Научная статья на тему 'АХБОРОТ БИЗНЕС-МОДЕЛИ ВА УНИНГ АСОСИЙ ЭЛЕМЕНТЛАРИ'

АХБОРОТ БИЗНЕС-МОДЕЛИ ВА УНИНГ АСОСИЙ ЭЛЕМЕНТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Естественные и точные науки»

59
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ахборот / ахборот ресурс / маълумот / ахборот бизнесмодели / предмет соҳаси / объект / объект атрибутлари / ахборот оқими / ахборот оқимининг қиймати. / Keywords. Information / information resource / information business model / subject area / object / object attributes / information flow / information flow value.

Аннотация научной статьи по естественным и точным наукам, автор научной работы — Абдухолик Эгамович Тангиров, Дилшод Кенжабой Ўғли Чиникулов

Мақолада ахборот ресурслари, ахборот таъминотининг элементлари ва хусусиятлари, ахборот оқими ва унинг қиймати ҳамда корхонани бошқаришда ахборот унинг муҳим ресурси эканлиги каби масаллар ўрганилган ва улар бўйича таклифлар ишлаб чиқилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по естественным и точным наукам , автор научной работы — Абдухолик Эгамович Тангиров, Дилшод Кенжабой Ўғли Чиникулов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article studied such issues as information resources, elements and characteristics of information support, information flow and its significance, as well as the fact that information is its important resource in enterprise management and proposals were developed

Текст научной работы на тему «АХБОРОТ БИЗНЕС-МОДЕЛИ ВА УНИНГ АСОСИЙ ЭЛЕМЕНТЛАРИ»

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

AXБОPОТ БИЗНЕС-МОДЕЛИ BA УНИНГ AСОСИЙ ЭЛЕМЕНТЛAPИ

Абдухолик Эгамович Тангиров

Самарканд иктисодиёт ва сервис институти доценти, и.ф.н.

tangirov57@bk.ru

Дилшод Кенжабой ^ли Чиникулов

Самарканд иктисодиёт ва сервис институти магистри

АННОТАЦИЯ

Маколада ахборот ресурслари, ахборот таъминотининг элементлари ва хусусиятлари, ахборот окими ва унинг киймати хдмда корхонани бошкаришда ахборот унинг мухдм ресурси эканлиги каби масаллар урганилган ва улар буйича таклифлар ишлаб чикилган.

Калит сузлар. Ахборот, ахборот ресурс, маълумот, ахборот бизнес-модели, предмет сохдси, объект, объект атрибутлари, ахборот окими, ахборот окимининг киймати.

ABSTRACT

The article studied such issues as information resources, elements and characteristics of information support, information flow and its significance, as well as the fact that information is its important resource in enterprise management and proposals were developed.

Keywords. Information, information resource, information business model, subject area, object, object attributes, information flow, information flow value.

Кириш. Изланишлар курсатдики, бозор ракобати шароитда хужалик юршувчи сyбъектларни бошкариш самарадорлиги yларнинг тулик ва сифатли ахборот ва маълyмотлар билан таъминланишигаганлигига бевосита богликдир. Бу мyаммони корхона ахборот бизнес-моделини шакллантириш оркали самарали ечиш мумкин. Шу сабабли танланган мавзу долзариб муаммолардан бири хисобланади.

Фойдаланилган материаллар ва усуллар. Тадкикотнинг методологик асоси назарий ва амалий маълумотларни, илмий манбалар ва нашрларни урганиш натижасида шакллантирилди. Тадкикот жараёнида иктисодий тахлил, киёсий тахлил ва синтез,

May 12-13

274

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introduci^g^mmt^griculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishningnazariyva amaliy asoslari

jy

индукция ва дедукция, тизимли тахлил, илмий абстракциялаш ва бошка усуллардан кенг фойдаланилди.

Олинган натижа ва уларнинг маъноси. Замонавий иктисодий шароитда хар кандай корхона фаолиятини амалга ошириш учун факат керакли моддий, молиявий ва мехнат ресурсларга эга булиш этарли эмас, бунинг учун нима килиш кераклигини билиш, технологиялар хакида маълумотга эга булиш керак. Замонавий корхонанинг асосий ресурси-бу ахборот ресурсидир. Бу айни пайтда алохида иктисодий категория сифатида караладиган маълумотлар хисобланади.

Ахборот - бу хабарни узатувчи ва уни олувчи уртасидаги алока шакли.

Маълумот-мавжуд ноаниклик даражасини, билимларнинг тугалланмаганлигини камайтирадиган, яратувчисидан бегоналашган ва хабарга айланадиган атрофдаги дунё (объектлар, ходисалар, бизнес-жараёнлар ва бошкалар) хакидаги маълумотлар. Бу маълумот маълум бир тилда белгилар куринишида ифодаланади, шу жумладан моддий воситаларга ёзилганлар. Улар одамлар томонидан, огзаки, ёзма ёки бошка йул билан узатилиши мумкин.

Маълумот корхоналарга куйидагиларга имкон беради:

- корхонанинг хозирги холатини, унинг булинмаларини ва улардаги бизнес- жараёнларини кузатиб бориш;

- корхонанинг стратегик, тактик ва операцион максад ва вазифаларини аниклаш;

- асосли ва уз вактида карор кабул килиш;

- максадларга эришиш учун булинмалар харакатларини мувофиклаштириш.

Ахборот ресурслари - моддий ахборот воситаларига ёзилган ва хамма фойдаланиши учун мулжалланган барча мавжуд билимлар (маълумотлар) хажми.

Ахборот, ахборот ресурслари доимо мавжуд булган. Бирок, ахборот хар доим одамлар томонидан бошкарув учун ишлатилган булишига карамай, узига хослиги туфайли ахборот ресурслари иктисодий категория сифатида куриб чикилмаган. Жамият тараккиёти натижасида технологияларнинг мураккаблашиши ва бошкалар натижасида ахборот хажми шунчалик катта булдики, уни бошкариш учун кайта ишлаш мумкин эмас эди. Бу ечим излашни такозо этди. Товар-пул муносабатларининг пайдо булиши, компютерларнинг шу нуктаи назардан яратилиши бошкарув учун жуда катта хажмдаги ахборотни кайта ишлашдаги

May 12-13

275

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introduci^g^mmt^griculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishningnazariyva amaliy asoslari

jy

кийинчиликларни (ахборот тусиклари) бартараф этиш имконини берди.

Хрзирги вактда жамият шундай ривожланиш даражасига этдики, ахборот хажми ва унинг мураккаблик даражаси ахборот индустриясини яратишни такозо этди. Ахборотнинг мавжудлиги мамлакатларнинг, тармокларнинг, корхоналарнинг ривожланишини олдиндан белгилаб беради. Ахборот корхонанинг энг мухим стратегик ресурсларидан бирига айланди.

Х,ар кандай корхонанинг фаолияти жуда куп микдордаги турли хил маълумотларни туплаш ва кайта ишлаш зарурати билан боглик: иктисодий, техник, хукукий, технологик ва бошкалар.

Вазифаларни хал килиш учун ушбу маълумотларни тахлил килиш ва улардан фойдаланиш кобилияти хар кандай корхонанинг бошкарув ходимлари фаолиятидаги энг мухим ва зарурий фаолиятлардан биридир.

Муайян муаммони хал этишнинг муваффакияти урганилаётган жараён ёки ходисанинг тугри тузилган моделига боглик.

Ахборот окимларини энг макбул бошкариш ва берилган предмет сохасидаги вазифаларни хал килиш учун узаро богланган маълумотларни йигиш, саклаш, кайта ишлаш ва улардан фойдаланиш модели мавзу со^аси(субъект) нинг ахборот бизнес-модели деб аталади.

Предмет сохаси ушбу тадкикот учун кизикиш уйготадиган хакикий тизимнинг бир кисмидир.

Мавзу сохасини тавсифлаш учун зарур булган маълумотлар хакикатга боглик ва турли хил маълумотларни уз ичига олиши мумкин: етказиб берувчилар, истеъмолчилар, ходимлар, иш хаки, товарлар, счёт-фактуралар ва бошкалар.

Предмет со^аси бир неча даражадаги маълумотлар моделлари билан ифодаланиши мумкин, уларнинг сони моделнинг мураккаблигига боглик.

Шу билан бирга, мантикий ва жисмоний даражадаги маълумотлар моделлари ажралиб туради:

Жисмоний даража-маълумотларнинг кандай шаклда сакланиши (тури/тузилмаси/хажми...).

Мантикцй даража-бу маълумотларнинг бир-бири богликлиги.

Предмет сохасини ташкилий бирликларга булиш мумкин.

Масалан: завод предмет соуаси, унинг булинма(цех)лари эса ташкилий бирликлардир.

Ахборот маълумотлари модели куйидаги элементларни

билан кандай

May 12-13

276

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introduci^g^mmt^griculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning^azariy^a amaliy asoslari

jy

уз ичига олади:

Объект - бу ахборот-бизнес моделининг элементи булиб, биз кейинчалик кайта ишлаш ва фойдаланиш учун маълумотларни саклаймиз.

Объект хациций (шахс, корхона, корхона жойлашган жой) ёки абстракт (вокеа, банк хисоби ёки талабалар укиётган боскич ва бошкалар) булиши мумкин.

Х,ар бир объект ахборот моделида сакланадиган маълум хусусиятлар тупламига эга.

Объектлар синфи-бир хил хусусиятлар тупламига эга булган объектлар туплами.

Масалан: объектлар синфи хар бири бир хил хусусиятларга эга булган корхоналар гурухи булиши мумкин: ходимлар сони, ишлаб чикариш (ёки чакана савдо майдони), иш тартиби ва бошкалар.

Объект атрибутлари - объект хусусиятларининг ахборот куриниши. Масалан: хар бир объект бир катор асосий атрибутлар билан тавсифланади (объект-бу корхона, унинг атрибутлари номи, савдо белгиси, жойлашган жойи, хисоб раками, мухири ва бошкалар; объект - автомобил, унинг атрибутлари -модели, энг юкори тезлик, двигател куввати ва бошкалар)

Ахборот окими - корхона ва ташки мухит уртасидаги ва бошкарув функцияларини амалга ошириш учун мулжалланган овозли, хужжатли (когоз ёки электрон) ва бошка шаклдаги хабарлар окими.

Ахборот окимининг асосий характеристикалари харакатнинг хажми, давомийлиги ва йуналиши, унинг мазмуни ва кийматидир. Ахборот окимининг киймати молиявий окимнинг таркибий кисми булиб, ахборот окимини ташкил этиш билан боглик харажатлар йигиндиси сифатида аникланади. Ахборот окимини ташкил этувчи ахборот бир катор сифат хусусиятларига эга, яъни фойдалилик, ишончлилик, тушунарлилиги, ахамияти ва бошкалар. (1-расм).

Ахборот окимлари корхонанинг бутун ишлаб чикариш (ёки савдо) циклига хамрох булади: хом ашё (товар) етказиб берувчиларни танлашдан тортиб, махсулотни сотиш (сотиш)гача.

Ахборот функцияси - бу ахборот тизими томонидан яратилган ва хар кандай турдаги маълумотлар билан харакатларнинг бир хиллиги тавсифланган максадли ихтисослаштирилган бошкарув фаолияти тури.

Ахборот процедураси — ахборот функциясининг унинг парчаланиши натижасида пайдо буладиган ва

May 12-13

277

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing^mart^griculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishningnazariyva amaliy asoslari

jy

маълумот хдракатлари билан боглик операциялар мажмуи билан тавсифланган кисмидир.

Ахборот операцияси - бу ахборот процедураси доирасида кейинги парчаланиши мумкин булмаган ва маълумотни узгартириш ёки узатишга каратилган элементар хдракати.

Ахборотнинг сифати

фойдалилиги, ишончлилиги, тушунарлилиги, ахдмияти.

Ахборот хусусиятлари,

ишончлилиги, кийммати,

кириш шартлари, таркиби

Ахборот ресурслари параметрлари

хджми, жойлаштириш воситаси тури,

кириш мумкинлиги.

Ахборот окимининг

хусусиятлари,

хджми, хдракат давомийлиги, йуналиши

Ахборот таъминотининг элементлари ва хусусиятлари

Ахборот тизимларининг

очиклиги, ишончлилиги, хавфсизлиги, баркарорлиги

Ахборот истеъмолчиси

кириш даражаси

типи истеъмолчининг малака функцияси

Ахборот каналларининг характеристикаси

утказиш кобилияти, сифати, кодлаштириш кийммати

Ахборот ташувчиларнинг параметрлари

сигими, давомийлиги, саклаш шартлари

1-Расм. Ахборот таъминотининг элементлари ва хусусиятлари

May 12-13

278

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

AxSopoT OKHMnapn KopxoHaHuHr SyTyH umnaS HuKapum (ëKu caBgo) цнкпнra xaMpox Synagu: xom amë (TOBap) eTKa3uS SepyBHunapHu TaHnamgaH TopTHÖ, MaxcynoTHH coram (coTum)rana.

AxöopoT ^yHKUHHCH - 6y axSopoT th3hmh TOMOHugaH aparanraH Ba x,ap KaHgafi Typgaru MatnyMoraap SunaH xapaKaraapHuHr Sup xunnuru TaBcu^naHraH MaKcagnu uxracocnamTupunraH SomKapyB ^aonuaTu Typu.

AxöopoT npouegypacH — axSopoT ^yH^uacuHuHr yHHHr napnanaHumu Hara^acuga nafigo SynaguraH Ba MatnyMOT xapaKaraapu SunaH öofhhk oпepaцнaпap Ma^Myu SunaH TaBcu^naHraH KucMugup.

AxöopoT onepauiiflcii - 6y axSopoT npo^gypacu goupacuga KefiuHru napnanaHumu MyMKHH SynMaraH Ba MatnyMOTHH y3rapTupum ëKH y3arumra KaparnnraH эпeмeнтap xapaKarn.

AxöopoT TapMOFH - axSopoT OKUMnapuHH caMapanu KafiTa umnam Ba y3arum MaKcaguga aroHa axSopoT KaHanu SunaH SupnamrapunraH KOMnwTep gacTypnapu Ba axSopoT pecypcnapugaH ^ofiganaHyBHunapHuHr Ma^Myu.

AxöopoT îaHmipii - axSopoT ^yH^uanapu Ba npo^gypanapuHu Taxgun Kunum Ba nofiuxanam ynyH axSopoT okumu SyönaS nrouKgu TapraSnaHraH axSopoT тнзнмннннr anoKanapu TynnaMu.

AxöopoT KaHa.ni - axSopoTHu KaSyn Kunum Ba y3arum ynyH xu3Mar KunyBHu Tu3uMHuHr Kynnaö SyFuHnapuHu y3apo SoFnam Ba y3apo SoFnam oSteKTu.

Oaonuara axSopoT Su3Hec-Mogenura acocnaHraH KopxoHaHuHr SomKapyB Kapopu Kyfiugaru SocKunnapHu y3 unura onagu:

* Bu3Hec-^;apaëH ëKu xpguca xaKuga MatnyMOT Tynnam Ba caK^am;

* Kaöyn KunuHraH MatnyMoraapHu Taxnun Kunum;

* YpraHunaëTraH xpguca ëKu ^apaëHHuHr axSopoT SroHec-MogenuHu Kypum;

* MaB^yg MatnyMOTnapHu KafiTa umnamHuHr 3aMOHaBufi ycynnapu Ba TexHonoruanapuHu ®:anS Kunum (KOMnwTep TapMOKgapu, MatnyMoraap Sa3acuHu SomKapum TrouMnapu (MEET), энr aHru gacTypufi TatMuHOT/unoBanap);

* Ty3unraH MogenHu MatnyMoraapHuHr y3ura xocnuruHu TeKmupum (MogenHu Ty3aram MyMKuH);

* EenrunaHraH Ba3u$a Syfiuna aKyHufi Kapop KaSyn Ku^um.

Xy^oca Ba TaK^H^ap

1.3aMOHaBufi KopxoHaHuHr acocufi pecypcu-Sy axSopoT

May 12-13

279

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

iy

ресурсидир.

2. Ахборот ресурслари - моддий ахборот воситаларига ёзилган ва хамма фойдаланиши учун мулжалланган барча мавжуд билимлар (маълумотлар) хажми деб хисоланишини.

3. Ахборот ресурслари иктисодий категория сифатида урганилишини

4.Ахборот окимларини энг макбул бошкариш ва берилган предмет сохасидаги вазифаларни хал килиш учун узаро богланган маълумотларни йигиш, саклаш, кайта ишлаш ва улардан фойдаланиш модели мавзу сохаси(субъект) нинг ахборот бизнес-модели деб тарифланишини.

5. Ахборот окимининг киймати ахборот окимини ташкил этиш ва фойдаланиш билан боглик харажатлар йигиндиси сифатида аникланишини таклиф киламиз.

REFERENCES

1. Демин А.И. Информационная теория экономики. Макромодель [Текст]. — 2-е изд., стер. — М. : КомКнига, 2007. —347с.

2.Коваль Д., Полукеев О., «Моделирование бизнеса и архитектура информационной системы» [Текст] // Системы Управления Базами Данных # 4/95 стр. 81-95.

3.Иминов А.А., Джаматов М.Х. "Бошкарувда ахборот технологиялари" маърузалар матни. Тошкент-2017.

4.Тангиров А.Э. Бизнес ижроси ва стратегия: Укув кулланма - Самарканд.: "STAP-SEL" МЧЖ Нашриёт - матбаа булими, СамИСИ, 2022.- 236 бет.

5.Tangirov Abdukholik Egamovich. cluster management technology and its improvement. International journal of trends in business administration ISSN: 23494212 2022 year Volume 12, Issue 1 http://academicjournalonline.org/index.php/ijtba

May 12-13

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.