Научная статья на тему 'ACTIVITIES OF AMUDARYA FLOTILLA AT THE END OF THE NINETEENTH CENTURY - BEGINNING OF THE TWENTIETH CENTURY HISTORY ("TURKESTAN COLLECTION" MATERIALS)'

ACTIVITIES OF AMUDARYA FLOTILLA AT THE END OF THE NINETEENTH CENTURY - BEGINNING OF THE TWENTIETH CENTURY HISTORY ("TURKESTAN COLLECTION" MATERIALS) Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
29
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Ученый XXI века
Область наук
Ключевые слова
АМУДАРЁ ФЛОТИЛИЯСИ / ЛОЦМАН / "ЦАР" / "ЦАРИЦА" / "ПЕТЕРБУРГ" / "МОСКВА" / "ЦАРЕВИЧ" / САВДО-СОТИқ / БАЙРАМ ВА ТАНТАНАЛАР / АМУДАРЬЯ ФЛОТИЛИИ / "ЦАРЬ" / "ЦАРИЦЫН" И "САНКТ-ПЕТЕРБУРГ" И "МОСКВА" / "ЦАРЕВО" ТОРГОВЛИ И ТОРЖЕСТВО / AMU DARYA FLOTILLA / THE "TSAR" / "TSARITSYN" AND "ST. PETERSBURG" AND "MOSCOW" / "TSAREVO" TRADE AND CELEBRATIONS

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Корёгдиев З.О.

Данная статья об истории основания Амударьинской флотилии, ее деятельности и значение для экономики страны на основе анализа данных "Туркестанского сборника"

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ АМУДАРЬИНСКОЙ ФЛОТИЛИИ В КОНЦЕ ХIХ ВЕКА-НАЧАЛЕ ИСТОРИИ ХХ ВЕКА (НА ОСНОВЕ МАТЕРИАЛОВ "ТУРКЕСТАНСКОГО СБОРНИКА")

This article Amu Darya flotill history, its importance for the economy of the country and the activities of "Turkestan collection", based on the analysis of data.

Текст научной работы на тему «ACTIVITIES OF AMUDARYA FLOTILLA AT THE END OF THE NINETEENTH CENTURY - BEGINNING OF THE TWENTIETH CENTURY HISTORY ("TURKESTAN COLLECTION" MATERIALS)»

УДК 94(575.1)

XIX АСР ОХИРИ - XX АСР БОШЛАРИДА АМУДАРЁ ФЛОТИЛИЯСИ ФАОЛИЯТИ ТАРИХИДАН ("ТУРКИСТОН ТУПЛАМИ" МАТЕРИАЛЛАРИ АСОСИДА)

З.О. Корёгдиев1

Аннотация

Ушбу маколада Амударё флотилиясининг ташкил топиш тарихи, унинг фаолияти ва мамлакат иктисодиётидаги ахамияти тугрисида "Туркистон туплами" материалларига асосланиб тахлилий маълумотлар берилган.

Калит сузлар:Амударё флотилияси, лоцман, "Цар", "Царица", "Петербург", "Москва", "Царевич", савдо-сотик, байрам ва тантаналар.

Россия империясининг Хива хонлигини буйсундириш учун килинган харбий юриш мувофаккиятли якунланиши натижасида, савдо - саноатчилар, харбийлар Амударё сувларида эркин сузиш ва дарё киргокларининг истаган кисмида пристан, омборхоналар куриш, шунингдек, экстеритория хукукини олдилар. Уларнинг хавфсизлигига эса Бухоро амирлиги ва Хива хонлиги маъмурлари жавобгар булиб колди [1]. Амударёни пароходчиликка мослигини текшириш ишлари бошлаб юборилганлиги ва бир катор тадкикотлар утказилганлиги "Туркистон туплами" материалларида уз аксини топган. Амударё булими бошлиги А.А. Гротенгельм бошчилигидаги 1879 йилги экспедиция бу борадаги ишларнинг якуний натижаси булган эди. Унда иштирок этган Н.Н. Зубов Амударёни гидрографик жихатдан юкори, урта ва куйи кисмларга булиш, унда пароходлар кунига 70 ва хатто, ундан ортик вёрстга суза олади, дарё узани ва киргокларининг узгарувчан булганлиги сабабли, Бухоро ва Хива баликчиларидан киргок лоцманларини ёллаш, улар дарёнии кузатиш ва зарур белгиларни куйиш билан бирга пароходларга ёкилги захиралари тайёрлаш ишлари билан хам шугулланишлари зарурлиги хусусидаги таклифларни берган эди [2].

Амударёда флотилия ташкил этиш борсидаги узок тортишувлардан кейин, 1888 йилнинг 21 майида Амударёда харбий ахамиятга эга флотилия иш бошлайди. Х,арбий флотилия фаолиятини бошлаган даврда унинг ихтиёрида иккита пароход "Цар" ва "Царица" шунингдек, иккита баржа "Петербург" ва "Москва" (уларни Закаспий темир йули мухандиси Анненков тайёрлаган)мавжуд булган. Флотилияни дастлаб 2 - ранг капитани Левенгаген бошкарган эди. Аммо, юкорида номи зикр этилган пароходларнинг дарёда сув камайган вактда сузиш имкониятлари паст булган. Шунинг учун Англияга заказ берилиб, Амударё сувига мослаштирилган яна бир пароход "Царевич" тайёрланган. Унинг узунлиги 126 фут, сувга тулик юк олганда сувга 2 фут бот-ган. Буйи паст, махаллий кайикларга ухшаш булган. Амударё сувларини доимий равишда урганиб борилиб, дарёга мослаштирилган ва Петербургда ясатилган икки пароход "Великий княз" пароходи 1897 йилда, "Великая княгина Ольга" пароходи 1899 йилда флотилия ихтиёрига берилади. 1901 йилда эса шу типдаги, дарё суви 2,5 фут булганда хам суза оладиган, аммо, кучли машинага эга булган "Император Николай II" пароходи флотилия ихтиёрига берилган. Ян-ги пароходлар келиши билан уларга мос баржалар хам курилган. Баржалар сони 9 та булиб, 5 таси 5 минг пуд, 4 таси 3 минг пуд юк кутара олган. Шу вактгача (1901 йилгача) мавжуд 3 та баржа огир ва дарёга мос булмаганлиги сабабли Моржуй, Карки ва Даргон отада нефт захираларини саклаш учун ишлатила бошланган [3].

Амударё флотилияси дарёнинг юкори ва урта окими учун мулжалланган булиб, "Цар" ва "Царица" индикатор кучи 530 га тенг, "Царевич" индикатор кучи

1Корёгдиев Зуфар Охунжонович - ассистент кафедры гуманитарных дисциплин, Бухарский филиал Ташкентского института ирригации и мелиорации, Узбекистан.

Ученый XXI века • 2016 • № 12 (25)

480 га тенг, "Великий княз" ва "Великая княжна Ольга" инд. кучи 480 га тенг парходлар Моржуй ва Термиз оралигида сузган булса, "Имперотор Николай II" индикатор кучи 580 га тенг парходи Моржуй ва Петро - Александровск оралигида сузган. Бундан ташкари флотилия ихтиёрида 2 та катер "№ 1" ва "Лейтенант Саблин" лар мавжуд булган. Шунингдек, 13 та баржа "Петербург", "Москва", "Киев", "Одесса", "Тошкент", "Волга", "Днепр", "Двина", "Нева", "Дон", "Шип", "Белуга", "Осетр" баржалари флотилия таркибида хизмат килган. Бундан ташкари яна 2 та темир кайиклар хам флотилия ихтиёрида булган. Пароходларнинг хар бири 25 та класли ва 75 та палубали пасажирлар олиш имконига эга булган. Нефтни эса 700 - 1000 пудгача захирада саклай олган. "Петербург" ва "Москва" баржаларининг хар бири 10 минг пуд юк кутара олган булса, "Киев", "Одесса", "Тошкент" баржалри 6 минг пуддан, "Волга", "Днепр", "Двина", "Нева", "Дон", баржалари 5 минг пуддан юк кутарган. Шунингдек, "Шип", "Белуга" ва "Осетр" баржаларининг хам хар бири 3 минг пуд юк кутара олган [4].

Амударё флотилияси империянинг Урта Осиёда Авгонистон ва Англияга карши стратегик линияга айлана бошлаган эди. 1897 йили Каркидан 222 вёрст узокликда юкори окимида Термиз шахри курила бошланади, натижада, флоти-лиянинг вазифаси хам ортиб боради. Бунгача 1885 йили Бухоро ва Афгонистон чегарасида божхона постлари урнатилган булиб, уларни хам стратегик ашёлар билан таъминлаш флотилия зиммасида булган. Термиз курила бошлангандан кейин флотилия пароходларининг сони хам ортиб борган. Мегара постларини таъминлаш, Термизга курилиш материалларини олиб келиш флотилия зиммасида эди. Мегарада харбий хизматчилар ва уларнинг оилаларининг купайиб бо-риши флотилияга пасажирлар ташиш ва уларга зарур нарсаларни етказиш мажбуриятини хам юклар эди [5].

Шаркий Бухоро ва Шимолий Авгонистонда рус товарлари инглиз товар-ларининг кучли ракобатига дучор булгандан кейин савдо - саноатчиларнинг талабига кура, Амударё флотилияси 1904 йилдан бошлаб кисман хусусий ва савдо ахамиятига эга булган юкларни хам таший бошлаган. Термиз курила бошланган вактгача флотилия ихтиёрида 4 та пароход, 5 ёки 6 та баржа булган булса, кейинчалик юкорида тилга олинган 1887-1899 йилларда флотилия анча кенгайган.

Амударё флотилияси фаолияти давомида узига хос байрам ва тантанала-рга хам эга булиб борган. 1908 йили Амударё флотилиясининг ташкил топгани-га 20 йил тулади. "Разведчик" матбуот органи хабарига кура 21 - май куни фло-тилиянинг 20 йиллиги тантаналарида иштирок этиш учун Туркистон харбий округи штаб бошлиги генерал лейтенант Рихтер келган. Флотилиянинг паро-ходларидан бири "Цесаревич" ни флотилия уз устахонасида таъмирлаб байрам куни кайта фойдаланишга топшириш лозим булган булиб, флотилия рахбарла-ри ушбу пароходни валиахд номи билан "Цесаревич Алексей" деб номлашга рух-сат беришни сураб подшога мактуб йуллаганлар. Ушбу мактубдаги суровнинг ижобий жавобини олиб келган генерал лейтенант Рихтерни кутиб олиш учун унтер - офицерлар мактаби укувчилари, Чоржуйда турган кема капитанлари саф тортиб, 17 - Туркистон укчи батальони хор артистлари томонидан ижро этилган мусика садолари остида кутиб оладилар. Кундуз куни 10:30 да келган мехмон флотилия шахсий таркибига "Цесаревич" пароходига "Цесаревич Алексей" номи берилганлиги тугрисидаги буйрукни укиб эшиттирган. Пароход ко-мандири Семёнов кемани таъмирланганлигини текшириб куришни айтиб, таъмир флотилия устахонасида булганлиги, асосан махаллий хом - ашёлар асо-сида ва таъмир дастлабки сметадан кура анча арзон бажарилганини таъкидла-ган. Округ кушинлари кумондони генерал лейтенант Кондратович бир канча табрикларни укиб эшиттиргандан сунг, зиёфат бошланган. Кечки соат 5:00 да "Цесаревич Алексей" пароходини синов учун дарёнинг юкори окимида 20 вёрст масофага сузиши кузатилади. Кеч соат 11:00 да Туркистон харбий округи штаб бошлиги генерал лейтенант Рихтер Моржуй вокзалидан жунаб кетади [6].

Амударё флотилияси дастлаб соф харбий, кейинрок савдо ахамиятига эга булиб борган булиб, Туркистон улкасида Россия империяси манфаатларига хизмат килувчи асосий кучга айлана борган. Аммо, унинг мавжудлик даврида Бухоро амирлигининг шаркий бекликлари билан иктисодий муносабатлар анча

кучайди. Ички ва ташки савдонинг ривожланишига уз хиссасини кушди. Х,атто, махаллий кемачилик ишларининг тараккий этишига, махаллий кайикчилар-нинг уз ширкатларини тузиш каби ишни замонавий ташкил этиш усулларини улкага кириб келишига имкон яратди.

Адабиётлар

1. Бельявский. Торговые пути в Среднюю Азию. Туркестанский сборник. Т - 538. - С. 173-188.

2. Зубов Н. Н. Верхнее и Среднее течение судоходной Аму. Гидрографическия и гидрометрическия исследования произведения в 1879 году Н. Зубов. Туркестанский сборник. Т - 402. - С. 1-32.

3. Юлинь Г. Аму - Дарьинская флотилия. Туркестанский сборник. Т - 515. - С. 6375.

4. Гейциг Н. И. Казненное судоходство по реке Аму - Дарьи и нужды сельскаго хозяйство в пути сообщения. Туркестанский сборник. Т - 478. - С. 36 - 39.

5. Юлинь Г. Аму - Дарьинская флотилия. Туркестанский сборник. Т - 515. - С. 6375.

6. Очевидец. Г. Маржуй. Туркестанский сборник. Т - 477. - С. 151 - 158.

© З.О. Корёгдиев, 2016

УДК 94(575.1)

ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ АМУДАРЬИНСКОЙ ФЛОТИЛИИ В КОНЦЕ XIX ВЕКА-НАЧАЛЕ ИСТОРИИ XX ВЕКА (НА ОСНОВЕ МАТЕРИАЛОВ "ТУРКЕСТАНСКОГО СБОРНИКА")

З.О. Корёгдиев

Аннотация: Данная статья об истории основания Амударьинской флотилии, ее деятельности и значение для экономики страны на основе анализа данных "Туркестанского сборника".

Ключевые слова: Амударья флотилии, «Царь», «Царицын» и «Санкт-Петербург» и «Москва», «Царево» торговли и торжество.

© З.О. Корёгдиев, 2016

UDC 94(575.1)

ACTIVITIES OF AMUDARYA FLOTILLA AT THE END OF THE NINETEENTH CENTURY - BEGINNING OF THE TWENTIETH CENTURY HISTORY ("TURKESTAN COLLECTION" MATERIALS)

Z.O. Qoryog'diyev

Abstract. This article Amu Darya flotill history, its importance for the economy of the country and the activities of "Turkestan collection", based on the analysis of data.

Keywords: Amu Darya Flotilla, the "Tsar", "Tsaritsyn" and "St. Petersburg" and "Moscow", "Tsarevo" trade and celebrations.

© Z.O. Qoryog'diyev, 2016

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.