феъл дейилади. Масалан: ^"J^l yJc - Стулга утирди.

Абдурахмон Жомий «Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа» асарида феълларнинг семантик таснифини хам мукаммал изохлаб, мажхул даражадаги феъллар, уйлаш ва хисоблаш маъносидаги феъллар, ёрдамчи феъллар, иш-харакатнинг якинлигини ифодаловчи феъллар, олкиш ва каргиш феъллар, таажжубни ифодаловчи феълларни алохида ажратиб шархлайди.

Аллома араб тилидаги феълнинг мажхул нисбат шаклини куйидагича таърифлаган: J*i" J— j ÂJJi IjûaU jlS jli" A^j^A yjj^ ÂjJl JclâJl Ail.) j ÂJclâ jSjj ^ ^Ul Jj*iAl J*i ^l "ÂJcli ^ La

«(Гапнинг) Эгаси аталмайдиган феъл шундай феълки, фоъил(эгаси) - ^j. :J^a Jî® La тушириб колдирилиб, урнига фоъил бажарадиган вазифани ифода этувчи суз-мафъул (тулдирувчи) келади, яъни фоъилнинг (эганинг)либоси тулдирувчига кийдирилади. Агар эгаси зикр килинмаган суз утган замон феъли булса, у холда унинг биринчи харфи дамма ва охиридан олдинги харфининг харакати эса касра булади. Масалан: yj. - калтакланди». Шунингдек, асарда: «Агар эгаси - 3 ejà! Jîâ Ia ^jâ j âJJI ^ua icgl^aA jlS jl j

аталмайдиган феъл хозирги-келаси замонда булса, биринчи харфи дамма ва охиридан олдинги харфининг харакати фатха килинади. Масалан: ¿O^j -калтакланябди».

Демак, Жомийга кура, маълум бир суз олдида шакли узгартирилган мажхул феъл келиб, фоъил (эга) вазифасини бажарадиган мафъулга (тулдирувчига) «эгаси аталмайдиган феъл» дейилади.

«Шархи Мулло»асарида Ибн Х,ожибнинг yjJSJl ¿Jl*®i - «Гумон» ва «(ишончли) билиш»(ёки уйламок ва хисобламок)ни ифодаловчи феъллар» хакидаги куйидаги фикрлари келтирган: La jljîJ aJaLiVI AJa^JI yc JajJ <-ji.i.j j ijij j —mJc j —iac j j —¿Ià. j —v-a j —"'"'fc ;(_ijJSJl Jliâi 4.ûjij>Jl «/■fi'Jâ Âjc yA - «Гумон» ва « (ишончли) билиш »ни ифодаловчи феъллар». —ЗД (гумон килдим), '—(шундай уйладим, шундай бир фикр-мулохазага бордим), —J4> (гумон, тахмин килдим), —Ac j (уйладим, гумон килдим) —jij (курдим), —Ac (билдим), (топдим) булиб, улар исмий жумланинг хар икки кисмини (эгаси ва кесимини) тушум келишиги (тулдирувчи)га айналтиради».

Жомий мазкур жумлаларни куйидагича шархлайди:

d^Jl y** JUiVl «¿A ¿a ¡J& yi VI J i^EJl d^JL IjJlji f^lS il^ji £jSjll j ¿Ш Jl*ii ^AUJ j "yjjsji ¿Jliil" ijlj j g&U SjU jjSJ yA j "—iac j j" g&U AWjJI eJA j "—Ik j —j —пШ " yA j;gâj^Jl ^jl—J y^JSAl LaS ^JAI j g&Jl gA "Âic yA La jljîJ АъАиЛИ yJc J^iJ" (xl*U A&jJI «¿A j "£ji.J j —jij j —.Ac j " ^JAJ

LAI JjJ ^Lï gc l$j —jjài j il$j — «t<J gj^ Âic AJaAI sja Ol^ji La (—Ac) dJjSi ( LajIÏ ljjj —Ac);—|j| " JU&I yïljJ dJjS j jA AJaAI ej$J jLatfl ji jljjJ (—jj^) dJjSâ (LajLÏ ljjj —ii^) —Jï |j| j (xkJl jA

5.ÂjJl ii—aji j ii—aji aja^vi aja^ji (_jl "(pji^jlJl" Jl«iVl ejA ^l -«Афъалул кулуб» яъни

«Гумон» ва «(ишончли) билиш»ни ифодаловчи феъллар». Бу феълларни шак, шубха(гумон) ва ишончли феъллар деб хам аташади. Боиси бу феълларнинг баъзилари шубха ва баъзиси эса ишончга далолат килади. Масалан, —феъли гумон килдим, маъносидадир. —О-"^ эса уйладим, уйлабман, маъносида, —% гумон, тахмин килдим, маъносида. Бу уч феъл шубха-гумонга далолат килади. —Acj (уйладим, гумон килдим) эса гумон ва билиш уртасида муштаракдир, яъни ——Ac j урнига кура гумонни, баъзида эса билишни ифодалайди. Бу феъл

1Абдурахмон Жомий. Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа. УзР ФАШИ. Кулёзма. 9665. 223а сахифа.

2ФЗ.223а.

3ФЗ.223а.

4Абдурахмон Жомий. Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа. УзР ФАШИ. Кулёзма. 9665. 223б сахифа.

5ФЗ.224б.

64

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2022, № 2 -

баъзан (гумон килдим) маъносида ва баъзан эса (билдим) маъносида келади. ¿¿^ ва ва ^¿^j феъллари- бу уч феъл илм, яъни билмок маъносида булади. Мазкур феъллар исмий жумлани баён килиш учун ишлатилади. Гумон ва билиш нима дегани? Масалан, IJuj IajIs (Зайд турибди) десанг, унда икки эхтимол бор:

1) Сен бу хабарни аник билиб туриб ёки гумон билан айтябсан, агар сен l^Jli iJuj ^дЪ (Зайдни турганини билдим) десанг, сен Зайднинг тик турганини, хакикатан, аник билиб туриб айтябсан.

2) Борди-ю IajIS iJuj Сшй (Зайдни турди деб уйладим) десанг, унда маълум буладики, сен гумон билан айтябсан. Демак, бу феъллар жумланинг хар икки кисмини насб (тушум келишиги) килади. Чунки улар аслида мубтадо ва хабар эди. («AjM -феълий гапдаги Jcti (эга) урнида, «Ji^» атамаси эса, J** (кесим)урнида ишлатилади. Шунингдек, исмий гапдаги эга ва кесимга нисбатан хам, «AjM ва «Ji^» атамаларини ишлатиш мумкин)».

Дархакикат, араб тилида шундай феъллар категорияси борки, улар жумлада узидан кейин келаётган эга билан кесимни тушум келишигида келишини талаб этади. Бу феъллар yjfiJI JUil («Гумон» ва «(ишончли) билиш»ни ифодаловчи феъллар») ёки 1 j ¿й

(Зонна(Гумон) ва унинг шериклари) дейилади. Бундай феъллар таркибига (й (гумон килмок, уйламок), (хисобламок), ¿М (гумон, тахмин, фараз килмок), ^ j (гумон, тахмин килмок) <#и (курмок), (билмок), J^j (топмок), ^ (хисобламок) кабилар киради. Масалан: Laic ЦЛ^ (й - у Салимни олим деб уйлади.

Асарда яна айтиладики: JO :Jja (юй J^^V ¿0*12 jl ¿ikL.jj |j| jija. 1$1a j gjli Juj j gjli - «Ушбу феъллар агар жумланинг уртасида ёки охирида келса уз таъсирини йукотади, масалан: ^ ^й Juj ва ^й gjli Juj каби булади».

Хулоса. Демак, «Гумон» ва «(ишончли) билиш»ни ифодаловчи феъллар» гапда уз урнини узгартириб эга ва кесимнинг уртасида ёки улардан сунг турса эга ва кесимга булган таъсирини йукотади. Масалан: 1.12 iJuj (Зайдни турди деб уйладим) жумласидаги феъли эгадан сунг келса, ^ Juj (Зайд уйлашимча турди ) куринишида булади.

Юкорида Жомий «Гумон» ва «(ишончли) билиш»ни ифодаловчи феъллар»нинг 7 тасини шархлайди. Олим бу феъллар хакида умумий маълумот бериш билан чекланмайди, балки мазкур туркумга кирувчи хар бир феълнинг гапдаги вазифаларини, маъноларини аник ва мукаммал шархлаб, муносабат билдиради ва уларни алохида туркумлайди. Ушбу феълларнинг бундай мукаммал шархини бошка мумтоз араб тилига оид асарларда учратмадик.

1Носиров О., Юсупов М. Ан-На'им. Арабча-узбекча лугат. - Т.: А.Крдирий номидаги халк мероси нашриёти, 2003. - Б. 681.

2Абдурахмон Жомий. Ал-Фавоиду-з-Зиёиййа. УзР ФАШИ. Кулёзма. 9665. 224б сахифа.

65

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.