Научная статья на тему 'АГРОТУРИЗМ СОҲАСИДА РАҚОБАТБАРДОШ КАДРЛАР ТАЙЁРЛАШНИНГ МУАММОЛАРИ ВА ИСТИҚБОЛЛАРИ'

АГРОТУРИЗМ СОҲАСИДА РАҚОБАТБАРДОШ КАДРЛАР ТАЙЁРЛАШНИНГ МУАММОЛАРИ ВА ИСТИҚБОЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
47
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
туризм / агротуризм / таълим / рақобатбардош кадрлар / инновация / сайёҳ / ички туризм / инвестиция / аҳоли бандлиги / туристик хизматлар / tourism / agrotourism / education / competitive personnel / innovation / tourism / domestic tourism / investment / employment / tourist services

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Отабек Сиддиқович Қаҳҳоров, Ойбек Олимович Сайфуллоев

Мақолада агротуризм соҳасининг жаҳон ва Ўзбекистон туризм саноатидаги аҳамияти кўрсатиб ўтилган. Ушбу соҳанинг ҳозирги ва истиқболдаги ҳолати таҳлил қилинган. Ўзбекистонда агротуризм соҳаси ривожининг асосий муаммолари, ушбу соҳада рақобатбардош кадрлар тайёрлаш агротуризм соҳаси ривожининг асосий унсурларидан бири сифатида келтириб ўтилган. Агротуризм соҳасинининг тарбикий бўлинмалари ҳамда ҳар бир бўлинма кесимида истиқболли рақобатбардош кадрлар тайёрлаш тизими таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROBLEMS AND PROSPECTS OF TRAINING COMPETITIVE PERSONNEL IN THE FIELD OF AGROTOURISM

The article shows the importance of agrotourism in the world and tourism industry of Uzbekistan. The current and future state of this industry was analyzed. The main problems of the development of the agrotourism sector in Uzbekistan, the training of competitive personnel in this area are considered as one of the main elements of the development of the agrotourism sector. The analysis of the system of training promising competitive personnel in the fields of agrotourism and for each section is carried out.

Текст научной работы на тему «АГРОТУРИЗМ СОҲАСИДА РАҚОБАТБАРДОШ КАДРЛАР ТАЙЁРЛАШНИНГ МУАММОЛАРИ ВА ИСТИҚБОЛЛАРИ»

АГРОТУРИЗМ СОХДСИДА РАЦОБАТБАРДОШ КАДРЛАР ТАЙЁРЛАШНИНГ МУАММОЛАРИ ВА ИСТИЦБОЛЛАРИ

Отабек Сиддикович Цахдоров Ойбек Олимович Сайфуллоев

Бухоро давлат университети Бухоро давлат университети

АННОТАЦИЯ

Маколада агротуризм сохасининг жахон ва Узбекистон туризм саноатидаги ахамияти курсатиб утилган. Ушбу соханинг хозирги ва истикболдаги холати тахлил килинган. Узбекистонда агротуризм сохаси ривожининг асосий муаммолари, ушбу сохада ракобатбардош кадрлар тайёрлаш агротуризм сохаси ривожининг асосий унсурларидан бири сифатида келтириб утилган. Агротуризм сохасинининг тарбикий булинмалари хамда хар бир булинма кесимида истикболли ракобатбардош кадрлар тайёрлаш тизими тахлил килинган.

Таянч сузлар: туризм, агротуризм, таълим, ракобатбардош кадрлар, инновация, сайёх, ички туризм, инвестиция, ахоли бандлиги, туристик хизматлар

PROBLEMS AND PROSPECTS OF TRAINING COMPETITIVE PERSONNEL IN THE FIELD OF AGROTOURISM

Otabek Siddikovich Kakhkhorov Oybek Olimovich Sayfulloev

Bukhara State University Bukhara State University

ABSTRACT

The article shows the importance of agrotourism in the world and tourism industry of Uzbekistan. The current and future state of this industry was analyzed. The main problems of the development of the agrotourism sector in Uzbekistan, the training of competitive personnel in this area are considered as one of the main elements of the development of the agrotourism sector. The analysis of the system of training promising competitive personnel in the fields of agrotourism and for each section is carried out.

Keywords: tourism, agrotourism, education, competitive personnel, innovation, tourism, domestic tourism, investment, employment, tourist services

КИРИШ

Замонавий жахон сайёхлик бозори тизимида агротуризм алохида урин тутади. Агротуризм сохасига бугунги кунда туризм бозорининг етакчи ва фаол ривожланаётган тармокларидан бири сифатида каралади. Купгина тадкикотчилар ушбу соха ривожини жамиятда техноген юкларнинг купайиши, урбанизация ва бошка омиллар ортиб бориши билан боглашади. Агротуризм замонавий жахон

сайёхлик бозори тизимида алохида урин тутади. Агротуризм жахон сайёхлик бозорида нисбатан янги соха хисоблансада, жуда машхур булиб, бу машхурлик нафакат табиий, балки куплаб иктисодий, ижтимоий-психологик ва экологик омилларга боглик хисобланади. Табиат билан уйгунликда яшаш, табиий, органик соф озик - овкат махсулотларинига булган талабнинг ортиши, табиатни мухофаза килиш ва маданий узига хосликни сакдаш, шунингдек, миллий кишлок хужалиги ишлаб чикарувчиларини куллаб-кувватлаш, кишлок ва шахар ахолисининг турмуш даражасида усиб бораётган фарклашни бартараф этиш истаги бу ва бошка куплаб омиллар бутун дунё буйлаб агротуризм сохасининг ривожига олиб келди.

Агротуризмнинг жадал ривожланиши хорижий сайёхлар ва махаллий ахоли томонидан ушбу турдаги дам олишга булган талабнинг ортиши билан боглик. Тадкикотлар шуни курсатадики, шахар ахолисининг жуда куп кисми тобора кишлокда дам олишни афзал куришмокда. Мисол учун, Нидерландияда шахарларда яшовчи сайёхларнинг 50% гача булган кисми кишлок дам олишни хохлашади. Европада эксперт хисоб-китобларига кура, агротуризм сохасидан келадиган даромад сайёхлик саноатининг умумий даромадларини 10-12% [1] дан 20-30% [2] гача булган кисмини таъминламокда. Бундан ташкари, мутахассисларнинг фикрига кура, кишлок жойларида туризмнинг баркарор усиши кашшокликнинг даражасининг пасайишига олиб келиши мумкин [5]. Бу агротуризмни ривожлантиришнинг жахон тенденцияларини урганишга булган кизикишни оширади.

Узбекистон шароитида агротуризм ривожи узининг бошлангич нукталарида. Агротуристик фаолиятни ташкил этишнинг мавжуд реал мисолларига карамасдан, Узбекистонда агротуризмни ривожлантириш буйича чора-тадбирлар тизими аник шакллантирилмаган. Шунингдек, агротуристик фаолиятни махсус тартибга солувчи норматив-хукукий базанинг амалда мавжуд эмаслигини таъкидлаш лозим. Шунингдек, ушбу сохада инвесторларнинг кизикиши жуда паст ёки соханинг инвестицион жозибадорлиги етарли даражада тадкик килинмаган. Аммо, бу холатларни сохага булган талабнинг мавжуд эмаслиги билан изохлаш ноурин. Тадкикотлар натижасида бемалол таъкидлаш мумкинки, Узбекистон шахар ахолисида кишлок жойларида дам олишга булган жуда катта кондирилмаган яширин талаб мавжуд. Ушбу кондирилмаган талабнинг мавжудлигини келтириб чикараётган муамолардан бири сифатида агротуризм сохасидаги кадрлар муаммосини хам таъкидлаб утиш мумкин.

АСОСИЙ КИСМ

Замонавий талабларга мос равишда ракобатбардош кадрлар тайёрлаш тизими агротуризм сохаси учун устувор вазифалардан бири хисобланади. Бугунги кунда Узбекистон мехнат бозорида агротуризм саноати бозор шароитларига тезда

мослаша оладиган ва замонавий бошкарув технологиялари, маркетинг, шунингдек, интернет-сотувлари каби сохаларга билимларга эга булган янгича фикрлайдиган ракобатбардош кадрларнинг етишмовчили кузатилмокда. Агротуризм сохаси кадрларини тайёрлаш тизимини ривожлантириш кишлок жойларида хизмат курсатиш сохасини ривожлантиришнинг энг мухим элементи сифатида сайёхларга хизмат курсатиш сифатини ошириш, кишлок ахолисини иш билан таъминлаш сохасини кенгайтириш ва янги иш уринлари яратиш имконини беради. Албатта, уз навбатида тан олиш лозимки, ушбу сохада малака кадрлар тайёрлаш тизими ишчи кучига булган талабга хам боглик. Агротуризм сохасининг нисбатан ривожланмаганлиги, занжир реакцияси каби кадрлар тайёрлаш сиёсатига хам таъсир курсатмокда.

Бажарилаётган максадли тизимли ишларга карамай, Узбекистон шароитида агротуризм ривожи учун тускинлик килувчи уз ечимини кутаётган бир нечта муаммолар мавжуд. Куйида ушбу муаммоларнинг баъзилари ва уларнинг ечимлари буйича таклиф хамда тавсиялар келтириб утилган:

^ишлок жойларида инфратузилмани яхши ривожланмаганлиги; Туризм инфратузилмасига йуллар, транспорт хизмати, кафе ва ресторанлар, коммунал хизматлар, умуман олганда, сайхларнинг бирламчи эхтиёжларини кондирувчи воситалар киради. Дастлабки боскичда, инфратузилма нисбатан ривожланган кишлокларда агротуризм объектлари барпо этилиши мумкин. Кейинчалик боскичма-боскич агротуризм ривожи учун салохиятли худудларни танлаб олиш хамда ушбу худудларни инфратузилмани шакллантириш мумкин. Шунингдек, арзимас муаммо булиб куринадиган, аммо сайёхларнинг куплаб эътирозларига сабаб булаётган санитар-гигиеник шахобчалар фаолиятини таъкидлаб утиш мумкин. Бу борада охирги йилларда харакатларда жадаллашиш кузатилмокда. Лекин етарлича муаммо хали хам мавжуд.

- Агротуризмга инвестиция киритувчи инвесторларни куллаб-кувватлашнинг иктисодий механизми яратилмаганлиги;

Агротуризм ривожининг кишлок хаётида ижтимоий-иктисодий ахамияти юкорилигини тан олган холда, ушбу сохага инвестиция киритувчилар субсидиялаш механизмини яратиш лозим. Ушбу маблаглар кайтариб бермаслик имтиёзи билан берилиши инвестор учун сарфланган маблагнинг бир кисмини коплаш имкониятини яратади хамда соханинг инвестицион жозибадорлигини таъминлайди. Бунда инвесторлар таваккалчилигининг маълум бир микдорини давлат уз буйнига олади. Давлат бюджетидан ёки махсус фондлардан инвесторларга субсидия ажратиш хар хил куринишда булиши мумкин:

Фоизсиз кредитлар. Фоизлилик тамойили кредитнинг асосий тамойилларидан бири хисобланади. Бунда банк одатий ёки имтиёзли фоиз ставкасида кредит ажратади. Фоиз ставкаси тулови учун эса давлат томонидан субсидия ажратилади;

Киритилаётган инвестиция суммасининг маълум бир кисми микдорида субсидия ажратилади;

Агротуризм комплекси маълум бир даврда (купинча дастлабки боскичда) барча турдаги коммунал туловлардан озод килинади;

Агротуризм комплекси иш хаки харажатларининг солик кисми туловидан маълум бир давр учун озод килинади;

Инвесторларнинг инфратузилмани ташкил этиш билан боглик булган харажатлари учун субсидия ажратилади;

Агротуризм комплексининг маркетинг ва реклама харажатлари коплаб берилади [4].

Агар давлат томонидан юкоридаги шакллардан хеч булмаса бирининг амалиётга татбик этилиши - агротуризм сохасига киритиладиган инвестициялар хажми сезиларли равишда ошишига хизмат килади. Агротуризм комплексининг фаолияти ривожланиб бориши натижасида ушбу субсидиялар солик куринишида давлат бюджетига кайтади.

- Курсатиладиган туристик хизматлар нархининг асосиз равишда баландлиги;

Узбекистон шароитида агротуризм комплекслари 80-90 %да ички туризм учун хизмат килади. Бизда эса саёхат факатгина иктисодий салохияти юкори инсонлар учун деган тасаввур урнашиб колган. Бунда туризм хизматлари нархининг баландлиги хам маълум бир микдорда сабабчи булиб колмокда. Инвесторлар киритган маблагларини тезда кайтариб олишни уйлашади. Улар бардавомликдан кура тез келадиган аммо давомий булмаган даромадни танлашади. Инвесторлар инвестицияларнинг уртача коплаш муддатини 3-5 йил килиб белгилашади. Нарх белгалиш сиёсатида хам бу холат уз таъсирини утказади. Жахон амалиётига кура 3 юлдузли мехмонхоналар мехмонхоналар учун инвестицияларнинг коплаш муддати 7-10 йил, 5 юлдузли мехмонхоналар мехмонхоналар учун эса 15-20 йилни ташкил этади. Тадбиркорлар хизматлар таннархини пасайтириш устида инновацион ечимларни ишлаб чикишлари лозим. Ахолиннг даромад даражасини хисобга олган холда иктисодий жихатдан кулай тарифларни такдим этишлари керак.

- Агротуризмнинг ижтимоий-иктисодий ахамияти тулик англаб етилмаганлиги;

Олиб борилаётган кенг куламли ишларга карамасдан, агротуризм иктисодиётнинг глобал сектори сифатида эмас, туризмнинг бир тармоги сифатида каъбул килинмокда. 2020 йил 1 июль холатида Узбекистонда кишлок ахолиси сони 16 890,7 минг кишини ташкил этмокда [5]. Бу жами ахолининг 49,6 фоизи демакдир. Агротуризм кишлок худудларини ривожлантириш учун самарали воситага айланиши мумкин. Кишлок жойларда иктисодий ва демографик

баркарорликни таъминлаш, ушбу худудларни истикболли ривожлантиришда мухим омил булиб хизмат килади. Шуни таъкидлаш керакки, бу вазиятда, давлатнинг вазифалари агротуризмни ривожлантиришнинг устувор йуналишларини аникдаш, мамлакатнинг энг кимматли ресурсларига эътибор каратиш, усиш нукталарини куллаб-кувватлашдан иборат булади. Шунингдек, бозор холатини чукур урганиш ва корхоналар дуч келиши мумкин булган имкониятлар хамда таваккалчиликларни аниклаш мухимдир.

Ушбу муаммоларга хамоханг тарзда агротуризм сохага кадрлар тайёрлаш тизимида хам бир канча муаммолар мавжуд.

Жумладан:

- Агротуризм сохасида етарли тажрибага эга булган малакали педагог ходимларнинг етишмаслиги;

- Таълим жараёнидаги укув-методик таъминот туризм сохасининг реал эхтиёжларига тулик жавоб бермаслиги;

- Саноат эхтиёжлари ва таълим муассасалари томонидан такдим этилган таклифлар уртасида сезиларли даражада фарк мавжудлиги;

- Сохадар буюртмалари асосида мутахассисларни тайёрлашда туризмва унга алокадор булган бошка тадбиркорлик объектларининг кадрларга булган эхтиёжларини мониторинг килиш тизимининг йуклиги;

- Битирувчиларда таълим олиш жараёнида шаклланган амалий куникма ва малакаларнинг олий таълим томонидан берилаётган академик даражага мос эмаслиги;

- Агроуризм сохаси битирувчиларига мехнат бозорида талаб, айни пайтда агротуризм сохасида малакали кадрлар етишмаслиги. Бу холат битирувчиларда муайян тайёргарлик талаблари буйича амалий куникмалари етарли даражада эмаслиги билан боглик;

- Агротуризм сохасида фаолият курсатаётган корхоналар ва олий укув юртлари уртасида ушбу корхоналар негизида укув, ишлаб чикариш ва диплом олди амалиётларини ташкил етиш ва утказиш масалалари буйича узаро алокаларнинг мавжуд эмаслиги. Бу эса битирувчиларга реал ракобат шароитларида харакат килиш хамда мавжуд назарий билимларни куллашга имкон бермайди;

Шунингдек малакали кадарлар етишмовчилигига Олий укув юртларининг назарий билимларга ургу бериши, талабаларда амалий билим ва куникмаларнинг етарли даражада шаклланмаслигига сабаб булмокда. Шунингдек, айнан шу соха учун кадрларни тайёрлайдиган ихтисослаштирилган урта таълим муассасалар фаолияти коникарли даражада эмас. Тан олиш керак хозирги кунда, Узбекистонда факат агротуризм фаолияти билан шугулланувчи, юкори малакали кадрларга иш таклиф эта оладиган корхоналар бармок билан санокли. Бу муаммонинг ечими

агротуризм комплекслари учун малакали кадрлар тайёрлаш тизимини йулга куйишни ва ушбу фаолият билан шугулланувчи тадбиркорлар сонининг купайишини келтириб утиш мумкин. Агротуризм комплекслари талабалар учун амалиёт базаси хисобланса, етишиб чиккан малакали кадрлар агротуризм ривожи учун хизмат килади. Бу фаолият доирасида икки томонлама юзага келадиган эхтиёж мавжуд.

Кадрлар тайёрлаш тизими билан боглик муаммоларни хал этишнинг яна бир ечими сифатида олий укув юртларининг хамкорлик асосида кушма таълим дастурларини ишлаб чикишлари хисобланади [6-30]. Агротуризм фаолияти шундай йуналишки бунда кадрлардан нафакат туризм сохасида, шунунгдек, кишлок хужалик сохасида хам билимларга эга талаб этилади. Шу сабабли, туризм сохаси учун кадрлар тайёрловчи таълим масканларининг, кишлок хужалиги сохасида кадрлар тайёрловчи таълим масканлари билан узаро хамкорлиги мухим хисобланади.

ХУЛОСА

Бугунги кунда кишлок жойларининг ижтимоий-иктисодий ривожланишига туртки бериш ва ахоли турмуш даражасини яхшилаш учун кишлок хужалигини диверсификация килиш, иш уринлари яратадиган барча турдаги корхоналар, жумладан, агротуризмни куллаб-кувватлаш зарурияти кун сайин ортиб бормокда. Агротуризм бизнес сифатида хам, худудларни ривожлантириш воситаси сифатида хам катта салохиятга эга. Ушбу салохиятга мос равишда соха учун ракокатбардош кадрларни тайёрлаш масаласи хам кун тартибига чикмокда. Олий маълумотли кадрлар хамда профессионал тарзда таълим олувчиларни тайёрлаш хамда уларда зарур амалий билим ва куникмаларни шакллантириш вакт масалани талаб этади. Иктисодий прогнозлаш усуллари ёрдамида агротуризм сохасини тахлил килиш хамда мос равишда кадрлар тайёрлаш масаласи бугун хар качонкидан хам мухим хисобланади.

REFERENCES

1. Здоров А.Б. (2009). Комплексное развитее туризма в сельской местности. Проблемы прогнозирования. №4, C. 149-153.

2. Казначеева С.Н., Челнокова Е.А., Коровина Е.А. (2017). Агротуризм как одно из перспективных направлений индустрии туризма. Международный журнал прикладных и фундаментальных исследований. - № 3-2. - С. 248-252.

3. review.uz

4. Sayfulloev O.O. (2020). Agrotourism as one of the prospective direction of the tourist industry. The American Journal of Social Science and Education Innovations. Vol. 2, Issue 09-39, pp. 254-259.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 3 I 2021

ISSN: 2181-1601

5. Tourism in the Green Economy Background Report. Published by the World Tourism Organization (UNWTO) and the United Nations Environment Programme (UNEP) Printed by the World Tourism Organization, Madrid, Spain. First printing: 2012 y.

6. Хамидов О.Х., Кагоров о.С. (2021). Олий таълим муассасалари битирувчилари бандлигини ракамли технологиялар асосида мониторинг килиш истикболлари. Development issues of innovative economy in the agricultural sector, 539-543 бетлар.

7. Каххоров О.С. (2019). Оценка эффективности подготовки конкурентоспособных кадров в системе высшего образования. Экономика и предпринимательство. №2, С. 890-897.

8. Каххоров О.С. (2017). Основные подходы оценки эффективности управления в образовательных учреждениях. Путь науки, №2, С. 124-127.

9. Каххоров О.С. (2017). Современные тенденции в подготовке кадров-экономистов в системе образования Узбекистана. Современные тенденции в науке и образовании. С. 126-128.

10. Каххоров О.С. (2017). Формирование резерва современных руководящих кадров в системе образования. Наука и Мир, 2:2, С.28-31.

11. Kahhorov O.S. (2017). Improving methodological base of evaluation of management effectiveness in educational institutions. Экономика и предпринимательство. №1, С. 1017-1019.

12. Каххоров О.С. (2017). Подходы и способы оценки эффективности управления образовательных учреждений. Экономика и предпринимательство. №1, С. 10371041.

13. Каххоров О.С. (2016). Зарубежный опыт по созданию механизмов поддержки исследовательских работ в системе подготовки кадров. Наука и образование: проблемы и тенденции развития. №1, С. 97-102.

14. Kakhkhorov O.S. (2017). The main approaches to management effectiveness evaluation in educational institutions. The Way of Science. № 2 (36). P. 127.

15. Kakhkhorov O.S. (2017). Forming the reserve of the modern managerial personnel within the educational system. Science and world. № 2 (42). Vol. II. P. 31.

16. Qahhorov O.S., Norov A.E. (2020). Concept and components of innovativecommercialization infrastructure. Scientific reports of Bukhara State University: Vol. 4 : Iss. 2 , P. 285-292.

17. Kahhorov O.S. (2020). Higher education management features based on innovation. Scientific Reports of Bukhara State University: vol. 4, iss. 1, p. 301-310.

18. Kakhkhorov O.S. (2020). The theoretical basis of strategic management of higher education system. Scientific reports of Bukhara State University. 3:4, P. 290-302.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 3 I 2021

ISSN: 2181-1601

19. Khamidov O.Kh., Kakhkhorov O.S. (2020). The specific areas of strategic management of higher educational institutions. Scientific reports of Bukhara State University. Vol. 3 : Iss. 4, P. 280-289.

20. Khamraev Z.M, Kakhkhorov O.S. (2020). Analysis of the processes of development of foreign trade in Uzbekistan. Scientific Reports of Bukhara State University. Vol. 3 : Iss. 2, P. 235-245.

21. Kahhorov O.S. (2017). Multistage system on evaluating the effectiveness of management in secondary vocational education. The Fourteenth International Conference on Economic Sciences. P. 71-76.

22. Khamidov O.K., Kahhorov O.S. (2020). Prospects of monitoring graduates' employment in digital technologies. Scientific reports of Bukhara State University. 4:5, P. 268-273.

23. Sobirov B.B., Khamidov O., Pardaev O.M., Ramos-Ramos S., Soliev M.B., Negmatov B.M. (2015). The role of social media, user generated platforms and crowd sourcing in the development of tourism destinations Journal of Hospitality Management and Tourism. Vol. 6 (4), pp. 30-38.

24. Rakhimov O.K., Khamidov O., Cuesta Garcia T.S. (2019). Improvement and Modernization of Agricultural Irrigation. Uzbekistan Case Study. European Journal of Agriculture & Food Science. Vol. 2, No. 4.

25. Khamidov O. (2017). New Stage of Tourisim Development in Uzbekistan: Actual Problems and Perspectives. World Scientific News. 86:3, pp. 134-149.

26. Khudoykulov K., Khamidov O. (2015). Testing Capital Assert Pricing Model (CAPM) on the Emerging Markets of the Europe. Spanish Journal of Rural Development. Vol. VI (3), pp. 1-8.

27. Augustinova A., Stanco L., Damasek L., Kolmacka T., Khamidov O., Shaydullaev Sh. (2017). Archaeological Survey in the Oases of Maydon and Goz in the Piedmont of the Kugitang Mountains (South Uzbekistan) - Preliminary report for season 2017. Studia Hercynia. No. 2, pp. 139-159.

28. Stanco L., Shaydullaev Sh., Khamidov O., Augustinova A., Damasek L., Bek T., Kmosek M. (2017). In the footsteps of Euthydemus. Preliminary report for Archaeological Survey in the Baysun District (South Uzbekistan), Season 2018. Studia Hercynia. No. 1, pp. 141-72.

29. Stanco L., Shaydullaev Sh., Bendezu-Sarmiento J., Lhuillier J., Kysela J., Shaydullaev A., Khamidov O., Havlik J., Tlusta J. (2016). Preliminary Report on the Excavations at Burgut Kurgan in 2015. Studia Hercynia, XX (2), pp.86-111.

30. Khamidov O.Kh., Rakhimov J.J. (2021). Implementing economic clustering in Uzbekistan's tourism industry. Middle European Scientific Bulletin. 12, pp. 113-119.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.