Научная статья на тему 'АБУ РАЙХОН БЕРУНИЙ ҚАРАШЛАРИДА ИНСОН ВА ЖАМИЯТ МУНОСАБАТЛАРИНИНГ ИФОДАЛАНИШИ'

АБУ РАЙХОН БЕРУНИЙ ҚАРАШЛАРИДА ИНСОН ВА ЖАМИЯТ МУНОСАБАТЛАРИНИНГ ИФОДАЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
43
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўзгариш / ҳаракат / инсон / жамият / бошқарув / хилма-хиллик. / change / action / human / society / management / diversity.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Салимов, Бахриддин Лутфуллаевич., Эргашов, Камронбек Қаландарович., Исмадияров, Отабек Хакимжон Ўғли.

Мақолада ижтимоий муносабатлар доирасида Абу Райхон Беруний ўзига хос қарашларни илгари сурганлиги, хусусан, барча нарса-ҳодисаларнинг диалектик ўзгариш ва ҳаракат билан мавжудлиги, ушбу ҳолат табиатдаги сингари жамиятдаги жараёнларга ҳам баб-баровар тегишлилиги, шу билан бирга улар орасида фарқ ҳам борлиги таҳлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по философии, этике, религиоведению , автор научной работы — Салимов, Бахриддин Лутфуллаевич., Эргашов, Камронбек Қаландарович., Исмадияров, Отабек Хакимжон Ўғли.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EXPRESSION OF HUMAN AND SOCIETY RELATIONSHIPS IN ABU RAIKHAN BERUNI'S VIEWS

The article analyzes the fact that Abu Raykhan Beruni put forward his own views within the framework of social relations, in particular, that all things and events exist with dialectical change and movement, that this situation is equally relevant to the processes in society as well as in nature, and at the same time, there is a difference between them.

Текст научной работы на тему «АБУ РАЙХОН БЕРУНИЙ ҚАРАШЛАРИДА ИНСОН ВА ЖАМИЯТ МУНОСАБАТЛАРИНИНГ ИФОДАЛАНИШИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

AБУ РAЙXОН БЕРУНИЙ KAРAШЛAРВДA ИНСОН BA ЖAМИЯТ МУНОСAБAТЛAРИНИНГ ИФОДAЛAНИШИ

Тошкент дaвлaт трaнспорт университети профессори в.б. Эргашoв KaMpoH6eK ^алавдарoвич. Тошкент дaвлaт трaнспорт университети тaлaбaси. Исмадиярoв Отабек Xакимжoн yFли.

Тошкент дaвлaт трaнспорт университети тaлaбaси

Мацолада ижтимоий муносабатлар доирасида Абу Райхон Беруний узига хос царашларни илгари сурганлиги, хусусан, барча нарса-уодисаларнинг диалектик узгариш ва уаракат билан мавжудлиги, ушбу уолат табиатдаги сингари жамиятдаги жараёнларга уам баб-баровар тегишлилиги, шу билан бирга улар орасида фарц уам борлиги таулил этилган.

Калит сузлар: узгариш, уаракат, инсон, жамият, бошцарув, хилма-хиллик.

В статье анализируется тот факт, что Абу Райхан Беруни выдвигал собственные взгляды в рамках общественных отношений, в частности, что все вещи и события существуют с диалектическим изменением и движением, что эта ситуация одинаково актуальна как для процессов в обществе, так и для в природе, и в то же время между ними есть разница.

Ключевые слова: изменение, действие, человек, общество, управление, разнообразие.

The article analyzes the fact that Abu Raykhan Beruni put forward his own views within the framework of social relations, in particular, that all things and events exist with dialectical change and movement, that this situation is equally relevant to the processes in society as well as in nature, and at the same time, there is a difference between them.

Key words: change, action, human, society, management, diversity.

Тaъкидлaш лозимки, бaрчa нарса-х,одисаларнинг диaлектик узгариш Ba хдракат билан мавжудлиги FOялaри Марказий Осиёлик комусий олим Абу Рaйxон Беруний асарларида куп учрайди. Бунга алломанинг «Окар сув тухтаб

Салимoв Бахриддин Лутфуллаевич.

AННОТAЦИЯ

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(3), March, 2023,

колган сув сингари бузилмайди» 1 деган фикри яккол мисол була олади. К,айсидир жихатлари билан кадимги юнон файласуфи Гераклитнинг «Окар сувга бир хил тарзда икки марта туша олмайсан»2 деган хулосасига хамоханг тарзда айтилган мазкур мулохаза табиатдаги сингари жамиятдаги жараёнларга хам баб-баравар тегишлидир. Шу билан бирга улар орасида фарк хам бор. Масалан, табиатдаги жараёнлар инсонсиз хам мавжуд булиши мумкин. Жамиятда эса инсон булмас экан, ундаги жараёнларнинг мавжудлиги имконсиз. Негаки, жамиятнинг тартиб-коидалари инсон томонидан яратилади ва инсон ушбу тартиб-коидаларни узи хохлаган пайтда узгартириши мумкин.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Ижтимоий муносабатлар доирасида Абу Райхон Беруний узига хос карашларни илгари сурган, «МаFрибнинг узок улкаларининг бирида яшайдиганлар хакида хикоя килишларича, у ерларда улкани идора килиш аъёнлар ва ер эгалари уртасида навбатма-навбат бир-бирига утиб турармиш, кимга навбат келса, уша уч ой хукм юритармиш. Муддати тугаши билан у уз-узидан улкани идора килиш амалидан тушиб, миннатдорчилик учун садака берар ва уз ахли орасига кайтар, бу билан у гуё кишандан бушагандай хурсанд булар ва уз иши билан банд булар экан»3. Олимнинг мазкур карашлари, бугунги замонавий ижтимоий вокеликнинг мухим сиёсий кадрияти хисобланган демократияга тула мос келади. Зеро, давлат бошкарувчиларини маълум муддатда алмашиб туриши демократиянинг устувор тамойилларидан биридир.

Айтиш мумкинки, Абу Райхон Беруний жамият бошкарувига оид юкоридаги тартиботни уз даврида амалга ошишига тулик ишончи комил булмаган булса керак. Абу Райхон Беруний яхшилик ва ёмонлик инсонлар хаёти ва фаолиятининг бошидан охиригача мавжуд булишлигини таъкидлаган. Инсоннинг ноахлокий хатти-харакатлари ва инсонийликка номуносиб ишлари узи хакида салбий хулосалар чикарилишини курсатиб утган. Берунийнинг куйидаги ибораси фикримизнинг яккол исботидир: «Одамлар турмуш-хаётда хар хил холатларда буладилар. Буларнинг бир тури билан улар макталадилар,

1 Салимов Б.Л. Ижтимоий муносабатларнинг коммуникация ва транспорт тизими билан детерминистик боглщлигининг гносеологик та^лили. Фалсафа фанлари доктори диссертацияси. Узбекистон Миллий университети. Тошкент. 2022, 224 б.

2 Lutfullaevich, S. B. (2021). The views of philosophiacal analysis of ancient greek scholaks on social relations. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 2(07), 94-101.

3 Salimov, Bakhriddin Lutfullaevich (2023). OPINIONS OF CENTRAL ASIAN SCHOLARS ON SOCIAL RELATIONS. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 3 (1-2), 178-182.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

бошкаси билан эса кораланадилар»4. Дархакикат, шундай. Элпарвар, халол ва адолатли булиб, эзгулик ва бунёдкорлик йулида хизмат килганлар доимо халкнинг олкиш ва мактовларига сазовор булиб юрадилар. Аксинча, уз шахсий манфаатини устун куядиган, худбин, эгоист булиб, ёвузлик ва вайронкорлик йулини тутганлар эса халкнинг Fазаб ва нафратига дучор буладилар. Зотан кухна тарихдан, колаверса бугунги замон вокеликларидан бундай холатларга нисбатан куплаб мисолларни куришимиз мумкин.

ТуFри, инсон жонзотлар ичида энг юксаги хисобланади. Бошка жонзотларда йук куплаб илохий неъматлар ва кобилиятлар факат унгагина ато этилган. Ижтимоий муносабатларнинг вужудга келиши хамда мавжуд булиши инсоннинг акл-идроки, билим ва мехнатининг самараси натижасидир. Инсон онгли фаолияти туфайли чорвачилик, дехкончилик, хунармандчилик, савдогарчилик каби одамлар моддий-маиший турмуш тарзини яхшилашга хизмат киладиган машFулотлар ва улар асосида куплаб касб-хунарлар пайдо булган, куркамликда тенгсиз ва бир-бирига ухшаши йук катор меъморий иншоатлар курилган ва хокозо. Лекин, минг афсуски юкорида санаб утилганлар баъзан инсоннинг узи томонидан барбод этилган. Чунки, биз хар канча улуFламайлик, «инсон уз табиатида бир-бирига карама-карши...коришмалардан таркиб топган бадан эгасидир»5.

Абу Райхон Беруний ижтимоий муносабатларни тахлил этар экан, жамиятда яшовчи одамларнинг дунёкарашлари хар хил булиши мумкинлигини таъкидлайди: «Х,ар бир халкдаги юкори табака билан авом халкнинг эътикоди бир-биридан бошкача булади...Айникса, у табакаларнинг фикр ва иродалари турлича булиб, бир-бирига мувофиклашмайдиган нарсалар устида бир-биридан бошкарок булади»6. Айтиш мумкинки, бу фикр нафакат Беруний замонасида долзарб булган, балки хозирда хам уз ахамиятини йукотмаган. Чунки, бугунги кун ижтимоий муносабатларини харакатга келтирувчи бир катор ижтимоий катламлар, гурухлар ва синфлар мавжуд. Жумладан, жамиятда кексалар, урта ёшлилар, ёшлар ва вояга етмаганлар булиб, улар орасида укувчилар, талабалар, пенсионерлар, турли касб-хунар эгалари, давлат идоралари ва нодавлат ташкилотларда ишловчилар, шунинг баробарида ишсизлар хам бор. Уларнинг ижтимоий ахволлари хар хил булиб, моддий-маиший турмуш тарзлари хам

4 Salimov Baxriddin Lutfullaevich. The philosophical role of dialectical categories in human life. Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. Volume: 1, lssue 6, 2021. -Р.406-410.

5 Салимов Б.Л. Ижтимоий муносабатларнинг коммуникация ва транспорт тизими билан детерминистик боглщлигининг гносеологик тадлили. Фалсафа фанлари доктори диссертацияси. Узбекистан Миллий университети. Тошкент. 2022, 224 б.

6 Салимов Бахриддин Лутфуллаевич (2020). ФИЛОСОФСКАЯ РОЛЬ ДИАЛЕКТИЧЕСКИХ КАТЕГОРИЙ В ЖИЗНИ ЧЕЛОВЕКА. Историческая психология и социология истории, 13 (1), 111-119.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

турличадир. Шундай экан, жамиятда яшовчи инсонларнинг дунёкарашларини бир хил булмаслиги табиий хол. Масалан, узига тук оилада вояга етиб, олий укув юртини тамомлаб катта дарромадга эга давлат ишида ишлайдиган ёки уз бизнесига эга булганлар билан OFир моддий етишмовчилик мухитида вояга етган, шу сабаб олий маълумот хам ололмаган, айни пайтларда чет давлатларда кийин шароитларда, ёлланиб мехнат килаётган ватандошларимизнинг хаётга булган муносабатлари, фикрлаш ва дунёкарашларининг бир хил булмаслиги аник. Уларни бир хил фикрлатишнинг иложи хам, имкони хам йукдир. Бу уринда юксалишни кузлаган жамият, узининг барча тоифадаги аъзоларининг кизикиш ва манфаатларини инобатга олиши шарт. Акс холда ижтимоий муносабатларнинг субъекти булган одамлар «Ораларида душманлик, бир-бирини куролмаслик ва нафсоният пайдо булиб, нихоят бу бетинчликлар, урушлар ва бошка ёмонлик хамда кунгилсизликларга сабаб булади»7.

Абу Райхон Беруний ижтимоий муносабатларда ахлокийлик ва илмнинг узига хос урни борлигини хам эътироф этади. Аксинча, ноахлокийлик хукм сурган жойда ижтимоий муносабатлар доирасида ижобий узгаришлар булиши хакикатдан йирокдир. Зотан ноахлокийлик азал-азалдан кишилик жамияти ривожини оркага тортиб келган. Инсоният онгли мавжудот фаолият курсатаётган пайтдан бошлаб ноахлокийлик билан курашиб келади. Бу курашда баъзан FOлиб чиккан булса, баъзан маFлуб хам булган. Шунда жамиятда ёлFOн, фиску-фасод, макр, хиёнат каби салбий иллатлар авж олган. Ачинарлиси, жамиятдаги баъзи инсонлар ана шу ноахлокий иллатлар таъсирига тушиб колганликларини узлари хам сезмай колганлар. Негаки, «ЁлFOнчилик кишини адолатдан юз угиртиради; зулм, ёлFOн гувохлик, омонатга хиёнат килиш, бошкалар мулкларини хийла билан босиб олиш, уFрилик дунё ва халкнинг бузилишига сабаб буладиган бошка ёмон хулкларни кишига яхши килиб курсатади».

Ноахлокийлик ижтимоий муносабатларга дарз келтиради, ахлокийлик эса ижтимоий муносабатларни мустахкамлайди. Ахлокий фазилатларни юксалтиришдан ва шу йул билан инсониятга муносиб хаёт тарзини яратиб беришдан иборатдир. Берунийнинг узи бу борада шундай ёзади: «Яхши ахлокли булиш билан бирга, дунё топишга юз угирган киши топган нарсасини хайру эхсон килади, бу дунёдаёк мукофот олади, максад ва истагига эришади,

7 Салимов Б.Л. Ижтимоий муносабатларнинг коммуникация ва транспорт тизими билан детерминистик боFликлигининг гносеологик тахлили. Фалсафа фанлари доктори диссертацияси. Узбекистан Миллий университети. Тошкент. 2022, 224 б.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

дунёда бахтли булиб юради» 8 . Бахтнинг узи нима? Бу борада турлича хулосалар булиши мумкин. Чунки, хдмма бахтни хдр хил тушунади.

Бизнинг назаримизда, бахт бу инсоннинг узи истагандай умр кечириши, калбига якин умр йулдоши билан яшаши, узига ёккан касб-хунар билан шуFулланиши, мехнатига яраша юкори хак олиши, моддий жихатдан тулик таъминланиб муносиб турмуш тарзига эга булиши, юксак маънавий кадриятлар асносида шаклланган оиласи кучоFида ва унга юкорида санаб утилган шарт-шароитларни таъминлаб бера оладиган жамият баFрида тинч-осойишта, тукин-сочинликда хаёт кечиришидир. Ноахлокий иллатлар илмсизлик ва билимсизлик натижасида келиб чикади ва авж олади. Илм ва билим оркали эса ноахлокий иллатларнинг илдизига болта урилади. Чунки, илмли ва билимли инсон яхши ва ёмонни фаркига боради, ахлокий фазилатларнинг узининг ва жамият хаётининг юксалиши учун мухим эканлигини тушуниб етади ва уни карор топтириш учун бор имкониятларини ишга солади. Хулоса килиб айтганда, «Илм поклиги бошка хамма нарсанинг поклигидан юкори туради; чунки, билимсизлик илм оркали купорилади, азоб ва укубат моддаси булган шак-шубха урнига илм натижасида аниклик келади».

REFERENCES

1. Салимов Б.Л. Ижтимоий муносабатларнинг коммуникация ва транспорт тизими билан детерминистик боFликлигининг гносеологик тахлили. Фалсафа фанлари доктори диссертацияси. Узбекистан Миллий университети. Тошкент. 2022, 224 б.

2. Lutfullaevich, S. B. (2021). The views of philosophiacal analysis of ancient greek scholaks on social relations. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 2(07), 94-101.

3. Лутфуллаевич, C. Б. (2020). Философская роль диалектических категорий в жизни человека. Историческая психология и социология истории, 13(1), 111-

4. Salimov, B. L. (2023). OPINIONS OF CENTRAL ASIAN SCHOLARS ON SOCIAL RELATIONS. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 3(1-2), 178-182.

5. Salimov, B. L. (2021). The philosophical role of dialectical categories in human life. Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(6),

8 Cалимов Бахриддин Лутфуллаевич (2020). ФИЛОСОФСКАЯ РОЛЬ ДИАЛЕКТИЧЕСКИХ КАТЕГОРИЙ В ЖИЗНИ ЧЕЛОВЕКА. Историческая психология и социология истории, 13 (1), 111-119.

ХУЛОСА

119.

406-410.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.